Никола Варагић: Да ли је Вучић “српски Санадер“?

 

Никола Варагић

 

 

Пре пет година написао сам овај текст (Ко је “српски Санадер“?, 18. септембар 2011. године):

“Видели смо да је услов за НД Хрватску да постане члан Европског Рајха био и борба против корупције, и то на конкретан начин – да се ухапси бивши председник владе и ХДЗа… Тражи се ‘српски Санадер’. Бивши председник владе из редова ДСа је у овом случају ‘ситна риба’, његово хапшење је недовољно за доказивање одлучности у борби против корупције. Србија мора да испоручи неког ‘актуелног’ политичара, који је у овом тренутку на власти. Ко је то? Ко ће од њих први у ЕУ?

1. Борис Тадић
2. Мирко Цветковић
3. Божидар Ђелић
4. Млађан Динкић
5. Ивица Дачић
6. Драган Ђилас
7. Оливер Дулић

додатак (12.12.12.):

8. Александар Вучић
9. Томислав Николић

Или, ко ће од њих први рећи да ЕУ има алтернативу? А ко последњи?“

 

То сам написао пре пар година (када је Демократска странка била на власти). Хрвати су ухапсили Санадера, ушли у Европску унију, а онда су се усташе вратиле на власт, почели су да разбијају табле исписане на ћирилици, сви лопови који су крали народ наставили су нормално да послују, дакле, иста мафија је остала на власти. НД Хрватска је постала део Европске уније, али се у самој НД Хрватској ништа није променило. Исто жели и српска владајућа елита, да уведе Србију у ЕУ, а да они остану исти.

Тада су неки медији у Загребу и Београду истицали да је Санадер “педер“, у оном правом, сексуалном или физиолошком смислу, дакле хомосексуалац.

У међувремену, у Србији је на власт дошао Вучић, убрзао је пут Србије ка ЕУ, а Србија није добила свог Санадера. Био је неки покушај са Мишковићем, али је Мишковић “пао“ највише зато што се током година замерио разним људима, који су у том тренутку дошли на власт заједно са Вучићем (Џајић му је вратио за хапшење у Црвеној Звезди, Вучићевић за спор око Пресса, итд.), а делом и због ове глуме са “српским Санадером“, да се покаже народу и Европској унији да је Србија правна држава и да тајкуни нису јачи од државе. Међутим, Мишковић није био дуго у затвору и вероватно ће га пријатељи тајкуни ослободити (можда и буде формално осуђен, али сумњам да ће ићи поново у затвор, наћи ће неко решење да не оде због болести и слично, или да буде у кућном притвору неко време). Мишковић није “српски Санадер“, јесте веома богат, јесте био веома утицајан, али тражи се јачи играч, “крупна риба“.

У међувремену, народ у Србији је почео да виче: “Вучићу педеру“.

Не знам да ли је Вучић педер попут Санадера, ако је и Санадер уопште хомосексуалац, можда је то била измишљотина хрватских блатоида коју су преносили српски блатоиди, али знам да је Вучић “педер“ у оном карактерном, наравственом смислу, као што је неко “сељак“ иако нема никакве везе са вредним, смерним и поштеним сељацима са села.

Јер само “педер“ у моралном смислу може да дође на власт као марионета највећих лопова у држави, који су крали државу и народ деценијама. Када је Тадић постао потрошен, као пре њега Милошевић, лопови су нашли новог човека који ће доћи на власт и наставити да их штити, док истовремено глуми да влада “чврстом руком“ и народу обећава да ће похапсити све лопове. Сви лопови су око Вучића, лопови су Вучића довели на власт, а он народу обећава да ће ухапсити све лопове. Лаж пролази зато што контролишу све медије. Заиста, мораш бити “педер“ да радиш за лопове и да лажеш свој народ тако безочно.

Зато што су сви ти лопови на исти начин дошли до богатства – стварајући своју срећу на несрећи других, користећи и насиље ако треба – они не могу сада у Вучићевој умивеној и европској Србији да се понашају другачије него како једино знају: паре које су покрали сада враћају из света преко некаквих арапских инвеститора, желе да имају апартмане тамо где сада граде “Београд на води“, не интересују их закони и Устав, не занима их мишљење стручне јавности и Академије архитектуре, не занима их да ли су неки објекти легални или нелегални, они су одлучили да се сруше ти објекти, пошто им сметају, а када им неко смета, они шаљу људе са фантомкама, које покрива полиција. Други пример је напад на председника једног фудбалског клуба. Две фракције лопова ратују унутар тог клуба, али је једна фракција јача у клубу, а друга у извршној власти. Онда је неко из ове друге фракције, из врха власти, вероватно из кабинета председника владе, а који су повезани са клубом, послао хулигане, који бахато, пред камерама, туку људе, а све њих, оне који су послали хулигане и саме хулигане, штити полиција.

Уједињени лопови Србије имају своје људе и међу онима који воде Србију у Европску унију и међу онима који одржавају добре односе са Русијом. Њима је једино важно да нико никада не донесе закон о испитивању порекла имовине и ревизији приватизације, а ако и донесе закон, да се тај закон никада не примени у пракси. Они ће урадити све што је потребно да то тако остане, и у спољашњој и унутрашњој политици. Не смета им да Србија уђе у ЕУ, ако њих нико не дира. Неће да уводе санкције Русији, ако њих нико не дира. Ако их САД ставе на некакву “црну листу“, они нуде Косово и Метохију да би били скинути са листе. Уводиће Србију у Нато само да их више не зову у Хаг. Костић тражи да купи све шећеране у Србији за пар евра јер “уласком Србије у ЕУ наше референтно тржиште биће 500 милиона људи, а не седам милиона, што значи да морате правити фирме које могу да одговоре толиким захтевима“, а то је моја фирма, то сам ја, ја желим у ЕУ и све шећеране у Србији, оно што је добро и корисно за мене и моју фирму добро је и корисно за целу Србију, па ипак, пошто је то само моја фирма, ако ја једног дана одлучим да све шећеране у Србији, која ми је дозволила монопол, продам партнерима из Немачке, то је моје право, јер је то моја имовина и могу да радим са њом шта хоћу (либерализам, утилитаризам и етички егоизам на делу). Уједињени лопови Србије уништиће све што вреди и саплитаће сваког ко вреди у Србији само да никада не буде успостављена права конкуренција, позитивна селекција и владавина права. Једини разлог свих мера штедње које је влада спровела у претходним годинама, а којима су обуваћени пензионери и сви они који немају неку моћ, нису организовани и не могу да се буне, јесте то што Вучић не сме да наплаћује екстрапрофит страним и домаћим банкама, тајкунима и политичарима, не сме да смањује субвенције страним инвеститорима, а то није нимало путиновски. Дошао је на власт у путиновском стилу, глуми да влада на путиновски начин, али у његовој политици нема ничег путиновског. Путин Русе враћа православљу (можда то може другачије, боље, али он ипак то ради), док Вучић мења свест српском народу и од православаца жели да направи протестанте. Путин је ојачао државу која је сада јача од тајкуна, Вучић је под контролом тајкуна, градоначелник Београда је мали тајкун, итд.

Дакле, уједињени лопови Србије нису до богатства дошли поштеним радом, великим знањем, генијалним изумима и слично, него на онај бахати, мафијашки, криминални начин, уз помоћ политичара или као политичари и запослени у државним службама, укључујући и службе државне безбедности, злоупотребљавајући све што је могло да се злоупотреби, варајући сваког који се могао преварити. У последњих 15 година мало су се цивилизовали, фабрике преузимају преко намештених тендера – “све по закону“. Када је гладан народ постао бесан на похлепне еврофиле и демократе, нашли су сирове радикале и од њих направили умивене европејце, напредњаке, али је све привид – они су назадњаци који спречавају нормалан развој Србије. То није могло дуго да траје, праву природу су показали када су смањили пензије и у случају рушења у Савамали.

Вучић је избио на прво место листе. Изгледа да ће он бити “српски Санадер“. Не може се рећи да није учинио све што је могао да учини да постане “најкрупнија риба“, да влада диктаторски, и створи слику о Србији као држави у којој се за све у држави пита само један човек, Вучић. Ухапсити Вучића зато што је лопов (дакле, када се прикупе докази), обезбедити правично и поштено суђење, заиста би била позитивна вест и у Србији и у региону и у свету, али се не сме на томе стати.

Да би изградили демократску Србију у којој заиста постоји владавина права, ми треба да радимо све супротно од Хрвата.

Прво, нико не треба да буде ухапшен да би био “жртвени јарац“ ако заиста није крив, или ако је стварно хомосексуалац, па самим тим најслабија карика у ланцу моћника. Свако је невин док се не докаже супротно, нема хапшења пред новинарима и камерманима, све мора да се ради у складу са законима, на цивилизован, хришћански начин.

Друго, хапшење “српског Санадера“, тј. Вучића, не сме да се заврши само на Вучићу. Сви политичари који су постали тајкуни попут Динкића, Ђелића, Влаховића, Михајловића, Човића, Николића, Цветковића, Дачића, Јовановића, Малог, Весића, Ђиласа, Новаковића, Миловановића, Вучелића, Драшковића, Илића, Палме, Крстића, Шапера… тј. сви за које се основано сумња – треба да одговарају, као и сви тајкуни из Шекспирове или “српског Давоса“ (Костић, Мишковић, Беко, Цане Суботић, Ницовић, Матић, Хамовић, Лазаревић, Матијевић, Митровић…) и са листе СНС (Поповић, Карићи… без обира што имају добре везе у Русији). Да ли сви грађани Србије треба да плате одштету власницима легалних објеката у Савамали који су нелегално срушени, или они који су организовали и спровели то рушење, са фантомкама, без одлуке суда, треба да плате одштету? Зар нису они који граде “Београд на води“, и руше све око тога, веома богати људи? Колико таквих тужби и разних одштета чека Србију ако уредимо правосудни систем? Како су неки запослени у правосуђу, полицији и војсци постали милионери, власници фирми и бројних некретнина. Међу разним функционерима и радницима тужилаштва, судова, полиције, војске, грађевинских и свих других државних инспекција, агенција, јавних предузећа, локалних самоуправа… постоје мултимилионери који имају новца скоро као и политичари и тајкуни чија сам имена навео (а навео сам та имена зато што су општепозната и зато што их медији доводе у везу са разним кривичним делима већ годинама), и они би, ако се донесу и примене закони о пореклу имовине и унакрсној процени имовине, са свим повезаним лицима, били у великим проблемима да докажу порекло свог богатства. Са тим платама то никако нису могли да стекну, то знају и мала деца. Зар сада сви грађани треба да плаћају њихове грешке и за њихова недела? Колико су богати начелници београдске и републичке полиције, тужиоци и судије из правосуђа, који раде за оне који граде “Београд на води“ и не истражују ко је одговоран за рушења у Савамали, ко је платио људе са фантомкама и ко су људи испод фантомки? Ако сутра држава мора да плати одштету власницима тих објеката и људима који су се ту затекли и доживели тортуру, држава новац прво треба да тражи међу онима који су у име државе чинили недела.

Треће, то не треба да урадимо због Европске уније (не треба ни да идемо у ЕУ), већ то морамо да урадимо због себе самих, да би као народ преживели, јер ако не искоренимо корупцију не можемо да развијамо економију и уводимо позитивну селекцију, ако нема посла и позитивне селекције, наставиће се “одлив мозгова“, шириће се “бела куга“… Из Србије је изнето преко 50 милијарди евра, владајућа елита (пар хиљада људи) располаже са преко 20 милијарди евра капитала и имовине у Србији и свету. Да се обнове сва породилишта и дечје болнице, школе и факултети, да се заврши Храм Светог Саве, обнови Хиландар, финансирају народне кухиће, свратишта за децу… потребно је највише 2 милијарде евра. Потребно је да дају мање од 10% одсто онога што су покрали, и нису то урадили. Српску владајућу елиту чине похлепни, бахати и неотесани људи. Лопови који краду од свог народа, од своје државе, немају проблем да продају и своју државу, посебно ако их неко уцењује, а такви су лака мета за тајне службе. Дакле, то морамо да радимо због себе, а не због ЕУ/Нато, или Русије, само тако Србија може да буде суверена држава. Потребно је одвојити жито од кукоља: поштене политичаре од политичара-лопова, поштене приватне предузетнике од тајкуна или лопова, поштене полицајце од полицајаца-лопова, поштене судије од судија-лопова. Унутар система сада су лопови у већини и јачи, и унутар медија (међу новинарима и уредницима), и унутар академске заједнице јачи су они са плагијатима и купљеним дипломама, исто стање је у здравству где постоје људи који чак и бебе продају, зато се морамо борити и ван система и кроз систем. Нису сви исти, неће свако радити исто што и они пре њега.

 

 

 

Никола Варагић: Искуство нам је православно

Никола Варагић

 

 

Искуство нам је православно.

Православни свет је и село и град.

Православни дух је изнад племенског и светског духа.

Свет без Бога је паланка.

Нема спасења ван Православне Цркве.

У православном свету, онтологија је важнија од етике.

У православној култури најважније је бити личност.

Личност је изнад друштвеног и биолошког детерминизма.

 

Промена свести: Србија држава органске хране и електричних аутомобила, али без фантомки

 

Органска производња на свега 10.000 хектара

Мада су јој аналитичари давали велике шансе за успех она чини тек 0,28 одсто укупно коришћеног пољопривредног земљишта у Србији

Ивана Симић, генерална секретарка Удружења произвођача „Сербиа органика” каже да субвенције у овом прехрамбеном сектору нису повећане и да је 2.800 динара (по хектару) и даље минималан подстицај у односу на друге државе.

–Истина је да смо прошли боље у односу на конвенционалну производњу јер добијамо 40 одсто више новца по хектару. Али то је и даље мањи износ него прошле године јер је држава, генерално, драстично смањила субвенције. Сада неће бити ни регресирања горива што нас такође доводи у све гори положај – каже наша саговорница.

Она указује и да држава води погрешну политику при одређивању субвенција у сточарству и да су многи произвођачи зато изгубили шансу да добију новчану помоћ.

– Субвенције које нам држава даје по грлу су одличне, али само на папиру. Услове не може практично нико да испуни. Погрешно су изједначени органско и конвенционално сточарство па се од произвођача тражи, рецимо, да поседују квалитетна приплодна грла. Међутим, таква грла, по закону, нису ни пожељна у органској производњи већ се управо супротно препоручује узгајање аутохтоних сорти животиња – објашњава Симић. Она каже да је овај сектор производње хране на светском нивоу порастао четири пута за 12 година и да није бележио пад ни у време економске кризе.

– Потражња је све већа и Србија би такве прилике морала боље да искористи. Та храна доноси додату вредност јер расте свест потрошача о значају здраве исхране – сматра наша саговорница.

Истог мишљена је и професор Миладин Шеварлић који каже да имамо више од 420.000 некоришћеног земљишта на коме нису употребљавани минерално ђубриво и хемијска средства заштите. Те површине могу брзо да се преведу у органске парцеле без чекања периода конверзије (период превођења земљишта са класичне на органску производњу) од три до пет година.

– Предлагао сам да 100.000 хектара земљишта у једној години сертификујемо за органску производњу. Тим потезом отворили бисмо 200.000 нових радних места. Али то нико не узима озбиљно, ми смо опседнути страним инвестицијама – каже наш саговорник. Он сматра да је добра вест то што се све више великих произвођача опредељује за органску производњу што у перспективи може да покрене извоз. Као проблеме у овој производњи он наводи компликовану папирологију, недостатак квалитетне воде за наводњавање у појединим крајевима као и то што немамо специјализованог произвођача само за органско семе и саднице.

http://www.politika.rs/scc/clanak/355549/Organska-proizvodnja-na-svega-10-000-hektara

***

Organic News: Danska želi da postane 100% organska država

 

Šta bi moglo biti više nego fascinantno od toga da cela zemlja postane 100% organska? Danska vlada najavila je da će se svu poljoprivrednu proizvodnju zemlje pretvoriti u organsku. Na taj način će Danska postati prva zemlja u svetu sa 100% organskom  proizvodnjom.

Danska je inače najrazvijenija zemlja na svetu kada je reč o organskim proizvodima i njihovoj trgovini sa svetom, ali to ne zadovoljava dansku vladu. Oni su uložili dodatnih 53 miliona evra u 2015. godini, u nastojanju da se zemlju prevedu u organsku zemlju. To je verovatno najambiciozniji plan stoleća, ali s obzirom na činjenicu da je Danska već uveliko u organskim vodama, čini se da je plan ostvariv.

Vlada radi na dva različita fronta: jedan je davanje podsticaja za uključivanje tradicionalnog poljoprivrednog zemljišta u organsko, a drugi je stimulisanje potražnje za organskim proizvodima. Ministarstvo, regioni i gradovi udružili su snage i sve institucije. Vrtići, škole, kao i bolnice i državnih kafeterije treba da se okrenu organskoj hrani. Nacionalni javne institucije služe oko 800.000 obroka dnevno, među kojima će sve više biti “zelenih”.

***

Organska proizvodnja u Evropskoj uniji nastavlja da  raste i zauzima 10,3 miliona hektara ili 5,9% iskorišćenog poljoprivrednog zemljišta. Španija, Italija, Francuska i Nemačka imaju organsku proizvodnju na po više od milion hektara dok je u Srbiji pod organskom

proizvodnjom manje od 10.000 hektara. Evropske statistike pokazuju i da su gazdinstva sa organskom proizvodnjom u proseku veća od onih gde se proizvodi na tradicionalan način.

Prema podacima Eurostata, u Srbiji je organska proizvodnja zastupljena na 9.548 hektara i u zemlji je 2014. bilo 76 prerađivača organskih proizvoda, pri čemu najviše, 42, prerađivača organskog voća i povrća. Kada je reč o uzgoju životinja, Srbija je 2014. u organskom uzgoju imala 2.557 krava, 1.285 ovaca i nekoliko desetina svinja.

Istovremeno je imeđu 2013. i 2014. površina pod organskom proizvodnjom u EU povećana za 2,3%, nakon rasta za 0,2% između 2012. i 2013. godine. Najveći rast površine pod organskom proizvodnjom, veći od 10%, zabeležen je 2014. u Španiji (100.300 hekatara) a sledi Italija (70.700 hektara), objavila je Evropska statistička služba.

(Organic News, Serbia Organica)

Danska planira da potpuno eliminiše ugljen-dioksid u prozvodnji električne i toplotne energije do polovine 21. veka. Cilj za 2020. godinu je da se 70 odsto struje dobija na ekološki način. „Već danas iz obnovljivih izvora energije dobijamo 43 odsto energije“, kaže Kristofer Betcau, zamenik direktora organizacije Energistirelsen, institucije koja je u Danskoj zadužena za prelazak na zelene izvore energije. Ovaj stručnjak za DW dodaje da su planovi danskih vlasti realni, odnosno da je moguće potpuno eliminisati upotrebu uglja, nafte i gasa do 2050.

Električni automobili su deo plana danskih vlasti za što bolje korišćenje energije vetra. Električni automobili mogu da posluže i za skladištenje energije vetra. Drugim rečima, kada vetra ne bude, akumulatori električnih automobila mogu da vrate energiju u mrežu.

Još jedno rešenje iz Danske su ogromni grejači ili toplotne pumpe, koje pretvaraju višak energije vetra u toplotu, na primer, kada iznenada izbije oluja. Pored toga, danska elektrodistribucija oslanja sve više na solarnu energiju, ali i biomasu. Važnu ulogu igra i štednja. Brojke tu govore same za sebe: Danska privreda je od 1980 porasla za 78 odsto, ali potrošnja energije je ostala gotovo ista. (В92)

Упокојио се у Господу Жарко Видовић

У вечерњим сатима 18. маја, у својој 95. години, преминуо је Жарко Видовић (1921-2016), један од највећих српских православних мислилаца, носилац Ордена Светог Саве, философ и историчар уметности, професор универзитета.

Жарко Видовић

Рођен је 1921. године, у Тешњу (Босна и Херцеговина). Учествовао је као добровољац у Априлском рату 1941. У октобру 1941. ухапшен је у Сарајеву. Био је у затворима до 1942. (прво немачком, па усташком). У „Великом транспорту“ пребачен је у Јасеновац, одакле је депортован у логор код Нарвика у Норвешкој. Из Нарвика је 1943. побегао у Шведску. После рата вратио се у Југославију у којој је хапшен и затваран још два пута, због својих ставова о демократији.

Гимназију је завршио у Новом Саду, студирао је у Загребу, до почетка Другог светског рата, а после рата наставио студије у Упсали (Шведска). Најпре је студирао медицину, па прекинуо. Наставио је са студијама историје филозофије и историје уметности. Дипломирао је 1952. на Филозофском факултету у Упсали, а докторску тезу је одбранио 1958. у Београду.

Предавао историју уметности у Сарајеву и на Свеучилишту у Загребу одакле је, због својих речи о србофобији, био искључен. Прешао је у Београд 1967. године, где је у Институту за књижевност и уметност Србије радио све до пензије 1986.

Писао је и преводио за „Борбу“, „Културу“ и „Књижевне новине“.

Један је од последњих представника аутентичне хришћанске господе из редова сарајевских Срба. Иза себе је оставио капиталан философски опус: „Огледи о духовном искуству“, „Трагедија и Литургија“, „Његош и Косовски завет у Новом веку“, „Суочење Православља са Европом“, „Срби у Југославији“…

Жарко Видовић је спадао у ред оних тако малобројних философа који негују хришћански поглед на свет и сва друштвена питања. Дубоко је утицао на читаву генерацију православних мислилаца која је кренула његовим трагом у сагледавању оне философије и историје српског народа која се у најкраћем сажима у две речи: Српски завет.

Његова дела „Умјетност у пет епоха цивилизације“, „Логос-литургијска свест Православља“, „Огледи о духовном искуству“, „Његош и Косовски завјет у Новом Вијеку“, „Срби у Југославији и Европи, Православље у суочењу с Европом“ и „И вера је уметност“ говоре о аутентичном православном философу који је својим духовним и животним сведочењем оставио јасан траг онима којима је тајанственост живота непрекидни изазов.

Ми нисмо ни четници ни партизани, тако се делимо ми. За непријатеље смо сви ми исти – сви смо „логораши“, логорашка нација! Зато о историји Срба треба – поред четничког, устаничког, партизанског или ратничког и побуњеничког, у сваком случају митоманског искуства и суда – треба саслушати и проучити искуство логорашко, да бисмо то искуство уградили у нашу веру, душу и виталност заједнице.                                                  

ЗАВЕТНЕ РЕЧИ ЖАРКА ВИДОВИЋА

Жарко Видовић: Слобода је директни пут у покајање

Богдан Златић: Жарко Видовић – човек 25. часа 

Свети Сава

МАФИЈАШКА ДРЖАВА

 

Saopštenje vlasnika firme ISKRA d.o.o., Hercegovačka 4, Beograd

Firmu Iskra kupio sam pre 6 godina preko stečajnog suda države Srbije, na javnoj licitaciji, sa imovinom jasno nabrojanom u dokumentaciji, a koja uključuje preko 1,000 m2 poslovnog prostora i 1,400 m2 zemljišta, sve u Hercegovačkoj 4-6 u Beogradu.

Danas Iskra nema NIŠTA: svih 1,000 m2 kupljenih objekata u noćnom prepadu su porušili maskirani ljudi, a 1,400 m2 zemljišta Grad Beograd je nedavno bespravno ekspropriisao od osobe umrle pre više od 30 godina (!), ignorišući sudsko poravnanje pokojnice sa firmom Iskra iz 1984. godine koje je bilo deo prodajne dokumentacije. Iskrini kompjuteri, nameštaj, dokumentacija i sva oprema u magacinima uništeni su pod ruševinama, a gradske službe su ostatke ekspresno počistile kao šut.

U trenutku rušenja NI JEDAN JEDINI objekat Iskre nije ispunjavao zakonske uslove da bude srušen. NI JEDAN.

Firma Iskra nalazila se na istoj lokaciji u Hercegovačkoj 4 još od osnivanja svog prvog pravnog prethodnika 1946. godine, dakle celih 70 godina.
Srušene objekte izgradila je kao državna firma, za svoje potrebe, većinu pre 50 godina, a ni jedan m2 nije sazidan nakon sto sam ja Iskru kupio iz stečaja.
Neki od srušenih objekata imali su važeću privremenu dozvolu, neki važeću upotrebnu dozvolu, a neki važeću gradjevinsku dozvolu.  Ni za jedan od ovih objekata nadležni organi nikad nisu ni pokrenuli bilo kakav postupak rušenja.
Svi ostali objekti u vreme rušenja bili su pod zaštitom Zakona o ozakonjenju, jer su ranija rešenja o njihovom rušenju obustavljena novim zaključcima nadležnih opštinskih organa, a ovi zaključci i danas su na snazi. (Tvrdim da su i ta prethodna rešenja o rušenju doneta na osnovu nezakonito odbijenih zahteva za legalizaciju, a što ćemo dokazivati do suda u Strazburu.)

Ponavljam:
U noći kada su srušeni, NI JEDAN JEDINI objekat Iskre, ni jedan od svih 1,057 m2, nije ispunjavao zakonske uslove da bude srušen.

Iskra je, od kad sam je kupio, redovno ispunjavala sve svoje poreske obaveze, uključujući i porez na imovinu.

Želim ovom prilikom da obavestim javnost i da od trenutka kad sam 2010. preuzeo Iskru i važeće ugovore o zakupu sa zakupcima poslovnih prostora, usledio je potpuno neverovatan sled dogadjaja koje je teško prepričati i u koje je jos teže poverovati, ali koji dobro ilustruju stepen propasti institucija države Srbije.
Izdvojiću samo 3 primera koja su najlakša za prepričati:

1.   Opština Savski Venac nagovorila je krajem 2011. godine neke od tadašnjih zakupaca Iskre da potpišu sa OPŠTINOM ugovore o zakupu lokala koji su u ISKRINOM vlasništvu, istih tih lokala za koje Iskra i ti zakupci već imaju važeće ugovore o zakupu! Neki zakupci Iskre poslušali su opštinu i prestali da plaćaju Iskri (ne znam da li su i koliko dugo plaćali opštini, ali bi bilo zanimljivo proveriti!), a Iskra ih je naravno tužila za kiriju i iseljenje i dobila te sporove, ali tek posle više godina. Skandalozno, jedno od iseljenja onemogućili su čelnici opštine Savski venac koji su ličnim prisustvovom i intervencijom sprečili sudskog izvršitelja da sprovede pravosnažnu sudsku presudu iseljenja! Nakon toga izvršni sud volšebno je odlucio da angazuje veštaka, sto zakon zabranjuje u izvršnom postupku, a da bi veštak “zaključio” da lokal iz kog se zakupac mora iseliti – NE POSTOJI! Izvršni sud je, ne izlazeći na teren da se uveri u apsurdnost tvrdnje, PRIHVATIO ovako skandalozno veštačenje i time uništio pravosnažnu presudu za iseljenje. Taj zakupac ostao je u lokalu jos godinama, bez plaćanja kirije, sve dok i taj objekat nisu srušili noćni rušioci. Svuda ima zakupaca koji ne plaćaju kiriju, ali da opštinska vlast otima postojeće zakupce vlasnicima lokala, da lično potpredsednik opštine ilegalno sprečava izvršenje pravosnažnih presuda, da izvršni sud potom angažuje „veštaka“ kog će iskoristiti da ubije pravosnažnu presudu, to je već metastaza i potpuni krah državnih institucija.

2.   Januara 2015. godine gradjevinska inspekcija iznenada i bez ikakve najave započinje bespravno rušenje zidane ograde za koju Iskra ima važeću gradjevinsku dozvolu. Inspekcija je „iz neznanja“ to rešenje naslovila na NN lice, a ne na Iskru, pa potom, pošto Iskra nije NN lice(!), ne dozvoljava Iskri da uopšte bude stranka u postupku! Ovakav stav inspekcije, mada je Iskra u tom dvorištu već 70 godina i ne postoji nikakav smisao da se rešenje pise na NN lice, primer je neustrašivog cinizma i obesti državnog organa. Potom, tokom rušenja ograde, bageri “slučajno” sruše i omanji objekat koji je pod sudskim sporom, a zatim se cela ta polovina Iskrinog dvorišta fizički preuzme i na njemu napravi parking JKP Parking Servisa, odmah uz restoran Sava Nova. Sudski spor za smetanje poseda protiv opštine je u toku, a spor protiv “Beograda na vodi” i njihovog izvodjaca “Milenium tim” posle godinu dana jos čeka prvo ročiste.

3.   U toku noći 17.09.2015. godine, duž Hercegovačke ulice, preko vrata i prozora Iskrinih lokala, postavljaju se veliki reklamni panoi “Beograda na vodi”. Pošto se od tih reklamnih panoa nije moglo ni ući u Iskrine lokale, prijavili smo slučaj policiji i komunalnoj policiji koje su u prvi mah zaustavile ovaj pokušaj, ali je potom komunalna policija javila da su sve “prosledili” opštinskoj inspekciji, a policija je naredila da panoe “ne diramo”. Korištenje i izdavanje lokala prekrivenih reklamnim panoima, gotovo naslonjenim na fasadu, preko vrata i prozora, nije bilo moguće. Panoi su uklonjeni tek mesecima kasnije kad je jak vetar pokazao da su nestabilni i opasni za prolaznike.

Nadam se da je nakon gore opisanih dogadjaja svima jasno je da je nedavno noćno rušenje 1,057 m2 Iskrinih objekata od strane nepoznatih maskiranih ljudi samo kulminacija jednog istog višegodišnjeg projekta.

Vladavina prava i neprikosnovenost privatne svojine je ono po čemu se uspešne zemlje razlikuju od neuspešnih. Prečice vode tamo gde smo sad.

Očekujem od nadležnih državnih organa da firmu Iskra obeštete za svu pretrpljenu štetu i izgubljenu dobit: brzo, dobrovoljno, i u skladu sa zakonom.

Dušan Miljević, vlasnik
ISKRA d.o.o.,
Hercegovačka 4,
Beograd, Srbija

http://www.iskra.rs/

Dragica Nikolić i Soroš (Liht) – jedini kriju sve svoje podatke

 

Od deset najvećih dobrotvornih organizacija, njih sedam obelodanilo informacije o svom poslovanju

AUTOR: ALEKSANDAR MILOŠEVIĆ

Beograd – Fondacija Ana i Vlade Divac i Exit fondacija, poslednje su dve dobrotvorne organizacije koje su Danasu dostavile odgovore na pitanja o svom poslovanju u prošloj godini. Tako je od 10 najvećih fondacija u Srbiji, njih sedam pristalo da potpuno ili bar delimično javnosti objasni svoj rad, dok su tri velike fondacije odbila da pruže bilo kakav uvid u svoje finansije. Te tri su Fondacija „Dragica Nikolić“ – ubedljivo najveća fondacija u Srbiji, u vlasništvu supruge predsednika države Tomislava Nikolića, o čijem radu i metodama prikupljanja novca ništa nije poznato, zatim Fondacija za otvoreno društvo Džordža Soroša i Sonje Liht, koja i nije toliko otvorena kada se radi o njoj samoj, i na kraju fondacija Panonija, koja se bavi informisanjem Mađara u Srbiji.

Od poslednja dva pristigla odgovora, Divac fondacija je odgovorila na sva pitanja, dok je Egzit odbio da pruži bilo kakve detalje o finansijskom aspektu svog poslovanja.

Fondacija Ana i Vlade Divac je prošle godine za dobrotvorne aktivnosti potrošila 230 miliona dinara ili blizu dva miliona evra, od čega su 14,3 miliona dinara ili nešto više od 100.000 evra dali osnivači Ana i Vlade Divac. Ostatak je došao najviše od institucionalnih ili međunarodnih donatora – 186 miliona dinara, od korporativnih donatora – 17 miliona i od individualnih donatora – 10,5 miliona dinara.

U Egzit fondaciji, koja organizuje EXIT festival, kažu da se „svi prihodi humanitarnih akcija fondacije uplaćuju u celosti, dok se troškovi rada fondacije finansiraju isključivo iz komercijalnih prihoda EXIT festivala i ne opterećuju finansijski rad fondacije“.

Verovatno zbog toga, Egzit nije naveo ni koliki je iznos prikupljenih donacija, niti koliki je „komercijalni prihod od festivala“, niti kolike su plate zaposlenih, pa čak ni to koliko ljudi uopšte radi u njihovoj fondaciji.

Pristigli odgovori pokazuju da najveće fondacije na plate zaposlenih i druge svoje troškove izdvajaju od deset do čak 30 odsto sredstava, pa i više od toga, ali da imaju i malo zaposlenih. Takođe, fondacije imaju i priličan broj radnika angažovanih po ugovoru o delu.

B92 troši skoro 90 odsto novca na aktivnosti kojima se bavi, dok „oko 10 odsto izdvajamo za administrativne i operativne troškove“ fondacije. U B92 radi osmoro stalno zaposlenih i isto toliko privremeno angažovanih lica, sa „prosečnim neto primanjima od oko 30.000, odnosno 20.000 dinara“.

U Delti kažu da ne prikupljaju donacije, već sav njihov rad finansiraju članice Delta holdinga. Fondacija godišnje izdvaja oko 1,8 miliona evra, od kada je 2007. počela da radi.

Zanimljivo je da je ubedljivo najbogatija Fondacija u Srbiji, ona koja pripada supruzi predsednika republike Tomislava Nikolića, bila i najzatvorenija. Nisu odgovorili ni na jedan dopis, a nemaju čak ni telefon na koji ih je moguće kontaktirati. Na prvom mestu, bez konkurencije, suvereno vlada Fondacija „Dragica Nikolić“. Sa samo dva zaposlena u 2014, dobrotvorna organizacija supruge predsednika Srbije Tomislava Nikolića prikupila je čak 409 miliona dinara, a toliko je otprilike i potrošila na razne humanitarne aktivnosti. Fondacija nema internet prezentaciju (izuzev kratkog opisa na supruga.predsednik.rs), ali podaci iz registra fondacija pokazuju da je upraviteljka fondacije Violeta Karić, članica poznate porodice koja je u koaliciji sa SNS, a koja je javnosti znana uglavnom po tome što joj je Mobtel prodao stan na Vračaru za 185 evra po kvadratu. Članica Upravnog odbora Fondacije je Milena Nikolić, Dragičina snaja. Fondacija iz godine u godinu beleži oštar rast prihoda, što je u javnosti izazvalo sumnje u to da kompanije ne daju novac Fondaciji iz čovekoljublja, već zbog statusa osnivača – supruge predsednika Republike, to jest iz interesa.

Prvih 10 fondacija

1. FONDACIJA „DRAGICA NIKOLIĆ“

2. FONDACIJA ZA OTVORENO DRUŠTVO

3. „ANA I VLADE DIVAC“

4. FONDACIJA EXIT

5. TRAG FONDACIJA

6. DELTA FONDACIJA

7. FONDACIJA FOND B92

8. FONDACIJA „NOVAK ĐOKOVIĆ“

9. FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

10. FONDACIJA PANONIJA

DANAS

+++

Брачни пар из Канаде оставио Институту за мајку и дете 750.000 евра

Највише новца установа је добила сасвим неочекивано – брачни пар Трифуновић из Канаде завештао је овој медицинској кући око 750.000 евра. Њихов хумани чин сматра се највећом појединачном донацијом некој здравственој установи.

– Ђуро и Илинка Трифуновић су били Срби из села Косова, из Далмације, а живели су у Канади и имали су живинарску фарму. Нису имали деце и одлучили су да највећи део наследства оставе некој дечјој здравственој установи у Београду. Њихова рођака Јелица Радосављевић је предложила да донацију добије институт и то је прихваћено – појашњава доцент др Радоје Симић, директор института.

Србин из Канаде поклонио Краљеву још пола милиона евра

Само неколико месеци од када је у Краљеву, преко Ибра, завршен и пуштен у саобраћај нови мост, за чију је изградњу познати хуманиста и дародавац Миломир Главчић из Канаде, издвојиомилион евра синоћ се одлучио за још једну донацију Краљеву, вредну 500.000 евра. Реч је о куповини магнетне резонанце за овдашњу општу болницу.

–Немам речи којима бих описао овај потез, овај дар човека који по други пут помаже наш град, који је на подручју Рашког округа последњих година градио цркве, путеве, дом културе, мост преко Ибра…Помаже рођаке, сиромашне, болесне, ђаке…Он је у економију Србије на тај начин уложио око шест милиона евра. Ретка је то хуманост, нема је надалеко и пример је савременог задужбинарства а и нашој дијаспори – казао нам је укратко Небојша Симовић, начелник Рашког округа, по сазнању за ову вредну донацију.

Политика

Нема пара за лабораторију за контролу хране

 

Држава нема пара за отварање националне референтне лабораторије за испитивање хране у чије опремање већ пет година није уложено ни динара из националног буџета, сазнаје „Политика”. Неизвесно је такође и када ће у Дирекцији националне референтне лабораторије у Батајници почети контрола квалитета млека иако је опрема за те анализе комплетно набављена прошле године. Главни разлог је, тврде надлежни, недостатак финансија и забрана запошљавања у државном сектору.Изградња је почела 2004. а из фондова ЕУ у њу је уложено око 7,8 милиона евра. Министарство пољопривреде нема новца за завршетак опремања и остале трошкове.

Надлежни кажу да се због свих ових ограничења службене контроле хране обављају у овлашћеним државним и приватним лабораторијама, али се анализе квалитета млека највећим делом раде у приватним млекарама, јер државне нису у стању да обаве сва потребна испитивања.

– Не можемо да распишемо конкурс па смо договорили сарадњу са Заводом за млекарство и тако обезбедили људе који ће радити у лабораторији за испитивање млека. Завршена је почетна обука и планирамо да започнемо испитивање млека јер је лабораторија у техничком смислу спремна за рад – кажу у Дирекцији.

Коментари са сајта Политике:

“Nikome od „igrača“ ne odgovara ova laboratorija jer ne bi mogli da prodaju treš od hrane koji sada prolazi.“

“Ne radi se o parama, nego uvoznicima ne odgovara da postoji laboratorija koja bi mogla da proverava otrov, pardon hranu koju uvoze.“

***

Рак вреба из чаше немачког пива

У пробама четрнаест најомиљенијих пива Немачке, свих четрнаест брендова, од којих је већина у понуди и у Србији, садржало је хербициде у количинама које од пет до три стотине пута премашују дозвољено оптерећење воде за пиће и изазивају рак. Реч је о хербициду глифосат, моћног америчког аграрног концерна „Монсанто”, чија је употреба дозвољена и у Србији, одредбом која је објављена у „Службеном гласнику” („Сл. гласник РС”, бр. 72/14), у складу са законом ЕУ о стављању у промет средстава за заштиту биља на територији чланица ЕУ (Уредба Европског парламента и Савета бр. 540/2011).

Поткрај прошле недеље, уочи петстогодишњице доношења баварског закона о чистоти пива („Заповест о чистоти – Reinheitsgebot”), Институт за заштиту животне средине из Минхена установио је и доказао да немачко пиво није беспрекорно „чисто”, као што то легенда о традицији чистоте и рекламни агенти тврде: у пробама четрнаест најомиљенијих пива Немачке, свих четрнаест брендова садржало је пестициде и хербициде у количинама које премашују дозвољено оптерећење воде за пиће у размеру од пет до три стотине пута.

www.politika.rs/Rak-vreba-iz-case-nemackog-piva

Ко штити хулигане и ко руши зграде са фантомкама на главама?

ПОЛИЦИЈА ЈЕ НЕСПОСОБНА ДА РЕШИ ОВА ДВА СЛУЧАЈА.

МОЖДА ИМА СПОСОБНИХ ЉУДИ У ПОЛИЦИЈИ, АЛИ СУ ОЧИГЛЕДНО КУКАВИЦЕ.

Генерални секретар владе Србије под окупацијом Новак Недић и директор ФК Партизан Милош Вазура

Вазура писао Недићу

Радна група ФК Партизан упутила је писмо премијеру, министру и другим функционерима полиције са позивом да се што пре пронађу починиоци недавног напада на генералног директора клуба Милоша Вазуру. Подсећајући да се на снимку сигурносних камера виде сви актери тог догађаја, њихов идентитет и околности под којима се напад извршио, Радна група пита шта је полиција предузела у погледу откривања идентитета учинилаца овог, како кажу у саопштењу, несумњиво кривичног дела.

„Да ли је, до данас, неког од учинилаца лишила слободе и са тим упознала надлежног тужиоца? Да ли је надлежни тужилац упознат са овим догађајем и да ли намерава да предузме одговрајуће радње по службеној дужности?”.

***

Novinarka Danasa razgovarala sa jednim od očevidaca rušenja ispod mosta Gazele, koje se dogodilo iste noći kada i u Hercegovačkoj ulici

„Beži, ćale, dok si živ“

Beograd – Pretrnuo sam kad su banuli usred noći sa crnim džipom bez tablica. Bilo je 2.20, njih deset do dvanaest, obučeni sve u crno, sa crnim rukavicama i fantomkama. Samo su im se videle oči i usta. Na tri metra uperena svetla u mene. Dvojica su me izvukla iz portirske kućice, pitali dal’ ima još koga. Rekao sam da nema. Odmah su mi pokupili telefone da ne bih mogao nikoga da pozovem – priča za Danas čuvar u firmi Toplica Trans, u Ulici braće Krsmanović, koji je želeo da ostane anoniman. Nekoliko njih je, kako kaže, otišlo pravo na zgradu, preturali su po kancelarijama. Ubrzo je, kaže, došao i bager.

– To je bio najveći buldožer guseničar. Došao je iz pravca gradilišta „Grad na vodi“, i kasnije kad sam prolazio video sam ga tamo. Naš objekat bio je montažni, nije trebalo mnogo da ga sruše. Mene su ubrzo pustili, nisu me povredili. Iz telefona su mi pobacali kartice i rekli – beži, ćale, dok si živ, i nigde se ne okreći – navodi ovaj čuvar. Usput je kaže svratio na „jedno mesto“ i pozvao policiju, koja mu je rekla da nema pojma da se ruši ispod Gazele. Te noći su prvo, kako kaže, srušili Železnički klub, pa njihov objekat.

– Pošto policija nije reagovala, rešio sam da odem lično u stanicu u Savski venac i prijavim, što sam uradio. Ali policija mi nije dala da vidim zapisnik jer su rekli da moram da pišem zahtev da bi mi dali dokument da sam dao izjavu. Kad sam se sa patrolom vratio kod porušenoj objekta, policija mi je obećala da su javili u 29. novembar i da čekam da dođe ekipa da napravi uviđaj. Niko nije došao, čekao sam ih do 11 sati – nastavlja ovaj 57-godišnjak, inače, kako kaže, srčani bolesnik koga je ova situacija dodatno uznemirila. Radio je tu kao čuvar na zameni mesec dana i za to vreme nijednog trenutka, kako kaže, nije bilo najava rušenja.

www.danas.rs/bezi_cale_dok_si_ziv

Крадоначелник из Београда на води и најближи сарадници

Nova stranka izrazila je sumnju da iza „fantomskog“ rušenja u Hercegovačkoj ulici stoji Luka Tomić, šef kabineta gradonačelnika Beograda Siniše Malog. Kako kažu, uvidom u podatke u Agenciji za privredne registre (APR) utvrdili su da je Tomić istovremeno i član Nadzornog odbora preduzeća „Beograd na vodi“. Oni su konferenciju za novinare počeli noseći fantomke na glavama.

ВИДЕТИ ЈОШ:

Никола Варагић: Делије су вучићи 23.04. 2016

Ко је нови директор БИА?  25.10. 2013.