Уникатни сувенири су предност Србије

Ситнице које странци најчешће понесу са собом када напуштају нашу земљу су оне ручне израде, са мотивима који асоцирају на село, рустику а нису превише скупи

Странци све чешће купују теглице са нашим гастрономским ђаконијама или чокањчиће са ракијом

Кућни благослов на керамици, на српском и мађарском, исписан прецизном руком Магдолне Клинец из Темерина краси дом индонежанског амбасадора у Будимпешти. Гушчија јаја која ова вредна жена оцртава техником цртања по стаклу редовно купује један Италијан. И не само што су део његовог ентеријера у Италији већ их шаље пријатељима по свету.

– Рекао ми је да их је послао у Бразил. Зашто? Не знам, једноставно му се свиђају – искрена је госпођа Клинец, једна од многобројних самоуких уметника и предузетника скромних производних капацитета, која се бави израдом сувенира у нашој земљи.

Она по стаклу, свили и јајима шара, како каже, војвођанске мотиве: класје жита, гроздове, цветове мака…

– Странци најчешће купују оно што им је доступно, оно што виде у сувенирницама, јер немају времена да трагају. Углавном су то предмети мањих димензија; не претерано скупи, вредности до пет евра – истиче Ана Јовановић, из интернет-портала „Сувенири Србије”.

О овом крокију најтраженијег сувенира који заврши у пртљагу путника намерника при одласку из наше земље, слаже се и Сандра Влатковић из Туристичке организације Србије (ТОС), имајући у виду и утиске о продаји на пунктова ТОС-а.

– До сада није рађена студија шта је то што странци најчешће купују и носе из Србије, али су то углавном мале ствари: опанчићи, магнети у облику лицидерских срца, привесци – каже Сандра Влатковић.

Последњих година све су траженије гастрономске ђаконије. Теглице са медом, слатким, пекмезом, чокањчићи, медењаци…

Како додаје Ана Јовановић, странци су презасићени сувенирима масовне производње из Кине.

– Када код нас виде ручни рад и уникате, одушеве се. То је оно што нама иде у прилог. Ипак, са друге стране требало би и произвођачи да се потруде. На пример, око паковања – указује Ана Јовановић.

На питање да ли би требало да поседујемо један „централизован” сувенир-синоним за Србију, одговор је одречан.

– То је немогуће. Изгледало би као потрага за Светим гралом. Мала смо земља са толико локалних различитости. Зашто све укалупљивати? Тржиште показује шта је добро и шта се тражи. Јер, иако се Београђанима не допада сувенир у облику Победника, исто као што се Парижани грозе од фигурица Ајфеловог торња, то ће гост радо да купи.

На листу сувенира достојних да презентују Србију, према мишљењу Милице Станисављевић из магазина „Српска магаза” (пројекта чији је циљ унапређење конкурентности руралне економије у Србији и промоције сеоског туризма), треба да буду обавезно и опанак, троножац, плетена ташна какве су некада носили чобани, преслица, филигрански предмети плетиља, ткаља.

– То је оно што је наша земља. Не смемо да бежимо од нашег села, неправедно занемареног последњих деценија. Када бисте ме питали шта је то на шта прво помислим када се каже Србија, то је брдашце са сеоском кућом на врху, окружена зеленим ливадама. Зашто онда одатле не црпети идеју и за сувенире. Немамо Ајфелов торањ али имамо Пиротску шару која попут сваког савременог бренда нуди причу, дубље значење. Имамо наивне уметнике из Војводине, па ти шарени мотиви могу да се нађу на магнету, детаљу за украшавање ентеријера, торби или кишобрану – указује Милица Станисављевић.

А. Цветићанин

http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Unikatni-suveniri-su-prednost-Srbije.sr.html

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

БОГата Србија

Немачка од туризма зарадила више него од производње аутомобила

Србија није власништво Срба – не одлучују Срби ко ће да управља

 

Кључи и харачи господарства Србије

Објавио Србо, блог Камен земље Србије

11. ФЕБРУАР 2013.

(…) Једино логичко објашњење ове сулуде ситуације је да, у ствари, држава Србија, обновљена 2006., никад није ни постала власништво Срба, тј. не одлучују Срби ко ће у њихово име да тим њиховим власништвом управља, него да је ”држе” снаге и структуре којима су српски народ и његова отаџбина сметње и које спроводе план уклањања тих сметњи из њиховог посједа званог Република Србија. Звучи блесаво, зар не? Да би се схватило о чему говорим, потребно је дефинисати саму природу државе у оквиру друштвеног уговора који је образовао, те односе унутар тог друштвеног уговора који одређују чија је у ствари држава која је из њих настала. Држава је посјед, ништа више и ништа мање. И сам израз то говори. Посјед има власника, тј. онога који тим посједом управља и који би узео паре ако би тај посјед продао.. У другим словенским језицима, држава се преводи као ”господарство,” тј. основни ослонац јој је господар, онај који ”држи.’‘ Тај господар може бити и народ који насељава то господарство, али и не мора, и углавном није.

(…) Легитимитет је ствар власништва, а власник Србина као друштвене јединке је онај који му може одузети запослење, стан под кредитом, ауто, који га може раздвојити од породице, тј. одвести или одмамити му дјецу преко границе или океана, да постану пољски или кућни робови ближе газди, и сл. Партократска полиархија из које долази ДВД влада има легитимитет јер јој га је дао власник Србије, онај који је изградио или наметнуо поредак у којем се ДВД влада или Тадић испну на владајући положај, а нико унутар класе субјеката не спори том власнику право на власништво. Да ико спори, постoјао би степен организованости унутар политичких заједница који би, на примјер, образовао субјекте у овом смислу, те их учио како да силом или вјештином преузму власништво над оним што мисле да треба да им припада по природи ствари. Али пошто Срби уредно плаћају рате кредита власницима својих кућа, станова, аута, шаљу им своју дјецу, уредно бирају њихове управнике плантажа, нема се шта расправљати о легитимитету Дачића, кад Дачић није власник, него само намјесник, тј. управник плантаже. 

Да закључим: српски народ има право на посједовање Србије, укључујући Косово и Метохију, али га не користи и не тежи да оствари то право против других интересних група које користе Србију и сам српски народ као своје власништво из којег подржавају своје финансијске, привредне или војностратегијске потребе. Ко је сад ту власник? Па, онај који користи посјед као свој, а не онај који претендује на њега, а не ”држи” га. Србија треба да припада српском народу, али у пракси то није тако. Легитимитет власти се тиче само оних који се поставе као интересни чинилац и милом или силом потегну да уреде друштвени уговор у којем политички и економски живе у своју корист. Сама жеља или пасивни став српског народа да је Србија његова нису довољни. Нико пуком жељом и прокламовањем права није ни заузео ни одржао посјед.

http://kamensrbije.blogspot.com/

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

Савез антифашиста Србије и бораца НОБ инвестира 200 милиона долара у зграде ГШ које је Нато уништио

23 године после слома СФРЈ ово је резултат борбе српских ”националиста”

Radoman Jović: Izvoziti ili umreti

Božidar Francuski: Samuraji i Srbi vitezovi

БОГата Србија

 

Савез антифашиста Србије и бораца НОБ инвестира 200 милиона долара у зграде ГШ које је Нато уништио

После успешног формирања Синдиката радника Србије и и још успешније реформе ПИО фонда Србије удружење грађана “Савез антифашиста Србије и бораца НОБ“  покренуло је нову приватну иницијативу.

Део новца од профита који остварује инвестициони фонд који су пре 23 године основали чланови  удружење грађана “Савез антифашиста Србије и бораца НОБ“ одвојиће се за куповину порушених и напуштених зграда Генералштаба ЈНА у Немањиној улици у Београду.  Зграде су уништене током агресије Нато алијансе 1999. године. Део српске јавности залаже се да се зграде сруше и саграде нове. Потпредседник српске владе нуди арапском шеику да ту сагради хотел.

Део јавности који се залаже да те зграде остану споменик културе и да се обнове, окупљен око удружења грађана “Савез антифашиста Србије и бораца НОБ“, успео је да натера владу Србије да распише тендер. На тендеру ће победити онај ко држави понуди највишу цену за зграде, а после тога је остављено инвеститору да одлучи ли ће обнављати постојеће или градити нове зграде на том месту.

Инвестициони фонд под контролом “Савеза антифашиста Србије и бораца НОБ“ одлучио је да за ту намену издвоји 200 милиона долара и учествује на тендеру за куповину зграда ГШ које је Нато уништио. У плану је да се после тога уложи још 200 милиона долара за реконструкцију и промену намене објеката. Очекују да на тендеру победе богатог арапског шеика јер ће имати бољу понуду и понудити више новца.

Подржавам ову иницијативу. Могу само да предложим да се узме у разматрање моја идеја са повезивањем два објекта изградњом “моста“ чија је симболика вишесмислена:

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

Зграде бившег ГШ ЈНА срушити и локације продати приватним инвеститорима. Нова два објекта могу да се повежу мостом (за људе који би прелазили из једне у другу зграду) изнад Немањине улице. Мост би изгледао као капија, а имао би и функцију сећања (споменика) на злочине НАТО алијансе и напад на Србију 1999.

Никола Варагић

ТРЕЋА СРБИЈА

Блог: KOSMET VIA KOSMOS

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

23 године после слома СФРЈ ово је резултат борбе српских ”националиста”

БОГата Србија

 

23 године после слома СФРЈ ово је резултат борбе српских “националиста“

duopol dva inostrana lanca

Hrvatski tajkun Ivica Todorić, vlasnik Agrokora, na putu je da konačno postane novi vlasnik slovenačkog Merkatora. Ako mu to ovog puta pođe za rukom, posledice će se osetiti i u Srbiji, u kojoj Todorić, između ostalog, drži i trgovinski lanac Idea. Spajanjem sa Merkatorom u Srbiji bi se dobio gigant veličine Deleza, što bi naše tržište namirnica faktički pretvorilo u duopol ova dva inostrana lanca.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

 

БОГата Србија

Глупаци и преваранти

Oкупљање империјалиста унутар eвро-атлантске цивилизације и окупљање међу патриотским странкама у Србији

Србија улази у сукоб са Ираном по налогу Империје?

Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА?

Актер – нови примери економске окупације

 

KONGRES INTELEKTUALACA SRBIJE

 

Od predstojećeg skupa intelektualaca Srbije, najavljenog za sredu 27. februar (sa početkom od 10 časova u beogradskom Domu sindikata), verovatno ne treba odmah očekivati previše, ali je ohrabrujuće da će do ovakvog skupa uopšte doći.

Skup intelektualaca je sazvao Organizacioni odbor, na čijem je čelu inicijator čitavog poduhvata univerzitetski profesor dr Slobodan Komazec. Komazec je tokom svoje naučne i profesorske karijere kao ekonomista predavao na svim najvažnijim univerzitetskim centrima eks-Jugoslavije, uključujući i obavljanje funkcije dekana na ekonomskim i pravnim fakultetima u Splitu, Zagrebu, Beogradu (predavao je i na Univerzitetu u Ljubljani, Sarajevu, Banjaluci, Novom Sadu, Podgorici i Skoplju, kao i na fakultetima u Rijeci, Zadru, Dubrovniku i Kragujevcu). Autor je više od 60 knjiga – naučnih monografija i više od 40 univerzitetskih udžbenika.

Zajedno sa drugim najuticajnijim ekonomistima na postjugoslovenskom prostoru (Jože Mecinger, Slavko Kulić, Mlađen Kovačević, Jovan Dušanić, Časlav Ocić i dr.), sve vreme tranzicije se oštro protivio provođenju neoliberalnog koncepta ekonomije, koji je naročito u poslednjoj deceniji postigao katastrofalne rezultate u praksi ne samo na južnoslovenskom prostoru već i svuda u svetu gde se primenjivao.

U tom pravcu predstojeći skup intelektualaca Srbije imaće kao svoju inicijalnu oblast analize, pre svega ekonomska i socijalna pitanja, ali i druge važne oblasti organizovane u okviru pet tematskih sesija. To su:

— Ekonomska i socijalna kriza i mogući izlazi;

— Socijalna pitanja u okviru društva Srbije;

— Pitanje Kosova i Metohije;

— Međunarodno okruženje i interes Srbije i srpskog naroda u celini;

— Kultura i mediji.

Pozvano je oko tri stotine mahom naučnih radnika, ali i drugih stručnjaka u oblasti diplomatije, finansija, kulture. Iako se organizator trudio da u prvom redu kriterijum pozivanih bude stručnost i rezultati rada u nauci, usudio bih se da konstatujem da su najviše pozivani stvaraoci društvenih nauka, a po političkom spektru mahom oni koji pripadaju patriotskoj i središnjoj opciji.

Tome treba dodati i pragmatske razloge organizatora jer je bilo neophodno stupiti u kontakt sa pozvanima, a to se moglo ostvariti samo preko direktnih poznanstava i od ranije uspostavljenih kontakata. Sledeći slični skupovi tako bi imali više šanse da obezbede učešće i za one pojedince stručnjake i stvaraoce, koji sada iz različitih tehničkih i drugih razloga nisu pozvani ili pak ne budu mogli doći na skup.

DRAGAN PETROVIĆ, član Organizacionog odbora Kongresa intelektualaca

http://www.standard.rs/dragan-petrovic-kongres-intelektualaca-srbije.html

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

 

БОГата Србија

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

Глупаци и преваранти

Oкупљање империјалиста унутар eвро-атлантске цивилизације и окупљање међу патриотским странкама у Србији

Србија улази у сукоб са Ираном по налогу Империје?

Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА?

Увоз за ФИАТ Србија око 1.7 милијарди евра – посао века

Немачка од туризма зарадила више него од производње аутомобила

 

Oкупљање империјалиста унутар eвро-атлантске цивилизације и окупљање међу патриотским странкама у Србији

(…) Paskval je prognozirao da će SAD do 2030. moći da zadovolje sve svoje potrebe za energijom uvozom sa svog kontinenta. Rezultati poverljivog istraživanja, koje je nedavno sprovela nemačka obaveštajna služba, pokazuju da se povećava mogućnost da SAD do 2020. zapravo postanu izvoznik gasa i nafte, što je suprotno u odnosu na njenu aktuelnu poziciju najvećeg uvoznika energije na svetu. Tu ulogu će najverovatnije preuzeti Kina, koja bi sve više zavisila od Bliskog istoka. (…) Bajden je ukazao da je „Evropa najveći ekonomski partner Amerike“, podsećajući na cifre za koje se često sticao utisak da Obamina administracija koja je fokusirana na Aziju zaboravlja. On je podsetio na „više od 600 milijardi dolara ostvarenih na godišnjem nivou u trgovini, zahvaljujući kojima se stvaraju i održavaju milioni radnih mesta na kontinentu i kod kuće“. Bajden je samouvereno zaključio:“Evropa je i dalje neophodan partner Amerike. Oprostite mi na izvesnoj dozi nadmenosti, ali ja verujem i da smo mi vaš preko potreban partner“. Ove snažne reči ukazuju na novi senzibilitet u Vašingtonu. Kao bivša državna sekretarka SAD Hilari Klinton je izjavila u jednom od svojih poslednjih govora o spoljnoj politici da SAD ne planiraju da fokus preusmere sa Evrope na Aziju, već sa Evropom na Aziju.

EN-MARI SLOTER

Autorka je bivša direktorka u Stejt departmentu. Profesorka je na univerzitetu Prinston

http://www.danas.rs/sad_kao_izvoznik_nafte

Novi američki državni sekretar Džon Keri započeo je juče svoju prvu inostranu turneju od kako je 1. februara stupio na dužnost. Nije iznenađenje što je Keriju prva stanica tokom desetodnevne turneje London. To je još jedna potvrda starog transatlantskog savezništva, bilo da je reč o evropskim ili, uopšte, svetskim poslovima, a jedna od tema je i obnavljanje spora Britanije i Argentine oko Foklanda.

http://www.danas.rs/keri_na_slusanju

Kad izbije kriza, NATO nema zamenu

**********

Зашто СРС и ДСС избегавају предизборне коалиције?

24. фебруар 2013. | Васељенска ТВ

(…) Из ког разлога СРС и ДСС избегавају да уђу у предизборну родољубиву коалицију? Двери позивају на коалицију, али СРС и ДСС „нит зборе нит роморе“… Зашто?“

Ми питамо, наши колумнисти одговарају.

Небојша Малић, политички аналитичар

(…) Двери јесу нова странка, али то само значи да они нису доводили на власт ДОС, нити је из њих настала нова издајничка странка. Можда зато ДСС и Радикали и ћуте, не би да таласају и поремете истем у којем је њима, изгледа, сасвим лепо – а што држава и народ пропадоше, ником ништа. Случајно или намерно, понашају се као „корисни идиоти“ режима.

А Двери бих упитао да ли после 2008 и 2012 стварно мисле да се издајници могу сменити на изборима – мада је то већ тема за неки други пут.

Драгослав Павков

(…) Лично, мислим да је „национална прича“ на којој све три странке граде свој имиџ дошла до зида одакле нема даље; једноставно за већину гласача у Србији, теме које ове странке намећу делују апстрактно и на њима се не може окупити критична маса довољна да нешто промени.

Социјални моменат кризе покренуће неминовне промене у начину управљања овом земљом, а што такве теме нико не покреће – па, неко ће морати, и то ускоро. Надам се само да нас опет неће превеслати неки комунисти.

Бранко Жујовић, новинар, Пекинг

(…) Нисам сигуран да ДСС има енергију и после свега вољу, Двери искуство и стварну вољу, а СРС капацитет за коалицију. Србији одавно недостаје квалификована, витална и морална политичка снага, кадра да ефикасно понуди одрживе евроазијске интеграције, насупрот заблуди званој Србија у ЕУ.

Александар Павић, координатор Иницијативе „Никад Граница“

Разговори и позиви у предизборну родољубиву (са или без наводница) коалицију, у тренутку када испод носа већинске родољубиве јавности трио Николић-Vuchich-Тачић јавно спроводи издају косметских Срба, нису најважнија тема за ту исту јавност. Родољубива коалиција треба да се ствара сада, мимо избора, мобилисањем тих потенцијалних гласача да се сада, тј. током марта и априла, активно супротставе спровођењу тзв. бриселских споразума.

Весна Веизовић, публициста

(…)Шешеља не занима шта ће бити с Србијом, СРС или чак и са његовом породицом. Њему је најважније да „уђе у историју“. Разлоге томе можемо, између осталог, тражити и у његовом тамничењу за време СФРЈ када је делио ћелију с Парагом, оведоченим павелићевцем.

(…) Коштуница је под утицајем црногорског фактора, који додуше (тај црногорски фактор у његовом окружењу) пројављује се с србског становиша, али је суштински веома оптерећен црногорском сујетом и гордошћу која је у супротности својим дејством с србском користи. Те самим тим није спремна на сарадњу с Дверима, који су за то и сами сносе одговорност, јер у својој неискусности тј. неразумевања токова политичких, чине погрешне кораке, а такве грешке долазе и од њихове омамљености да имају месијанску улогу, те због тога превише наступају и на своју штету, а последично и на штету поприличног бирачког тела које има уобличен став, а није у стању га искористи где он може да буде користан.

Уосталом и СРС и ДСС су имали небројено прилика да се удруже у протеклих двадесет година, а поред тога су и показали у власти и на власти колико могу да учине за Србију. Стога је овакав један патриотски блок само враћање на старо, који би додуше донео привремену добит од обједињавања гласова, али све је то по оној народној „што је баби мило, то јој се и снило“, зато што елеметни преко којих се све ово што доживљавамо спроводи, неће омогућити.  Све ове чиниоце вешто користе овдашње „наше службе“ да помоћу тога не долази до промене стања, не само од 1945. него слободно можемо рећи ако суштински уђемо у дубину етнопсихолошку, од 1903.

http://www.vaseljenska.com/zasto-srs-i-dss-izbegavaju-predizborne-koalicije

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Глупаци и преваранти

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

БОГата Србија

Немачка од туризма зарадила више него од производње аутомобила

Директор Туристичке организације Немачке:

“Приходи од туризма победили аутоиндустрију“

Држава је прошле године од прихода од туризма зарадила 280 милијарди евра и претекла аутоиндустрију.

http://www.danas.rs/upload/documents/Dodaci/2013/Turizam%20sajam.pdf

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

БОГата Србија

Србија улази у сукоб са Ираном по налогу Империје?

Брзе пруге Паноније

Увоз за ФИАТ Србија око 1.7 милијарди евра – посао века

Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА?

 

Грађани Србије заборавили су на аферу “Галеника“, аферу “вакцина“, затим “Политика“ и “Агробанка“, “Шарић“, па на аферу “банана“, итд. Сада је актуелна афера “млеко“. То је настрашнија од свих афера.

Прво, у случају да млеко садржи алфатоксин изнад дозвољене количине, сасвим је могуће да је алфатоксин доспео и у месо и јаја.

Друго, ако је ово прво тачно, али и ако није тачно, ово је удар на пољопривредни сектор Србије.

Афера “млеко“ је напад на Србију, на грађане Србије, на Србе – овај напад може се поредити са нападом Нато алијансе на Србију 1999. године.

Међутим, полиција и војска не реагују. Држава је нападнута, а они, шта раде? Тргују оружјем, дрогом, досијеима… као и до сада.

Време је да их питамо: коме ви служите, за кога радите? Да ли је могуће да сте толике кукавице? Да ли сте окрили ко стоји иза афере “млеко“? Шта сте предузели?

Делује ми као да запослени у службама као што су Војно-обавештајна агенција (ВОА) и Безбедносно-информативна агенција (БИА) одговарају и служе само својим надређенима: министрима полиције и одбране, потпредседнику и председнику владе и председнику државе. А коме њихови надређени служе? Погрешно је то што раде запослени у ВОА и БИА. Запослени у ВОА и БИА (треба да) одговарају и служе свом народу, грађанима Србије, брину о интересима своје државе.

Млеком се хране бебе и деца. Играјући се са квалитетом млека, неко се игра са здрављем свих бебе, деце и људи у Србији, неко се игра са српским народом, и тај неко се налази у Србији. Људи који стоје иза ове афере живе и раде у Србији, део су система и власти, имају своје људе унутар државних институција – а запослени у ВОА и БИА – ћуте. Запослени ВОА и БИА не реагују, дозвољавају да се две највеће странке међусобно оптужују, уместо да изађу у јавност са подацима ко стоји иза ове афере – и ухапсе све људе који стоје иза те афере. Какви су то људи, какви су то Срби, ти што сада раде у ВОА и БИА, када после толико дана не реагују а постоји могућност да ће то млеко негативно утицати здравље милиона грађана Србије, на стотине хиљада беба и мале деце? Да ли је могуће да су сви запослени у ВОА и БИА толико мали људи, зар је могуће да их није срамота? Мене не занима шта кажу политичари, мене занима шта кажу директори ВОА и БИА о афери “млеко“. Наравно, не ови који су сада на положају, од њих то не очекујем, и ови и они пре њих ћутали су у вези свих претходних афера, нису се оглашавли ни због сумњивих приватизација. Држава је под окупацијом – а они иду на посао. Какав посао, шта они раде? Зашто их уоште плаћамо, зашто постоје војска и полиција када је држава окупирана? Они су део окупационих снага.

Нападнуте су бебе у Србији, нападнута су деца у Србији, угрожено је стотине хиљада беба и деце, а службе као ВОА и БИА не реагују, запослени у тим службама плаше се шта ће неки политичар да мисли о њима. Плаше се смене? Какве људине, какви мушкарци, какви војници и официри!

Нападут је пољопривредни сектор у Србији, дакле, угрожен је економски развој Србије, нападнут је сектор који има највише потенцијала, чијим развојем може доћи до приредног препорода Србије, угрожен је национални ресурс – “српска нафта“, и то, како ствари стоје, од стране ГМО лобија који жели да увози ГМ храну, а службе као ВОА и БИА не реагују, запослени у тим службама плаше се шта ће неки политичар да мисли о њима. Плаше се смене? Какве људине, какви мушкарци, какви војници и официри!

На Западу су ГМО лобисти покренули кампању против својих противника тако што убеђују људе да је природна-органска-конвенционална храна штетна по здравље људи, а да је храна изашла из њихових лабораторија здрава. Толико су луди ти из ГМО лобија. Да постоје службе безбедности у Србији и да у њима раде људи, Срби, сада би већ знали да ли је тачно да ГМО лоби стоји иза целе афере, односно, да имамо службе безбедности у којима раде људи, Срби, до ове афере и не би дошло, они би то зауставили пре него што би се “прича“ појавила у јавности. Међутим, главни (бар у јавности) ГМО лобиста у Србији, пословни партнер корпорације Монсанто, власник српске компаније МК Комерц, док траје афера “млеко“, добија од антимонополске комисије одобрење да купи грчке шећеране у Србији и сада контролише 80% тржишта шећера у Србији. Док, наводно ГМО лоби, прави панику са афером “млеко“, главни ГМО лобиста у Србији постаје власник свих шећерана. Несумњиво, власник МК Комерца има огроман утицај у Србији, има добра “леђа“. Плаше га се чак и директори ВОА и БИА, плаши га се и начелник ГШ ВС. Наравно, власник МК Комерца није сам у том послу, није једини ГМО лобиста у Србији.

Постоји и друга верзија ко стоји иза афере “млеко“. Помиње се прошлогодишњи род кукуруза у Србији који је био заражен, а који, изгледа, није био уништен, већ је, некако, доспео у ланац исхране, прво стоке, а затим и људи. Можемо да претпоставимо да ту није било саботаже, да нико од људи није заразио тај кукуруз, већ је природа, лоши природни услови, учинила своје. Можемо да претпоставимо  да су у ланац исхране тај заражен кукуруз пустили Срби, и то можда неке патриЈоте, а не странци, и то само због личног профита. Дакле, можда су одређени Срби, који немају везе са ГМО лобијем, због личних интереса угрозили здравље стотина хиљада беба и деце у Србији. Морамо да претпоставимо и да је неко из ГМО лобија тек после сазнања да је кукуруз заражен одлучио да се кукуруз не уништава већ убаци у исхрану, да би неколико месеци касније (сада) покренуо аферу “млеко“. Такође, можемо да претпоставимо да нико из ГМО лобија није учествовао у не-уништавању зараженог кукуруза и одлучивању да се тај кукруруз користи у ланцу исхране, можемо да претпоставимо да су одговорни у државним институцијама сада одлучили да оптуже ГМО лоби да стоји иза свега, јер нису радили свој посао (на пример усвојили прописе за исхрану стоке и касније контролисали) или су починили неко кривично дело (стављањем зараженог кукуруза у промет). На крају, можда су ГМО лобисти, тек када је алфатоксин ушао у ланац исхране због корумпираних српских политичара, тајкуна, здравствених и ветеринарских инспектора, обавештајаца, официра… одлучили да целу ситуацију искористе – да изађу у јавност због наводне бриге за здравље људи а у суштини да би “доказали“ да и природно-органски-конвенционално узгајан кукуруз (биљка) може бити штетна по здравље и да је решење ГМ семе које они производе.

Међутим, зашто све ово да претпостављамо, шта раде, понављам, запослени у ВОА и БИА? Зар није њихов посао да тачно знају ко стоји иза афере и да све одговорне уахпсе – без обзира да ли се ради о председницима две највеће странке, председнику државе или владе, осталих девет тајкуна са листе десет најбогатијих српских тајкуна, итд.? Надам се да се директори ВОА и БИА не бране речима типа “то није у складу са законом“ или “то је државни удар“ или “морамо да мислимо на међународни углед Србије“, јер би са таквом “одбраном“ само потврдили да је све ово што сам о њима написао тачно. Какве законе они поштују, какав поредак они одржавају, ако неко угрожава животе беба и деце у Србији, ако покушава да уништи најважнији ресурс који имамо? Какав углед да чувају, у чему је Србија у овом тренутку угледна држава у свету? Шта припадници ВОА и БИА раде када су “шефови“ корумпирани или су сарадници окупатора? Очигледно раде оно што једино знају и што раде већ деценијама – део су криминалних група, учествују у корупцији и издаји, прате, прислушкују и хапсе (нека и убијају) само оне који могу да угрозе њихове личне интересе, односно “поредак“.

Да ли се грађани Србије зато, још увек, толико плаше припадника “тајних служби“ иако грађани одавно нису мали “пионири“ – зато што у “службама“ раде не-људи? Бесмислено је тражити одговоре и одговорност од министра пољопривреде, министарке здравља и челника највеће опозиционе странке. Грађани Србије одговоре и одговорност треба да захтевају од директора ВОА и БИА. Они су “чувари нације“. Зашто нико никада њих не помиње? А са друге стране “војска је национална институција у коју грађани имају највише поверења“. Зар афера “млеко“ није најбољи пример како те службе НЕ-раде оно због чега и постоје? Односно, ако они нису “чувари нације“, да то и сви (остали) знају и да више нико од грађана у Србији то од њих не очекује, већ да размишљамо како да спроведемо реформу тајних служби и како да се кроз ту реформу ослободимо оних који служе окупаторима, који раде против свог народа и своје државе.

Да ли у тим службама треба да остану на радним местима они који су сада тамо ако не сазнамо за неколико дана ко је одговоран за аферу “млеко“, ако не буде ухапшен неко ко је на вишој позицији у друштву од електричара (пример из Новог Сада где пред судом одговара електричар који је био задужен за инсталације у дискотеци која је изореа у пожару а где су погинули млади људи, а није оптужен нико из локалне власти, МУП-а и служби инспекција који су одговорни јер је та дискотека радила иако није испуњавала све услове за безбедност)?

 

Никола Варагић

ТРЕЋА СРБИЈА

Блог: KOSMET VIA KOSMOS

 

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

 

БОГата Србија

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

Срби нису робови без мозга

Србија улази у сукоб са Ираном по налогу Империје?

Војско, сад можеш да издаш земљу шеику!

Војско! Полицијо! Коме сте се ви заклели?

Монсанто и МК Комерц

Актер – нови примери економске окупације

 

ПРЕВРАТ – трећи део

Бранимир Марковић МУЏАХЕДИНИ ВАЛХАЛЕ

Псеудодискурс (кобајаги, фингирана расправа) тзв. Друге Србије на тему Косова (а и шире) би се, без опасности да се прогласи за вулгаризацију, могао окарактерисати као лапрдање – испразно трућање о небитним темама. (…) Никад објашњење, никад анализа, никад упитаност и тражење одговора, никад било какво утемељено предвиђање и планирање, већ само испразно и предосадно понављање једних те истих фраза (“прихватање реалности”, “исувише историје”, “окренимо се будућности”, “није важна територија већ људи”…). Сасвим неначелно, јер ником од њих не пада на памет да принципе које “имплементирају” Србима примене, макар у теоретским моделима,  рецимо на Немце. Јој како би тада испали глупи у друштву, чак и у својим очима. Посебно комичну изведбу имали смо пре неко вече у Утиску недеље (опет сам га гледао, ја буудалеее). Кулминирала је гласним понављањем “ја немам проблема са столицом”, “ја немам проблема са столицом”. Није реч о хвалисању својом крепкошћу пензионерке Србијанке Турајлић, већ о столици за репубљик Косова у Уједињеним нацијама. И наравно, никаквог објашњења разлога и евентуалних последица сем “ја (па ја, мера свих ствари) немам проблема”.

(…) У вечитом дербију прве и друге Србије баш на пољу Косовском, најрепрезентативнији друге (Пешићка и Прокић) су ненадано показали чак и моралну супериорност првенствено због придржавања сопстевих начела “ко пијан плота”, пославши у “ропотарницу историје” кроз врло жестолу расправу оне своје  ”с столицом” који су наставили  да нас замајавају безначелном  ”антипротвношћу”, игри у којј су прво србијаши ипак шампиони. О томе у следећем наставку.

……

Драгослав Павков: Пред зидом

Недавно сам написао два текста на тему „Војводине“, под називом „Филозофија деструкције“; нико од оних који прате prevrat.com није их пренео, па помислих – биће да су предугачки. Узех да их скратим, да направим „два у један“, скраћену верзијупослах „патриотским“ сајтовима са којима сарађујем и – ништа: Ни од ког’ ни абера. Прочитах поново све што сам натруковао, рекох – можда је писаније неписмено, испод нивоа угледних портала – ма јок море, кад им је одговарала тема – објављивали су ми много неписменије, у афекту писане текстове… Дакле, о чему се ради? Као што рекох – тема није довољно атрактивна. Војводина (више) није довољно атрактивна за Српство и Србију.

Тако да слободно можемо рећи – Војводина се данас налази у ниском старту за издвајање из састава Србије; и то не зато што перјанице одбране Српства нису нашли за сходно да објаве нека моја писанија, већ зато јер им до Војводине у саставу Србије није ни стало. Стало им је једино до тога да сутра могу да кажу: Јесам ли вам рекао!

(…) Сви који осећају да су државни интерес у Војводини и територијална  целовитост Србије угрожени морају да победе личне суревњивости и анимозитете и стану у један фронт у коме ће свако да ради оно што најбоље зна.

http://prevrat.wordpress.com/

некадашњи блог (Р)еволуција

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

ПРЕВРАТ

ПРЕВРАТ – други део

ПОЛЕМИКА НА ДЕСНИЦИ – НАСТАВАК

Југословенство

ОДГОВОР ДРАГОСЛАВУ ПАВКОВУ – Југословенство II део

Да ли је одлука Уставног суда у функцији одбране или напада на Србију?

ПЛАН за КОСМЕТ

БОГата Србија

Срби нису робови без мозга

Nataša B. Odalović: Mlečna fašizacija

Smatram da je afera s mlekom, šta god joj je uzrok, istina, cilj ili sredstvo, pojavni oblik meke fašizacije društva. Zapitajte se šta su nam (građanima) uradili ciničnim udarom na mleko, a bez posledica po političku kastu. Šta je to?

(…) Hleb i mleko su osnovne životne namirnice. Naše bake verovale su da je greh bacati ih. Sada više niko ne veruje da je greh zloupotrebiti ih. Nemoguće da je afera mleko manje značajna od afere „krimići i tajkunčići“, nemoguće, ako je istina da to nije vrh priče o korupciji, nemoguće da ako nije istina neko smesta ne bi morao biti uhapšen zbog nedopustivog uznemiravanja građana.

цео текст: http://www.danas.rs/mlecna_fasizacija

…

Двери питају и садашњу власт и представнике бившег режима

Да ли држава уопште има механизам којим би утврдила да ли се млеко, које откупљују велики западни коцерни попут Салфорда, прерађује за домаће тржиште или се већ увелико увози и продаје токсично страно млеко? Престаните да се играте са нашим животима, и не користите овакве теме за политичка препуцавања. Дужни сте да грађанима Србије кажете истину да ли је наше млеко исправно или не и да ли је цела игра у томе што желите да увезете страно млеко!?

http://www.dverisrpske.com

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

 

БОГата Србија

Банана Из Америке

Актер – нови примери економске окупације

 

 

БОГата Србија

Пре пет-шест година, колико се сећам, постојала је идеја да Србија (из буџета) финансијски помогне возача Милоша Павловића у намери да постане возач Формуле 1, и да се тако Србија укључи у Формулу 1. Од тога није било ништа.

Пар година после тога у Србији је одржан велики међународни турнир у тенису. Турнир се одржавао две-три године и онда је угашен.

Тенис је “спорт богатих“. Србија је држава у којој већина грађана живи сиромашно или на граници сиромаштва. Гашење Belgrade Open-а то доказује. Нисмо чак ни држава латиноамеричког или азијског типа где се издвојила малобројна изразито богата каста на власти која контролише озбиљне (када се праве поређења у целом свету) економске ресурсе, па може да издвоји новац за организацију престижних такмичења и догађаја, где долазе “светске звезде“. Тениски турнир у Србији није био највише категорије, и није успео да се одржи – толико је сиромашна Србија. Велики међународни турнир, на који долазе најбољи играчи, може да се организује само у богатој држави. Исто важи за трку Формуле 1, “најскупљи циркус на свету“.

Да би се у Београду сваке године одржавао велики турнир у тенису потребно је да у Србији постоји довољан број грађана који могу да купе карту и плате остале услуге током посете турниру. Богат друштвени живот могућ је само тамо где постоји јака средња класа. Потребни су медији који могу да прате, са комерцијалне стране, такав турнир. Најпотребнији су спонзори – јаке и стабилне српске компаније (српски брендови) које освајају светско тржиште или део светског тржишта. Такође, потребно је да постоји и тржиште у Србији и региону које је занимљиво за спонзоре из иностранства. Србија не испуњава ове услове – нема средње класе, нема довољно богатих, нема јаких и стабилних компанија, нема занимљиво тржиште за стране спонзоре, нема медије који могу да прате турнир…

***

У тексту ЕКОНОМСКИ КОНЗЕРВАТИВИЗАМ описао сам какво је стање са развојем предузетништва у Србији. После тога прочитао сам мишљење амбасадора Јапана у Београду о Србима. Он је изјавио: ако све људе на планети поделимо у три групе – ратнике, сељаке и трговце, Срби су пола ратници, пола сељаци, а трговци нису уопште. Међутим, то стање је тренутно, Срби су народ који има предузетничког духа и велики број таквих појединаца. Потенцијали за развој економије су велики, о томе и конкретним предлозима писао сам у тексту ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ.

Ово напомињем зато што (пре)велики број грађана Србије мисли да је породица Ђоковић одустала од организације Belgrade Open-а зато што су “стипсе“, зато што мисле само на профит, зато што су добили шта су хтели од града, зато што неће да улаже новац у Србију иако је “довољно богат“. Наравно, не знам све разлоге. Но, економска логика говори све ово што сам до сада написао у тексту. За грађане Србије који су живели у комунизму, па 20 година у транзицији, који сада једва преживљавају са 200-300 евра месечно, који немају никаква знања о економији, неко као Новак Ђоковић, ко је зарадио десет милиона долара, је веома богат човек, и њему “није проблем да финансира Belgrade Open“ или шта већ коме падне на памет. Међутим, за финансирање таквог турнира, а посебно још престижнијег турнира, Новак Ђоковић је “сиромашан“. Нико не очекује од њега да све што је зарадио у животу потроши за организацију једног турнира у Београду. То је бесмислено. Међутим, за (пре)велики број грађана Србије такви предлози нису бесмислени. Они мисле тако и предлажу то јер не знају. У Србији расправа о буџету никада није најважнија расправа у скупштини, у друштву, нити у њој учествују сви делови друштва, тако да ни приликом узимања од свих делова друштва нити приликом расподеле појединим деловима друштва, већи део оних којима се узима и већи део оних којима треба да се дели – нема заступнике у Скупштини. Толико је не-знање о економији међу грађанима Србије, толико Срби нису трговци, како је исправно увидео јапански амбасадор. Да ли зато “губимо у миру оно што добијамо у рату“? Да ли зато данас само Србија у целој Европи нема синдикате који штите права радника и да ли се због тога грађани Србије не буне као грађани Грчке и Словеније чији је животни стандард далеко виши него грађана Србије? Ако су Срби народ ратника и сељака, значи да нису народ лењиваца и кукавица. Зашто је, онда, Србија најсиромашнија држава у Европи, зашто у овом тренутку грађани Србије живе са најнижим стандардом у Европи и зашто ништа не предузимају да се то промени?

То су, између осталих, разлози зашто “спорт богатих“ и “најскупљи циркус на свету“ заобилазе Србију. Српске компаније морале су да подрже Милоша Павловића, српски брендови који освајају светско тржиште, а не држава из свог буџета. Србија није УАЕ или Катар да може, од зараде од нафте коју контролише једна породица, организовати врхунске спортске турнире. Србија није Кина да се такви догађаји финансирају у државној режији. Србија једва сакупи новац да финансира неколико скромних културних догађаја, попут Кустендорфа, Битефа или Феста. Такве спортске турнире не треба да финансира држава, из свог буџета, не може влада сиромашне Србија из свог буџета да издваја милионе евра за награде тенисерима, а има милион људи који немају шта да једу и све се у држави распада. То мора да буде приватна иницијатива, подржана из приватних извора. Држава може на друге начине да помогне, и мора да помогне такве турнире. За финансирање највећих спортских догађаја, попут светског првенства у фудбалу или Oлимпијаде, потребно је јавно-приватно партнерство (у Србији су “оба партнера“ слаба). Међутим, Србија је од тога далеко. Поред свих до сада набројаних услова које сам поменуо да су неопходни да се испуне да би у Србији били организовани светски спорстки догађаји (мањи од СП у фудбалу и Олимпијаде), потребно је имати инфаструктуру – аеродром, железницу, аутопутеве, хотеле, интернет и телекомуникације… Да ли је Новак Ђоковић довољно зарадио да финансира и изградњу аеродрома, железнице, аутопутева, хотела… да би имао где да прими тенисере и гледаоце који желе да дођу на турнир који организује? За оне који се не разумеју у “велике цифре“ – Србији је за развој инфраструктуре потребно преко 20 милијарди долара, а Новак Ђоковић је од турнира до сада зарадио десетак милиона долара. Да би се “спорт богатих“ и “најскупљи циркус на свету“ одржавали у Србији потребно је да БДП Србије буде 200 милијарди долара, уместо 30 милијарди колико је сада (Чеси стварају 200 милијарди долара годишње вредан бруто домаћи производ – Чешка има приближно исти број становника као Србија). Буџет Србије мора да буде бар 50 милијарди долара уместо садашњих 8 милијарди (и када би био 50 милијарди, 5-6 пута већи него сада, био би то дупло мањи буџет од шведског – Шведска има приближно исти број становника као Србија). Извоз пољопривредних производа мора да буде на нивоу извоза који остварује Холандија у тој сектору привреде, а која има мање обрадивог земљишта од Србије. Новак Ђоковић је најбољи тенисер на свету (и спортиста) а од уговора са спонзорима зарађује мање од петопласиране тенисерке на свету. Не постоје српске компаније које освајају светско тржиште и свој маркетинг спроводе и тако што постају спонзори успешних српских спортиста (дакле, не рачунам компаније попут Телеком Србија која се рекламира само у Србији а која има уговоре са спортистима и савезима и клубовима у Србији – у односу на светски просек то су мали износи).

***

Капитализам, какав је стваран у Србији у последњих 20 година, као да је стваран са циљем да се никада и не успостави, већ, ”да се вратимо” на ”стари добар комунизам”. ”Ето, видели сте, капитализам ништа не ваља”. Када нису успели да приватизују све ресурсе, да их задрже само за себе, под притиском страног капитала свако је, од оних који су владали и који владају већ 20-30 година и који су спроводили приватизацију, гледао како да за себе извуче што више добити – продајући националне ресурсе странцима и стављајући новац од препродаје или провизија у свој џеп.

Зашто нема развијеног приватног предузетништва (капитализма) у Србији? Зато што нема у довољној мери ”предузетничког духа”. То значи да још увек нема довољно појединаца који су покретачи, храбри, вољни, са идејама, са знањем. Још увек се нису добро повезали они који сами раде-предузимају, који не чекају да други нешто предузме, већ сами покрећу оно што треба урадити, што други не преузима на себе, што други не зна и не може. Премало је оних који мисле својом главом, који смеју да кажу шта мисле. Премало је оних који могу да изграде, да организују, да ураде нешто где нема ништа, да од ништа створе нешто. Нема довољно оних који не завиде другоме на успеху, који ће признати бољем да је бољи. Премало је оних који се прилагођавају променама у свету. Потребно је развијање предузетништва у свим сегментима живота и друштва, не само у економији, не само због материјалног благостања. Због тога је и спорт у Србији пропао. И привреда и спорт неразвијени (пропали) су због немања (губљења) ”духа” (и духовности). Предузетнички и спортски ”дух” истог су ”порекла” – циљ је, на првом месту, победити самог себе, циљ је, затим, поштено победити другог у борби са јасним правилима. Колико је тога у српском спорту данас, у српским такмичењима у фудбалу, кошарци, рукомету, ватерполу…? Да ли се спортисти буне због намештених утакмица? Ко води клубове и савезе? Ко води економију? Људи без части и морала, људи из света криминала, људи којима је стало само до пара…

Зато је важно разумети основе економског конзервативизма, зато је важно чувати православну традицију, познавати хришћанску религију. Чињеница је да су услови живота ”обичних људи” најбољи у државама у којима је настао економски конзервативизам, где се и данас живот одвија на принципима конзервативизма, где су држава и економија уређени на конзервативним (хришћанским) основама. У тим државама велики број појединаца живи у складу са десет Божијих заповести, вредно раде, стално се усавршавају, помажу друге… У те државе одлазе најбољи српски спортисти. Да ли ће тако бити у тим државама и у будућности видећемо. Нама, овде у Србији, треба више економског конзервативизма. Треба мислити и “’шта ја могу да урадим за државу“ и треба мислити “шта држава може учинити за мене“. Треба спутати што више моћ државе и истовремено што више државу учинити Државом. Економски конзервативизам је управо то: ограничавање моћи државе – према својим грађанима; јачање државе – у односу на друге државе. Са једне стране, економски конзервативци су највећи противници државе јер стално врше контролу токова новца, поштовања Устава и закона, ограничавају уплитање државе у приватне животе, боре се за лична и људска права. Са друге стране, економски конзервативци су лојални својој држави, патриоте, плаћају порезе, спремни су да иду у војску и ратују за своју државу, итд. Са једне стране, економски конзервативци су иновативни, са друге стране су традиционални.

Ако не умемо да се организујемо без помоћи државе, како да организујемо државу. Ако не умемо да опстанемо без помоћи државе, како да сачувамо државу. Државу чине људи, њени грађани. Због чега за ових 200 година нисмо изградили нормалну економију? Ако нисмо способни за створимо неколико компанија (светских брендова), да ли смо способни да организујемо министарства и друге државне институције? Треба стварати друштво слободних људи – који знају да брину сами о себи, који ће врло мало зависити од државе.

Зао човек није само онај ко је богат, зао човек може да буде и сиромашан. Хоћу да кажем: све је до људи – до њиховог карактера, морала, васпитања, образовања. Само по себи, сиромаштво није грех или врлина, само по себи није ни богатство грех или врлина.

Треба водити рачуна да Србија не постане потрошачко друштво у оном негативном контексту – да не спроводимо идеје неолиберализма и не стварамо културу конформизма (чак и сад у сиромаштву тога има превише – пример је естрада). Неолиберална идеологија отуђује човека од другог човека, поставља лични профит, егоизам и (сопствено) чулно задовољство као највише вредности. Не говорим о материјалном благостању и незаситом конзумеризму када се залажем за развој капитализма, већ о условима за живот достојним за човека у 21. веку, имајући у виду људске и природне потенцијале које Србија има. Без духовног препорода нема економског препорода. Не треба нам економски препород заснован на похлепи и крађи, видели смо како је изгледао процес приватизације у Србији, који су спроводили људи без духовности, мали и себични политичари и тајкуни са великим жељама.

***

Мало напора је потребно да достигнемо стандард и уређеност Чешке и Мађарске (држава које су сличне по броју становника, величини територије, 50 година су као и Србија биле део комунистичког екпсперимента…). Србија извози робу вредну нешто преко 10 милијарди долара, а Чешка и Мађарска извозе робу вредну преко 100 милијарди долара годишње. Много више напора је потребно да достигнемо услове за живот који постоје у Шведској и извоз пољопривредних производа који остварује Холандија. Зато не смемо да останемо периферија (видети: Boris Jašović: Periferizacija i niklovanje) За почетак – у својим главама. Није решење ни да се достигне стандард Чешке и Мађарске на начин на који је то тамо урађено, тако што, на пример, немачке компаније купе чешке и мађарске фабрике, или изграде своје фабрике, и онда за мање плате и порезе него у Немачкој, чешки и мађарски радници производе робу за Немачку. Тако се повећава извоз Чешке и Мађарске, повећава се БДП, расте и стандард, али тај стандард је далеко нижи него у Немачкој. Чешка и Мађарска су, попут Србије, колоније, само што су боље трговали и знају боље да уреде своју државу (и кад нису под окупацијом). Такође, Србија не треба да води политику “двоструких стандарда“ (непримењивање моралних начела који важе за појединце и на државу, лажни пацифизам, лицемерна борба за људска права…) попут Шведске или Холандије. Убеђен сам да Србија и без такве политике може да развија своју економију.

Они који спроводе економску деструкцију Србије у последњих 13 година једино су на пољу “јефтине радне снаге“ конкурентни у Европи – српски политичари своје грађане страним инвеститорима нуде као “јефтину радну снагу“. Продају своје грађане као да су у питању робови. Српски радници од месечне “плате“ коју им обезбеде српски политичари имају новац за један оброк дневно, а робови су имали и по два оброка дневно током целог месеца. Зашто је то тако? Срби су паметан и храбар народ, нису народ “преписивача“ и робова, Србија се не налази у Сахари или Сибиру, и друге државе, сличне Србији, прошле су кроз ратове и разарања, и друге државе имају непријатеље, али нису толико сиромашне као Србија. Зато опстају а опстанак Србије је доведен у питање. Без економије немогуће је развијати културу, одбрану, науку… Ако се култура и наука не развијају, ако нема новца за војску, држава не може да опстане. У Србији има доста неписмених људи, али, са друге стране, Срби су народ са доста даровитих људи. Елита образује народ. “Економска неписменост“ не мора да траје вечно. Људи се могу научити како да контролишу буџет, да знају колики је порез на плату, да прате токове новца. Са тим иде и стицање “грађанске храбрости“. Постати богат и остати скроман, то је циљ. Данас економски писмених има више него пре 12 година, данас је оних са предузетничким духом далеко више него пре 30 година. Можемо да нађемо начин како да изађемо из сиромаштва а да се “не прода душа ђаволу“. Долазе нове генерације Срба који боље познају свет и немају комплекс ниже вредности, не осећају се као део периферије. Зато је важно одржати везу између матице и расејања.

Два кључна економска проблема која треба решити у Србији:

1.     Како да дође до раста плата и нижих цена – нижих трошкова живота и пословања? Како да у Србији не ради јефтина радна снага, а да српска роба и услуге буду конкурентне на домаћем и светском тржишту?

2.    Како доћи до новца за инвестирање у инфраструктуру, развој малих и средњих предузећа, подршку извозницима, а да се не увећа јавни дуг и задуженост према страним кредиторима (бар до тренутка док се не стекну услови да се дуг исплаћује из прихода из реалне економије)?

Нови људи у политичком и економском животу Србије, који се полако окупљају (а чије окупљање треба убрзати, због тога пишем овај текст), када дођу на власт, препознаће праве развојне шансе за економски препород Србије, српска привреда ће на светском тржишту постати конкурентна а негде и иновативна и штитиће државне интересе и интересе свих грађана (предузетника, радника и потрошача). Када се поставе прави и здрави темељи, када постане јасна политика која дугорочно предвидиво и вешто комбинује најбоље елементе либералног капитализма и државног интервенционизма, уз изградњу владавине права, отвориће се путеви за развој приватног предузетништва у Србији. То је пут за излазак из кризе и економски препород Србије. Економска криза постоји и у најразвијенијим државама света, у којима живи највећи број Срба из расејања. Млади не могу да нађу посао, старији губе посао или раде за мање плате. Због чега Србин који живи и ради у Канади, САД или Аустралији не би имао и приходе од дивиденди из Србије, или од провизије за продату робу из Србије, зашто не би радио у дистрибутивном или продајном центру српске компаније у Торонту, Чикагу или Мелбурну? Да ли је то баш толико нереално и далеко? Постоји велики несклад између броја даровотих људи и креативних потенцијала са једне стране, и, сиромаштва и лошег стања нације и државе са друге стране. Не можемо вечно да кривимо комунисте и странце. Србија као држава предузимљивих људи који знају да брину сами о себи и једни о другима не чекајући помоћ са стране – умеће да искористи све шансе које ће се указати приликом промена у међународним односима и на светским тржиштима, умеће да пронађе решења за све негативне утицаје који могу доћи из региона и света у наредним деценијама. Тада ће се у Београду поново одржавати Belgrade Open и то на вишем нивоу, тада ће у Београду радити сви музеји и градиће се нови.

Никола Варагић

ТРЕЋА СРБИЈА

Блог: KOSMET VIA KOSMOS

Срби нису робови без мозга

“Ми имамо Новака, Новака, а где је вама?“

Јелена Јанковић и Ана Ивановић

Nik Vujičić: Igraću tenis sa Noletom

 

Брзе пруге Паноније

Kineske kompanije spremne su da investiraju u brzu prugu između Beograda i Budimpešte, saopštilo je danas Ministarstvo saobraćaja Srbije. Kako se navodi u saopštenju, predstavnici kineske ambasade u Beogradu su aktuelizovali tu ideju iz 1992. sa jasnom namerom da investiraju novac, opremu i radnu snagu, a da u projekat budu uključene srpska, mađarska i kineska strana.

Бета

>

Да ли ће Чешка да промени одлуку?

DUŠAN KOVAČEV: OBELEŽAVANJE RACIJE 2013.

ПЛАН за КОСМЕТ

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

Да ли ће Чешка да промени одлуку?

Рајко Долечек: ПЕТА ГОДИШЊИЦА ПСЕУДО ДРЖАВЕ КОСОВО – СРАМНА УЛОГА ЧЕШКОГ МИНИСТРА ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА ШВАРЦЕНБЕРГА

Поводом пете годишњице самопроглашења независности псеудо државе Косово 17.фебруара 2008,  манифестовала је повећа група Чеха са српским и чешким заставама и великим транспарентом  КОСОВО ЈЕ СРБИЈА. Манифестација је била на главном месту за такве прилике, на Вацлавском тргу (намјести),  у самом центру Прага. Али Псеудо државу Косово је више мање преваром  признао и чешки министар иностраних послова Карло Шварценберг 21.маја 2008, уз велику осуду велике вечине Чеха. Оштетио је тиме традиционално српско-чешко братско пријатељство. Тај «грех» је био и један од многобројних узрока његовог пораза у изборима за председника републике ове године.

У Чешкој је у другом колу председничких избора 25. и 26. јануара 2013. убедљиво победио кандидат левице инжењер Милош Земан са 54,8 % према 45,2 % броја гласача за његовог противника Карла Шварценберга, садашњег министра иностраних послова Чешке. Разлика у броју гласача је била нецелих 480 000. Учествовало је 59 % регистрованих гласача. У свих 13 крајева Чешке је победио Земан, Шварценберг само у Прагу. Министар Шварценберг је био тај који је преваром 21.маја 2008, против воље велике већине народа и председника републике Клауса, без одобрења парламента и против воље његовог комитета за иностране послове, признао суверенитет псеудо државе Косово. Осим тога је био против декрета бившег председника Чехословачке  Бенеша, према којим је била после рата 1945-46, по договору са водећим савезницима, исељена из Чешке велика већина Немаца (као на пример из Пољске). У једној изјави је чак говорио, да би данас ради тога свет Бенеша као криминалца послао у Хаг.

Министар је родом из старе, богате католичке племићке породице, са аустро-угарским коренима и ради тога недвосмислено против српски, као повампирена Аустро-Угарска. Осим тога 75годишњи министар не баш најбоље говори чешки, има чешко и швајцарско држављанство (тамо је вечином и живео) и председник је врло десничарске странке ТОП 07, чија три министра данашње владе народ највише мрзи ради њихових крајње антисоцијалних мера и претеране штедње, које, како се показује, штете и економски развој Чешке. То су министри финансија Калоусек, народног здравља Хегер, рада и социјалне политике Драбек (већ је поднео оставку).

Министар је имао ванредну подршку медија – велика већина чешке штампе је у немачким рукама ( !). Једнострана подршка Телевизије 1 и 24 за њега је била скоро мучна. Самозвана «народна елита» (многи глумци, књижевници, чак и понеки научни радници и спортисти) су пунили анкете, говорили преко телевизије и радија, писали у штампи, да се изабере Шварценберг за будућег председника. Залудели су део омладине, тако да су чак и понеки гимназијалци агресивно наговарали гласаче, да изаберу Шварценберга. Иако знају, да садашња влада, чији је Шварценберг подпредседник, намерава да натера омладину, студенте, да плаћају школарину (до сада студенти универзитета школарину не плаћају), али да ће за то да добију зајам, који ће почети да отплаћују, чим се осамостале. A банке ће опет да зараде.

Велику подршку кандидату левице Земану је дао, иако десничар, председник Чешке републике Вацлав Клаус, иначе велики пријатељ Срба. Подршку су му дали и синдикати, удружења ратника и антифашиста, социјално демократска и комунистичка странка. Велику улогу у победи Земана је свакако одиграла чињеница, да је Шварценберг био повезиван са сарадњон са судетским Немцима, да штити њихове интересе, њихова «људска права», да је познат као пријатељ Немачке, члан групе Билдерберг и тзв. Трилатерале, као и да брани договор између садашње десничарске владе и разних цркава (углавном католичке), према коме треба држава да врати црквама преко 134 милијарди чешких круна (≈5.5 милијарди евра) за имовину, које им је одузела (национализирала) предходна комунистичка власт, иако о питању стварног власништва  многих објеката не постоје јасни докази. Ова реституција би се остварила у току од 30 година, и то у износу  59 милијарди чешких круна у новцу а 75 милијарди  у иметку, који је црквама био одузет (шуме, поља, рибњаци, зграде и др.). Католичка црква би тако постала «највећи капиталиста» у земљи. Земан је критиковао  величину реституције у време, када држава највише штеди на социјално најслабијим у народу (пензионери, инвалиди, незапослени, породице са децом), демонтира све више чешку досадашњу бесплатну здравствену службу, много лекова, који су били бесплатни, морају грађани сада да плате. Питање издаје братских веза између Срба и Чеха од стране Шварценберга признањем суверенитета Косова није било много спомињано, иако је био критикован бивши председник Хавел, ради његовог глупог израза «хуманитарно бомбардовање», ради његове апсолутне привржености свима акцијама НАТО. Чак га је доста оштро критиковао и  досадашњи  председник Клаус.

Милош Земан је био председник чешке владе, када је земља била примљена у НАТО (12.марта 1999), значи 12 дана пре НАТО агресије против Југославије 24.марта 1999. Аутору је о томе Земан рекао, да је НАТО од чешке владе затражило дозволу за прелетање бомбардера из Немачке тога 24.марта преко чешке територије. Чешка влада је стално одуговлачила са својим одговором, и кад је хтела још нека објашњења, НАТО бомбардери су већ летели преко Чешке да бомбардују Србију, у ствари «малу Југославију» (Србију+Црну Гору, укључујући и провинцију Србије, Косово и Метохију) уз обећање, да ће се бомбардовати само циљеви строго војничке природе. Оне стонине уништених цивилних кућа, школа, здравствених уређаја, фабрика, топлана и хиљаде мртвих и осакаћених цивила у Србији су доказ тога, како су лагали. Земан је за сарадњу са Европском унијом, али да Чешка неће слепо да слуша, шта тражи Брисел, ако је то против интереса Чешке. Инаугурација Милоша Земана за председника републике је предвиђена за 8.марта 2013. Он сада спрема своу говор за ту прилику, полако изабира своје најближе сараднике. Земанова мана је да доста пуши. У току избора се врло ангажовала његова стварно лепа 18годишња кћерка Катарина, док се његова жена Ивана много мање појављивала. Али, како новине пишу и телевизија показује, сада се већ  озбиљно спрема за улогу прве даме Чешке. Своју кћерку је Земан назвао «прва госпођица Чешке».

http://www.srpskikulturniklub.com/ceska-srbija-kosovo

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Miloš Zeman: Teroristi na čelu Kosova

Праг: Протест подршке Србији

Vaclav Klaus: Grčka žrtva suludog monetarnog ustrojstva EU

 

Момчило Селић: СЕНКА

 

(…) Јер праву људскост, „палу“ или здраву, нису манипулатори никад ни покушавали да утврде, још мање објасне. Крстић Титославију беше зато доживео као огромни експеримент in vivo, резултата примењивих и другде. Душевну болест данашњег Српства – лаж – морамо стога лечити љубављу у млађих, учених да се „сналазе“ (партизанско „Снађи се друже!“), праштањем старцима, својевремено скојевски увереним да се друштвеном хирургијом може надвладати Зло, изопштењем на одређено време многих који и даље господаре нашим установама, и, коначно, кажњавањем кривих за недела мрска и Богу и људима.

А то можемо постићи једино заједничким прегнућем свих узраста и пасова, организовано или појединачно, вођени подршком ваљаноме у себи и другима, колико свешћу о Злу као неизбежности Овога света. Држећи се поруке Ивана Иљина да „владати морају најбољи“, заветовани жртвеној служби нацији и држави, од својих првака морамо захтевати спремност да сталним напором надилазе себе, сваког огрешења о то подложног плаћању и животом.

Једино ћемо тако погребити „Јосипа Броза“ међу нама.

ЦЕО ТЕКСТ: http://www.srpskilist.net/gledista/senka

Увоз за ФИАТ Србија око 1.7 милијарди евра – посао века

 

ФИАТ Србија увози делове и материјале за око 1.7 милијарди евра. Када се на ту цифру дода профит који остварују, Србија од посла са ФИАТ-ом годишње приходује (под условом да се оствари тај план извоза од 2 милијарде евра) око 100 милиона евра.

Dinkić: Od izvoza automobila ove godine dve milijarde evra

>

Boris Jašović: Periferizacija i niklovanje

Ko-smo-(s)-rBi

Ko smo(s)

Nadežda Milenković 

Asteroid nas je bezbedno mimoišao, meteorit je manje bezbedno, ali ipak bez ljudskih žrtava, pao. Univerzum je, još jednom, bio ljubazan prema nama.

Oba ova događaja nisu imala veze sa nama. Srećom, naročito ovaj drugi. Kad su u pitanju stvari kosmičkih razmera, mi znamo gde nam je mesto. Shvatamo koliko smo mali. I uzdamo se u velike sile. Pre svih u kosmičke (daće bog da se ne desi) ili u svetske (NASA kaže da će nas zaobići). Ali kad su (ovo)zemaljske pojave u pitanju, mi nekako zaboravimo gde nam je mesto i koliko smo mali, a naročito koliko zavisimo od velikih.

A valjalo bi nam da smo više zagledani u nebo. Ne zato što je ono prirodna postojbina nebeskog naroda, nego zato što bismo možda pronašli neke analogije sa pojavama koje nam zamagljuju vidik. I možda razvili neko strahopoštovanje prema sopstvenom postojanju.

Prvu, malu ali važnu lekciju iz kosmosa, možda bi ponajpre trebalo da nauči ministar pravde, a sa njim i svi oni sličnomisleći iz medija koji sastavljanje spiskova za odstrel i otvorene pretnje smrću opravdavaju ”podjednako ekstremnim stavovima” onih građana kojima su te pretnje upućivane. U kosmosu naime takođe postoje ekstremi. Postoje crne rupe (koje sve usisaju u sebe) i bele rupe (koje sve izbacuju iz sebe). Postoji svetlo i postoji tama, tamna energija i tamna materija. Postoji antimaterija koja uvek poništi identičnu količinu materije. Postoji toplota i postoji hladnoća. Dakle, da, u kosmosu takođe postoje ekstremno drugačije stvari. Ali, za život kakav poznajemo i kakav želimo da očuvamo – nama je potrebna svetlost i nama je potrebna toplota. I to je ključna razlika između ekstremno drugačijih stavova u Srbiji. Od jednih ćemo preživeti, od drugih nećemo.

Univerzum je star oko četrnaest milijardi godina (koja stotina miliona gore-dole nije bitna za priču). Desetak milijardi godina kasnije na njegovoj periferiji se pojavila ova planeta koja je, po svemu što znamo, retko idealno mesto za život. Činjenica da uopšte postojimo kao ljudska vrsta je potpuno fascinantna. Sve ostalo su detalji. Zbog kojih možda jednom nećemo postojati. Detalji kao što su ljudska pohlepa i prateća bezosećajnost i sledstvena bezobzirnost, mogli bi doći glave čitavoj planeti, a nekmoli nama ovde, koji smo mnogo manji i podjednako nezaštićeni kao i Zemlja. Ali, kao što smo odavno prestali da se divimo samom našem postojanju, tako smo prestali i da brinemo šta bi stvarno moglo da nas uništi. Stvari koje mi proglašavamo ”velikom slikom”, velikom zaverom protiv nas i velikom borbom za velike ciljeve, zapravo su samo sitna prebrojavanja budućih glasova na sledećim izborima.

Peščanik.net, 18.02.2013.

http://pescanik.net/2013/02/ko-smos/

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

KOSMET via KOSMOS: Коментар Дана

Četiri perioda: «veče, ponoć, pevanje petlova i jutro»

Изложба и трибина – о српским поделама, слободи говора, критичком мишљењу, граници укуса…

Teofil Pančić: O Biljani i sajber hajkama

Biljana Srbljanović: Откључај профил гадуро

SLOBODAN VLADUŠIĆ: Dogodine u Polisu

РТВ тужи Печат због говора мржње, смењен уредник Вести после посете хрватског премијера

Југословенство

ОДГОВОР ДРАГОСЛАВУ ПАВКОВУ – Југословенство II део

ТРЕЋА СРБИЈА

ПОСЛЕДЊА ВРЕМЕНА

Разумео Знак – папа се повлачи

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

Србија улази у сукоб са Ираном по налогу Империје?

Потпредседник српске владе јуче је (самоуверено) најавио потписивање уговора са Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) у области војне индустрије вредан око 200 милиона долара и његову сигурно реализацију. Ради се о производњи ракета у Србији за потребе војске УАЕ.

Због чега ова арапска држава, бивша британска колонија, улаже новац у производњу и куповину ракета у Србији? Да се одмах зна, наменска индустрија Србије је под контролом НАТО алијансе. Ово напомињем због тога што се слични уговори најављују са Русијом. Да ли ће то бити изводљиво? Знамо да војна фабрика Застава из Крагујевца у овом тренутку ради и одржава исти број запослених само због уговора са САД који омогућава извоз ловачког оружја у САД вредан више десетина милиона долара.

Уједињени Арапски Емирати граниче се са Саудијском Арабијом, Оманом, и деле “морску границу“ са Катаром и Ираном. Дакле, УАЕ је држава која се налази у Арабији, већину становника чине Арапи, сунити. У том окружењу УАЕ једина војна претња долази од Ирана. Претпостављам(о) да ракете набављају управо због Ирана.

Иран је држава шиита, Персијанаца, они су вишевековни непријатељи са Арапима и сунитима. Иран подржава Србију у борби за Космет, односно, не признаје “независно“ “Косово“.

Са друге стране, УАЕ као и Саудијска Арабија и остале арабијске, арапске и сунитске државе, подржавају све непријатеље Србије на Балкану – пружају подршку Албанцима у Србији да одвоје Космет, муџахединима у Босни и Херцеговини и Македонији да се боре против хришћана, добро сарађују са режимима у Црној Гори и НД Хрватској. Такође, унутар овог круга муслимана настала је и Ал Каида. УАЕ је савезник НАТО алијансе у Персијском заливу. Наменска индустрија Србије је под контролом НАТО алијансе. НАТО припрема војни напад на Иран.

Да ли ће српска влада потписати и војни споразум са Ираном вредан 200 милиона долара? Када би то урадили, доказали би да су “светски играчи“ међу “трговцима оружјем“.

Да ли ће се неко побунити против реализације потписаног уговора између Србије и УАЕ? Да ли је то добар уговор за Србију?

Да ли постоји било какав концепт унутар ВС и министарства одбране како да се развија српска војска и наменска индустрија Србије у 21. веку? Да ли је ово добар пут којим се сада иде? Да ли је и претходна влада најављивала сличне уговоре са Либијом?

Наменска индустрија не мора да производи оно што је до сада производила (осим лаког наоружања за полицију, војску, ловце…). Србија треба да развија науку, и Војска Србије, односно, српска војска, треба да буде носилац развоја неколико грана науке и неколико научних института. Србији треба технологија за 21. век а то нису тенкови и ракете. Србија има стручњаке, инжењере, који могу да направе све што треба Србији али Србија нема, у овом тренутку, политичаре који то могу да организују.

Радници наменске, као и производни капацитети српске војне индустрије, могу и на други начин да се упосле. На пример, Србија зависи од нафте и гаса, у случају великих криза у свету државе као Србија тешко ће долазити до нафте, а у случају рата још теже. Дакле, ако створимо супериорна технолошка “оружја“ која могу бити успешна у функцији одбране или одвраћања агресора, пошто Србија има доста (необрађене) плодне земље и велику количину отпада, дао бих задатак војним институтима да осмисле програм како да Србија у случају кризе, или непосредно пред почетак кризе, од биљака или отпада производи (био)горива за потребе војске и грађана.

На неком месту скривеном од јавности донета је одлука да се потпише уговор са УАЕ. Нико од грађана Србије није имао могућност да се изјасни да ли је тај уговор добар и потребан Србији. Да ли је могао да се одржи извоз ловачког оружја у САД а да се не улази у посао производње ракета за УАЕ? Међународна политика је компликована, знамо да “нема љубави већ само интереса“. Пример је Израел, држава која подржава Србију у борби за Космет, са којом Србија војно сарађује (чак и за време санкција деведесетих стизала је опрема из Израела), али је Србија била на страни Палестине у УН; на чијој страни је био и Иран, а Израел је, наводно, највећи непријатељ Ирана и обрнуто, и (до скоро је био) главни савезник Запада на Блиском истоку.

Посао са УАЕ, војни уговор са том државом, није “само посао“, у питању је политика. Каква политика, какву политику води влада Србије под окупацијом?

Никола Варагић

ТРЕЋА СРБИЈА

Блог: KOSMET VIA KOSMOS

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Широооко

Agrobanka, Poštanska štedionica, Arapski Emirati i Hilari Klinton

Војско, сад можеш да издаш земљу шеику!

DR VELIBOR DŽOMIĆ: SRPSKA CRKVA I ”NOVA POLITIKA”

Како се стварају наследници

Džon Sejlor: Srbi, koristite Novaka i košarkaše

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

Закључак – још једна теза

 

Ко не разуме да смо под окупацијом или није спреман да се бори за слободу, нека се склони.

ДА за европеизацију Србије, НЕ за улазак у ЕУ

>

Marko Vujačić: Na petogodišnjicu

Kandidovaću nekoliko teza i izvesti zaključak.

(…) Četvrta teza: Srbija je zbog Kosova dodatno usporila evropske reforme. U periodu 2005-2012. načinila je svega nekoliko tromih koraka na putu ka članstvu u EU. Uopšteno govoreći, bez obzira na deklarativnu podršku većine parlamentarnih partija, evropske reforme su svedene na puku frazu. To su uradili upravo oni koji su se predstavljali kao stožerne snage na putu ka Evropi: Demokratska stranka i delimično Liberalno demokratska partija, koje su u vršenju vlasti, pod plaštom „evropskih reformi“, pokazale koruptivnost, neefikasnost i bahatost. Iako je car nažalost go, srpski građani, utrnute sposobnosti za dublje promišljanje politike, nafilovani indijsko-turskim serijama i rijalitijima, doneli su logičan zaključak: ako su ovo evropske reforme, hvala, nisu nam potrebne. Proevropska javnost u Srbiji pod hitno mora da sahrani „DS-centrični“ pristup evropskom putu Srbije, odnosno uverenje da DS jedina ima kapacitet „da taj posao završi“. To odavno nije istina.

(…) Zaključak: Srbija je već pretrpela i nastaviće da trpi ozbiljne posledice politike koja održava iluziju da je povratak na stanje pre 1999. moguć, odnosno da je moguća podela Kosova. Na radost ili tugu, nijedan od dva magistralna pravca dosadašnje kosovske politike – spasavanja ustavom definisanih suvereniteta i integriteta (u prvoj varijanti) ili obraza (u drugoj) – nije održiv, niti ostvariv. To je jasno od 2005. Suština tekućih briselskih razgovora je da Srbija u potpunosti prihvati nezavisnost Kosova: stvaranje uslova da se Kosovo ubuduće tretira ne samo kao susedna, već i kao prijateljska država. Stoga, jedina moguća kosovska politika je ona koja će unapred definisati sledeće ciljeve: (1) faktičko, ako se nema snage za formalno, priznanje nezavisnosti Kosova; (2) obezbeđivanje održivog nivoa samouprave za Srbe na Kosovu – tzv. „Ahtisari +“; (3) otklanjanje najvažnije političke prepreke na putu ka punopravnom članstvu Srbije i regiona u EU. Srbiji i njenim liderima potrebno je ohrabrenje na ovom putu: za razliku od tima koji je predvodio pregovore 2006/07, današnji lideri ne smeju imati čak ni intelektualne dileme o suštini briselskih razgovora. Ko ne razume ili nema stomak za to, neka se skloni.

Autor je doktorant na Univerzitetu u Gracu.

Peščanik.net

CEO TEKST:

http://pescanik.net  

Protest “Srbija nije na prodaju“

za bolji život i socijalnu pravdu; ponedeljak u 16 časova

Nova protestna šetnja POKRETA ZA SLOBODU održaće se u ponedeljak, 18. februara, okupljanjem ispred Agencije za privatizaciju u 16 časova. Protestna kolona će se od Agencije za privatizaciju uputiti ka Skupštini Srbije i Ministarstvu ekonomije a zatim ka Predsedništvu, gde očekujemo nastavak pregovora započetih na prethodnom protestu.

ZAHTEVAMO:

– Utvrđivanje odgovornosti države i nadležnih institucija za privatizacionu pljačku.
– Utvrđivanje odgovornosti i ukidanje Agencije za privatizaciju.
– Donošenje Zakona o nezastarevanju krivičnih dela počinjenih u privatizaciji.
– Obnavljanje proizvodnje u oštećenim preduzećima.
– Obnavljanje domaće proizvodnje umesto subvencionisanja multinacionalnih korporacija.
– Zaustavljanje rasprodaje preduzeća i poljoprivrednog zemljišta.

DOĐITE da ZAJEDNO stvaramo BUDUĆNOST

POKRET ZA SLOBODU

Koordinacioni odbor radničko-seljačkih organizacija
——-
Pokret Ravnopravnost, Zrenjanin
Udruženje Solidarnost, Subotica
Pokret akcionara, radnika i sindikata, Kragujevac
Udruženje Paori, Crepaja
Udruženje Obruč, Ratkovo
Građansko-sindikalni front, Vršac
Udruženje bivših radnika Zastave elektro, Rača
Udruženje akcionara i bivših radnika Srboleka, Beograd
Udruženje za zaštitu prava radnika Uranak, Rakovica
Samostalni sindikat UP ‘‘Tri grozda‘‘
Samostalni sindikat metalaca Srbije Minel Transformatori
Savez samostalnih sindikata Srbije u IP“Prosveta“ a.d, Beograd
Udruženje akcionara IP“Prosveta“ a.d, Beograd
Pokret za slobodu

Snimak konferencije za štampu održane povodom predstojećeg protesta:

http://www.youtube.com/watch?v=wLe8dG-2vE0

http://www.webtv.rs/partnerplay/blic/50289/konferencija-za-novinare-pokreta-za-slobodu–najava-radnicke-protestne-setnje

Džon Sejlor: Srbi, koristite Novaka i košarkaše

 

TANJUG

Vašington — Srbija treba da iskoristi popularnost dobro poznatih Srba u SAD, kao što su najbolji svetski teniser Novak Đoković i srpski košarkaši, kaže Džon Sejlor. Prema rečima Sejlora koji je predsednik Poslovnog saveta SAD-Srbija, to može uspešno da uradi firma za odnose sa javnošću, što će se preneti i na ekonomski nivo. On je kao primer naveo mogućnost da se tokom finala prvenstva u američkom fudbalu, Superboulu, koji gleda 110 miliona Amerikanaca zakupi tv oglas. Sejlor smatra da je ključni problem Srbije u Americi njen imidž. On kaže da je za privlačenje investicija i unapređenje ekonomije najvažnije da se on poboljša.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

Никола Варагић

Не можемо се враћати уназад и размишљати шта би било да су се пре десет година створили услови да комбинате, фабрике и земљу у Војводини коју су купиле компаније из Хрватске или српски тајкуни уместо њих купили наши људи из расејања, наши успешни спортисти, сви они који су поштено зарадили новац и имају добре намере према Србији и посебно њеним грађанима, да су сада такви Срби власници великог броја комбината и компанија у Војводини и великих поседа земље. Треба да размишљамо како да дође све на своје место.

Шта раде последњих година најбогатији људи са Запада? Купују земљу, уместо злато. Купују земљу и у Африци, и у Аргентини, где год могу. Схватили су колико ће у будућности вредети обрадива земља. Негде и оно што је испод земље. Ако милијардери из САД купују земљу у Аргентини, ако швајцарска корпорација Нестле, као највећа светска корпорација у тој области, у својим плановима развоја препознаје Србију као важну земљу, ако хрватска компанија то исто ради, да ли ће (богати) Срби широм света остати по страни, и да сутра земљу у Србији препустимо странцима и тајкунима да је купују? Да ли ће сви Срби који сада тешко живе у Србији, или живе у расејању, сутра распродати своја наслеђена имања да би отишли на море и купили нов телевизор? Да ли, у случају да остане безцарински увоз из ЕУ и да ступи на снагу закон који омогућава странцима да купују (обрадиву) земљу у Србији, већина Срба распродати своју земљу, своја имања? Да ли ће због добре цене Срби из Војводине, укључујући српске тајкуне, продати земљу странцима, напустити Војводину, као што су то радили Срби са Космета, који су, истина, били под притиском и под репресијом? У овом тексту не указујем толико на патриотске разлоге, колико на чисто економске разлоге. Економски разлози због којих се вреди борити за боље услове пословања у Србији су већ поменути: здрава храна постаје стратешка сировина у 21. веку, цена обрадиве земље у будућности ће бити све већа, стотине хиљада хектара се не обрађује и све је мањи број села и сеоских домаћинстава у Србији и све је више имања која се могу купити за мало новца. Да ли смемо да дозволимо да за 10 до 20 година странци постану власници великог дела обрадиве земље, да остварују велике профите, док Срби широм света гледају како да сачувају своју имовину и новац који су зарадили? Па после да раде као надничари на земљи својих предака? Зашто да не учинимо Србију најсигурнијим местом за свој капитал?

Велики број држава ЕУ је пред банкротом. Евро и долар су пред колапсом. Срби, поред матичне државе и држава у региону, у већини живе у државама ЕУ, САД, Канади и Аустралији. Скоро сва уштеђевина свих Срба света је у евру или долару.

ЦЕО ТЕКСТ: ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

> остали текстови:

“Ми имамо Новака, Новака, а где је вама?“

Fondacija “Novak Đoković” prikupila 1.400.000 dolara za decu Srbije

Јелена Јанковић и Ана Ивановић

Новак није Србин???

Nik Vujičić: Igraću tenis sa Noletom

ТРЕЋА СРБИЈА

 

Dejan Ilić: Za novi ustav, još jednom

(…) Dva puta nisam odgovorio na tekstove koji su neposredno referirali na moje stavove, ne zato što sam nipodaštavao potencijalne sagovornike, nego naprosto zato što nisam znao kakve veze tekstovi Vladimira Milutinovića „Anđeli na vrhu igle“ i Ištvana Kaića „O građanskim tragovima kočenja“ imaju sa onim o čemu sam ja govorio. Čitajući njihove priloge, imao sam utisak da oni, obraćajući se meni, u stvari polemišu sa nekom zamišljenom grupom koju ja tobože predstavljam. Govorim isključivo u svoje ime, pa bi bilo u redu da mi se sagovornici tako i obraćaju. Da biste bili glasnogovornik „našeg tabora“ ili „građanističke crkve“ – da ne pominjem „srednjovekovne sholastičare“ – morate za to biti izabrani, što pored ostalog znači da bi te grupe zaista morale i da postoje. Pošto ti uslovi nisu ispunjeni, imalo bi smisla da se tako više ne razgovara. Neposredan povod za ovu moju reakciju je najnoviji tekst Ištvana Kaića „Naša mala građanistička crkva“.

(…) U tekstovima Srđe Popovića i Vesne Rakić-Vodinelić nema ni jedne reči o dalekoj prošlosti Ivice Dačića. Ni za moje stavove o Ivici Dačiću i Aleksandru Vučiću njihova lična prošlost nema veći značaj. No, to ne znači da se oslanjam na argumente koje su dali Rakić-Vodinelić ili Popović. Za razliku od njih, svoju argumenatciju zasnivam na tvrdnji da ni pitanje Kosova, ni pitanje Evropske unije, ni borba protiv korupcije nisu danas od presudne važnosti za Srbiju.

(…) Kaić sluti da je Dačić ugrožen, da Vučiću preti opasnost, ali ne ume da detektuje odakle obojici stižu pretnje. I onda pribegne simboličkom projektovanju „građanističke crkve“. No, ne zaustavlja se na tome, nego bez zazora „građanističku crkvu“ izjednačava sa pokretima na krajnjoj desnici. Iako je tu reč o jadnom simboličkom prekomponovanju i učitavanju, slika ipak konačno postaje celovita – Vlada je ugrožena, a pretnje stižu sa krajnje levice i desnice, između kojih uostalom ni nema razlike. Kako je moguće da Kaić građansku opciju, oličenu recimo u onome što je nekada predstavljao Građanski savez Srbije a danas politički zastupa Žarko Korać, vidi kao neku radikalnu politiku? Pre svega, u smislu levice i desnice, ova politička opcija je mnogo bliže centru, nego krajnjoj levici. Nadalje, otkud je isto radikalno zalaganje za istinu o devedesetima i radikalno zalaganje za eliminaciju svih koji ne ispunjavaju etničke standarde srpske desnice?

(…) Zanimljivo je i to što Kaić misli da pragmatizam nema ideološki sadržaj. Treba se samo zapitati šta se uzima za pragmatično i kako se procenjuje pragmatičnost, pa shvatiti da iza svake pragmatičnosti mora stajati neki svetonazor: i pragmatičnost podrazumeva neku elementarnu etičku podelu na dobro i loše.

(…) Da bi Kaiću i Milutinoviću ovo što govorim bilo jasno, ponoviću im još jednom: ne smeta mi, dakle, prošlost Dačića i Vučića, oni lično me uopšte ne zanimaju, smeta mi to što i njima, kao i njihovim prethodnicima, ne smeta prošlost u kojoj su se u ime „srpstva“ činili masovni zločini i uspostavljale čvrste veze između države i kriminala. Dačić i Vučić brane sistem koji je to omogućio i koji ni danas nije u stanju da pruži garancije da se nešto slično neće ponovo dogoditi. Prigrlivši taj naopaki sistem, oni se danas međusobno bore samo za punu kontrolu nad polugama prerogativne države. Zato im, iako se ubiše od mahanja simbolima Kosova, EU i borbe protiv korupcije, ne verujem.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Ištvan Kaić: Naša mala građanistička crkva

Dejan Ilić: U „našem taboru“

Radivoj Cvetićanin: Prijateljska ruka ili odgovor Vesni Pešić

KOSMET via KOSMOS: Коментар Дана

ДСС руши СПС, можда и СНС. ”Грађанска Србија” није на страни председника СПС и владе СПС-СНС. Двери и даље под цензуром.

ЕУ против ванредних избора у Србији. ”Влада” Србије започела ”преговоре” са ЕУ око датума за чланство. Космет остаје под војном окупацијом. Србија остаје под економском окупацијом.

Vladimir Džamić: Zašto ustavna revizija ne može da čeka?

Владимир Вујић: НАШ НОВИ НАЦИОНАЛИЗАМ И ЕВРОПА

Шта затвара мале пумпе?

Чачак – Власници пумпи траже од ресорног министарства измену Правилника о минималним техничким условима за обављање трговине нафтом и дериватима.

„Примена новог Правилника већ је довела или ће у кратком периоду довести до тога да 3.000 запослених у овим предузећима остане без посла”, наводи се у иницијативи Удружења које окупља власнике 600 пумпи у Републици.

„Провером смо утврдили да такав правилник не постоји ни у једној држави Европе, вероватно ни у свету. Међутим, на иницијативу за његову измену, упућену министру Расиму Љајићу 5. децембра прошле године, нисмо добили никакав одговор, ни усмени ни писани“, каже за Политику Лазо Антонијевић (61), члан УО Бензинских станица Србије.

Власници бензинских станица сматрају да су одредбе новог Правилника апсолутно нереалне „јер суштински може да их испуни једино НИС а.д.”, те да је текст супротан одредбама члана 21. Устава Републике Србије који гарантује заштиту од дискриминације, и члана 82. Устава као гаранта отвореног и слободног тржишта.

Политика

>

RATKO DMITROVIĆ: JA SAM PO RUSKOM PITANJU AGNOSTIK

Валериј Коровин: ИЗ ОТРЕЖЊЕЊА У ЗАБЛУДУ

Владимир Вујић: НАШ НОВИ НАЦИОНАЛИЗАМ И ЕВРОПА

 

Radivoj Cvetićanin: Prijateljska ruka ili odgovor Vesni Pešić

 

(…) Ko su, međutim, ti, ko su Dačićevi neprijatelji koje smo gore spomenuli? Upravo među novim Dačićevim prijateljima drži se da su to nereformisane frakcije tajne policije, Koštuničini dogmatici, bivši građani Vesne Pešić zaostali u razvoju, i, naravno, demokrate, jedan, dakle, šareni svet čudno ujedinjen u zaveri protiv ispravnog političkog projekta. Mi dodajemo još jednoga za to kolo. Dačić ga je dva-tri puta izazvao, najdrskije kad mu je srušio kosovsku platformu, dva-tri puta pak samouvereno nadigrao. Dakle, Tomu Nikolića. Simptomatično je, naime, da niko ne spominje njega koji je doista otvorio sezonu lova. Na povratku iz Crne Gore, podsećamo, on je jednoj tamošnjoj televiziji otkrio svu važnost borbe protiv Šarićevog nasleđa. Priča kreće posle toga.

Vesna Pešić prelazi preko te činjenice kao preko mačjeg kašlja, pa i ovde, umesto Nikolića, vidi svoju žrtvu, Borisa Tadića, blamirajući ne samo one koji stvarno ne razumeju Dačićev napor nego i one koji njegovu hrabrosti i viziju cene ali bi hteli da ih praktikuje premijer koji ima čiste ruke. Nikad ne treba smetnuti s uma to da je Milošević, na primer, jednom u Vašingtonu bio faktor mira i stabilnosti na Balkanu, i da se nedugo zatim obreo tamo u odelu balkanskog kasapina. Nipošto ne priželjkujemo takvu političku sudbinu za Dačića. Hoćemo samo da kažemo da se ona ne nalazi apsolutno nigde drugde nego na onih sto i trideset diskova, za koje je on – govorilo se za svim boljim kafanskim stolovima još prošloga leta – i te kako znao. Ali ih je ignorisao. Sada to ne ide, kao što ne ide, uzaludna je, ni galama njegovih novih političkih prijatelja, bez obzira na činjenicu da su oni u nju uložili svoje velike političke karijere. Kad se kanalizacija izlije pred kuću, dobri moji, smrad se širi i kroz zatvorene prozore.

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/prijateljska_ruka.26.html?news_id=255927

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

ДСС руши СПС, можда и СНС. ”Грађанска Србија” није на страни председника СПС и владе СПС-СНС. Двери и даље под цензуром.

Ištvan Kaić: Naša mala građanistička crkva

KOSMET via KOSMOS: Коментар Дана

ЕУ против ванредних избора у Србији. ”Влада” Србије започела ”преговоре” са ЕУ око датума за чланство. Космет остаје под војном окупацијом. Србија остаје под економском окупацијом.

Владимир Вујић: НАШ НОВИ НАЦИОНАЛИЗАМ И ЕВРОПА

Radivoj Cvetićanin o Komisiji za istinu o ubistvima novinara

 

Владимир Вујић: НАШ НОВИ НАЦИОНАЛИЗАМ И ЕВРОПА

 

Напомена: Објављено у часопису Идеје, бр. 13, 6. априла 1935, стр. 3.

(…) Некада је, у стара блажена времена која се данас чине сном, национализам наш ишао упоредо са просвећеношћу, општечовечанским идеалима и уопште романтичношћу времена када се од науке, технике, либералистичке мисли полетног грађанства Запада очекивало ништа мање до рај на земљи. Национализам наш тада је значио жудњу да се ослободимо туђинског политичког власништва, да бисмо, „своји у своме“, могли што пре, ми закаснели и заостали, стићи срећнике Запада међу којима тек што није заблистао земаљски Еден.

(…) Напори интернационале – кроз делања својих ложа – ишли су напоредо са напорима наше нације за ослобођењем. Национализам нам је био карбонарски, либералистички, масонеријски обојен, пун буржоаских полета и нада. Знања, знања и књига – викало се све од Доситеја па до апостола, последњих, европских цивилизација. Патетика Змајева – „Знање је светлост, знање је моћ“ – патетика типично малог грађанина била је израз те тежње за „светлошћу“. А ту су светлост истицале пред нас, замамну и пуну обећања, све радионице интернационала.

(…) Тај стари либералистички, просветитељски, национализам ишао је руку под руку са стварним најогорченијим непријатељем национализма. Тај стари патриотизам, натучен фразама о ослобођењу ради „уздизања луче просвете великих народа“, ишао је интимно напоредо са организацијама којима ни најмање није стало до тога да се ослобођени Јужни Словени здруже у велику националну државу. А најмање хришћанску.

(…) Наши савремени националисти морају имати пред очима чињенице. Они не смеју имати сентименталност њихових старих, нити врела и извора домаћих нити обавештености. Ми не можемо више бити наивна балканска деца.

КОМЕНТАР МОМЧИЛА СЕЛИЋА

Владимир Вујић умро је 1951. у Бразилу, као политички емигрант. Заборављен, будући забрањен до објављивања његове књиге Спутана и ослобођена мисао (Алгоритам, Београд 2006, нешто касније исте године и у Задужбини манастира Хиландара у Београду), Вујића ни данас не познају они који се, наводно, брину о судбини Срба.

И мада сам написао поговор Алгоритмовом издању, за горњи чланак нисам знао док нисам на увид добио рукопис зборника Вујићевих радова, који Владимир Димитријевић припрема за штампу. Тако сам открио да понављам неке Вујићеве закључке од пре готово 80 година, једног светског и неколико антисрпских ратова.

Да није Далибора Муратовића, нашег уредника који је и пронашао и уредио књигу Спутана и ослобођена мисао, и неуморног боготражитеља Владимира Димитријевића, Вујић и његово упозорење остали би нам и даље непознати.

Надам се да ће његове речи имати одзива већег него 1941–1945.

ЦЕО ТЕКСТ: http://www.srpskilist.net

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Изложба и трибина – о српским поделама, слободи говора, критичком мишљењу, граници укуса…

Отпадници од Христа и границe слободе и вређања

Међу левичарима, либералима и анархистима – поглед са (десне) стране

Ištvan Kaić: Naša mala građanistička crkva

YUпараноја

IVAN STOILKOVIĆ: ZA SRBE U REGIONU NE VAŽE ISTI STANDARDI

Југословенство

ОДГОВОР ДРАГОСЛАВУ ПАВКОВУ – Југословенство II део

ТРЕЋА СРБИЈА

Поново о Трећој Србији

RATKO DMITROVIĆ: JA SAM PO RUSKOM PITANJU AGNOSTIK

Валериј Коровин: ИЗ ОТРЕЖЊЕЊА У ЗАБЛУДУ

Француски Официр, Председник Света и Председник Странке

Мила Николић Алечковић: Мега крај – Амин, Боже дај!

Бошко Обрадовић: Посебно Косово чију пропаст такође треба зауставити

Boris Jašović: Periferizacija i niklovanje

Истрага

>

Piramida postavljena ispred zgrade SANU devedesetih 20. veka

 

 

Поново о Трећој Србији

“Novi vojvođanski vojvoda nije Bojan Pajtić, nego Dragan Đilas.“

ALEKSANDAR ĐURĐEV, jedan od osnivača Treće Srbije

http://www.standard.rs

>

Последњих месец дана широм северне покрајине су се појавили плакати „Војводина република“, Војвођанске партије, која се залаже за нови Устав који би Војводину дефинисао као „републику у саставу сложене српске државе“, и плакати покрета Трећа Србија, „Нови Сад – главни град Србије“. Тим порукама се нарушава уставни поредак Србије и најављује нови задатак Запада за СНС и ДС, а то је доношење новог Устава, брисање преамбуле која дефинише АП КиМ као неотуђиви део Србије и редефинисање статуса АП Војводине у оквиру српске државе, поручио је Јакшић.

Ђурађ Јакшић / Генерални секретаријат Српске радикалне странке

>

Удружење ”Трећа Србија” регистровано је у АПР-у под матичним бројем 28096666 и ПИБ 107821349. Законски заступник сам ја, доле потписани. 

Оснивачи нису особе из Новог Сада који се представљају као Трећа Србија и чија саопштења преносите.

О историји односа са Паровићем, Фајгељом и Ђурђевом и осталима из те групе који су злоупотребили нашу идеју и лажно се представљају, имате више на овом линку:

ТРЕЋА СРБИЈА

https://nikola5.wordpress.com

Никола Варагић

Удружење “Трећа Србија“

блог KOSMET via KOSMOS

IVAN STOILKOVIĆ: ZA SRBE U REGIONU NE VAŽE ISTI STANDARDI

 

Poštovane dame, uvažena gospodo,

U zemljama regiona u ovom momentu živi više od dva miliona i 200 hiljada deklarisanih Srba. Kao i barem još toliko naših sunarodnika koji su, kao verni Jugosloveni, posle raspada SFRJ požurili da se brže-bolje utope u nacionalno tkivo nekog od većinskih naroda u okolnim državama, obezbeđujući sebi na taj način razne privilegije. Pogubno i poražavajuće! Pojava gotovo nezapamćena kod drugih naroda.

(…) Drage dame i uvažena gospodo,

Mi Srbi iz regiona dajemo značajan doprinos evropskim integracijama i regionalnoj saradnji i stabilnosti, ali zbog toga niti hoćemo niti želimo biti kolateralna šteta u tim procesima. Naprotiv. Molim državu Srbiju da se prema nama ne odnosi kao prema svojim sunarodnicima drugog reda, već da nam pomogne da postanemo ravnopravni i aktivni subjekat u zajedničkoj borbi za prosperitet i budućnost našeg naroda.

U ime Srba iz Makedonije zahvaljujem vam se.

Govor predsednika Demokratske partije Srba u Makedoniji na Javnom slušanju o političkim i drugim pravima srpskog naroda u regionu 14. februara u Domu Narodne skupštine

http://www.standard.rs/ivan-stoilkovic-za-srbe-u-regionu-ne-vaze-isti-standardi-kao-za-druge.html

Ištvan Kaić: Naša mala građanistička crkva

 

(…) večita tema nerešenih ratnih zločina i lustracije. Tu večitu svetu temu održavamo kao nacionalisti svoju „nedovršenu državu“. I mi, „građanisti“ smo od poslednjih izbora, na veliku žalost, počeli da je upotrebljavamo kao nekakvu fundamentalno ontološku manipulaciju protiv formalnog organa aktuelne državne vlasti.

Šta, dakle, konkretno radimo? Sumnjamo u sve što radi nova vlast, i to unapred i kategorički. „Ništa to ne valja“, to je naša genijalna mantra. Mi unapred govorimo da borba protiv korupcije neće rešiti korupciju i da je kosovsko pitanje odavno rešeno, pa valjda time više ne treba da se bavimo. Kakve veze ima to što ovde još uvek niko neće ni da čuje da se odričemo Kosova, kad su ga najvažnije države Zapada priznale? Naše teorijsko ubeđenje glasi da pošto ništa ne valja, sve treba srušiti i graditi kuću od temelja, počev od novog ustava, pa novih zakona. A onda? Onda će sve ići kao po loju, svuda će cvetati ruže, a mrtvo slovo zakona i ustava odagnaće korupciju, kako to obično biva. Institucije ne čine nikakvi ljudi koji rade u njima, ljudski faktor je potpuno nebitan jer će nastati pravi perpetuum mobile, sve će raditi samo od sebe, pošto je ono što je nemoguće u fizici, smatramo mi „građanisti“, svakako moguće u politici.

(…) Naš najveći strah, strah nad strahovima, jeste ipak, priznajemo, da će nas nekada retrogradne snage devedesetih uvesti u Evropsku uniju. Plašimo se i da se samo pretvaraju i da će doći dan kada će skinuti svoju odeću i tako goli zabiti i razviti barjak nacionalizma ili fašizma. Zato smo mi unapred izmislili nekakvu f-lestvicu i stalno motrimo, kao na živu u toplomeru, kako se koji potez pripadnika ove vlasti ocrtava na njoj. A to što nam treba još barem deset godina da uđemo u tu Evropsku uniju, to nema nikakve veze, taj barjak će se svakako sačuvati. Ako treba, prenosiće se i s kolena na koleno. I potpuno smo sigurni: svih tih godina živa u f-lestvici će se dizati dok ne probije toplomer. A onda će nas primiti u EU. Potpuno je nebitno što se danas zovu naprednjaci; ako su se juče zvali radikali, mogu i sutra da se zovu radikali! Iste su to boje (zašto sve ne bi bile tvoje?).

(…) Zbog toga našem credu, koji svoje jezgro ima u simbolima koje tretira kao bogom-dane, ne odgovara ni najmanja indicija pragmatizma u današnjoj vlasti – jer on raspolućuje sve ideološko oko sebe kao lažno i stavlja na površinu to kako stvarno funkcioniše politički teren, pa svidelo se to nekom ili ne. Teren na kome više nije bitno ko je ko, nego ko šta radi i kakve rezultate stvara. Zato čak ni ekstremni desničari ne ostaju imuni na potrese pragmatizma. Zbog toga ni naša građanistička crkva to ne može da kanonizuje, a da ne oseća da će izgubiti sav identitet i sve što ju je činilo „građanskom“.

Ali naravno, mi ne možemo uvek potpuno da se izuzmemo od verovanja i delujemo pragmatistički, kako to potvrđuje i Kristeva. To je naša neminovnost da se povremeno povodimo za nečim, pa makar i na političkoj sceni. Ali u tom smislu bih svoja verovanja uvek pre uputio nekome ko se uči na svojim greškama i trpi posledice svojih nekadašnjih postupaka, nego onome koji se uči isključivo na greškama drugih i parazitira na njima, nikada ništa ne priznajući i pozivajući se licemerno na simbolička uverenja koja smo mu baš mi jednom bili poklonili.

Ceo tekst: http://pescanik.net  

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Изложба и трибина – о српским поделама, слободи говора, критичком мишљењу, граници укуса…

Dejan Ilić: U „našem taboru“

Српска демократија и Империја(лизам)

Marko Simonović: Pismo bratu iz (prve) Srbije

Nataša B. Odalović: Treći će biti sve brojniji

RATKO DMITROVIĆ: JA SAM PO RUSKOM PITANJU AGNOSTIK

Конкретан правно-економски предлог за деловање у кризи

Јелена Јанковић и Ана Ивановић

KOSMET via KOSMOS: Коментар Дана

ТРЕЋА СРБИЈА

 

Јелена Јанковић и Ана Ивановић

 

Финале Фед купа у Прагу Чешка – Србија, које је одиграно пре пар месеци, врхунац је најлепшег периода у историји наше женске тениске репрезентације за више од четири деценије такмичења. Улазак у полуфинале са Русијом био је најбољи резултат свих времена. Јелена Јанковић, Ана Ивановић, Бојана Јовановски, Александра Крунић и селектор Дејан Вранеш су то остварили.

Јелена Јанковић (28. фебруара 1985. Београд) је 2008. године заузела прву позицију на ВТА листи најбољих тенисерки света, на којој се задржала недељу дана. Јанковићева у својој каријери није освојила ниједан Гренд слем турнир, али је достигла полуфинала Отвореног првенства Аустралије (2008), Отвореног првенства Француске (2007, 2008) и Отвореног првенства Сједињених Држава (2006), као и финале истог турнира (2008). Заједно с Шкотом Џејмијем Маријем, освојила је Вимблдон 2007. у конкуренцији мешовитих парова.

Ана Ивановић (6. новембар 1987. Београд) је тренутно је 14. на ВТА листи. У каријери је освојила једанаест ВТА турнира, укључујући и један гренд слем турнир, Ролан Гарос 2008. Пласманом у финале тог такмичења постала је прва тенисерка на ВТА листи, на којој је провела 12 недеља. Доспела је до још два гренд слем финала, на Ролан Гаросу 2007. и на Отвореном првенству Аустралије 2008. Освојила је три турнира прве категорије. Ана Ивановић је национални амбасадор УНИЦЕФ-а за Србију.

Сви знамо како су наше тенисерке, и тенисери, дошли до успеха. Тренирања у базену, помоћ су добијали само од породице, касније су нашли спонзоре ван Србије, итд. Сами су успели у тенису, и сами су све стекли, без помоћи државе, без помоћи било кога из Србије, осим најближих људи из окружења са којима су имали контакт.

Сви знамо како је свет реаговао на појаву српских тенисера и тенисерки, и колико су утицали на мало бољу слику о Србији у свету. Већина је тада била поносна на тенисерке. Новак Ђоковић је још увек у врхунској форми и још увек већина Срба навија за њега и има позитивно мишљење о њему.

Недавно је женска репрезентација играла неке мечеве у оквиру тог Фед купа, и, наводно, пред саме мечеве своје учешће су отказале Јелена Јанковић и Ана Ивановић. Оне су се касније појавиле на неком турниру у Арабији, и тада је кренула “паљба“ по њима. Нисам све то много пратио али сам видео по сајтовима бројне наслове у којима се Јелена и Ана критикују. Могу да замислим шта је писало у текстовима, и могу да замислим критике испод текстова, само на основу наслова, који се сви до једног били негативно усмерени према Јелени и Ани. Приметио сам у тим насловима, и зато ово пишем, да их критикују и људи из тениског света, из Тениског савеза Србије.

“И кука и мотика“ дигла се на тенисерке које су пре само пар месеци играле финале Фед купа, што је врхунац најлепшег периода у историји наше женске тениске репрезентације за више од четири деценије такмичења и најбољи резултат свих времена.

Господо из Тениског савеза Србије, из тениског света Србије, имате прилику да докажете да Јелена, Ана (и Новак) нису биле изузетак, нису “инцидент“, сада је прилика да из СИСТЕМА који сте СТВОРИЛИ у репрезентацију убаците неке нове младе тенисерке (и сутра тенисере) које ће постати најбоље на свету и једног дана освојити Фед куп. Па шта и ако Јелена и Ана више неће или не могу да играју за репрезентацију? Нико од њих не очекује да играју вечно, и ово што су до сада урадиле било је више него довољно и боље од свега што је до тада урађено у женском тенису у Србији. У спорту је то нормална појава – смена генерација. Сада је прилика да се неко други докаже, и од младих тенисерки, али пре свега они који воде Тениски савез Србије и репрезентацију. Како сте планирали да спроведете смену генерације?

Осталим критичарима (укључујући и оне који критикују Новака – ако неко мисли да сутра када и он откаже играње за национални тим неће кренути слична “паљба“ по њему, или ако направи било какву грешку у свом животу, варате се) поручујем: промените код 1% светске популације негативно мишљење и знање које ти људи имају о Србији; инвестирајте у Србију само 1% од новца који су Јелена, Ана и Новак унели у Србију; урадите са собом и својим животима само 1% од онога што су њих троје урадили – и ви сте урадили велику ствар, и са својим животом, и за Србију. То ће бити за свако поштовање. До тада, поштујте оне који су урадили много више од тога.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

 

DARJAN NEDELJKOVIĆ: Žrtvenik

Novine

Пораз

Режимски репрограм репрограма репрограма

Како ради човек који се каје, који је на путу покајања?

Новак није Србин???

 

RATKO DMITROVIĆ: ODGOVOR ŽELJKU CVIJANOVIĆU ILI JA SAM PO RUSKOM PITANJU AGNOSTIK

A šta Rusija osim novca može da ponudi Srbima i Srbiji? Koja je to strategija Kremlja i ima li te strategije?

Prvi put u srpskoj javnosti Željko Cvijanović je progovorio o nečemu što je godinama srpska tema uz rakiju i kafu, ali ne dalje od toga. Zbog čega nema ruskog kapitala u srpskim medijima? Zašto Rusija ne „dohranjuje“ srpski medijski prostor bar pet odsto u meri koliko to rade Amerikanci? Da li je moguće da Rusija nema ambiciju da svoj politički i drugi uticaj u svetu širi onako kako se to u savremenom svetu radi, preko medija? Gde je ruski Soroš?

Tema je inspirativna, okviri razvučeni, svašta tu može i treba da se kaže, studiozno, sa istorijskim poniranjima, analizama delatnosti ove vrste u poslednje dve decenije ali biće valjda povoda i volje i za takvu rabotu. Ovoga puta samo lično podsećanje na jednu bezuspešnu inicijativu.

Bilo je to, ako ne grešim, 2003. godine. Tragajući za odgovorima i na gore izneta pitanja, suočen sa gotovo neizdrživom amerikanizacijom kolektivnog srpskog mozga, ludilom koje je kapalo iz svih štampanih medija u Beogradu i sa svih beogradskih tv-kanala (ni danas nije bolje), zamolim prijatelja za kojeg sam znao da u rusku ambasadu u Beogradu može da uđe maltene kad hoće da me tamo spoji sa osobom nadležnom za medije. Već sutradan sednemo nas troje – primila nas jedna, rekoše nam, nadležna gospođa(ica) srednjih godina. Otvorimo temu i okončamo je pre nego što je išta suvislo rečeno.

Mi, gospodine, reče mi ona žena, ne osnivamo medije izvan Rusije; naši poslovni ljudi ne ulažu u informisanje; Rusija kao država ne radi ono što radi Amerika, kad je reč o medijima u inostranstvu; politika koju Rusija… Tu se ja zahvalim na izdvojenom vremenu, dignem se i odem. Onaj prijatelj, malo zbunjen, gotovo trči za mnom. Možda smo mogli…, pokušava nešto da kaže. Ništa nismo mogli, ovde nema ni nade – odgovaram sedajući u kola. (Pustili su nas da parkiramo na službenom mestu.)

Da li je danas, deset godina kasnije, nešto drugačije? Nije, sve je isto, osim što Rusija, bez ikakvog ili sa smešnim izdvajanjem, preko nekih sajtova gura svoje teme, pri čemu valja imati na pameti da je i to plod velikog zalaganja pojedinaca, Rusa i ponekog Srbina. Uticaj? Korist, ruska i srpska? Nije vredno pomena.

Gaji li onda Cvijanović svesno iluziju da bi se tu nešto moglo menjati, da je u pripremi strategija ruske države zasnovana na spoznajama i iskustvima drugih? Amerikanaca pre svih. Cvijanović hoće da veruje – a tu veru hrani iz emocije, što je u pravilu pogrešan pristup kod svakog rasuđivanja – da bi se u dogledno vreme, a u skladu sa nabildovanim energetskim mišićima velike Rusije, Moskva mogla okrenuti dokazanim metodama ostvarivanja političkog a svakako i ekonomskog uticaja u određenim delovima Evrope i sveta. U ovom slučaju Balkana. Ta vera je dobra za čoveka, ali mršava za stvarno stanje.

Rusija je za proteklih deset godina stigla na prostor bivše SFRJ gasom, naftom i delimično gotovim novcem bankarskog predznaka. Tu se vrte ogromna sredstva. Budžeti za marketing su respektabilni, ali ruski kapital u Srbiji – to Cvijanović ne vidi ili ne želi da vidi – kad su mediji u pitanju, ide prema onim listovima i televizijama koje uporno i bez rezerve gaje antirusku uređivačku politiku. Znam, neko će reći da te kompanije novac za marketing prebacuju domaćim agencijama (čitaj Đilasu i Šaperu) a ovi raspoređuju i sami znate kako. Da, to je tačno, ali krivica (ako je ovo krivica) ne leži na žutima, već na onima čiji je novac. Problem je, dakle, u ruskom kabinetu.

Zašto je tako? Ne znam. Rusi su pomalo iracionalni, kao i Srbi, ne planiraju dugoročno, sastanci im traju pola sata, a ručkovi četiri sata; ono što mora da se uradi sutra Rus obavezno prebaci za narednu godinu. To dolazi valjda od one ogromne nesagledive ravnice, ti predeli kojim misao, pesma, plač, putuje godinama, bez prepreka, bez da se zakači za nekoga i nešto, modeliraju karakter, način mišljenja, delovanje.

Čudo bi bilo da neko u ruskoj ambasadi ovde u Beogradu pozove pet-šest srpskih novinara za koje svi znaju da su kvalitetni i da nisu u službi američke antiruske politike, pa da sa njima porazgovara o mogućoj permanentnoj ruskoj pomoći nekim medijima u Srbiji. Kao što to, evo već 25 godina, otvoreno rade Amerikanci. Oni u Beogradu imaju svoje ljude, medije, kancelarije, zna se kad i gde zajedno ručaju, preko kojih „nevladinih organizacija i agencija“, američkih i srpskih, stiže novac u Beograd, kome stiže, kako se raspoređuje, koji medij treba dodatno da se razvije, proširi njegov uticaj…

A šta Rusija osim novca može da ponudi Srbima i Srbiji? Koja je to strategija Kremlja i ima li te strategije? Amerikanci su ovde obavili gotovo sve poslove. Bez medija ne bi ni trećinu od toga. Ima li Rusija institute, agencije za ovu vrstu posla? Ko bi u Beogradu razgovarao na tu temu sa onih pet-šest sposobnih srpskih novinara, urednika?

Hoću reći da Željko Cvijanović ovoj pojavi i problemu prišao pomalo religiozno. Ja bih se tu izjasnio kao agnostik.

http://www.standard.rs/ratko-dmitrovic-odgovor-zeljku-cvijanovicu-ili-ja-sam-po-ruskom-pitanju-agnostik.html

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

 

Руски савезници

Скупштина без Срба

FJODOR LUKJANOV: ŠTA RUSIJA SRBIJI NIKADA NEĆE BITI

Новак није Србин???

Да ли постоји трећи пут?

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

 

Конкретан правно-економски предлог за деловање у кризи

Иницијатива Двери: Донети закон који ће обезбедити заштиту презадужених породица

Марко Пушица и Срђан Ного

Предлажемо, да би се заштитиле презадужене породице и грађани који су опасности од губитка крова анд главом, да се уведе правни институт стечаја над имовином физичких лица.

Београд, 14.02.2013

Србија и њени грађани налазе се на прагу дужничког ропства. Због тога Двери предлажу, у складу са својом породичном и социјалном политиком, да се у Србији по први пут уведе правни институт стечаја над имовином физичких лица, који ће омогућити заштиту за савесне дужнике који услед оправданих околности  нису у могућности да измире дуговања. Имајући у виду тешке економске прилике, које ћемо тек осетити, увођење ове установе  је неопходно ради заштите егзистенције породица, као и живота људи.

Сваки становник наше земље дугује у просеку 900 евра. Ово можда у поређењу са задужењима у Европи и региону не изгледа много, али ако се узме у обзир да је просечна зарада у Србији само 360 евра, да је, према истраживањима економиста и специјализованих агенција, за преживљавање потребно још најмање толико, ако се зна да имамо највећу стопу незапослености у Европи и да већина дужника зависи од државе која је такође презадужена, јасно је да се налазимо пред тешким периодом.
Грађани Србије највише дугују пословним банкама, јер све чешће не могу да враћају стамбене и кеш кредите, имају веће “минусе” него раније на кредитним картицама и текућим рачунима. Процена је да око 100 000 породица има, или ће ускоро имати проблем са враћањем кредита. Такође у порасту су и дуговања за комуналне услуге, па тако сваки становник у просеку за електричну енергију дугује 150 евра, док их на рачунима за грејање, воду, телефон и друге дажбине чека дуг у просеку од 60 евра.
Данас имамо породице које једноставно не могу да се прехране па им је враћање кредита и плаћање дугова постало немогућа мисија. Са друге стране, познато је да су наши грађани по традицији врло дисциплиновани у сервисирању дугова, што значи да сада већина њих касни у отплати само због очајне економске ситуације. Тако су неки принуђени и да продају своје станове како би преживели јер су изгубили посао. Да ли је правично да нечији стан „оде на добош“ да би био исплаћен дуг који је вишеструко нижи од вредности стана?
Дуговања остављају озбиљне друштвене последице. Због дугова пуцају породице, разводе се бракови, родитељи се одричу деце, а честа су и самоубиства. Велики број дужника заврше као социјални случајеви. Дуг тако постаје и извориште будућих друштвених патологија и проблема које је веома тешко решити. Кључно питање је ко треба да сноси ризик неплаћања – дужник или поверилац. Сада терет тешких економских прилика сноси искључиво дужник. Увођењем индивидуалног стечаја тај ризик био би на одређени начин правичније подељен. Оправдано је и да поверилац учествује у сношењу ризика неплаћања јер је он економски јача страна, која је у позицији да боље сагледа и предвиди ризике, као и да их контролише и распореди, па и да предвиди средства обезбеђења (на пример реосигурање кредита у иностранству). Балансирање између интереса поверилаца, дужника и друштва кључно је питање стечајне политике и опредељивања законодавца за конкретна решења у овој области. Стечајни поступак штити интересе свих субјеката који у њему учествују. Са гледишта повериоца, оно омогућава равномерно и правично намирење.Стечај је од користи и за саме дужнике, јер им пружа знатно више права, али и обавеза. Такође, значајну корист има и друштво у целини, кроз очување трговачког морала и кроз стимулисање дужника да ипак остане економски продуктиван.

Основни циљ стечајног поступка мора да буде финансијска рехабилитација дужника, док је други циљ колективно, равномерно, правично и принудно намирење необезбеђених поверилаца.

ЦЕО ТЕКСТ: www.dverisrpske.com

Откриће да је Драган Ђилас покрао предизборни економски програм Двери и преписао га у својим прилозима за нови програм ДС – није пренео ниједан велики медиј у Србији. Зашто се прећуткује Ђиласова крађа?

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

ЕПС-у недостаје 50 милијарди динара

Oko 50.000 radnika u Srbiji ima posao, ali ne prima platu. Svaki peti radnik radi na crno. Nezaposlenih oko 25%

Boris Jašović: Periferizacija i niklovanje

Да ли постоји трећи пут?

 

ДА ЛИ ЈE СРБИЈА „ПОСЛЕДЊИ БАСТИОН МУШКОГ ШОВИНИЗМА”?

 

Srbija

Protiv nasilja nad ženama

U 25 gradova regiona

Peščanik

> 

Srbija

Najmanje 80.000 dece u Srbiji ne viđa svoje očeve

Najmanje 80.000 dece u Srbiji ne viđa svoje očeve, jer im majke u procesu razvoda ili čak nakon sudske presude, to zabranjuju. Do ovog frapantnog podatka došlo je Udruženje očeva „Tata“, jedina organizacija na našim prostorima koja se bavi problemima sa kojima se suočavaju očevi nakon raspada bračne ili vanbračne zajednice. 

Danas

> 

Владислав Ђорђевић: ДА ЛИ ЈE СРБИЈА „ПОСЛЕДЊИ БАСТИОН МУШКОГ ШОВИНИЗМА”?

24.01. 2013  Српски културни клуб

http://www.srpskikulturniklub.com/bastion-sovinizma

 

KOSMET via KOSMOS: Коментар Дана

13/02/2013

Komentar Danas

Šarić jači od Kosova

Mnogo se Dačić zamerio Koštunici. Reklo bi se, pre svega zbog pregovaranja i dogovaranja s Tačijem. A onda mu je afera oko premijerovih kontakata sa Šarićevim saradnikom dala dodatni zamajac za sve oštriju kritiku. Dačić je, što se DSS tiče, verovatni izdajnik i osumnjičeni kriminalac. Savršena kombinacija za politički udar.

Da oko kosovskih tema zna da se brani, Dačić je Koštuničinima pokazao u parlamentu, kada ih je ubojitom debatom ne jednom izveo iz takta. Ipak, u vezi s najnovijim „šarićevskim“ dilemama brzo se povukao. Čak se bukvalno izvinio DSS-u zbog (kažu, medijski pogrešno interpretiranih) izjava svog prvog saradnika Ružića. Zašto, nije baš jasno. Možda se još jednom potvrđuje da slaba tačka srpskih političara nisu ona famozna nacionalna pitanja, već – pare.

Ružić je udario na DSS sugerišući da se ta stranka nelegalno finansirala, i to novcem iz kriminalnih krugova. „Ne verujem ja da je DSS dobijala 200.000 evra mesečno od Šarića, ne bi Koštunica to nikada uradio“, rekao je Dačićev saradnik u Utisku nedelje, nevešto se praveći nevešt. Usledila je rafalna paljba. Metaforički, naravno. DSS je do maksimuma pojačao zahteve za ostavkom premijera, uz zahteve da se što pre obavi istraga o njegovim navodnim vezama s trgovcima drogom ili da cela Vlada padne. Posle tek nešto više od 24 sata SPS se povukao. Ružić se prvo ceo ponedeljak nije javljao na pozive novinara, da bi u utorak demantovao da je za bilo šta optužio DSS, prebacujući odgovornost na zlonamerne medije. Istovremeno, Dačić se izvinio Koštunici i njegovima. Zašto je Ružić odlučio da jedan dan ćuti, pa da onda reaguje demantijem, prilično je zanimljivo. Mogao je priču da zaustavi u startu. Čudo su političari…

Mnogo toga iz prošlosti spaja SPS i DSS, a upravo na te „istorijske veze“ naglasak je stavio Dačić u izvinjenju. Na stranu devedesete, socijalisti su pune tri godine podržavali manjinsku vladu s Koštunicom na čelu. Sigurno su to znali da naplate. Politički, a bogami i materijalno, pogotovo u tom periodu potpuno neregulisanog finansiranja stranaka. Znaju se dobro Koštunica i Dačić, znaju dosta jedan o drugom i jedni o drugima, i upravo bi tu trebalo tražiti pozadinu brzog povlačenja SPS iz ove vrste duela sa DSS. „Sve, sve, ali za pare me ne diraj“ – deviza je u temelju njihovog političkog odnosa.

http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/saric_jaci_od_kosova.46.html?news_id=255877

 

…

 

Коментар дана: Постоји ли Дарко Шарић?

Анализирајући медије, можемо да поставимо следеће питање: постоји ли уопште Дарко Шарић или је у питању неки нови пројекат, попут Осаме бин Ладена?

Београд, 13.02.2013

Пратећи све вести и спиновања око политичко-медијско-мафијашке афере нарко-картела Дарка Шарића, поставља се озбиљно питање: постоји ли уопште Дарко Шарић? Како је један момак из Пљеваља постао вођа планетарног нарко-картела, како је легализовао стотине милиона евра куповином разних некретнина и фирми по Србији, како се нико надлежан није запитао од куда му паре за све то, како толико дуго нисмо знали ни да постоји, а сада знамо да је за све крив… – само су нека од питања која би требало поставити надлежнима.

Дарко Шарић неодољиво подсећа на регионалног Осаму Бин Ладена, митско биће настало у погонима ЦИА-е, касније коришћено за разне потребе спровођења америчког националног интереса хиљадама километара од америчког континента. С обзиром да је у случај Шарић умешана и америчка државна агенција за сузбијање трговине наркотицима поставља се питање да ли они стоје и иза овог новог, балканског Бин Ладена? Надамо се само да и он неће завршити сахрањен на дну мору, а да не стигне ништа да нам исприча са ким се виђао и друговао, ко га је направио и легализовао?

Посебно питање је ко је уопште шеф ове мафије? Шарић, Радуловић, Фриц Дудић или неко трећи? У чијој је заправо служби ова мафија, ко је по потреби пали и по потреби гаси? Ко се све виђао са овим симпатичним момцима последњих година, изузев Ивице Дачића и готово комплетног руководства СПС?Да ли су ту поред бројних певачица и других са естраде били и многи други политичари различитих странака?

Каква је игра овде заправо у питању?

Редакција сајта Двери српске

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/dveri-na-delu/2013/februar/komentar-dana-postoji-li-darko-saric.php

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Банана Из Америке

ПОРОДИЦА

Jeremić umesto Dačića na čelu SPS

ДСС руши СПС, можда и СНС. ”Грађанска Србија” није на страни председника СПС и владе СПС-СНС. Двери и даље под цензуром.

ЕУ против ванредних избора у Србији. ”Влада” Србије започела ”преговоре” са ЕУ око датума за чланство. Космет остаје под војном окупацијом. Србија остаје под економском окупацијом.

Изложба и трибина – о српским поделама, слободи говора, критичком мишљењу, граници укуса…

Boris Jašović: Periferizacija i niklovanje

Periferizacija Srbije započeta u vreme prethodne vlade nastavlja se i u novom-starom sastavu. To znači da se unutar vladajućih birokratskih struktura izvesni „aksiomi“ prenose poput usmene narodne književnosti, s kolena na koleno. U tu kategoriju spada i verovanje da periferizacija Srbije predstavlja garant njenog društvenog napretka.

Razlika je u tome što se tamo „gore“ umesto termina periferizacija koriste dosta blaži pojmovi, recimo, „kapitalne investicije“ iliti „strana ulaganja“. Po tome se predstavnici ovdašnjih vlasti ne razlikuju previše od „kolega“ u drugim belosvetskim periferijama.

Suština je u sledećem. Akcija mobilnog kapitala koji neprestano traga za mestima koja mu garantuju efikasnu oplodnju izaziva reakciju „periferista“ koji se međusobno utrkuju u njegovom privlačenju. Jedni to čine jeftinom radnom snagom i labavim radnim propisima; drugi, eliminacijom radničkih sindikata; treći, prigodnom (ljubi je kapital) poreskom politikom; četvrti, degradacijom socijalne politike; peti, reciklažom štetnog materijala; šesti, skladištenjem đubreta iz razvijenog „centra“; sedmi, eksploatisanjem prirodnog bogatstva sa propratnim uništenjem vlastitog ekosistema i zdravstvenog stanja stanovništva.

S aspekta mobilnog kapitala, idealno je kada periferija iskombinuje najveći broj navedenih taktika što joj definitivno obezbeđuje titulu „banana republike“ ali, što je važnije, i pobedu nad rivalima u trci za kreiranje što povoljnijeg ambijenta za investiranje. U tom smislu, kada državna birokratija kaže da je nezaposlenim švaljama u Srbiji bolje da za 200 evra mesečno šiju gaće za „Dolče&Gabanu“, mesto da se kod kuće kljukaju reprizama turskih serija, ona nam time poručuje da danonoćno bdije nad sudbinom radničke klase.

U najboljem slučaju, poručuje nam da situacija u Srbiji jeste katastrofalna, ali da je daleko katastrofalnija situacija u Bangladešu. Tamo švalje rintaju u aluminijumskim hangarima s manjkom kiseonika za cirka 10 dolara mesečno (a to je cifra koja se nije promenila od 1994. godine). Na kraju krajeva, bitna prednost ovdašnjeg pecanja stranih investitora pomoću mamca jeftine radne snage, jeste smanjenje nezaposlenosti uz minimalni rizik od zagađenja životne sredine. Na stranu što s jeftinim radom izgleda svi dobijaju – radnici, strani kapital i, naravno, država. Istina, u daleko neproporcionalnim razmerama.

Nije, međutim, sve tako divno i krasno. Pored eksploatacijskog dejstva na ljude, pojedini taktički manevri kojima se vlasti siromašnih periferija služe pri izgradnji „investicionog ambijenta“, sadrže u sebi i destruktivne elemente. Biznis sa eksploatacijom nikla spada u red upravo takvih taktičkih zamisli ovdašnje vlasti. U tom smislu volja ministra Bačevića da „iznikluje“ stvari do kraja, uprkos upozorenjima (stručne) javnosti na štetnost nikla po zdravlje ljudi, u izvesnom smislu potvrđuje jedno Marksovo zapažanje u vezi s državnom birokratijom.

(…)  Srećom, Nikolić je pre neki mesec izjavio kako nije voljan da pravi marsovsku deponiju „od Topole preko Jelove gore“. Ako je, pak, Bačević voljan da to čini, onda je njihov uzajamni odnos čist dijalektički voluntarizam.

Izvor: http://www.danas.rs/periferizacija_i_niklovanje

vesti sa estrade:

Da se otvore partijske kase

Шарић финансирао ДСС са 220.000 евра месечно!

Дачић: Извињавам се ДСС-у због Ружићеве изјаве

Trvenja i pritisci u vrhu MUP

Šarić finansirao i partije

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

Подршка влади окупиране Србије у борби против корупције

Državni revizor: Krade se i vara na sve strane

Ljubav između banaka i države ne poznaje granice

Akter: TAJNE SLUŽBE U FUNKCIJI EKONOMSKE BEZBEDNOSTI

Актер – нови примери економске окупације

Монсанто и МК Комерц

Министар масон продаје оранице странцима

Екопатриоте: Саопштење поводом ванредне седнице Скупштине Србије

ЕПС-у недостаје 50 милијарди динара

Oko 50.000 radnika u Srbiji ima posao, ali ne prima platu. Svaki peti radnik radi na crno. Nezaposlenih oko 25%

Да ли постоји трећи пут?

Otpor deindustrijalizaciji i otimanju zemlje

ЕУ против ванредних избора у Србији. ”Влада” Србије започела ”преговоре” са ЕУ око датума за чланство. Космет остаје под војном окупацијом. Србија остаје под економском окупацијом.

 

BORBA ZA SLOBODNE MEDIJE – BITKA NAŠEG VREMENA

 

ROBERT MEKČESNI: BORBA ZA SLOBODNE MEDIJE JE GLAVNA BITKA NAŠEG VREMENA

Robert Mekčesni, profesor teorije, istorije i ekonomije medija na Univerzitetu „Ilinois“, jedan od najboljih poznavalaca medija, njihove sturkture, funkcionisanja i uloge koju mediji imaju u demokratskim i kapitalističkim društvima, jasno sagledava da bez slobodnih i kritičkih medija ne može biti demokratije, te da svet u kojem nestaje istinito informisanje neopozivo tone u totalitarizam. Mekčesni je autor velikog broja knjiga, a uskoro će se u SAD-u pojaviti njegova najnovija studija: „Digitalna diskonekcija: Kako kapitalizam okreće Internet protiv demokratije“. Mekčesni je i koosnivač nacionalne organizacije „Slobodna štampa“ za reformu medijskog sistema i domaćin nedeljnog radijskog programa „Media Matters“, koja razmatra najvažnija pitanja iz oblasti medija.

Koje su korporacije danas vlasnice globalnog medijskog carstva?

— Spajanja i preuzimanja odvijala su se po istoj šemi opisanoj u knjizi „Globalni mediji“. Proces počinje sa firmama koje poseduju velike holivudske filmske studije koji, pak, predstavljaju osnovu konglomerata. Na to se nadovezuje posedovanje kablovskih sistema i televizijskih mreža koji igraju ključnu ulogu u novinarstvu. Među ovim korporacijama izdvajaju se Korporacija „Vesti“, Ruperta Mrdoka (Rupert Murdoch’s News Corp.); Comcast koji sada poseduje NBC Cable i Universal, Walt Disney, Sony, Viacom, CBS Corporation. To su kuće koje poseduju globalne imperije. Digitalna revolucija, kojom se bavim tokom poslednje dve godine, omogućila je da Internet bude zaposednut monopolističkim gigantima koji su po tržišnoj vrednosti veći od bilo koje od ovih kompanija koje sam spomenuo: Gugl, Epl, Majkrosoft i Amazon, mogu se smatrati velikom četvorkom. Uporedo sa njima tu je i Verizon i AT&T, američka multinacionalna korporacija koja poseduje telekomunikacije, bežične telefone, digitalne televizore, internet frekvencije… Reč je o gigantskim kompanijama koje imaju globalne firme širom sveta i veoma veliku globalnu moć i uticaj.

Autor Biljana Đorović

Izvor Pečat

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Српска демократија и Империја(лизам)

Savage and the fall of the U.K.

 Dr Michael Savage

”Liberalism is a Mental Disorder” (2oo5)

summary:

http://www.tburg.k12.ny.us/hsking/Apgov/Liberalism%20is%20a%20Mental%20Disorder.pdf

”Abuse of Power” (2011)

summary:

http://www.michaelsavage.wnd.com/2011/07/savage-to-make-his-fiction-debut/ 

Michael Savage – Historic Cambridge Speech

Први део:

http://www.youtube.com/watch?v=gfZiV57O7uw&feature=related

Други део:

http://www.youtube.com/watch?v=RG1eaanVFHM&feature=related

>

Michael Savage on Hollywood idiots

>

Open Society & al-Qaeda & Kosovo i Metohija

Kosovo’s Mafia: How the US and allies ignore allegations of organized crime at the highest levels of a new democracy

Search & Destroy: Why You Can’t Trust Google Inc

The Fall of the House of Murdoch

CNN in audience crisis

Srebrenica – ”A town betrayed”, Ola Flyum, Oslo, Norway

>

Blic: „Kurir“ – reketaš svakog režima

Двери на удару цензуре (Вучића, Динкића, Дачића и Ђиласа)

РТВ тужи Печат због говора мржње, смењен уредник Вести после посете хрватског премијера

Radivoj Cvetićanin o Komisiji za istinu o ubistvima novinara

Пут у тоталитаризам

Biljana Srbljanović: Откључај профил гадуро

Teofil Pančić: O Biljani i sajber hajkama

Француски Официр, Председник Света и Председник Странке

Antitalibani

 

Разумео Знак – папа се повлачи

03. фебруар 2013.

Kada je papa Benedikt XVI posle molitve na Trgu Svetog Petra u Vatikanu pustio dve bele golubice da polete, to je bilo daleko od dostojanstvenog gesta u čast mira. Naime, nakon papinih reči upućenih povodom Dana sećanja na žrtve holokausta, prva golubica je bila toliko dezorijentisana da je odmah nakon izletanja skrenula nalevo i udarila u zid. Kao da joj taj peh nije bio dovoljan, sirotu pticu je odmah spopao galeb. Srećom, uspela je posle nekog vremena da se izvuče iz takve situacije i odleti na neko mirnije mesto.

Папа Бенедикт XVI се повлачи!

11. фебруар 2013. 

Ватикан – Италијанска агенција Анса јавила је данас да ће се поглавар Римокатоличке цркве папа Бенедикт XVI повући 28. фебруара.

Ово је потврдио папин портпарол Федерико Ломбарди који је АФП-у рекао да је папа објавио да ће своју службу напустити у осам часова увече. Ројтерс је јавио да је папа рекао да због старости није више довољно снажан да обавља свој посао. Он каже да подноси оставку у „пуној слободи“ и да је „потпуно свестан тежине свог потеза“. Папа је своју одлуку саопштио на латинском на јутрошњем кардиналском састанку. Један од званичника у Ватикану рекао је да очекује да ће период између Бенедиктове оставке и избора његовог наследника бити „кратак колико год је могуће“. Портпарол немачке владе је рекао да је потрешен вешћу о папиној оставци. Прошле године папа је почео да користи штап а недавно је имао проблема при читању говора у Риму. Кардинал Анђело Содано је медијима рекао да је објава о оставци Бенедикта је била „гром из ведра неба“.

ЕУ против ванредних избора у Србији. “Влада“ Србије започела “преговоре“ са ЕУ око датума за чланство. Космет остаје под војном окупацијом. Србија остаје под економском окупацијом.

 

 

 

Окупатори нису криминалци

У Европској унији нема организованих криминалних група, зато европска Комисија подржава “независно“ “Косово“ и улазак НД Хрватске у ЕУ

 

>

 

„SRBIJA NEMA PREPREKA ZA DOBIJANJE DATUMA“

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin kaže da je realno da Srbija ove godine otpočne pregovore za ulazak u EU

…

 

NEMAČKI DNEVNIK O AKTUELNOJ POLITIČKOJ SITUACIJI U SRBIJI

VUČIĆ DONEO „DRUGAČIJI VETAR“

Od pre par meseci u Srbiji „duva drugačiji vetar“ kada se radi o borbi protiv korupcije, ocenjuje nemački „Frankfurter algemajne cajtung“ (FAZ)

…

 

MIROSLAV LAJČAK, MINISTAR SPOLJNIH POSLOVA SLOVAČKE

“VLADA NE SME PASTI“

Što se tiče vremena, minimum do aprila ova vlada treba da bude posvećena napredovanju na evropskom putu i postizanju uslova za ostvarivanje tog napredovanja. Sklanjanje sa evropskog puta i posvećivanje unutrašnjoj politici smatrao bih velikom greškom.

…

 

TIHOMIR TRIŠIĆ: Demontaža đavoljeg sistema

Organizovanog kriminala po definiciji nema bez institucionalnog uporišta. Pitanje je ko je na vrhu državne piramide proteklih godina bio „kum“. Ko je bio arhitekta te hobotnice i otac sistema protivpravnosti, i onaj ko nije činio ono što je po službenoj dužnosti bio u obavezi da čini, a sve zarad interesa, onih ličnih, grupnih, političkih interesa karakterističnim za mafiju.

Izbora će biti, kako „Akter“ saznaje, ali tek kada se institucije sistema u potpunosti konsoliduju i iz njih protera organizovani kriminal koji godinama nagriza temelje države.

http://www.akter.co.rs

….

 

NATAŠA KANDIĆ

(…) U Beogradu su intelektualci potpisivali protestno pismo međunarodnoj zajednici tražeći da prestane s bombardovanjem Srbije i Crne Gore. Pismo, čiji je autor bila Sonja Liht, u to vreme predsednica Sorosove fondacije u Srbiji, nismo potpisali Filip David, Ivan Čolović i ja. Smatrali smo da je Milošević prava adresa za takvo pismo. Za vreme NATO bombardovanja, cela Srbija se okupila oko Miloševića protiv Amerike, NATO i Evrope. (…) Objavljivanje haške optužnice protiv Slobodana Miloševića, 22. maja 1999. razbesnelo je generale vojske i policije, i tajne službe. Posle proglašenja „pobede“, kada su retki mediji poput DANASa počeli da pišu o zločinima na Kosovu, na meti su bili svi za koje su bezbednjaci sumnjali da će nešto reći. Za razliku od straha koji sam osećala osamdesetih godina, za vreme NATO bombardovanja nisam se plašila tajnih službi. Taj stari, ledeni strah osetim uvek kad god se setim hapšenja Danila Udovičkog 1972, noćnog upada najmanje 20 policajaca u kuću u kojoj smo zajedno stanovali. Ili drugog hapšenja Lazara Stojanovića, 1984. kada su mi oduzeli Javno mnjenje, Jirgena Habermasa, kao knjigu sa neprijateljskim sadržajem. S tim iskustvom, susret sa bezbednjacima u vreme NATO bombardovanja nešto je potpuno dugačiji. Dogodio se 22. maja 1999. na dan objavljivanja optužnice protiv Slobodana Miloševića. Iz Prištine sam kolima putovala za Prizren. Usledio je pretres automobila, oduzimanje „neprijateljskog materijala“ da bi nas potom predali Državnoj bezbednosti, koja se skrivala u privatnoj kući u Uroševcu. Ispitivanje je trajalo satima. Jadnom pilotu su pretili da će ga ubiti kao i „svakog ko zna engleski“ . Mene su „obrađivala“ dvojica. Jedan se predstavljao kao pozitivac, a drugi je urlao, stajao mi iznad glave, pretio da ću biti optužena za špijunažu, da će me ubiti pa objaviti kako me je otela OVK… A onda sam ja , u jednom dahu, počela da ređam zločine i pljačke o kojima sam znala. „Ubili ste Fehmiju Aganija“, rekla sam, „ubili ste Bajrama Kelmendija i njegove sinove, ubijate seljake, žene i decu“… Ređala sam povišenim tonom odlučna da ne stanem, po cenu da pucaju. Bezbednjak koji se prethodno drao na mene – ćutao je i, činilo mi se, kao da se smanjio. A onda je „glavnom“ zazvonio telefon. Ustao je i bezličnim glasom mi saopštio da je u Beogradu odlučeno da me puste. U septembru 1999. prilikom posete srpskim zatvorenicima u zatvoru u Prištini, Aleksandar Mladenović, rodom iz Uroševca, otkrio mi je da su u gradu svi znali da me je DB saslušavala zbog „špijunaže“. Izvor: http://www.danas.rs

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

 

Банана Из Америке

ПОРОДИЦА

.

Radivoj Cvetićanin o Komisiji za istinu o ubistvima novinara

Dejan Ilić: U „našem taboru“

DR VELIBOR DŽOMIĆ: SRPSKA CRKVA I ”NOVA POLITIKA”

.

Ко је “српски Санадер“?

Подршка влади окупиране Србије у борби против корупције

Državni revizor: Krade se i vara na sve strane

Ljubav između banaka i države ne poznaje granice

Akter: TAJNE SLUŽBE U FUNKCIJI EKONOMSKE BEZBEDNOSTI

Актер – нови примери економске окупације

Монсанто и МК Комерц

Министар масон продаје оранице странцима

Екопатриоте: Саопштење поводом ванредне седнице Скупштине Србије

ЕПС-у недостаје 50 милијарди динара

Oko 50.000 radnika u Srbiji ima posao, ali ne prima platu. Svaki peti radnik radi na crno. Nezaposlenih oko 25%

.

Да ли постоји трећи пут?

Otpor deindustrijalizaciji i otimanju zemlje

Специјални суд

.

Србија данас, Последње искушење

Dragoljub Petrović: Kivi republika

Изложба и трибина – о српским поделама, слободи говора, критичком мишљењу, граници укуса…

.

Ко је одлучио да нису криви?

ВУКОВАР никада неће бити само VUKOVAR. Или хоће?

Двери поручују Влади: Обуставите издају или распишите изборе!

Истрага

> 

Постоје српски комбинати и компаније које у свом власништву имају десетине хиљада хектара ораница и продајом тих комбината и компанија сва та земља може припасти странцима, што већ раде, на пример Хрвати, па сутра куповином комбината и компанија у Војводини пар хрватских и немачких компанија уз помоћ пар арапских шеика могу поседовати пола Војводине, а све се то најављује са применом ССП са ЕУ од 2014. – када треба да се омогући и остала земља странцима за куповину, плус притисак ГМО лобија, јер, на пример, у споразуму са шеиком нико не помиње да ће бити забрањено Арапима да раде било шта са ГМО у Србији, а утицај Костића и МК Комерца који заступа Монсанто није мањи, изгледа да је и већи од када је Мишковић (Делта) у затвору.

Дакле, ако опстане ова влада, или настане нова-стара влада (нпр. СНС-ДС), Србија може да изгуби КиМ (Стару Србију) на дужи период (и да тај део остане без Срба), никада неће постати пуноправни члан ЕУ а законима који омогућавају да странци могу куповати земље може лако изгубити и Војводину (Северну Србију). Наравно, ни до тада, али ни после распродаје земље, неће бити озбиљне борбе против озбиљних организованих криминалних група. 

Србија без опозиције

 

ВУКОВАР никада неће бити само VUKOVAR. Или хоће?

Pismo ili glava

Viktor Ivančić

.
Srbi u Hrvatskoj imaju pravo na svoj jezik zbog toga da bi na njemu mogli šutjeti.

To je zapažanje prije par dana – povodom nacionalne drame što se razigrava oko moguće primjene „dvojezičnosti“ u Vukovaru – na t-portalu iznio jedan maloljetni delikvent i, po skromnome sudu ovog potpisnika, dosta precizno dočarao pozu koju je tzv. hrvatsko društvo zauzelo prema tzv. srpskom pitanju.

Prevedemo li misao mladca na administrativni jezik odraslih, može se reći da Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina (kojim se jamči službena upotreba jezika i pisma nacionalnih manjina na područjima gdje one čine trećinu ili više stanovništva) u Hrvatskoj postoji prvenstveno zbog toga da se ne bi primjenjivao.

Primjer upućuje na suštinsku – a ne samo dekorativnu – važnost jurističkih maski, jer postoje zakoni čija je puna snaga sadržana u njihovoj suspenziji. Ako jer cinizam zakonodavno-političkog sustava dovoljno dobro profiliran, tada je idealan zakon onaj koji se donosi i stupa na snagu zato da bi prestao važiti.

(…) Ipak, najljepšu piruetu priredio je predsjednik države Ivo Josipović. Impresioniran s dvadesetak tisuća kariranih marioneta što su se sa zastavama u rukama i psovkama na usnama – ili je ipak bilo obratno? – ukazale u Vukovaru, on je najprije njihove prijetnje i ratnohuškačke urlike nazvao „demokratskim izražavanjem javnog mišljenja“, a zatim, kao pravnik od formata, pokušao uspostaviti prekinutu vezu između prava i života, odnosno između norme i stvarnosti, nudeći logičan rasplet: „Ako se zakon ne može poštovati, onda ga treba mijenjati.“

Već sutradan, međutim, svoju je izjavu „pojasnio“, naglasivši da zakon ni pod koju cijenu ne možemo mijenjati; predsjednik je tek na sebi svojstven način htio prozvati „neodgovorne političare“, društvo kojemu on, razumije se, ne pripada. Njegova je poruka tako u drugoj rundi sljedeća: Ako se zakon ne može poštovati, onda ga treba mijenjati, uz napomenu da se zakon mijenjati ne smije!

Novosti Zagreb

http://pescanik.net

…………….

Ако већ политичарима, интелектуалцима и удружењима иде тешко са окупљањем патриотског блока у Србији, то је, барем на кратко, пошло за руком удружењу Јадовно 1941. из Бања Луке!

Београд, 08.02.2013

Др Душан Басташић, председник овог удружења, није крио одушевљење посетом на отварању прве изложбе у Београду након 72 године  великог страдања Срба и Јевреја у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг. Преко 200 људи остало је испред Руског дома, јер је велика изложбена сала већ била дупке пуна!  

Комплекс усташких логора ”Јадовно” је први од свих нацистичких логора, јер је отворен у пролеће 1941.у НДХ. То само говори да је отварање овог логора смрти брижљиво припремано у годинама које су претходиле. Да подсетимо, први логори у нацистичкој Немачкој почињу са радом 1942. Поред тога што су предњачили у времену отварања логора, усташе из НДХ су предњачиле у монструозности и бруталности убијања жртава.

http://www.dverisrpske.com

Брошуру „Злочин без казне над Србима у Хрватској“ преузмите ОВДЕ.

…………….

ВЛАДИКА ЈОВАН (световно  Павловић,  село  Мединци  код  Подравске  Слатине,  Краљевина Југославија, 1936)

Митрополит загребачко љубљански Јован позвао је Србе и Хрвате на превазилажење подела око тога чије је ћирилично писмо поручивши да су два народа „једна словенска група“. То тим пре јер, како је рекао, има ставова да је ћирилица и хрватско писмо, пошто су на пример најстарије повеље, дубровачке, њоме писане.

……………..

NATAŠA KANDIĆ

(…) U novembru 1991. saznala sam za samoubistvo Miroslava Milenkovića, rezerviste iz Gornjeg Milanovca. Prvi put, nakon izgovorenog imena, zastala sam a onda nastavila sa njegovom životnom pričom: „Rođen 1951. godine, građevinski radnik, otac dvoje dece, mobilisan 19. septembra 1991. ubio se 20. septembra 1991. na stočnoj pijaci u Šidu, između dve grupe rezervista. Prvih, koji su puške ostavili, i drugih, koji su uzeli puške da krenu put Tovarnika, na front.“

http://www.danas.rs

……………..

Случај генерала Владе Трифуновића, кога су осудили и Хрватска и Србија

У Хрватској је осуђен за прекомерну употребу силе, одузет му је стан, ћерка је била малтретирана. У Србији је осуђен за издају, због тога што није користио ”прекомерну” силу, нема смештај, нема генералску пензију. Ћерку му и у Србији малтретирају.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Изложба и трибина – о српским поделама, слободи говора, критичком мишљењу, граници укуса…

Да ли сада имамо историјску свест и свест о Злу?

”Zašto se šef hrvatske države obrušava na lidera srpske zajednice?”

Viktor Ivančić: Privatna garda gospodina Lignje

Pupovac: Tako se ne ide u Evropu

Модерни нацисти

YUпараноја

РТВ тужи Печат због говора мржње, смењен уредник Вести после посете хрватског премијера

Предлог како да Срби сачувају имања у Крајини

Југословенство

ОДГОВОР ДРАГОСЛАВУ ПАВКОВУ – Југословенство II део

ТРЕЋА СРБИЈА

Петицијe

Петиција за враћање обавезног војног рока

Ulica Srđana Aleksića u Beogradu

Банана Из Америке

Otvaranje narko cveta

JASMINA LUKAČ, MIRJANA N. STEVANOVIĆ

Prema fotografijama koje je Biro za informacije MUP emitovao u petak u ponoć, bez pisanog saopštenja, na sastanku kod Dačića bili su ambasador SAD Majkl Kirbi, Francuske Fransoa Gzavije Denio, Italije Armando Varikio, Britanije Majkl Devenport, te šef delegacije EU Vensan Dežer, kao i otpravnik poslova SR Nemačke Majkl Hazenau. U subotu popodne premijer se obratio novinarima i priznao da se dva puta susreo krajem 2008. sa Rodoljubom Radulovićem. Rodoljuba Radulovića u dokumentima međunarodne istraživačke mreže OCCPR argentinski istražni organi prvi su označili kao organizatora narko-grupe. U većini izveštaja on je nazivan partnerom Darka Šarića, ili članom njegove grupe. Pri tome, Dačićeva izjava da nije znao o kome je reč, dala je bumerang efekat, umesto „kontrole štete“, zbog koje je verovatno i data. Naime, Radulović prolazi kroz sudske evidencije više država, od Amerike i Rusije, preko Abu Dabija i Grčke, zbog više privrednih malverzacija. Početkom devedesetih njegove firme za brodski prevoz nafte potpale su pod više parnica i međunarodnih arbitraža zbog neplaćanja isporuka. U tim postupcima Radulović se branio pozivanjem na sankcije i UN embargo SR Jugoslaviji. A „devedesete“ su upravo ona konotacija koja je politički Dačiću u tom kontekstu najmanje potrebna – za tadašnju vlast njegove SPS vezuje se bujanje organizovanog kriminala sa nasiljem i ubistvima, od kojih mnoga nikada nisu procesuirana, ili nisu do kraja. Vrlo emancipovani novinarski krugovi u prestonici Rusije tvrde da je Rodoljub Radulović Banana bio šef moskovskog ofisa izvesne firme Yoxa. Na Vučičevo pitanje Tadiću – gde je Radulović, odgovaraju: još je u Moskvi! To izgleda malo kontradiktorno, jer Lukoil s njim navodno ima neraščišćene račune. Sada Radulović radi za bosanske Srbe, kažu isti ti krugovi koji žele da ostanu anonimni. Prema međunarodnim sajtovima, godišnji prihod od ovako opisanog šverca iznosio je milijardu evra, a smatra se da je oprano oko osam milijardi. Mnogi s pravom sumnjaju da je na vrhu hijerarhije gde se vrteo toliki novac „kafedžija iz Pljevalja“, prvooptuženi Darko Šarić. Zanimljiva je i struktura firmi preko kojih se vrši pranje novca. Ona je izgrađena po piramidalnom modelu, i u osnovi je mnoštvo malih preduzeća, takozvanih „štrumfova“ (po kojima je cela operacija i dobila žargonski naziv) u koje se ubacuju velike količine prljavog novca. Za to su najpogodnije firme u delatnostima koje rade sa „živim“ parama i gde je teško utvrditi da li je dnevni pazar adekvatan. Po tom školskom modelu formirane su i mreže Šarićevih saradnika u Srbiji – Zorana Ćopića, Antuna Stanaja, Mileta Jerkovića, Milomira Joksimovića (Miše Omege)… Tako su u osnovi dominirala preduzeća u ugostiteljstvu, autoprevozu, sekundarnim sirovinama i poljoprivredi, a do njih su najlakše dolazili kroz privatizaciju. U drugom nivou su mešovite firme, međusobno vlasnički povezane (one su bile i kupci „štrumfova“ na aukcijama Agencije za privatizaciju) koje su isisavale novac iz osnovice preko fiktivnih faktura, investicija, kredita i hipotekarnih obaveza. Obično, do naziva pravog vlasnika tog preduzeća, uredno registrovanog na APR-u bilo je teško doći, jer je krajnji član ili vrh piramide, firma iz of-šor zone. U slučaju Šarićevih mreža, lokacija matične kompanije je najčešće Delaver u SAD.

Ceo tekst: http://www.danas.rs

…

Bliski prijatelj Rodoljuba Radulovića Milorad Marjanović Selja tvrdi da je Miša Banana davao novac stranci Dragoljuba Mićunovića, i to za njegov Demokratski centar, stranku koju je oformio po izlasku iz DS-a 1996. godine, a koju je utopio ponovnim vraćanjem u Demokratsku stranku 2004. godine!

– Video sam Radulovića, jednom, upoznao me je neko s njim. Nisam ga video 15 godina. Nisam znao da je kriminalac, svako se predstavi kako hoće. Radulović mi nikada nije davao pare, to su gluposti. Nije isključeno ni da ću podneti tužbu – izjavio je Mićunović. Međutim, svega nakon dva sata, vremešni političar je promenio izjavu. Rekao je da Radulovića nije video 20 godina, da su se sreli u nekom restoranu, čijeg se imena ne seća, da je Miša Banana jeo ribu i da se baš i ne seća kako ga je upoznao:

– Otkud znam ko mi ga je predstavio… Došao čovek, ljubazan, neku ribu su jeli za stolom. Ne sećam se imena restorana.

(Izvor: Kurir)

…

Radivoj Cvetićanin o Komisiji za istinu o ubistvima novinara

…

Vučić veruje da Dačić nije počinio krivično delo

… 

Saša Ćirić: Predizborne dodole

Afera „Šarićeva banana“ ima nekoliko pouka. Činjenica da ministar policije nije bio na vreme obavešten o kriminalnom bekgraundu osobe sa kojom se više puta sreo a da su njegovi susreti praćeni i notirani, govori o tome da učinak tajnih službi predstavlja ucenjivačku dragocenost kojom po svojem nahođenju raspolažu oni koji politički rukovode tim službama.

Peščanik.net

Ceo tekst: http://pescanik.net/2013/02/predizborne-dodole/

…

Jeremić umesto Dačića na čelu SPS

…

Goran Petrović, bivši načelnik Državne bezbednosti Srbije, imenovan je na mesto zamenika direktora Generalne direkcije za bilateralu Ministarstva spoljnih poslova Srbije, saznaje Danas. Bivši šef DB-a u Ministarstvu spoljnih poslova

…

Premijer Ivica Dačić kaže da je apsurdno da ga neko optužuje za saradnju s narko-kartelom jer da postoje neke sumnje u njegov kredibilitet, ne bi imao dobru saradnju sa američkim službama FBI i DEA. To što su sa njim u poseti Vašingtonu i državni sekretar Vladimir Božović i direktor BIA Nebojša Rodić, po Dačiću, pokazuje jedinstvo državnih organa kad je reč o borbi protiv kriminala, terorizma i korupcije, naročito što su oni iz Srpske napredne stranke.

…

ПОРОДИЦА

Изложба и трибина – о српским поделама, слободи говора, критичком мишљењу, граници укуса…

 

“Грађанска Србија“ против одржавања изложбе у галерији Прометеј.

“Патриотски блок“ против одржавања трибине у Дому омладине.

На први поглед, када прочитате два текста која су пред вама, помислили би да се ради о истој врсти екстремизма, тоталитаризма и искључивости. У првом случају комунисти и атеисти бране десничарима право да изнесу своје мишљење, у другом случају православци то исто бране комунистима и атеистима. Међутим, постоји разлика.

Постоје десничарске организације које то раде, али овде поменуте организације Двери српске и Српски културни клуб не омаловажавају и не изврћу руглу партизане, левичаре, атеисте, друге и другачије. Они их жестоко критикују, али у позиву за изложбу партизани нису представљени као монструми, и, ретко се друга страна до те мере демонизује, како то раде они који припадају “грађанској Србији“ када су у питању равногорци, свештеници… Најбољи пример је нова химна покрета Двери српске, која подсећа и на антифашистичку борбу партизана. У тексту Остоје Симетића видећете да он не велича противнике партизана нити партизане представља као не-људе. Са друге стране, када погледамо плакат Атеиста Србије видимо да је иза Св. Саве застава у дугиним бојама (застава геј покрета). Парада поноса је забрањена прошле године највише због изложбе слика на којима је Христ приказан као трансвестит. И тада сам питао (Отпадници од Христа и границe слободе и вређања) и сада питам, какав је смисао таквих провокација, да ли је то стварно уметнички израз или и нешто друго? Пре пар месеци појавио се спот нове београдске групе за песму ”Милион миља далеко”. У споту су сви актери, осим тројице музичара из тог бенда, са маскама мајмуна. Тако видимо љубитеље турбо-фолка, свештеника, људе који носе златне крстеве, људе који су разапети на крстеве – са лицима мајмуна. ”Милиона миља далеко” од православне и турно-фолк Србије. Само, колико православље и турбо-фолк имају везе и колико прави верници слушају турбо-фолк? Та музика, као и тај систем вредности, производ је комуниста и неокомуниста, па тако данас сви комунсти на највишим положајима у СПСу и ДСу редовно певају са турбо-фолк певачицама, некима имају девојке које су ”естрадне звезде”. Истина, има и таквих квазидесничара. Зашто у споту нема мајмуна са партизанском петокраком на челу или око врата коме у крилу седи курва или народна певачица док броји девизе које је украо током приватизације или национализације? Да напоменем – нисам за забрану спота. Међутим, са естрадом и ријалитијима највише су повезани политичари из СПСа, странке наследнице КПЈ, чак и из ЛСВа и ЛДПа, а не православци из покрета Двери српске Откривена тајна: Формирана Влада у “Звездама гранда” 

 

>

 

Остоја СИМЕТИЋ: Изложба у Прометеју или Фашисти vs. антифашисти?

Српски културни клуб

Пре неких две недеље, добио сам електронском поштом замолницу да на сајт Клуба уврстим вест о постављању изложбе “Ни колеџ, ни тамница” о Заводу за принудно васпитавање младих у Смедеревској Паланци, коју је у новосадској галерији Прометеј, поставио директор смедеревскопаланачког историјског архива. Удовољивши овом захтеву, потпуно сам заборавио на изложбу, да бих данима касније у свим медијима читао о њој као о рехабилитацији фашизма.

Испрва, тврдњу сам уочио на радију 021, али због познате дневнополитичке опредељености те редакције, нисам придавао пажњу истој. Ипак, касније се електронским медијима муњевито проширила паника око величања нацизма и фашизма у мом граду.

Јавили ли су о овоме и Б92, Телеграфска агенција нове Југославије, Вечерње новости, као и многи интернет портали, најављују се прилози на Првој и РТС-у. Дакле, прича је ушла у жижу јавности. Тако реших да ишчитам све чланке и проверим, нисам ли можда и ја, поствљањем речене најаве трибине, прешао на страну Хитлера и Павелића, а да тога нисам био свестан.

Веру да ипак нисам ми је побудио списак оних који протестују. Са изузетком Јеврејске општине у Новом Саду, сви остали, а то ће рећи, ЛДП, ЛСВ, АФАНС, Удружење за истину о НОБ и други левичари, већ деценијама кукају над недостатком толеранције у Србији и њеном склизавању у антиевропско мрачњаштво.

Насупрот томе, својим захтевом за забрану изложбе о Заводу, они управо позивају на цензуру, нетолеранцију, диктатуру и насиље. Основа њиховог напада, није жеља да аргументима сруше мотив и идеју постављача ове изложбе, већ да му се ускрати право на говор. Они уопште не желе расправу. Хоће да буду апсолутни и једини тумачи истине. Прижељкују жезло оних, који, по сопственом нахођењу, дају и одузимају реч. У најбољем маниру бољшевика, етикетирањем и стигматизацијом, се боре против другачијег мишљења.

Лично, један сам од ретких Срба који немају страну у Другом светском рату. Сигурно је да нисам ни комуниста или симпатизер титоизма, али нисам ни равногорац, недићевац или љотићевац. Не знам превише о поменутим групацијама, тај период историје никада није изазивао моје интересовање. У неколиким књигама које сам прочитао, закључио сам да ствари свакако нису једноставне и једнозначне.

(…) Ако је с Недићеве и Љотићеве стране било икаквих идеолошких симпатија према Хитлеру, то је злочин и за сваку осуду. Али чак и тада, ако су у току рата учинили нешто добро, то треба да се каже. Чини се да су аутори изложбе у Прометеју, управо имали за циљ да покажу да све ствари из Другог светског рата на нашем тлу нису црне и беле како је то одувек приказивала комунистичка пропаганда. Организатор мисли да је Недићев режим омладину принудно слао у овај Завод да је окупатор не би затварао у логоре и пред стрељачки вод. Нека критичари ово оповргну доказима, али нека не запушавају уста излагачима.

Српски режисер, иначе потписник Чединог Преокрета, Пуриша Ђорђевић, био је питомац овог завода. Његов утисак је далеко мање агресиван од лигашког и елдепеовског. Ево шта каже: “Завод није био логор попут Маутхаузена, али је био ограђен жицом и са чуварима из “Збора”.” Ђорђевић се сећа да су методе преваспитавања углавном биле ненасилне, мада је било и ноћних претреса агената специјалне полиције. После једног од таквих претреса, неколико “питомаца” из Ужица код којих је пронађен партизански материјал, послато је у логор на Бањици. Најтрагичнија је, ипак, била судбина оних који су променили предратне идеје.

“Тридесетак људи који су, приставши да промене идеје, постали логорски водници, партизани су побили одмах по ослобођењу – објашњава Ђорђевић. – Једна од најдраматичнијих је и судбина Слободанке Стефановић из Пожаревца. После преваспитања, пуштена је кући, да би, по ослобођењу, њен предратни момак, високи партизански функционер, наредио да је стрељају. Та трагична судбина ми је, својевремено, била инспирација за филм “Јутро”.”

Чуди да толератори не допуштају прегледање документације, већ инсистирају да се суди наслепо. Зато и власник Прометеја, господин Колунџија добро примећује: “Као што су, својевремено, представу “Голубњача” осуђивали они који је нису гледали, тако се сада о овој изложби оглашавају они који је или нису видели или су на њој бирали само поједина документа.” Дакле, они су за толеранцију оних који се с њима слажу, чим је неко с друге стране, они су за ућуткивање. Није ли управо то тоталитаризам?

Треба ли рећи да је Кнут Хамсун био лош писац зато што је био симпатизер нациста? Мислим да не. Тако, чак и да су Недић и Љотић били сами Хитлерови доглавници, ако су ишта позитивно урадили, икога помогли и спасли од нациста, то се мора знати и не сме скривати. Историја мора почивати на изворима. Архивска грађа управо јесте прворазредни историјски извор и треба је приказати народу. Нека те изворе касније све стране тумаче, али нека их не забрањују.

Као неко, ко повремено иступа у јавности, баштиним мишљење да је једино допустиво, када се са неким не слажемо, оспорити његове ставове својим, његове аргументе и вредности, супротним, а никако није прихватљиво, чак је нечасно, прижељкивати победу у философској или друштвеној расправа, ускраћивањем права другоме да проговори. Зар није још Волтер казао нешто попут “Не слажем се са Вашим мишљењем, господине, али бих положио и свој живот, да бисте Ви могли да га, слободно изнесете.”

У том смислу, желим да искажем лични став, у прилог јавној дебати о свим темама које занимају друштво, јер само изношењем и слободним приказивањем свих врста аргументације, народ може доћи у позицију да формира свој став лишен идеолошких окова и унапред спремљених калупа. Нама је, као друштву, и потребан појединац који је у стању да мисли и расуђује, а не сенка која само уме да слуша и служи.

http://www.srpskikulturniklub.com/fasisti-vs-antifasisti

 

………………………………………………………..

 

Zlatko Paković: Početi od kritike neba

Danas

Pođimo od pojma Gospoda Boga, koji ga predstavlja kao vlasnika neba! Jer, ukoliko postoji, Bog nije nikakav Gospod niti gospodin, na toplim prostirkama rajskog salona, nego puki proleter koji bivstvuje u patnji drugih i ne predstavlja moć i nasilje, nego sapatnju i pobunu. Kako je to uvideo Marks, kritiku društva i politike treba započeti od kritike neba, gde građani postavljaju idole ideologije na koju su lukavo nagovoreni od onih koji ih onda lako pljačkaju, gone da gube živote na ratištima i potom ostavajalju da gladuju. Elem, Ateisti Srbije najavili su tribinu „Rastko Nemanjić – prosvetitelj? Istorija jednog mita“, koja je trebalo da se u Domu omladine održi preksinoć. Tribina, međutim, nije održana, a na sajtu Ateista Srbije stoji sledeće obaveštenje u vezi s njenim odgađanjem: „Obaveštavamo sve zainteresovane da je tribina (nećemo ovde ponavljati njeno ime koje tek što smo naveli u prethodnoj rečenici, prim. aut.) odložena za proleće usled nepredviđenih okolnosti.“ Ko ovo pročita i tu zastane, prvo što pomisli jeste da Ateisti Srbije čekaju pogodnije meteorološke prilike, da se sneg otopi na ulicama velegrada, da grane sunce, poteku prolećne vode, olistaju platani i procvrkuću ptice pevačice. No, u saopštenju sledi dodatno objašnjenje, koje je i samo od slabe vajde: „Nameravali smo da ovoj temi, kao i svim ostalim temama, pristupimo objektivno, kritički i argumentovano, ali smo procenili da za to nema uslova zbog upadljive namere jednog dela javnosti da tribinu iskoristi u neprimerene svrhe i nametne drugu, za društvo u celini sporednu temu.“

Kakve su to upadljive namere i kojem su to delu javnosti one svojstvene, o tome Ateisti Srbije ne obaveštavaju, za njihovu najavljenu pa otkazanu tribinu, zainteresovani deo javnosti, i ta neimenovana sila koja dolazi iznenada i prekida stvar u samom začetku, njihovom zakukuljenom saopštenju daje jednu metafizičku nijansu koja, svakako, ne bi trebalo da bude odlika ateističkog uverenja i delanja.

Ta anonimna sila iz smušenog saopštenja, otkriva se slavodobitno sama, i to kao čuvena i od države lepo opskrbljena, nevladina i patriotska, državotvorna organizacija Dveri Srpske, koja je najavila da će podneti krivičnu prijavu protiv „ekstremističkog udruženja ‘Ateisti Srbije’ i Doma omladine Beograd zbog uvredljivih poruka na plakatu kojim pozivaju na tribinu“. Starešinstvo Dveri Srpskih, zgroženo temom tribine i plakatom sa zastavom u bojama šarenog znamena gejeva i lezbejki, koja veselo vijori iza lika Svetoga Save, veli još i ovo: „Svim zakonskim silama trudićemo se da zabranimo vređanje vernika, a njih je 80 odsto u Srbiji.“ Oni će se, dakle, truditi, pa će oni i zabraniti.

(…) Kad je nedavno predsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolić, izjavio da su svi vernici dobri ljudi, poslao je jasnu poruku starešinstvu Dveri Srpskih da žive u sistemu u kojem se, danas ili sutra, od sudske vlasti može očekivati da zabrani ateizam, jer ateisti nisu dobri i moralni ljudi.

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/poceti_od_kritike_neba.1079.html?news_id=255624

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Пут у тоталитаризам

Antitalibani

Biljana Srbljanović: Откључај профил гадуро

Teofil Pančić: O Biljani i sajber hajkama

Dejan Ilić: U „našem taboru“

Marko Simonović: Pismo bratu iz (prve) Srbije

Међу левичарима, либералима и анархистима – поглед са (десне) стране

Ево зашто је комунистички диктатор владао до краја живота

РТВ тужи Печат због говора мржње, смењен уредник Вести после посете хрватског премијера

SLOBODAN VLADUŠIĆ: Dogodine u Polisu

Двери на удару цензуре (Вучића, Динкића, Дачића и Ђиласа)

Radivoj Cvetićanin o Komisiji za istinu o ubistvima novinara

VUK MUJOVIĆ: Osnova srpske tranzicije

DR VELIBOR DŽOMIĆ: SRPSKA CRKVA I ”NOVA POLITIKA”

Дестаљинизација и рехристијанизација

DUŠAN KOVAČEV: OBELEŽAVANJE RACIJE 2013.

GORAN BABIĆ: Zašto sam protiv podizanja spomen-obeležja Nemcima u Vršcu

Југословенство

ОДГОВОР ДРАГОСЛАВУ ПАВКОВУ – Југословенство II део

ТРЕЋА СРБИЈА

 

Radivoj Cvetićanin o Komisiji za istinu o ubistvima novinara

 

Radivoj Cvetićanin: Voren i Veran

(…) Verana Matića ne treba predstavljati našoj javnosti. Tvorac Devedeset dvojke, novinar, mada uvek je više voleo biti nešto drugo nego to, novinar. On je, zapravo, od onih novinara koji tekstova nemaju jer praktično i ne pišu. Veran Matić, međutim, otkad se zna za njega, u nekoj je akciji: okretan, sa viškom pozitivne socijalne fantazije, evo, tek što je istovario poslednje inkubatore za bebe, ušao je u ovu istražnu Komisiju. Ne primećuje se da ga u nečem koči jedna koliko bizarna toliko dramatična pojedinost – on se, za razliku od nas novinara-smrtnika – kreće danas po Beogradu u džipu sa policijskom pratnjom, koju mu je dodelio Mup procenjujući da mu je zaštita neophodna zbog otvorenih emisija koje pušta na B92. Sa sastanka, sa prijema, sa nečeg desetog, vi ćete na tramvaj, Veran Matić mora disciplinovano pod policijsku zaštitu, pravcem i na način koji mu se diktira. Pa, strašno. To može prijati samo retardiranom duhu, kakav Matić jamačno nije. Šta bi Verana Matića moglo više motivisati da se upusti u priču o Dadi Vujasinović, Milanu Pantiću i Slavku Ćuruviju – u priču o njihovim nerasvetljenim ubistvima – od gore opisane situacije u kojoj se i sam nalazi. Ta ograničena sloboda koje je dopao zbog slobode koju je zastupao na svom B92 morala je, nema sumnje, biti podsticaj. I ako neki problem sa ovom Matićevom komisijom postoji, onda je on u njenoj konstrukciji. Novinari koji su se u njoj bez oklevanja obreli, stupili su na posao koji, naime, nije njihov. Još kad se ispostavilo da to neće biti samo novinarska nego novinarsko-bezbednosno-policijska grupa, tek onda je znak pitanja uvećan. Sarkastičnije pero nego što je ovo, ovde bi napisalo da je dobro što je promenjen običaj i da je bolje da policija i novinari sarađuju javno nego tajno, ali ovaj autor drži da su ovakve koalicije prirodnije za neke diktatorske nego za demokratske sredine. Ne da mu se da zamisli čak ni Putinovu Rusiju, u kojoj bi seli zajedno policajci i novinari da vide kako je recimo stradala novinarka Politkovskaja.

Ovde to prolazi. Pa kad smo već spomenuli konstrukcionu grešku Komisije, napomenimo da je ona i u tome ko ju je politički sponzorisao. Možda, zapravo, najviše u tome. Predsednik Vlade Dačić – ponavljamo to što svi znamo – bio je u doba strašnih događaja o kojima je reč visoki dužnosnik Miloševićeve partije na vlasti, a prvi potpredsednik Vlade, Vučić, barem u slučaju Ćuruvija bio je ministar u Vladi, i to još ministar informacija. Uzmimo da obojica danas hoće da pokažu svoje bolje lice, i ne treba ih prekorevati zbog te (eventualne) namere. Ali, jedno smeta: previše je tu hipokrizije. Mogli su to odobravati ćuteći.

Navedimo samo dva primera u vezi sa čovekom koji sad ima status deus ex machina. Primer prvi: letos, negde oko formiranja nove vlade, Vučić je – kao uslov da učestvuje u njegovoj emisiji – od Dragana Bujoševića tražio da isključi jednog novinara (ime poznato ovome autoru) iz sagovorničke grupe u studiju. Bujošević se nije zahvalio Vučiću i potražio nekog drugog, nego je pokorno prihvatio njegov uslov, nepoželjni novinar, avaj, takođe, a akter ovog siledžijstva, Vučić, mrtav-ladan nastavio da drži pridike o slobodama, i o diktaturi žutih.

Drugi je primer manje načelan, a bliži sadržaju o kojem govorimo u ovom tekstu. Zna se, naime, da je Ćuruvija nekoliko večeri pre ubistva – svakako nakon pogromaškog teksta u Politici Ekspres koji je ubistvo najavljivao – telefonom zvao ministra Vučića da vidi o čemu se to radi. Vučić je mesecima pre toga Ćuruviju drao kao jarca, sa drakonskim kaznama Telegrafu, itd. Ali, dobro, sad je gorelo, svaka mu se adresa mogla činiti kao slamka spasa. Ako je prvi u svemu, mogao bi Vučić biti prvi i u ovom: njegova priča verovatno ne može rasvetliti fatalni događaj, ali nesumnjivo može dočarati fatalnu atmosferu u kojoj se tada živelo. Komisija ne bi smela propustiti tu priliku da i sebe i javnost upozna sa Vučićevom verzijom. I to bi, nema govora, već bilo nešto.

(…) Premda ima puno konfuzije oko nje – počev od naziva, preko mandata, do metoda rada i praktične svrhe celoga posla – sve će se to jednoga dana progutati, pod jednim uslovom: da uspe. Ali, šta je tu uspeh? Komisija je zagazila u ladnu vodu – bez poslovnika, bez sličnih proceduralnih alata, bez iskustva. Radi sa policijom, a ima na kraju da pokaže da ta policija nije radila kako treba. Mora da ide protiv prošlosti onih koji je sad u vladi podržavaju. Itd. Itsl. To su njene teške kontradikcije. Malo šta joj je naklonjeno. Trebaš, dakle, biti bezobziran, pa ići dalje. Ili, pak, možda trebaš samo imati petlju?

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/voren_i_veran.26.html?news_id=255621

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

ПОРОДИЦА

Dejan Ilić: U „našem taboru“

Двери на удару цензуре (Вучића, Динкића, Дачића и Ђиласа)

Blic: „Kurir“ – reketaš svakog režima

Raša Todosijević: Vraćam Politikinu nagradu

Страх режима: Укинута емисија на Б92 о изборним крађама!!!

Јагодина: Истрага о убиству Пантића „тапка” у месту

Međunarodni tim za istinu o ubistvu Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića

 

Jeremić umesto Dačića na čelu SPS

 

Prema nezvaničnim izvorima ukoliko krajem naredne nedelje Demokratska stranka isključi iz članstva Vuka Jeremića razmatra se mogućnost da Jeremić pristupi Socijalističkoj partiji Srbije, i, u zavisnosti od toga koliko će se Vlada Srbije održati u ovom mandatu i obaveza koje Jeremić ima do kraja mandata u UN, na mestu predsednika SPS zameni diskreditovanog Dačića, koji neće biti kandidat SPS za predsednika republike na narednim izborima. Ima i onih koji misle da je Jeremić bliži prelasku u DSS ako bude izbačen iz DS.

Prva prodavnica halal hrane u Srbiji

Prva prodavnoca halal hrane u Srbiji trebalo bi da bude otvorena 27. februara u Bogradu, saopštila je danas Halala agencija Islamske zajednice Srbije. U Halal agenciji Srbije smatraju da je domaće halal tržište neiskorišćeni potencijal i da ima mogućnost da se razvije i predstavi medjunarodnom tržištu halal hrane koje je jedno od najbrže rastućih i koje ima 1,8 milijardi kupaca. Otvaranje prve prodavnice halal hrane omogućeno je potpisivanjem memoranduma o saradnji Vlada Srbije, Američke organizacije za međunarodni razvoj (USAID) i Halal agencije Srbije sa klasterom preduzeća „Čuvari tradicije – Pešter, Kopaonik i Golija„, početkom decembra prošle godine.

ЕПС-у недостаје 50 милијарди динара

Oko 50.000 radnika u Srbiji ima posao, ali ne prima platu. Svaki peti radnik radi na crno. Nezaposlenih oko 25%

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

ПОРОДИЦА

 

Бошко Обрадовић: Посебно Косово чију пропаст такође треба зауставити

Зашто нам хитно треба патриотски политички блок

(…) Процес успостављања границе и царинског система са КиМ је много одмакао, а следи гашење српских институција на КиМ и давање сагласности тзв. Косову на чланство у УН. Овај захуктали процес не може зауставити ниједна од наших парламентарних или ванпарламентарних политичких или невладиних организација самостално, док једино заједничким снагама можемо постићи да се овај процес успори, а можда и заустави. Што се тиче урушавања наших породица: беле куге, дужничког ропства и одузимања имовине најсиромашнијих, даљег упропаштавања домаће привреде, пољопривреде и села, кажњавања трудница узимањем 35% од плате у време трудничког боловања, отпуштања жена које остану у другом стању, медијске идиотизације, пандемије незапослености – то је посебно Косово које имамо и чију пропаст такође треба зауставити.

………………………………………                     ***

 

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: POLITIČKI SMISAO VUČIĆEVE AKCIJE

(…) U funkcionisanju prethodne vlade kriminal je bio toliko važan elemenat da Cvetkovićev kabinet, osim što se može oceniti kriminalnim, bez tog vezivnog materijala ne bi funkcionisao ni tri nedelje, dok je s njim gurao pun mandat. Smisao te vlade, gledano iz ugla njenih stranih arhitekata, sastojao se u samo dve tačke. Prva je bila slamanje otpora puzajućoj predaji Kosova, koji je po odlasku Koštunice još uvek koliko-toliko postojao i u srpskim institucijama i u javnom prostoru. Druga je bila držanje Rusije što dalje od Srbije, naravno, pre svega u funkiciji realizacije prve tačke.

Za to vreme, u Srbiji je eksplodorala kriza, koja je smanjila i političku i finansijsku moć prezaduženih oligarha. Gro novca koji je stizao u zemlju nije više bio proizvod bio kakvog rada, proizvodnje i stvaranja vrednosti, već enormnih stranih zaduživanja, koja su se slivala u državni budžet. Pošto je bezmalo jedini novac, dakle, prolazio kroz državu, ko je iz tadašnje vlasti mogao da odoli ambiciji da obriše petooktobarski dualizam između političke i finansijske moći – dakle političara i oligarha. Pare i politička moć su, više nego ikad, bile na jednom mestu.

Tako smo dobili novu generaciju oligarha, koji nisu bili ni poslovni ljudi ni finansijski špekulanti, već redom političari – od Tadića i Rakića, preko Đilasa, Šapera i Krstića, zatim preko bezveznjaka poput Dulića ili Bajatovića, pa još do Pajtića i njegovog ravničarsko-crnogorskog ganga, zatim Dušana Pet Odsto Petrovića, Šutanovca i ostatka lokalne ekipe, sve do direktora velikih državnih kompanija i privatnika koji su, povlačeći kredite iz banaka koje nisu morali da vraćaju, bili na usluzi vlastima. (Naravno, ne radi se o intelektualnim uslugama, već o kešu.)

Tako je stvorena nova generacija posednika keša u Srbiji. Svi oni kupovali su kod stranaca svoje ulaznice tako što je svaki u svom resoru pomagao ili bar nije smetao puzajućoj predaji Kosova. U toj razmeri mogao je da zagrabi iz budžeta, i, sve dok su isporučivali prvo, mogli su da se naplaćuju koliko su hteli. Na taj način dogodila se nesaglediva pljačka države: sa jedne strane, bila je to politička pljačka, koja se ogledala ne samo u prepuštanju kosovske tapije nego i svakog državnog i nacionalnog interesa. Zuzvrat sticali su pravo na drugu pljačku – budžeta Srbije, koji se izlivao preko državnih banaka, javnih nabavki i privatnih kompanija povezanih sa državnim računom i žutim baronima.

(…) E sad, jedni Srbin koji je bio i na K-ulazu tog sistema (Kosovo) i na njegovom K-izlazu (Keš) bio je Miki Rakić, tip koji se sve uredno beležio, slagao u fioku i uz pomoć toga vladao. Naravno, sve o tome su znali i stranci, koje danas svakako valja pohvaliti zbog toga što zahtevaju istrage, ali zbog toga što ih ne zahtevaju protiv najvećih, već samo nekih lopova i prodavaca državnog interesa i što ih to nije interesovalo dok su od žutih ubirali politčke i ekonomske dobitke u Srbiji, treba biti veoma skeptičan i prema njihovoj motivaciji, i dobrim namerama, a najviše prema njihovom cilju.

Taj sistem, logično, bio je i skup i neodrživ, posebno kad među tadićevcima nije više bilo snage da isporučuju kosovske zahteve strancima. Tada su na scenu stupili naprednjaci, sa kojima je napravljen praktičniji dil. Oni, naravno, treba da nastave sa isporučivanjem Kosova, a zauzvrat ne dobijaju pravo da nastave pljačku – istini za volju nije ni ostalo mnogo šta za pljačku, mada uvek se ponešto nađe – nego da hapse svoje prethodnike. Ne sve, naravno. Onaj ko je primetio da se tadićevci ne hapse, treba da zna da to neće biti stvar zahvalnosti Brisela i Vašingtona, već stvar suštinskog nepoverenja u naprednjake, koji u saradnji sa strancima još nisu prešli tačku sa koje nema povratka.

(…) Udarajući na Dačića, dakle ne baš na sam centar Tadićevog nakaznog sistema, Vučić je udario, možda i ne nameravajući, na sam sistem. Naime, kad se pokazalo kako se Dačić viđao sa Šarićevim čovekom, i to da bi ga obaveštavao da li se protiv klana vode istrage, nije trebalo mnogo, a da se pokaže da vest i nije tako nova. Rakić ju je odavno imao u svojoj fioci – možda je čak i sam dao Vučiću – a sve o tome znao je i sam Boris Tadić. Nije tu reč ni o kakvoj slučajnosti, već o samim osnovama sistema, koji, kako nam Tadić i Rakić pokazuju, pokušava da izruči svoje niže delove (Dačića) da bi spasao sebe. Ali to nije moguće: Dačić neće biti poslednji koji se video sa Bananom, kao što neće biti ni poslednji za koga su Rakić i Tadić to znali. Pitanje je samo koliko još puta će Rakić da kaže kako je znao i šta je znao, pa da se vidi kako je zapravo Tadić vladao.

Dakle, gde god da je Vučić da pipnuo, konac je počeo da se para. Možda sada od toga najviše vrište Dačić ili neko njegov, ali taj izvučeni konac koji se para će da vodi do Rakića, koji je srce mraka koji je vladao Srbijom od 2008. godine. Iako radi ono je moguće i što mu je na neki način dozvoljeno, Vučić, zahvaljujući činjenici da je taj sistem imao svoju jasnu kriminalnu piramidu, automatski razvaljuje sistem. Otuda, on danas može i da štedi i da hvali Rakića, ali svaki korak, svaki uhapšeni i diskreditovani Tončev vodi prema Rakiću, tako da će u finalu te priče Vučić natrčati na Mikija. Ili će ovaj na Vučića, tek tu, po definiciji, koegzistencije na srednji rok neće biti. (…) Rat među njima dvojicom se neće moći zaobići, pre ili kasnije. (…) Stranci od Vučića žele kontinuitet sa prethodnom vladom i u to investiraju otvarajući u širok prostor. (…) Rečju, njegov rezultat mogao bi da u zbiru više bude diskontinuitet nego kontinuitet, jer se njima otvara jedan ogroman i sve veći prostor evropskeptične i kosovske Srbije. Taj prostor je toliko bitan da bi pitanje svih pitanja za Srbiju moglo da bude to ko će u taj prostor ući. Jer, ako on na izborima bude usitnjen kao na prošlim, Vučićeva akcija mogla bi da ima toliko razorno dejstvo da Srbija neće moći da je preživi. Ako se taj prostor ukrupni, u njega će ući snaga sa kojom će, bila ona u vlasti ili ne, naprednjaci morati da se dogovaraju i o Kosovu i o svemu ostalom. Ako neće, tada će morati protiv te snage da se ujedinjuju sa Đilasom i Rakićem, a pitanje je zašto bi Vučić rušio slabog Dačića, koji bi mu dao sve za malo vazduha, da bi pravio vlast sa jakim Rakićem, svojim prirodnim protivnikom.

(…) Ako Koštunica ostane na sedam odsto, opet neće biti najvažnije hoće li sa Vučićem ili protiv njega. Ako bude išao s njim, Vučić će ga pojesti tako sitnog; ako ne bude, nestaće sam od sebe. Jer, ako se to usitnjavanje dogodi, ako ne bude okupljanja na patriotskom polu, nacionalna opozicija moraće da odgovori na najneprijatnije od svih pitanja koja može da zamisli: da li su oni na tom mestu, slabi, podeljeni i nedelatni, zato da bi spasili Srbiju ili da bi zatvorili mesto onome ko zaista hoće da je spase.

http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-sansa-i-pretnja-ili-politicki-smisao-vuciceve-akcije.html

………………………..                           ***

 

Svetislav Basara: ONO i DSZ

Pročitah danas (četvrtak 07. 02.) tekst Vesne Pešćić na Peščanikovom sajtu i duboko se zamislih nad dubinama svoje političke naivnosti. O čemu govori Vesnin tekst? O aferi Dačić, o čemu drugom. Vesna je, naime, prva otkrila šta se iza brda valja i zašto se plete svilen gajtan za Dačića. Dačić je, naime, otišao predaleko u pregovorima sa Tačijem, što je zapretilo da normalizacija odnosa i pomirenje dvaju naroda – noćna mora beogradskih, slavskih tutumraka i govnara – konačno postane java. Zato su se govnari i tutumraci sastali u nekom mutlaku i tu, u mutlaku, sastavili katil ferman za premijera.

Eto, cenjeni publikume, šta biva kada popusti borbena gotovost. Ja, inače – poučen gorkim iskustvima iz prošlosti – pažljivo pratim svako dviženije u vlaškomagijskoj sekti koja se predstavlja kao DSS, jer dobro znam da je – čim se tamo uzmuvaju – na pomolu neka nesreća iz koje DSS namerava da izvuče korist.

A ovih je dana, pa i meseci, DSS-ov Šturmštafel bio baš aktivan. Cela stvar je dostigla vrhunac u trenutku kada je eks-Rajhskancelar lično blagoizvoleo dići guzicu i doći u emisiju hiperkooperativnog Nenada Stefanovića. Odmah da vam kažem, emisiju nisam gledao, eks-Rajhskancelara mi je zasenio Rajhspicopevac, a za gledanje i jednog i drugog vaistinu više nemam stomak. Nađite to na internetu, ako vas interesuje, ja se vraćam na temu.

Na večno vraćanje istog. Ovako, dakle! Kao što sam napred pomenuo, turbonacionalni govnari iz famozne slavske čaršije, čija se moć neprestano potcenjuje (ali i precenjuje) zaključili su da je stabilnost srpske truleži opasno uzdrmana, da je samo pitanje meseca kada će se dobiti i datum za pregovore,

pa je pala odluka da se tome blagovremeno stane na put. Ionako dobrano deranžirani SPS-ovskim i SNS-ovskim preterivanjem u evroentuzijazmu, slavski govnari su zaključili da to tako više ne može i da se tome mora stati na put.

Nisu se baš, kao u Đinđićevom slučaju, odvažili na ekstremne mere (policijska akcija „Sablja“ bila je poučna), pa su se umesto egzekucije odlučili za neobrijanu mindžu. To, naravno, nije bilo dovoljno, pa su Ivici pripisali kontakte sa kriminalcima i tako mu zapretili maricom. Što će, po svemu sudeći, biti dovoljno. Sve me nešto, cenjeni publikume, kopka da li je lideru u kooperatvnom voditeljstvu, Stefanoviću, palo na pamet da Rajhskancelara upita s kim se sve on sastajao i s kim je sve imao kontakte.

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/ono_i_dsz.881.html?news_id=255630

…………..                        ***

 

Zoran Panović: Državni udar

Aktuelna vlast Srbije ući će u istoriju i iz razloga što je za šest meseci preživela na nogama dva pokušaja državnog udara. Bar su nosioci vlasti to tako okarakterisali. Prvi pokušaj bila je „afera prisluškivanja“, a drugi „afera Šarić“. U prvom pokušaju udara, pored Vučića, išlo se i na predsednika Nikolića. U drugom pokušaju meta je premijer Dačić. Ako postoji olakšavajuća okolnost u odnosu na neka druga vremena, ovoga puta kao da nema elemenata puča. Još niko nije pomenuo aktivne i uticajne generale da su šurovali sa Šarićevim klanom.

(…) Zbog sivih zona SPS, kao u noćnoj mori otvorila se na momenat sablasna ideja rekonstrukcije Vlade. Po tom apokaliptičnom scenariju, Dačićeva koalicija morala bi da odstupi iz Vlade, a da u nju uđe Demokratska stranka. To je pomalo pakosno primetio i lider LDP Čedomir Jovanović. Ali, iz ove perspektive sasvim je nejasno koja bi to DS ušla u Vladu? Da li ona DS koja sve više podseća na pesmu Divljih jagoda „Krivo je more“, ili ona DS koja je sa svojom dokumentacijom i metodologijom u stanju da izvede „pokušaj državnog udara“? Šta je bitnije, pitao bi se običan čovek; da li to što se Vučić i Miodrag (Miki) Rakić „gotive“ (ili su bar to radili) ili to što su Miki i Ivica iz istog sela – Žitorađe? I Đilas i Tadić energično demantuju pokušaje destabilizacije Dačićevog kabineta putem (zlo)upotrebe kontraobaveštajnih podataka ili putem drugih nemoralnih radnji. Mada, zdrava logika govori (makar u mašti) da ako se DS na prečicu, blickrigom, ne vrati delimično na republičku vlast, onda će morati da se načeka. Miodrag Rakić još zrači „misterijom vlasti“, ali šta je Rakić ako posle raznih mission impossible mora da obilazi lokalne odbore. Ima tu neke sličnosti sa Vladimirom Bebom Popovićem. Da li biste njega mogli da zamislite bez „misterije“ da se bahće sa nekim lokalnim odborima?

(….) Samo što u našim raskolima ima nešto perverzno: Raziđu se da bi se sutra ponovo našli. Sećam se kako je bilo bizarno kad su se Vuk Drašković i Velimir Ilić nakon mučnog raskola ponovo udružili, sad kao „dve partije istog korena“, ili kad su Boris i Čedomir počeli da očijukaju. Da ne pominjemo mučne postraskolne koalicije DS i DSS. Goran Ješić je čvrstog stava da DS mora da raščisti sa Vukom Jeremićem (da ga se ratosilja). Vuk se sigurno ne sekira mnogo, jer on već sada valjda ima „tim“ i bar „nacrt“ programa. Plus što na transfer listama odlično stoji. Mada, Jeremić pokazuje još nešto, a to je da se desno krilo DS maltene prirodno regeneriše.

(…) U Srbiji i dalje nije malo onih koji ruše komunizam i zgražavaju se nad njim. Ili, kako to da nakon bar dve i kusur decenije „duhovne obnove“ društva imamo tako nekulturnu (estradizovanu) političku elitu, i opštu primitivizaciju javnog mnjenja?

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/drzavni_udar.1083.html?news_id=255626

…………..

Miodrag Rakić je čovek koji je predvodio tim za pronalaženje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske. Miodrag Rakić (1975, Žitorađa) bio je predsednik državnog Biroa za koordinaciju tajnih službi i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost za vreme Tadića (DS). Aleksandar Vučić (SNS) i Miodrag Rakić s ponosom ističu svoje dugogodišnje drugarstvo. Svoju otvorenost za privatno druženje s neistomišljenicima Vučić je potvrdio i prijateljskim kontaktima koje neguje s Borislavom Stefanovićem (DS), bivšim šefom srpskog pregovaračkom tima za KiM.

…………..                                       ***

 

ДСС руши СПС, можда и СНС. ”Грађанска Србија” није на страни председника СПС и владе СПС-СНС. Двери и даље под цензуром.

Vesna Pešić: Karantin i duboka ćutnja

(…) Kad se razgrne ta udbaško-mantijaška pleva, reč je o samo jednom događaju: potapanje premijera Ivice Dačića. Razlog je više nego jasan: Kosovo ponovo ide u karantin. Ko hoće da vidi, lako je čitljivo. Na B92 gostovao je Leon Kojen, koji jasno reče dobro organizovano j ispitivačici kako se nada da je sada došao kraj Dačićeve politike prema Kosovu. Pa da, uzgred još i to, ne može kriminalac i mafijaš da vodi vladu, slažu se Kojen i ispitivačica. Iste večeri, na RTS-u, da sve bude potpuno zvanično i bez ikakve dileme – glavom i bradom Vojislav Koštunica. Negde, na onom tajanstvenom mestu, napravljen je opet isti dogovor, da ekspresno mora doći kraj ovoj vladi, pre svega Dačiću, i otuda ta nerazumljiva priča o izborima.

Nataša B. Odalović: Diktatura prolet-šibicarijata

Vratimo se dr Koštunici. On trenutno dobija dosta medijskog prostora jer prosto „razume“ Vučića, Evropu (protiv koje je celim svojim bićem, ali ne i kada Evropa gura Vučića u prvi plan), a potom, poštuje i Tomu zbog Deklaracije, koja nije usvojena, ali zna se da je bila vrlo patriotska za razliku od Rezolucije i ostalih vučadija, omiljenog mu Vučića. Nedavno, slušam emisiju Most Radija Slobodna Evropa i Omera Karabega koji još tada (pre par meseci) znalački pita, na moje čuđenje: Zašto Vučić ne dira Koštunicu?

Dejan Ilić: U „našem taboru“

Sva je prilika da su svi iz državnog vrha Srbije, nekada kao i danas, na neki način u vezi sa nekim oblikom kriminala. Sva je prilika da čitavom privredom Srbije u dobroj meri kolaju nezakonito stečeni novci. Dačić svakako nije sam u tome. (…) Pošto je to tako, svako pozivanje nekog domaćeg političara na odgovornost zbog njegovih veza sa kriminalom mora sa sobom da nosi pozivanje na odgovornost, a vrlo verovatno i povlačenje, gotovo svih viših partijskih i državnih funkcionera na političkoj sceni. Druga, podjednako teško ostvariva, i u mnogome sporna opcija bilo bi podvlačenje crte u vidu opšte amnestije (nije nezanimljivo razmišljati o jednoj komisiji za istinu pred kojom bi političari svedočili o svojoj umešanosti u kriminalne poslove u zamenu za oslobađanje od kazne); neka vrsta nulte tačke posle koje bi svi morali da poštuju zakon. Tu nultu tačku, razume se, može definisati samo država koja je bitno drugačija od ove u kojoj živimo. Ako se, pak, utvrđivanje odgovornosti sprovodi selektivno, onda nije reč ni o kakvom principu, nego o pukom obračunu na vrhu, u želji da se poluge prerogativne države prigrabe samo za sebe.

ЗА КОЈЕ СТВАРИ ЈЕ КРИВ ДР ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА И ШТА ЈЕ ПОГРЕШНО РАДИО

Вођење унутрашње политике, привреде, културе, спорта, и много тога другог, док је био на власти, није зависило од окупатора и сарадника окупатора. Зависило је, једним заиста великим делом, од Коштунице као председника Владе, од ДСС као владајуће странке, и наравно, од интелектуалне и привредне елите која није део ДСС али јесте део владајуће елите у Србији и била је део власти у тадашњој Србији коју је предводио ДСС. Резултати рада те Владе и те елите су јако лоши. Примери: 1. они су у великој мери одговорни за малверзације у предузећу Колубара, 2. они су за председника Србије довели Бориса Тадића. То су чињенице – велика корупција која није зависила од странаца или домаћих издајника, већ и од патриота и великих православаца, као и то да су блиски сарадници Коштунице академици Ћосић, Тадић, Бећковић, професор Мићуновић, итд., људи поред којих је одрастао Борис Тадића. Они су га најбоље познавали. Дакле, одговоран је (одговорни су) за слаб учинак у борби против корупције и непотизма, за наставак негативне селекције у друштву.

Како се стварају наследници

Вук Јеремић је ученик Бориса Тадића. Борис Тадић је ученик  академика  и комуниста који су дошли на власт 1945. уз подршку Запада и комуниста. Вук Јеремић се савршено уклапа у профил потребан окупатору: потомак угледне муслиманске и комунистичке породице из БиХ, политички растао унутар Социјалистичке партије Србије и Демократске странке, министар постао за време владе Демократске странке Србије, а све ове странке настају из круга комуниста и оних који су њих довели на власт 1945. године, школован на Западу, супруга позната тв водитељка на РТС-у, деловање за одбрану КиМ и као министар и сада у УН своди само на државе Трећег света… Брани Космет а сва врата свих српских медија који раде за стране окупаторе су му увек отворена, Запад му не замера много, чак је и неким западним политичарима симпатичан…

>

 ”Србијом влада сто породица”

 

 

Турска ће као „стратешки партнер Србије“ увек подржавати “Косово“

 

04. феб 2013

Председник Томислав Николић борави у дводневној посети Турској. Саветник председника за спољну политику Марко Ђурић рекао је Танјугу да посетом Турској Николић наставља интензивне спољнополитичке активности, а да ће фокус посете бити економска сарадња.

Делегација Србије, како је додао, управо на том пољу очекује конкретне резултате, али ће посета бити прилика и да се истакне да „политички односи морају да прате економске и да ми од Турске очекујемо да она уважи наше интересе када је реч о Косову и Метохији„.

08. феб 2013

Турска ће увек подржавати Косово, рекао је министар одбране Турске Исмет Јилмаз у Приштини где је разговарао са министром снага безбедности Косова Агимом Чекуом који је изјавио да је Турска до сада много помогла Косову на војном плану.

Чеку је, после разговора са Јилмазом, изразио велико задовољство улогом и подршком Турске Косову.

„Велика скупштина Турске усвојила је и један фонд из буџета за подршку Косову. Из овог пакета ће бити финансиран развој и опрема војним снагама Косова”, рекао је Чеку, преноси Анадолија.

Напоменуо је да је Турска до сада много помогла Косову на војном плану.

„До данас се 150 младих са Косова школовало у војним школама у Турској. Тренутно 20 наших ученика треба да заврши школовање за пилота”, истакао је Чеку.

Јилмаз је истакао да ће Турска увек подржавати Косово.

„Турска подржава дијалог између Србије и Косова и верујемо да сви проблеми између ове две земље могу бити решени дијалогом”, рекао је Јилмаз.

Dejan Ilić: U „našem taboru“

 

Iz teksta Vesne Pešić „Karantin i duboka ćutnja“ saznajemo da je autorka ozbiljno zabrinuta za političku sudbinu Ivice Dačića. Ali, nije samo Dačić ugrožen: iz istog teksta takođe saznajemo da je neko pretio i samoj Vesni Pešić. Bilo bi dobro da nam je autorka rekla ko joj je pretio „građanskim mrakom“, kako bismo mogli na te pretnje da reagujemo i stanemo uz nju. Ne delim sa Vesnom Pešić brigu za Ivicu Dačića, i ovde ću reći zašto. No, ova druga pretnja me pogađa i zato odmah hoću da kažem da Vesna Pešić može računati na moju podršku u svakom smislu ako neko nasilno pokuša da je spreči da i ubuduće iznosi svoje stavove. Razlog za to je jednostavan: meni su njene stručne i političke analize, njeni predlozi, kao i njeno javno delovanje bili i ostali dragoceni, i onda kada su mi neki njeni stavovi neprihvatljivi.

Međutim, kada to kažem, ne želim da se svrstam u nešto što Pešić naziva „našim taborom“. Iako ona o tome piše kao da podrazumeva da svi znamo šta je to „naš tabor“, moram reći da ne znam na šta ona pod tim misli.

(…) Zašto Pešić brani Dačića, i usput strogo opominje ostale da bi bilo pametno da joj se u tome pridruže? Odgovor je jednostavan, i pomalo neočekivan – zbog Kosova. Time Pešić staje u dugačak red ovdašnjih političara koji smatraju da je kosovsko pitanje za Srbiju pitanje nad svim pitanjima. Međutim, za ove političare među manje bitnim pitanjima nalazi se i ustavno definisanje srpske države kao pravne države, čime bi se ukinulo ono što se naziva prerogativnom državom (koja, navodno vođena državnim rezonom, ostavlja sebi širok prostor odlučivanja mimo bilo kakvog prava). (…) Tako i Vesna Pešić, kada kaže da nas nerešavanje kosovskog pitanja „onemogućava da konačno dobijemo normalnu državu u granicama koje možemo da kontrolišemo“, snažno podupire tu logiku, iako je svesna da ona „služi autokratima da kao nekom toljagom mlate po društvu i sprečavaju svaku racionalnu raspravu“.

(…) Zašto je ova logika opasna? Ima više razloga za to, a ovde ću kratko izložiti neke od njih. I Vesna Pešić, kao i svi drugi protiv kojih ona naizgled ustaje, slažu se da se onaj ko prihvatljivo odgovora na najvažnije pitanje suvereno izdiže iznad prava koje mora važiti za ostale. Za Vesnu Pešić je nebitno da li je istina ono što se upravo govori o premijeru, jer premijer po njenom sudu daje ispravan odgovor na kosovsko pitanje što ga oslobađa svake druge krivice. Sličnu logiku videli smo na delu tokom devedesetih: nema veze što je neko kriminalac ako se bori za „pravu“, dakle „srpsku“ stvar. (…) Pitanje je jednostavno: da li je govoriti istinu o stvari koja se proglašava presudno bitnom i ispravno se zalagati za nju dovoljno da se opravda kršenje zakona? Na to pitanje Pešić ne odgovara. Pri tom, ovde uopšte ne moramo misliti na prošle događaje. Naime, Pešić treba da kaže šta je sve spremna da zarad „Kosova“ oprosti Dačiću u vremenu koje je pred nama.

(…) Konačno, autoritativna logika državnog rezona – skraćeno: toljaga – ne kaže nam šta je sledeći korak, kada se jedno središnje pitanje konačno reši. Zabluda je verovati da postoji samo jedno takvo pitanje, čije se rešavanje odlaže u nedogled da bi se zaštitila prerogativna država. (…) Nema mesta sumnji u to da za kosovskim pitanjem, kada shvatimo da je ono već rešeno, neće uslediti nova presudno važna pitanja (recimo, Republika Srpska, ili – što da ne – Evropska unija), zbog kojih će biti sasvim opravdano odlagati konstituisanje države.

(…) Sva je prilika da su svi iz državnog vrha Srbije, nekada kao i danas, na neki način u vezi sa nekim oblikom kriminala. Sva je prilika da čitavom privredom Srbije u dobroj meri kolaju nezakonito stečeni novci. Dačić svakako nije sam u tome. (…) Pošto je to tako, svako pozivanje nekog domaćeg političara na odgovornost zbog njegovih veza sa kriminalom mora sa sobom da nosi pozivanje na odgovornost, a vrlo verovatno i povlačenje, gotovo svih viših partijskih i državnih funkcionera na političkoj sceni. Druga, podjednako teško ostvariva, i u mnogome sporna opcija bilo bi podvlačenje crte u vidu opšte amnestije (nije nezanimljivo razmišljati o jednoj komisiji za istinu pred kojom bi političari svedočili o svojoj umešanosti u kriminalne poslove u zamenu za oslobađanje od kazne); neka vrsta nulte tačke posle koje bi svi morali da poštuju zakon. Tu nultu tačku, razume se, može definisati samo država koja je bitno drugačija od ove u kojoj živimo. Ako se, pak, utvrđivanje odgovornosti sprovodi selektivno, onda nije reč ni o kakvom principu, nego o pukom obračunu na vrhu, u želji da se poluge prerogativne države prigrabe samo za sebe.

(…) Vesna Pešić zaista deli Srbiju na tabore. U njenom „manihejskom“ tumačenju sadašnjih prilika, Srbija može da se podeli samo na one koji su za Dačića i one koji su protiv njega. (…) Ako već treba praviti tabore, onda linija podele ne bi smela da ide duž osa borbe protiv korupcije, sporenja oko kosovskog pitanja ili zalaganja za Evropsku uniju. Podela bi trebalo da prati linuju koja razdvaja ustavoborce i ustavobranitelje. Da stvari budu tek malo komplikovanije, ustavoborci bi u toj podeli bili oni koji se zalažu za pravnu državu, dok bi se na drugoj strani našli oni koji štite prerogativnu državu. Ako se stvari tako postave, onda nema suštinske razlike između današnjih navodno principijelnih branitelja preambule kao što je Leon Kojen i pragmatičnih kršitelja prava i ustava kao što je Ivica Dačić. Ni jedni ni drugi ni na koji način ne rade na uklanjanju prerogativne države, to jest na ukidanju mogućnosti da se onaj ko stane na mesto suverena izdigne iznad prava.

(…) Da zaista veruje da je Vučić na ispravnom putu, s obzirom na trenutan odnos snaga, Pešić bi mogla mirno da spava sve i da Dačić bude sklonjen s mesta predsednika vlade. Ali, slutim, ona Vučiću ne veruje, baš kao ni Dačiću. Međutim, potonjem se sticajem okolnosti nametnulo da izgovori neke pametne stvari, pa Vesna Pešić to vidi kao malu naprslinu kroz koju bismo možda mogli da provučemo čitavo društvo. Meni se čini da je to pogrešna „slamka“.

http://pescanik.net  

>

NIN

VREME

POLITIČKA SUDBINA IVICE DAČIĆA >

Ostavka koju treba odraditi

filip švarm

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

ДСС руши СПС, можда и СНС. ”Грађанска Србија” није на страни председника СПС и владе СПС-СНС. Двери и даље под цензуром.

Бошко Обрадовић: Посебно Косово чију пропаст такође треба зауставити

Двери на удару цензуре (Вучића, Динкића, Дачића и Ђиласа)

Међу левичарима, либералима и анархистима – поглед са (десне) стране

Коме нису потребни нови избори?

Како се стварају наследници

Nataša B. Odalović: Diktatura prolet-šibicarijata

Широооко

Откривена тајна: Формирана Влада у “Звездама гранда”

Конзервативци

Мила Николић Алечковић: Мега крај – Амин, Боже дај!

Француски Официр, Председник Света и Председник Странке

ЕПС-у недостаје 50 милијарди динара

Oko 50.000 radnika u Srbiji ima posao, ali ne prima platu. Svaki peti radnik radi na crno. Nezaposlenih oko 25%

ЕПС-у недостаје 50 милијарди динара

Електропривреди Србије (ЕПС) хитно је потребно задуживање од 50 милијарди динара, или ће се отворити пут ка стечају компаније крајем марта, рекао је данас вршилац дужности генералног директора ЕПС Александар Обрадовић. Он је на конференцији за новинаре упутио апел Управном одбору (УО) ЕПС да хитно закаже седницу и донесе одлуке које ће омогућити да се избегне тај сценарио.

„Пословодство мора да обезбеди тих 50 милијарди динара (око 450 милиона евра) да не бисмо отишли у стечај”, истакао је челник ЕПС.

Oko 50.000 radnika u Srbiji ima posao, ali ne prima platu. Svaki peti radnik radi na crno. Nezaposlenih oko 25%

Француски Официр, Председник Света и Председник Странке

 

Француски Официр

Председник Политичког савета Демократске странке Драгољуб Мићуновић примио је вечерас у Београду орден Легије части у рангу официра који му је уручио амбасадор Француске у Србији Франсоа-Гзавије Денио.

Председник Света

Посланик Демократске странке Вук Јеремић и председник ГС УН:

“Лакше је заказати сусрет с америчким председником Бараком Обамом или кинеским лидером Сји Ђинпингом него с председником Демократске странке.“

Председник Странке

Председник Демократске странке Драган Ђилас за НИН:

“Мислим да је добро што имамо човека који председава Генералној скупштини УН, иако то није толико важна функција колико је правимо, али лепо звучи. И драго ми је што господин Јеремић може код Обаме лакше да дође него до мене. Пошто га ја видим малтене сваки пут када дође, вероватно се онда виђа са Обамом сваких 15 дана, што је за Србију добро.“

“Динкић предложио закон о информисању који је требало да угаси Курир, а онда се ипак направио неки договор. Родићи су у оквиру породице одлучили да оптуже оца да је он крив за све проневере, па је он завршио у затвору, а људи из врха ДС попут Душана Петровића и њему блиских сарадника добили су директно утицај на уређивачку политику и то сви знају само што нико неће јавно да каже, па ће рећи Ђилас и добиће нових десет насловних страна. У једном тренутку су дошли на генијалну идеју да Курир буде тај који ће да купи Политику и Новости. Тада сам отишао код Бориса Тадића и рекао да је то црвена линија коју не могу да прихватим, да један таблоид купи Политику. Није добро ни што је Политику купио Фармаком.“

Дневни лист PRESS

 

 

Nataša B. Odalović: Diktatura prolet-šibicarijata

 

U našoj poludržavi, bez institucija, najveći poštovatelj i branitelj Ustava steje dr Koštunica, koji žali za prvim tekstom Tomine deklaracije, ali pristao bi na neku buduću koaliciju i sa Rezolucionerima o Kosovu, ako ta koalicija garantuje vlast. Nešto slutim da ovog puta ne bi vratio mandat narodu. Uostalom, kojem narodu? (…) On, trenutno, smatra Dačića (premijera) krivim zbog susreta s (tom?!) Bananom, pre nego što se išta procesuirano i proceduralno i pouzdano zna o tom slučaju.

(…) Istovremeno Vučić, nakon što su „zaklani ostaci“ Srbije zajaukali nakon svih afera, koje je (s pravom, ako su istinite) otvorio Dačiću (a zatim optužio valjda DS da ih je otvorila, preko glasila za koje Vučić tvrdi da su DS-ovi, a čiji glavni urednik, naš kolega Vučićević nedavno piše „Samo ako preživi Vučić, preživeće i Srbija“), na kraju, kada je Dačić postao egal s Tačijem (ili je to bio od 90. kao portparol SPS, samo su ga DS, DSS oprali od svih grehova, a Tadić vizionarski izjednačio dva bola), ovaj ga uzeo u zaštitu, mudro i velikodušno proslovivši da je to „zbog interesa Srbije“.

(…) Vratimo se dr Koštunici. On trenutno dobija dosta medijskog prostora jer prosto „razume“ Vučića, Evropu (protiv koje je celim svojim bićem, ali ne i kada Evropa gura Vučića u prvi plan), a potom, poštuje i Tomu zbog Deklaracije, koja nije usvojena, ali zna se da je bila vrlo patriotska za razliku od Rezolucije i ostalih vučadija, omiljenog mu Vučića. Nedavno, slušam emisiju Most Radija Slobodna Evropa i Omera Karabega koji još tada (pre par meseci) znalački pita, na moje čuđenje: Zašto Vučić ne dira Koštunicu?

A Vučić, udarnički, pita, peva, pita, propituje, svilene bube i golube gaćane:

Tadiću, gde je sad Banana?

Dačiću, gde je sad Šarić?

Čedo, đe su ti čuvari, ne čuvari plaže, nego čuvari iz zatvora sa kojima razgovaraju moji analitikusi?

Tomo, đe ti je Kosovo?

Dinkiću, hik Kipar, kad će – hik salta? (Samo što nije!)

Đilase, gde ti je stranka?

Kosovo, gde ti je junak tvoj?

A ne, ovo poslednje je pevao do prošle godine. Sad je passe.

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/diktatura_proletsibicarijata.891.html?news_id=255552

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

ДСС руши СПС, можда и СНС. ”Грађанска Србија” није на страни председника СПС и владе СПС-СНС. Двери и даље под цензуром.

Бошко Обрадовић: Посебно Косово чију пропаст такође треба зауставити

Двери на удару цензуре (Вучића, Динкића, Дачића и Ђиласа)

Међу левичарима, либералима и анархистима – поглед са (десне) стране

Коме нису потребни нови избори?

Како се стварају наследници

Широооко

Откривена тајна: Формирана Влада у “Звездама гранда”

Конзервативци

Мила Николић Алечковић: Мега крај – Амин, Боже дај!

Марио Калик: Накнадна памет Војислава Коштунице

Да ли је урадио колико је могао? Како до консензуса? Ко да настави, да ствара политику неутралности??

ЗА КОЈЕ СТВАРИ ЈЕ КРИВ ДР ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА И ШТА ЈЕ ПОГРЕШНО РАДИО

ПОЛЕМИКА НА ДЕСНИЦИ – ОДГОВОР БРАНКУ ПАВЛОВИЋУ

 

Бошко Обрадовић: Посебно Косово чију пропаст такође треба зауставити

 

Зашто нам хитно треба патриотски политички блок

Бошко Обрадовић

(…) Процес успостављања границе и царинског система са КиМ је много одмакао, а следи гашење српских институција на КиМ и давање сагласности тзв. Косову на чланство у УН. Овај захуктали процес не може зауставити ниједна од наших парламентарних или ванпарламентарних политичких или невладиних организација самостално, док једино заједничким снагама можемо постићи да се овај процес успори, а можда и заустави. Што се тиче урушавања наших породица: беле куге, дужничког ропства и одузимања имовине најсиромашнијих, даљег упропаштавања домаће привреде, пољопривреде и села, кажњавања трудница узимањем 35% од плате у време трудничког боловања, отпуштања жена које остану у другом стању, медијске идиотизације, пандемије незапослености – то је посебно Косово које имамо и чију пропаст такође треба зауставити.

Шта нам је чинити?

Сви смо свесни да данас на националној политичкој сцени између наших генерација, политичких биографија и тежина, броја гласова, организација, програма и стилова патриотског рада постоје одређене, понекад и велике разлике. На другој страни, постоје, неколике битне и више него актуелне теме које, по нашем мишљењу, ове разлике стављају у други план, а у први план гурају хитност прављења родољубивог политичког блока који би настојао да заустави даљу пропаст државе на свим плановима. То су теме око којих све релевантне патриотске политичке организације имају исти став: Косово и Метохија, ЕУ, НАТО, Хашки Трибунал, ГМО,… Све друго сада није од толиког значаја да би нас спречило да по овим пресудним националним и државним питањима не остваримо макар минимално акционо јединство.

(…) Оно што свакако могу бити тачке окупљања је:

1.    Прекид процеса придруживања Србије Европској Унији
2.    Прекид преговора са тзв. приштинским режимом у Бриселу и повратак питања Косова и Метохије у Савет безбедности Уједињених нација
3.    Заустављање продаје природних и привредних богатстава Србије
4.    Промена економско-социјалног модела и подршка домаћој привреди
5.    Борба против беле куге и промета семена и хране који садржи ГМО…

http://www.dverisrpske.com

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

ДСС руши СПС, можда и СНС. ”Грађанска Србија” није на страни председника СПС и владе СПС-СНС. Двери и даље под цензуром.

Двери на удару цензуре (Вучића, Динкића, Дачића и Ђиласа)

Међу левичарима, либералима и анархистима – поглед са (десне) стране

Коме нису потребни нови избори?

Откривена тајна: Формирана Влада у “Звездама гранда”

Dragoljub Petrović: Kivi republika

Oko 50.000 radnika u Srbiji ima posao, ali ne prima platu. Svaki peti radnik radi na crno. Nezaposlenih oko 25%

Актер – нови примери економске окупације

Даница Поповић: Демо(н)кратски програм Драгана Ђиласа

Министар масон продаје оранице странцима

Како се стварају наследници