Никола Варагић: Зашто Русија губи битку за битком на Балкану?

мај 30, 2015

.

Реаговање на интервју са Леонидом Решетњиковим који је водио Сергеј Правосудов*

.

Када су Руси убацили своје људе у владу Србије под окупацијом 2012. и затим 2014. године, били су сигурни да ће Јужни ток проћи кроз Србију. У то су били сигурни и српски русофили. Русофили у влади Србије под окупацијом, и око владе – у “патриотским“ организацијама и медијима (сајтовима), причали су оно што су морали – да су за улазак у ЕУ, за поштовање људских права, за дијалог са Приштином… Тако је уредник једног “патриотског“ сајта за Николића говорио “нека прича ако мора“ (оно што Запад воли да чује), само да Јужни ток прође кроз Србију.

Русија је своје николиће, дачиће, поповиће и кариће имала и у Бугарској. Међутим, властодршци у Софији и Београду су, када је дошло до тога да морају да бирају између ЕУ и Русије – изабрали ЕУ (и Нато). Јужни ток је отказан. Русија је прешла на план Б – Турски ток. У Македонији је одмах дошло до обојене револуције. Колике су шансе да Груевски остане на власти ако изабере Русију, ако не пређе на страну Запада? Ако изабере Русију, како ствари стоје, проћи ће као руски човек Јанукович у Украјини. Исто важи за Ердогана.

Фолк-политичар Ивица Дачић годинама уназад словио је за руског човека број један у влади Србије под окупацијом, а данас, између Русије (Николића) и Запада (Вучића) – бира Запад (Вучића).

Николић је, као, окренут Русији. Вучић је, као, окренут Западу. Тако су подмирили све групе у елити и гласачком телу и дошли на власт. Већина гласача СНС и данас верује да су се они све договорили, да глуме сукоб и да је љубав коју показују према Западу лажна, да “причају оно што морају“, а да су у суштини и даље против Запада, да су и даље то они стари радикали, који су схватили да се “патриотизам не сипа у трактор“ (са чиме се слаже већина гласача СНС, свесни да Србија у овом тренутку нема снаге да улази у сукоб са Нато због КиМ и тзв. Бриселског споразума, па су им поверовали, а неки им и даље верују, да раде на томе да Србију изнутра ојачају – да развију привреду, сузбију корупцију, казне лопове, подигну наталитет и окупе најстручније и најпоштеније – док не дођу Руси и Кинези, док не дође време за решавање стања на КиМ).

Шешељ је, као, руски човек, али напада само Николића, који је такође, као, руски човек, не напада и Вучића, јер Шешељ има, након изласка из затвора на Западу (Запад га је ослободио), пакт са Вучићем, који је слуга Запада.

Русију у Србији (у СНС, у власти, у медијима) заступају и представљају, ликови попут Владимира Ђукановића Ђуке или Драгомира Анђелковића.

ЕУ и Нато (тј. САД) у Србији заступају и представљају ликови попут Зорана Кесића и њузнетоваца.

Русију у Србији заступају и представљају ликови из тзв. Треће Србије из Новог Сада (иза којих стоји и бивши амбасадор Русије у Београду Александар Конузин – који, попут ових тзв. трећесрбијанаца, много воли новац, много више него “слатко православље“).

ЕУ и Нато у Србији заступају и представљају ликови попут Срђе Поповића из Канваса (воле и они новац, али до новца долазе суптилније, нису тако провидни и не бахате се јавно).

Сваки пут када су Медведев и Путин долазили у Београд (од 2008. па наовамо), међу домаћинима са српске стране налазили су се неки српски тајкуни. Та група тајкуна је увек била око Путина или Медведева, када су ови били у Београду. Карић се годинама јавља из Москве и Минска, хвали се својим везама у Русији. Сви они имају доста заједничких слика са Путином, сви они годинама уназад говоре како је српска шанса извоз у Русију, како у Русији треба направити велетрговински и дистрибутивни центар за продају српске хране. И онда се, пре пар дана, појави вест да највећи руски трговински ланац долази у Србију да овде непосредно од пољопривредника откупљује воће и поврће.

Погледајмо другу страну. Стари српски брендови Имлек, Књаз Милош и Бамби недавно су (пре)продати атлантском инвестиционом фонду, у коме има и српског капитала. На чело компаније, која ће управљати овим брендовима и која улаже (куповина плус инвестиције) око 700 милиона вера, поред менаџера из САД и ЕУ, налази се српски тајкун, који је пре тога за више стотина милиона евра продао своју фабрику чипса корпорацији из САД. У тиму су и бивши директори Апатинске пиваре, Нектара и неких других великих и успешних компанија које послују у Србији.

Још један пример: власник највеће кабловске мреже у Србији продао је своју компанију инвестиционом фонду из САД. Посао је “тежак“ милијарду долара, извесну улогу у послу је одиграо бивши амбасадор САД у Србији Камерон Мантер. Власник српске компаније задржао је одређен удео власништва и место за себе и свој тим у руковођењу компанијом.

Да ли неко зна ко су и како изгледају Андреј Јовановић и Драган Шолак? А сви знате ко су и како изледају Ненад Поповић (који је, попут Дачића, постао вучићевац), сви чланови породице Карић и остали тајкуни-русофили. Скоро све компаније скоро свих тајкуна-русофила који послују у Русији или са Русијом су пропале, пред стечајем и слично.

Русију представљају људи који су предмет подсмеха (“телепромптовање“, “ваздуплохов“,  “не могу на друштвене мреже зато што немам телефонски контакт“, “двомесечник који излази двонедељно“, председник Италије “мортадела“…). Сви се они “допадају Москви“ од које “добијају повластице“.

Запад представљају људи који су “кул“ (попут поменутих из 24 минута и Канваса), који од “русофила“ праве спрдњу, тако да се “русофилима“ цео народ смеје, и они који нису за улазак у ЕУ и Нато. Они критикују и Вучића, али не излазе из датих оквира – правац ЕУ. Зато могу колико хоће да критикују ДС и ЛДП – све док Србија иде ка ЕУ.

Да ли је онда случајно да Евровизију (кроз навијање за српског представника) и све оно што Евровизија носи са собом, подједнако промовишу и Кесић и њузнетовци у својој емисији 24 минута и градоначелник Зајечара, естрадни менаџер из СНС?

Леонид Решетењиков има утисак да се “Лукоил и Газпром у Бугарској и Србији стиде због тога што су руске компаније. Покушавају да се поставе као међународне корпорације и опонашају своје западне колеге. Имам утисак и да руске компаније у Србији и Бугарској подржавају оне манифестације на које им указују власти тих земаља, чак и ако те манифестације имају антируски карактер“. Овом приликом и овом списку додао би и руску банку Сбербанк која, за сада успешно, послује у Србији – на латиници, и у чијем УО седи Динкић, и подсетио би на неуспех Московске банке у Србији.

Србију под окупацијом држе атлантисти. Запад представљају људи који слушају џез и говоре мирно попут будиста, стручни и образовани људи, професионалци, “кул“ ликови. После хапшења Мишковића, који се попут Коштунице погуби чим се упале камере, на чело Привредника из Шекспирове одмах је дошао атлантиста Костић, који пред камерама позира као манекен. Његове компаније, уз помоћ финансија са Запада, немају проблем са пословањем у време кризе.

Русију још увек представаљају “јагњеће бригаде“, са купљеним дипломама, људи који се лако доводе у везу са оним најгорим из четничке и комунистичке традиције, са “мрачним“ Средњим веком и слично. Често и сасвим оправдано, јер Николић и тај део СНС, као и ови из тзв. Треће Србије (уз подршку Русије), отворено сарађују са неонацистима из Аустрије и Немачке, разним брејвицима са Запада. Србијом су почели да харају СНС батинаши, који су можда вучићевци, али ће у медијима бити означени као томисти. Ни на Западу медији банкстере и либерал-демократе не представљају као нацисте и и фашисте, већ само неке брејвике са деснице који величају Србију и Русију.

Русија нема финансијску базу у Србији (између осталог и за финансирања тражених руских и постојећих проруских медија и невладиних организација у Србији – односно за коришћење “меке силе“). Није да нема новца међу Русима и српским русофилима, и није све у новцу.

Дакле, за Запад играју Меси и Роналдо, Стеф Кари и Леброн Џејмс, за Русију играју трећелигашки играчи, који се и лако поткупљују, па је резултат такве утакмице очигледан. Јасно је и ко ће имати више навијача. Новца за довођење бољих играча има, али није све у новцу. Када је лоша управа клуба (нпр. ако извлаче новац из клуба, ако немају визију, ако су лоши организатори, ако продају утакмице…), када је лош тренер, врхунски играчи не могу да постигну врхунски резултат. Управо се то дешава са српским фудбалом, тј. репрезензацијом Србије у фудбалу, која има одличне играче, али очајан савез. Управо такав утисак на гласаче остављају русофили из српске владајуће елите.

Ако се овако настави са вођењем проруске политике, већина Срба ће заиста “променити свест“ и бити за улазак у ЕУ и Нато, атлантисти неће морати да их варају и лажу (у најбољем случају, већина ће заиста бити за неутралност).

.

* Генерални директор Руског института за стратешке студије (РИСИ), генерал потпуковник Спољне обавештајне службе  у пензији Леонид Решетњиков, дао је интервју Сергеју Правосудову:

РЕШЕТЊИКОВ: И власт у Србији се налази под контролом Американаца

http://fakti.org/resetnjikov-i-vlast-u-srbiji-se-nalazi-pod-kontrolom-amerikanaca

Леонид Решетњиков: Бугарска и Србија су се нашле под окупацијом САД

http://stanjestvari.com/2015/05/29/%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0

Advertisements

%d bloggers like this: