Како да се освоји златна медаља на светском првенству у политици?

 

ANA RADMILOVIĆ:

(…) Dok se budete bavili pederima, hrabri, neko ko je već okupio ozbiljne momke iz UČK da motre na Sever iz južne Mitrovice – daće znak. I to je za vas, kao i za vaše oponente iz vlasti, jedini izlaz. Evo zašto.

Kada počiste Sever, a počistiće ga za manje od 24 časa, oni će tim čišćenjem počistiti i sve dokaze o brljotinama koje je Srbija tamo napravila. I kad počiste sve dokaze, bićete miropomazani, lišeni krivice, palićete sveće i – budite iskreni – odahnućete. Bićete heroji i pričaćete unucima kako ste hrabro jurišali na kordone boreći se protiv stotinjak gej aktivista. Jer niste mogli da sačuvate narod na Kosovu, kao ni narod na jugu Srbije, ili u Beogradu, ili van granica. Jer niste sačuvali ništa, i niste pomogli nikome.

CEO TEKST:

http://standard.rs/vesti/36-politika/8529-ana-radmilovi-jedan-pogled-na-gej-paradu-ili-brao-patriote-dosadno-je-.html

————————————————————————————————————————————

ŽELJKO CVIJANOVIĆ:

(…) E sad, šta će biti sa Vukajlovićevom i sudijom Jakšićem? Ako ne izlude u pritvoru i ako redovno budu uzimali lekove za srce – ništa. Ovo je humana zemlja, i u njoj, ako vas za neki kriminal i optuže, neće vas osuditi, čak i kad niste krivi, a kamoli kad jeste. Zato su Boris i njegova ekipa iz pravosuđa shvatili da je kriminal suviše ozbiljna stvar da bi se njime bavili sudovi. Dovoljno je da vas uhapse, da vam odrede neki pritvor, policija i tužilaštvo rade istragu. Dok je još stvar vruća, iz istrage u medije, žedne krvi i para, procuri poneka kompromitujuća informacija tek da se osumnjičeni ne opušta previše u prezumpcijama nevinosti i sličnim tricama (Andrićev Karađoz bi rekao da je svako za nešto kriv, samo ih ima koji to ne znaju) i da shvati da je njegova kazna počela onog trenuitka kad se našao u pritvoru. Valjda je tako moralo, u Srbiji se živi suviše brzo da bi narod žedan pravde mogao da čeka optužnicu, pa suđenje, pa pravosnažnu presudu. Narodu pravda treba odmah i odmah je i dobija, i to znaju mnogi: i Raja Rodić, koji je sedeo u pritvoru sve dok mu nisu oteli „Kurir“ i napravli ga žućeg od srpskog pravosuđa jer u tim novinama nije bilo nikog poput sudije Jakšića da se pobuni; i onaj Đorđević iz nekadašnje Meridijan banke, koji je mnogo pričao o Boži Đeliću, toliko mnogo da nije bilo dosta da uhapse samo njega nego su mu pokupili i ćerku; i Goran Knežević, nekadašnji gradonačelnik Zrenjanina koji, kako su ga pustili sa prevaspitavanja u pritvoru, ni reč ne progovara kako je obezbeđivao crne fondove za žute.

CEO TEKST:

http://standard.rs/vesti/36-politika/8531-eljko-cvijanovi-sluaj-sudije-jakia-ili-kad-vlast-izgubi-moralno-pravo-da-vri-pravdu-.html

 

—————————————————————————————————————————– 

NATAŠA ODALOVIĆ:

(…) Ova kampanja ima sve šanse da bude najprljaviji spektakl koji smo ikada do sada imali prilike da vidimo. Svi su se spremili da prljavo i zaigraju, a ja bih da uložim kviska na one političke partije koje naprave obrt i reše da je vreme da Srbiji ponude čistu igru, čiste ruke, revalorizaciju vrednosti, istinu i pomoć građanima sa Kosova, pravdu, zakon, čestitost, časnost i novo samopoštovanje za Srbiju, koje je, ako ništa, manje lakrdijaško od poziva na optimizam dok gledaš kako ti kuća gori, što je jedno vreme bio važeći koncept sa kojim se duboko ne slažem. Mi, građani Srbije, molimo sve političke aktere, ne više da nam kažu ko finansira stranke, koliko su teški i slično, već nešto mnogo lakše, ali izgleda ipak preteško da se predstave i otkriju nam ko su zaista i za koji tim igraju.

CEO TEKST:

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/vreme_za_ciste_ruke.891.html?news_id=224765

———————————————————————————————————————————-

SVETISLAV BASARA:

(…) Osim što su pogrešni, naši pogrešni ljudi misle i da su nezamenjivi. Neprestano nas uveravaju da bi i Srbi i Srbija otišli do đavola samo da nije njih koji nedremano (i po skupe pare) bdiju nad našim sudbinama. Uvek su uz narod, ali nikako da maknu iz Beograda. Dobronamerni ljudi i (retki) dobronamerni političari neprestano apeluju da se sumanuta politika menja, što je potpuno pogrešno: ovde politike u pravom značenju te reči uopšte nema. Da bi politika bila moguća, potrebno je da postoji država Srbija, a ona – osim kao provizorijum – ne postoji jer se ne bavi državnim poslovima nego rešavanjem plemenskih psudomitoloških problema.

Vekovna čežnja pogrešnih ljudi da se Srbija raširi na sve četiri strane sveta jednostavno ne dozvoljava da se Srbija, makar i na nakratko, stabilizuje. A ta nestabilnost nagoni pogrešne ljude na upotrebu sve pogrešnijih sredstava. Neka nam je Bog u pomoći.

CEO TEKST:

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/jesen_stize_.881.html?news_id=224752

———————————————————————————————————————————-

DRAGOLJUB ŽARKOVIĆ:

(…) Po meni, Srbija bi morala još da se zaduži, pa čak i preko zakonskog maksimuma, mogla bi čak i da aktivira deo deviznih rezervi zemlje, oko 9,5 milijardi dolara, mogla bi, što se mene tiče, da pusti na strana tržišta još obveznica, makar i sa kamatom od nešto preko 7 odsto, samo kad bismo znali šta ćemo s tim parama.

Ako neko ima dobar plan, jasnu viziju i ljude kojima verujem da s tim pozajmljenim parama mogu da ostvare napredak, ja ću glasati za njega. A vi kako hoćete.

CEO TEKST:

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1012658

———————————————————————————————————————————-

NENAD POPOVIĆ:

Država mora da poveća ulaganja u privredu ako želi da njeni građani žive bolje, kaže prvi čovek Ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije Nenad Popović.

„Za nas je prihvatljivo da Srbija za tu namenu uzme kredit od Ruske Federacije u visini od pet milijardi evra koji će direktno biti uložen u domaću proizvodnju i zapošljavanje“, navodi on.

Popović naglašava da „nijedan kredit nije skup ako se ulaže u razvoj domaće privrede i otvaranje novih radnih mesta jer se taj kredit vraća kroz poreze i doprinose koje plaća privreda“.

„Naš predlog je da se novac iz ruskog kredita dodeljuje preduzećima preko Fonda za razvoj, a ne preko komercijalnih banaka kako je predlagala aktuelna vlada. Mnoga preduzeća u Srbiji danas ne mogu da dobiju kredit od komercijalnih banaka jer imaju loše poslovne bilanse i problem sa prezaduženošću“, kaže on.
Izvor B92

CEO TEKST:

http://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/8526-nenad-popovi-podizanje-srpske-privrede-osloncem-na-ruski-kapital.html

———————————————————————————————————————————-

REDAKCIJSKI KOMENTAR DANAS:

(…) Evropske prestonice i Amerika imaju svoje ciljeve na Balkanu, a u one kratkoročne spada i puna nezavisnost i suverenitet Kosova. Beograd tu ima tretman smetnje, prepreke. Pa, taman kad pomislimo da su dugovi iz ratnih devedesetih otplaćeni, stigne nam kamata na naplatu. Dokle, bre, i zašto tako, upitao bi srpski Kalimero. Ali, pitanja koja u sebi ne nude rešenje, treba proglasiti promašenim.

Izađimo, što pre, s planom za Kosovo koji neće ugrožavati strateške interese Zapada, a ovoj državi će sačuvati kakvo – takvo dostojanstvo. Radimo uporno, brzo i efikasno na modernizaciji društva. Borimo se protiv korupcije. Uvodimo evropske standarde u svakodnevni život. Samo tako će nas, jednog dana, Zapad smatrati sebi ravnim.

CEO TEKST:

http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/srpski_kalimero.46.html?news_id=224772

———————————————————————————————————————————-

РАДОВАН ЈОВИЋ:

(…) Лутање српске актуелне власти али и изостанак сарадње позиције и опозиције у формулисању приоритета државне и националне политике у новим глобалним и регионалним кретањима, уз несналажење „очерупане” српске дипломатије да анализира савремене трендове и предложи решења, може Србију довести у веома незавидну међународну позицију и угрозити њену безбедност. Бондстил на Косову и Центар за ванредне ситуације код Ниша уводе Србију у „мутне воде” и неконтролисане бујице надолазећих река. Не треба занемарити ни све израженији интерес Турске за регион и њене политичке и неоосманске амбиције.

Не бих да повлачим паралеле са периодом хладног рата и позиције тадашње СФРЈ и данашње Србије, али морамо се запитати да ли садашња политички располућена Србија може створити такво јединство да што пре крене у уређење запуштене и неуређене државе, изгради независне институције, направи план изградње економски развијене земље, али и још много тога, како би се могла извући из, плашим се, полигона надметања страних утицаја. Да не дођемо у позицију, како каже афричка пословица, да када се слонови бију страда трава.

CEO TEKST:

http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Darivanje-statusa-kandidata.lt.html

———————————————————————————————————————-

>>> ВИДЕТИ ЈОШ:

…силна ће борба да буде…

Нисмо љубоморни

Илирија

 

 

 

 

The Third Industrial Revolution

Excerpted from Jeremy Rifkin’s The Third Industrial Revolution: How Lateral Power is Transforming Energy, the Economy, and the World, Palgrave Macmillan 2011.

–
Energy regimes shape the nature of civilizations… how they are organized, how the fruits of commerce and trade are distributed, how political power is exercised, and how social relations are conducted. The locus of control over energy production and distribution is beginning to tilt from giant fossil fuel based centralized energy companies to millions of small producers, who are generating their own renewable energies in their dwellings and trading surpluses in info-energy commons.

Distributed Capitalism

The new era will bring with it a reorganization of power relationships across every level of society. While the fossil fuel-based First and Second Industrial Revolutions scaled vertically and favored centralized, top-down organizational structures operating in markets, the Third Industrial Revolution is organized nodally, scales laterally, and favors distributed and collaborative business practices that work most effectively in networks. The „democratization of energy“ has profound implications for how we orchestrate the entirety of human life in the coming century. We are entering the era of „Distributed Capitalism.“

Read more: http://www.huffingtonpost.com/jeremy-rifkin/the-third-industrial-revo_b_981168.html?utm_source=DailyBrief&utm_campaign=092811&utm_medium=email&utm_content=BlogEntry&utm_term=Daily%20Brief

…силна ће борба да буде…

Istražitelji Evropske komisije počeli su 27. septembra pretres u predstavništvima kompanija u sektoru prirodnog gasa u 10 zemalja članica EU zbog sumnje da zabranjenim potezima narušavaju konkurenciju na tržištu. Istraga se pre svega odnosi na poslovanje ruskog gasnog giganta Gasprom, koji je i potvrdio da su prostorije kompanije bile predmet istrage u „u više evropskih zemalja“, uključujući Nemačku i Češku.

http://www.euractiv.rs/energetika/2772-istraga-u-eu-o-poslovanju-gasproma

—————————————————————————————————————————————–

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev žestoko je stao u odbranu planova za povećanje potrošnje na vojsku kao „imperativ“ za nacionalnu bezbednost. Te planove je osporavao Aleksej Kudrin, koji je u ponedeljak podneo ostavku na mesto ministra finansija. Kudrin rekao je da neće ostati na čelu ministarstva finansija ako Medvedev postane premijer pošto se, između ostalog, ne slaže s planovima za veću potrošnju na vojsku. – Iako to škodi budžetu, uvek ćemo mnogo trošiti na održavanju naše odbrane i bezbednosti – rekao je Medvedev oficirima i dodao da Rusija neće postojati ako je slaba i ako se njene oružane snage raspadnu.

http://www.danas.rs/danasrs/svet/globus/rusija_nece_postojati_ako_se_vojska_raspadne.12.html?news_id=224572

———————————————————————————————————————-

NATO je saopštio danas da odlučan da nastavi da deluje protiv Srba koji žive na severu Kosova.

Francuska je osudila Srbe koji se brane od agresije NATO snaga na severu Kosova i pozvala stanovništvo te oblasti na saradnju, saopštio je danas portparol francuskog ministarstva spoljnih poslova.

SAD su večeras osudile, kako je navedeno iz kancelarije portparola Stejt departmenta, Srbe koji se brane od agresije Kfora na prelazu Jarinje.

Nemačka vlada izrazila je veliku zabrinutost zbog najnovije eskalacije nasilja na severu Kosova i navela da rešenje mora da se traži u dijalogu Beograda i Prištine.

Rusija je danas izrazila zabrinutost zbog nasilja nad srpskim stanovništvom na Kosovu i pozvala međunarodnu zajednicu, pre svega Kfor i EU, da se drže principa neutralnosti.

>>> ВИДЕТИ ЈОШ:

1. св. рат + 2. св. рат = 3 св. рат 

Srbi sa Kosmeta ostali sami

Средиште света 

Бразил 

Заборављени браниоци српског неба 

Француско-британски војни савез 

Припрема се напад на Француску

MARIN LE PEN: NOVA KOSOVA RASTU I U FRANCUSKOJ

Rusko-italijanski savez i njegovi istorijski efekti na Balkanu 

Турска се спрема за рат против Израела и Грчке

Економски рат Немачке и САД – ко ће победити?

“Хришћански фундаменталиста“ или Прогресивац? 

Повратак у будућност 

Евро ће нестати а долар крахирати

Axel Honneth: Tržište se mora vratiti u društvo 

Дестаљинизација и рехристијанизација 

Капитализам и социјализам, фашизам и комунизам

ИМПЕРИЈАЛИЗАМ И НАЦИОНАЛИЗАМ

ИСТОРИЈА ЕВРОПЉАНА ОД ПАДА ЦАРИГРАДА И ОТКРИВАЊА АМЕРИКЕ (КРАЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА) ДО 21. ВЕКА 

Светски рат 

EU i Izrael 

SAD i Rusija 

Michael Savage proves KOSOVO is SERBIA! 

Илирија

Нисмо љубоморни

Још само да се провере спорне приватизације, да се пронађу кривци за нестале паре, од “препорода“ преко “Кипра“, “транзиције“ до “приватизације“, да се уведе владавина права у држави, да се омогући лојална конкуренција, заштита потрошача, да се промени закон о реституцији и унесе супституција, да се омогуће исти услови за пословање нашим људима из расејања који не припадају Породици… и ето (пореског) раја у Србији.

И једно подсећање, пошто су ПРЕСС-овци и ДС-овци можда љубоморни, у овоме нема ничег “револуционарног“ нити се ради “први пут“ у модерној историји Србије. То је очекивано, да се следи пример Мадлене и Филипа Цептера, Бранка Тупањца, Мајкла Ђорђевића и осталих Срба из расејања, или пример Петра Матијевића из Србије, као што се треба понашати према запосленима као власник компаније Кирка Сури, недавно преминули Слободан Јањушевић. 

>>>

PRESS

Revolucija u druŠtveno odgovornom poslovanju

Delta daje 10% profita za socijalne projekte

Fondacijom će rukovoditi Programski savet, u kojem se nalaze Ružica Đinđić i ličnosti iz javnog života

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/178541/Delta+daje+10+profita+za+socijalne+projekte.html

———————————————————————————————————————————-

>>>

Двери позивају све српске привреднике, успешне и имућне људе из читавог света да од свог сувишка одвоје средства и помогну Србе севера Косова и Метохије.

Овим позивом посебно апелујемо на друштвену одговорност и националну свест богатих Срба у Србији и подсећамо их да је ово прилика да покажу како нису део оне себичне тајкунске елите што је на народној муци градила своју срећу и успех.

Знамо да су многи добротвори до сада били разочарани бројним претходним злоупотребама, али то није и не може бити разлог да изнова не помогнемо српском народу на Косову и Метохији када му је то најпотребније.

Све богате Србе света који желе да помогну позивамо да се јаве Дверима, а ми ћемо организовати помоћ Србима на барикадама, брзо и отворено како смо и до сада урадили све наше хуманитарне акције кроз које је до сада дистрибуирано преко 200.000 евра – сваки допринос ће бити објављен на нашем сајту и потврђен од наших људи са Косова и Метохије, уз присуство донатора лично. Оваквим новим приступом социјално-хуманитарним акцијама показали смо да је могуће избећи злоупотребе и остварити поверење код добротвора.

Сада је час да се сви огледамо у косовском огледалу.

Информативна служба Двери

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika-1/saopstenja/imucni-srbi-pomozite-srbima-na-severu-kosova-i-metohije.php

Тешко је разумети Кјеркегора и Шестова

 

Можда је још теже социологу да разуме Теслу и Анјштајна

 

ALEKSEJ KIŠJUHAS, sociolog, Ateisti Srbije

(…) Iz famoznog CERN-a u Švajcarskoj odašilju se čestice nazvane neutrini, tako da ih hvataju detektori u Italiji, oko 700 kilometara dalje. I, jedna ekipa neutrina je u Italiju navodno i sasvim neočekivano stigla ranije, i to čitavih 60 nanosekundi ranije, time provocirajući najbržu od najbržih, njeno veličanstvo brzinu svetlosti u vakuumu. Da su u pitanju gosti, imali bismo vremena da sklonimo čarape sa poda (jedna nanosekunda je tek jedan milijarditi deo sekunde), ali pošto je reč o subatomskim česticama, fizičari su se zainteresovali. A koji vrag su uopšte te đavolje čestice koje, kažu novine, žure na sastanke, pa menjaju pravila fizike?

(…) Može opklada? U pedeset evra da će se sve ove vesti oko Ajnštajna koji je pogrešio u vezi sa brzinom svetlosti pokazati kao jalove. Drugim rečima, da čestice poznate kao neutrini ne putuju brže od svetlosti.

(…) Omiljeni domaći hitovi bili su: „Otkrivene čestice koje putuju brže od svetlosti“, „Poljuljani osnovni zakoni fizike“, „Ajnštajn više ne važi!“, „Pada teorija relativiteta“ i, posebno idiotski, „Nikola Tesla je znao da su neutrini brži od svetlosti“ i „Tesla ispravlja Alberta Ajnštajna“. Sve navedeno jednostavno nisu činjenice, nisu tačne informacije, a verovatno neće ni biti.

(…) Pre okretanja (n)ovog lista, važno je znati nekoliko činjenica. Prvo, moderna fizika sa dobrim razlozima počiva na ideji da je brzina svetlosti najveća moguća. Na konstanti brzine svetlosti umnogome počiva naš univerzum – u suprotnom bismo mogli putovati kroz vreme, posledice bi dolazile pre uzroka i svašta još. Drugim rečima, „Terminator“ bi se svrstao u dokumentarce, a Albert bi se prvo razveo od Mileve, a zatim je upoznao.

Ceo tekst:

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/terminator_kao_dokumentarac.889.html?news_id=224627

————————————————————————————————————————-

ТЕРТУЛИЈАН:

“ВЕРУЈЕМ, ЗАТО ШТО ЈЕ БЕСМИСЛЕНО“

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

КЈЕРКЕГОР И ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ФИЛОСОФИЈА

ЛАВ ШЕСТОВ

 

Svetislav Basara: Dve vesti

 

Ima jedna loša i jedna dobra vest. Loša je da je na kosovskim barikadama došlo do teškog incidenta u kome ima ozbiljno ranjenih. U ovom momentu (utorak po podne) uopšte se ne zna kako će se stvar dalje razvijati. Rđavo iskustvo nas uči da će završiti loše po tamošnji srpski živalj. Kao što je loše završavalo na svim mestima na kojima se „nacionalni interes“ ostvarivao balvanima. Ali eto, u Srbiji još uvek ima dovoljno „mudraca“ uverenih da će jednog dana, makar i u dalekoj budućnosti, prepreke na putevima rešiti sve naše probleme koji se decenijama uporno guraju pod tepih.

Strategija je veličanstvena u svojoj stupidnosti. Dakle, ovako to ide: kad nešto ne štima, kad stvari ne teku onako kako su „mudraci“ zamislili, onda pada naređenje da se seku debla i da se na puteve prosipa cement. Posle toga sledi čekanje da svetski moćnici zbog balvana i betona promene mišljenje i namere i da „mudracima“ izađu u susret. Ne biva to, more. Ćorav je to posao. Ali eto, neki „Ćora“, ili čak više njih, misle da su onoliki geostratezi. Ja, pak, mislim da je ta strategija posledica balvana u mozgovima. Ne znam samo gde im je sluh za drevnu mudrost Kine, jednog od stubova naše spoljne politike, koja kaže – krute stvari se lome. Koja, nadalje, drži da je nemoguće napraviti štetu drugom bez još veće štete po samog sebe. Dobro, kad već neće da se bave taoizmom, ima i u riznici naše narodne mudrosti jedna lepa poslovica: Ko drugom jamu kopa, sam u nju upada.

Vreme je, dame i gospodo, da se menja politika. Mada čisto sumnjam da će se promeniti. Previše se ovde politički isplati biti zadrt na tuđi račun i borben preko tuđe grbače, a da bismo skorih dana očekivali neki boljitak. Tako nam se namestilo. Mada svi ponaosob snosimo deo odgovornosti. Ne treba to zaboraviti.

A sada, lepa vest. Da lepša ne može biti. Usred kosovske pometnje naše su nas novinčine obradovale sjajnom vešću da je Nikola Tesla još 1936. godine govorio o česticama bržim od svetlosti. Navodno su se neke takve pojavile u onom čudu, u Cernu, pa kad je već tako, treba se pohvaliti da je naše gore list znao za to mnogo pre Cerna. Ne bih ja, cenjeni publikume, da se pačam u subatomsku fiziku, muka mi je i od ove najobičnije. Ali, drago mi je. Eto, i svetlost se ubrzala. Ali naši se vozovi još uvek vuku istom brzinom kao u vreme kada je Tesla putovao njima.

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/dve_vesti.881.html?news_id=224648

Privatizaciono urušavanje novinarstva u Srbiji: slučaj NIN

Pokret za slobodu je u prethodnom periodu obavio razgovor sa zaposlenima više informativnih kuća različitih profila u kojima je nakon 2001. godine izvršena privatizacija ili preuzimanje akcija, a u okviru istraživačkog projekta koji ima za cilj da utvrdi kakve je efekte promena vlasničke strukture u medijima imala na razvoj slobodnog i nezavisnog novinarstva u Srbiji. U razgovoru sa zaposlenima NIN-a, došli smo do brojnih informacija koje upućuju na ozbiljne povrede Zakona o privatizaciji i ugovora o kupoprodaji 70% društvenog kapitala ovog preduzeća kupcu Ringijer. Postupanje „Ringiera“ veoma je zabrinjavajuće ne samo u smislu kršenja zakona i ugovora u privatizaciji, već naročito zbog toga što se ne radi o privatizaciji običnog preduzeća, već o instituciji od izuzetnog kulturnog značaja.

CEO TEKST:

http://pokret.net/cms/index.php?page=privatizaciono-urusavanje-novinarstva-u-srbiji-slucaj-nin

Војска и полиција на делу – “испит генерације“

На северу Космета војници НАТО данас су напали Србе који мирно претестују, пуцали и ранили седморицу.

У Београду се најављује рушење града и обрачун са полицијом, у недељу (за 4 дана).

Ако српска војска није у стању да макар озбиљно запрети трупама НАТО – да не дирају Србе на северу Космета, онда нам војска и не треба. Ја чекам позив за мобилизацију. Када је на Космету дошло до етничког чишћења током марта 2004. године, био сам у војсци, рекао сам команданту да сам спреман и питао када крећемо. Чудно ме је погледао и није одговорио. Зашто би плаћали војску? Да метлају по касарнама, и да још имају добре плате, станове и остале привилегије?

Ако српска полиција, усред стања на Космету, није способна да спречи насиље у недељу у Београду, онда нам полиција не треба. Ако за српску полицију изазов представља обрачун са пар екстремистичких организација, група навијача и рашчињених монаха (секташа), са минорном подршком у народу, онда је то место где се окупљају најнеспособнији људи у држави. Или, ако их неко “изнад“, од политичара и слично, спречава да раде свој посао, одржавање реда, одбрану територије, онда је српска полиција место где се окупљају највеће кукавице у држави. Тачније, деле прво место са припадницима војске. 

Србија неће бити бомбардована од стране НАТО авијације ако српска војска интервенише на северу Космета, уколико неко покуша убијањем Срба да освоји ту територију. Нити ће бити нереда у Србији ако полиција превентивно ухапси све оне који планирају нереде у недељу; дакле, неће бити нереда после хапшења оних који планирају нереде. Све је на официрима војске и полиције, и њиховим “комадантима“. Ако само крену да хапсе “националисте“ у Београду, а не помогну Србима са Космета, неће урадити посао како треба. Ако крену да интервенишу на Космету а у остатку Србије слободно раде шта хоће разни екстремисти, страни плаћеници, људи који нису лојални држави, који не воле свој народ, који отворено раде против државе (и “националисти“ и “анационалисти“) опет неће урадити посао како треба.

Ово је испит за ову генерације српских официра. Нема Тита, нема Милошевића, нема Коштунице, нема Тадића, нема Руса  – сами сте, пред Богом и народом, шта ћете урадити? 

Novak dao gol iz jedanaesterca

 

Prisutni razočarani posetom

Humanitarnu utakmicu čiji prihod je namenjen za kupovinu inkubatora posmatralo je samo 3.000 ljudi. Očajna poseta iako  je danima najavljivano da će na „Marakani“ koplja ukrstiti Prosinečki, Lukić i Đoković, s jedne, odnosno glumci, s druge strane.

– Sramota je da dođe ovako malo ljudi. Očekivao sam bar deset hiljada duša kako bi se sakupio novac za dva inkubatora. Srećom pa je Novak Đoković dokazao humanost i izdvojio određena sredstva. Baš sam se neprijatno iznenadio, jer kad je Putin došao, ovde je bilo 20.000 ljudi – rekao je jedan od gledalaca sa zapadne tribine.

http://www.pressonline.rs/sr/sport/fudbal/story/178275/Novak+dao+gol+iz+jedanaesterca.html

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Mirjana Bobić Mojsilović: Može li Srbija sada da brani Kosovo, i da li će Rusija braniti Srbiju?

Конузин: Има ли овде Срба!?

Новак није Србин???

“Ми имамо Новака, Новака, а где је вама?“ 

Zna se – Gospodar Vremena, ko drugi?  

DRAGOSLAV BOKAN: HOĆE LI SRBIJI POSLEDNJI UDARAC ZADATI NJENI NACIONALISTI

 

 

 

IGOR IVANOVIĆ: LEVIČARSKI OPTIMIZAM

 

(…) Аko uopšte u ovoj mantri Novog doba postoje tragovi nauke i filosofije, onda oni leže u izrazito levičarskom verovanju u dobru stranu čoveka i njegovu sposobnost da kroz tehnološki napredak menja svoju unutrašnju prirodu nabolje. Osnovni problem ove nategnute kvaziideologije, izvedene iz teorije antropološkog optimizma, leži u neslavnoj činjenici da je samo teorijski utemeljena, dok je životno potpuno neprimenjiva. Na svakom konkretnom koraku kroz istoriju čovečanstva jaki su ugnjetavali i porobljavali slabe, snažni i brojniji su asimilovali i kontrolisali nejake, bogati su iskorišćavali siromašne, a tehnološki napredniji su kolonizovali primitivnije. Niko se nikada od kada postoje ljudi nije dobrovoljno odrekao moći i voljno od gospodara postao rob. Neiskorenjiva nesavršenost je trajna osobenost čoveka i njegova priroda je iracionalni bunar, što je bazna postavka konzevativizma, ideologije zasnovane na teoriji antropološkog pesimizma. Zato je razumljivo što mantra Novog doba, kojom nas komesarski bombarduju kroz medije čitavu deceniju, nema nikakvo naučno, filosofsko ili ideološko delo iza sebe, kojim bi branila svoju argumentaciju. O istorijskoj nauci da ne govorimo, svaki povesni argument je njen kontraargument. Ona nije čak ni predstava o EU koju unutar nje same imaju evropski narodi, već je to inferiorna predstava naše štreberske „elite“, otuđene od sopstvenog naroda.

(…) Onaj ko je učen jer je ceo život proveo u biblioteci i koji ljubi slobodu, taj nikako ne može verovati u mantru Novog doba. On prirodno i nužno mora biti antropološki pesimista, bar evroskeptik i tradicionalista. A šta je učenje nego akumulacija nečeg prethodnog i stvorenog, odnosno tradicionalnog?

(…) Pod evroskeptizimom ne podrazumevam obustavljanje svih aktivnosti približavanja i naročito učenja od vodećih evropskih naroda. Naprotiv, samo odgovorno tvrdim da je pozicija Srbije krajnje specifična i bitno drugačija od svih susednih naroda u odnosu ka EU. Tvrdim da tamo Srbiju, odnosno njenu demokratsku državu, čeka mnogo više neprijatelja nego bilo koji drugi narod i da Srbija bez jakog saveznika van Unije tamo ne sme da ide. U protivnom nikada neće imati uređenu demokratsku državu.

ЦЕО ТЕКСТ:

Glava i zid

http://standard.rs/vesti/36-politika/8510-igor-ivanovi-11-godina-kasnije-ko-je-u-pravu-.html

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Искрени четници

Један на један

Nemanja Ristić: Restitucija i ideologija

Илирија

Пацифизам и владавина права

 

Nemanja Ristić: Restitucija i ideologija

 

Одговор Златку Паковићу

G. Paković – intelektualac u tranziciji – dozvoljava sebi, u svom stavu, više logičnih i moralnih, blago rečeno sumnjivih „istina“.

Prvo: antifašistički karakter Ravnogorskog pokreta, barem za istoričare, je van svake sumnje! Žalosna je istina da su u toku Drugog svetskog rata počinjeni zločini, ali nažalost sa obe strane, pritom sa komunističke mnogo veći i češći o čemu postoje mnogobrojni dokazi, a ponegde i živi učesnici. Za učesnike tih zločina naravno nema ni rehabilitacije, a kamoli restitucije.

Drugo: vezivanje prava na restituciju za aktivno učestvovanje u bilo kojem antifašističkom pokretu, nelogično je. Zar su i na primer deca od 5 godina bila obavezna da u tome učestvuju? Uslov za restituciju je jasan – da nisu počinjeni zločini i neučestvovanje u okupatorskoj vlasti – to je dovoljno!

Poznato je da su u mnogim zemljama paralelno postojali antifašistički pokreti skloni, ili vođeni komunistima i drugi isto antifašistički, neskloni komunistima i vođeni antikomunistima, Francuska i Poljska na primer, pa su njihova prava izjednačena.

Zločin u Vraniću je nesumnjiv. Njegovim počiniocima nema ni rehabilitacije ni restitucije. Bilo bi ipak moralno poželjno da g. Paković primeni isti kriterijum i na zločince s druge strane – osnivače „pasjih grobalja“ (termin koji su komunistički zlikovci uveli u naš jezik) i mnogobrojnih stratišta koja se tek sada otkrivaju.

Извор:

 

http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/restitucija_i_ideologija.46.html?news_id=224568

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Искрени четници

Један на један

А имовина?

Искрени четници

Муфтија Муамер Зукорлић изјавио је јутрос приликом гостовања код Наташе Одаловић на Б92 да је верска и етничка заједница коју предводи имала лоше искуство са “лицемерним демократама“ и да је можда време да пробају сарадњу са “искреним четницима“, да виде да ли су искрени. Новинарка је алудирала на сарадњу са “црним Томом“ и СНС. Искрени четници постоје у Србији али тешко да су то “црни Тома“ и радикали, као што је погрешно називати В. Шешеља “војводом“. Искрени четници су искрене демократе, традиционалисти који своје чувају а туђе не дирају. Искрени четници нису ретроградни конзервативци, нити су хибриси у модерном добу. Такви четници треба да предводе Србе, и онда да видимо да ли постоје “искрени Бошњаци/муслимани“ са друге стране. 

СНИМАК ЦЕЛЕ ЕМИСИЈЕ (гост муфтија Муамер Зукорлић):

Hoću da znam

http://www.b92.fm/_player/flash/B92FMPlayer.php?uid=null&playlist_id=80869&playlist_type=1

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Дахије (ни)су Срби

Један на један

DRAGOSLAV BOKAN: HOĆE LI SRBIJI POSLEDNJI UDARAC ZADATI NJENI NACIONALISTI

DRAGOSLAV BOKAN: HOĆE LI SRBIJI POSLEDNJI UDARAC ZADATI NJENI NACIONALISTI

Da li je moguće voleti svoju zemlju, a raditi protiv nje? Kako je moguće (u teoriji) želeti sve najbolje, a (u praksi) činiti sasvim suprotno? I da li su dovoljne samo naše dobre želje i najbolje namere da bi umeli da zaista doprinesemo održanju i obnovi sopstvene države?

I da krenemo još korak dalje: da li se može desiti da neprijatelji Srbije (Rusije, Francuske, Nemačke…) iskoriste upravo njene nacionaliste da bi joj zadali smrtni, poslednji udarac?

(..) Eto na delu onog večnog „zavadi pa vladaj„, i to u najbanalnijem i najogoljenijem obliku koji se uopšte može zamisliti. A slično se događa i u svim drugim zemljama na planeti. Od spolja se (diskretno i efikasno) podržavaju „zdrave nacionalne snage“ po pravilu onako naivno zgrožene aferama, grehovima i „izdajničkim ponašanjem“ svoje političke vrhuške. Koristeći više nego opravdano narodno nezadovoljstvo i čežnju za nedostajućom pravdom, moćni međunarodni neprijatelji bilo koje zemlje na svetu tako svesrdno podržavaju apsurdne i nemoguće zahteve njihovih nacionalista, stavljajući tako državu između dve vatre. Između čekića spoljašnjih pritisaka i nakovnja unutrašnjeg nezadovoljstva.

I tako – umesto „nečeg“ dobijamo ništa. Umesto kako-tako sačuvanih poslednjih ostataka suvereniteta, nezavisnosti, samopoštovanja i privredne moći, zahteva se (recimo, u našem slučaju): „velika Srbija“ (sa sve Kninom, Kumanovom, Osekom i Podgoricom), potpuna nezavisnost (kakvu više nema nijedna zemlja na svetu), idealna politika (sa obrazom i svesnom žrtvom za najviše ideale), spremnost da se kaže „ne“ i pod najtežim ucenama i pretnjama, ljudi koji su spremni da ne trepnuvši odbiju sva iskušenja (milione dolara, evra, franaka…), savršeni hristoliki sveštenici, viteški obilićevski oficiri, učitelji iz snova i službenici iz bajke. Zahteva se ono što nije postojalo ni 1912. ni 1941. godine, a posebno ne postoji i ne može da postoji u današnjem vremenu. Olakim maksimalizmom se ukida svaka preostala mogućnost preživljavanja i taktički vešte pripreme za našu sledeću bitku u večnom ratu.

Po srpskim šumama i gorama, redakcijama i trgovima svakodnevno odjekuje ono samoubilačko „sve ili ništa!“, na grbači po nas i inače nepovoljne realnosti. I ako to ne može tako, e onda je sve odjednom užasno, najgore, grozno, nepodnošljivo – dakle spremno za „govnjivu motku“ nezadovoljne mase dežurnih osvetnika & samoproglašenih pravednika (od kojih su mnogi potencijalno gori od većine onih koje tako žestoko kritikuju). Ako ne može očekivana petica, onda nam ne treba ni bedna trojka. Ako ne mogu sve srpske zemlje u njihovom demografskom maksimumu iz predratnih vremena, onda nam ne treba ni „jadni beogradski pašaluk“. Ako nemamo Leonidu na čelu Spartanaca, onda nam ne trebaju ni diplomatski saveznici, ni lobisti, ni kakvo jedva izvedeno odlaganje pritiska ili ultimatuma, ni PR, ni specijalci, ni kasarne, ni obavezni vojni rok…

Ovo ultimativno isterivanje pravde dovodi svaku zemlju na rub opstanka, a posebno kada se radi o državi kojoj ceo svet, bez trunke milosti, kroji meru već dvadesetak (predugih i mučnih) godina. U Srbiji se neprestano stvara atmosfera linča koja nam, nažalost, pritom ne obećava nikakve promene (jer ne živimo više u blagoslovenom 19. veku, nego u globalnom, strogo kontrolisanom seocetu), već samo i isključivo dalje nesreće, još veći bol i ovaj put trajne gubitke.

Zato moramo da se podsetimo onoga što su znali svi naši preci: da se politička formula opstanka formira harmoničnim kombinovanjem visokih ideala i sušte realnosti. I da je sve veće od onog u ovom trenutku realno mogućeg – čista fatamorgana.

Našim neprijateljima su neophodne naše greške i uvek im dobrodošli autogolovi. Ne trebaju im Novak Đoković, Ivan Miljković, Nemanja Vidić, Vladimir Pištalo ili genijalci iz Matematičke gimnazije. Njima sada neodložno treba srpski uspaljeni šovinizam, paljenje džamija i ambasada, kukasti krstovi na zidovima, zviždanje nacionalnoj himni, istetovirani lokalni debili koji prekidaju naš fudbalski meč odluke. Treba im, po mogućstvu odmah i u što većim količinama: srpski antisemitizam, cinizam, razočarenje, histerija, nevaspitana bahatost, neodgovornost svih vrsta, ismevanje i nepoštovanje sopstvene elite i, iznad svega – fanatična mržnja na sve svoje…

Treba im, pod hitno, srpski „fašizam“ za dnevno-političku upotrebu. Trebaju im sveže punjenje i nove mete za njihove već spremne medijske mitraljeze i tešku artiljeriju.

A ko im to dozvoli, postaće stvarni izdajnik svoje zemlje, bio on toga svestan ili ne.

I budućnost će, pokazaće se, biti objektivno nemilosrdna prema svim njegovim glupavim argumentima i nedozvoljenoj naivnosti po pitanju golog opstanka srpske države.

Izvor Pres/Vidovdan, 26 septembar 2011.

NOVI STANDARD

>>>

ИМПЕРИЈАЛИЗАМ И НАЦИОНАЛИЗАМ

Српска демократија и Империја(лизам)

А имовина?

Још пар дана до Породичне шетње и Параде поноса

WikiЊуз

А имовина?

После бившег гувернера Јелашића сада и идејни творци српске приватизације напуштају Србију. Да ли ће исто урадити и остали саучесници, попут премијера Цветковића, екс-министра-гувернера Динкића, министра Ђелића, итд.? Да ли ће се сви они једног дана вратити политички и привредни живот Србије, попут Дачића из СПС-а, или Николића и Вучића из СНС-а? Да ли ће, попут бившег директора државне телевизије Вучелића, неко од њих основати недељник, или телевизију? Или ће из сенке радити, попут Јањушевића, Весића, Перчевића, и њима сличних?

Како преноси Актер:

Vlahović i Đunić se povlače iz javnog života

Dva tvorca srpske tranzicije, koji su obeležili privatizaciju u Srbiji, Danko Đunić i Aleksandar Vlahović poslovno su se razišli, saznaje “Akter”. Pored toga što je u toku podela njihove zajedničke imovine, oni su rešili i da se potpuno povuku iz javnog života. Naime, Vlahović i Đunić se u poslednje vreme sve više u političkim kuloarima optužuju kao glavni krivci za neuspele privatizacije tako da su osetili da je vreme da napuste javni život.

Kada je o Đuniću reč, on već sada najviše vremena provodi u Grčkoj, odakle završava svoje obaveze vezane za poslove u Srbiji, dok Vlahović čeka da mu istekne poslanički mandat, pa da se i on povuče i sa političke i sa poslovne scene. Iako među ovom dvojicom poslovnih partnera nije bilo svađe niti teških reči, “gorak ukus” koji iza sebe ostavlja svaka deoba zajedničke imovine osećaju i jedan i drugi. Zanimljivo je da je ovo prvo veliko povlačenje iz vrha poslovno-političkog života važnih funkcionera koji su obeležili srpsku tranziciju, i koji sa velikim kapitalom u rukama odlaze u tišini. Kako “Akter” saznaje, dva bivša poslovna partnera povlače se iz aktivnog biznisa i iz svih investicija u kojima učestvuju.

BIVŠI MINISTRI

I Đunić i Vlahović su bivši vladini funkcioneri. Vlahović je bio ministar za privredu i privatizaciju u Đinđićevoj vladi, a na funkciji je ostao do 2004. godine. Đunić je od 1997. do 1998. godine bio potpredsednik tadašnje Savezne vlade i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom. Đunić je ipak najpoznatiji kao suosnivač revizorsko-konsultantske kuće “Dilojt i Tuš” za ovaj deo Evrope. U toj kući je tokom devedesetih radio i Aleksandar Vlahović. On je bio jedan od partnera i sa te pozicije prešao je na mesto ministra posle petooktobarskih promena 2000. godine. Jedna od poznatih zajednički kompanija Đunića i Vlahovića je “Eki investment”, firma koja se bavi povereničkim i investicionim fondovima. Deo te firme je “Eki transfers”, koji je zastupnik kompanije za brz transfer novca “Vestern union”. Komisija za zaštitu konkurencije prošle godine donela je rešenje da je “Eki transfers” zloupotrebio dominantan položaj na tržištu, navodeći da je sklopio dugoročne ugovore sa pojedinim bankama, koje su im garantovale ekskluzivnost u prekograničnoj brzoj dostavi novca između fizičkih lica.

Vreme kada je Vlahović došao na mesto ministra za privatizaciju predstavlja zlatno doba za “Dilojt”, ali i za još jednu zajedničku konsultantsku kuću Vlahovića i Đunića − Ekonomski institut. Tako je “Dilojt i Tuš” bio konsultant u svim većim privatizacijama tog doba: “Imleka”, “Hemofarma”, “Sartida”… Samo na proceni vrednosti NIS-a 2009. godine “Dilojt” je zaradio 56 miliona dinara.

Ekonomski institut je do isteka Vlahovićevog mandata 2004. godine za konsultantske usluge zaradio 26,5 miliona dinara.

Kako navode poslovni partneri bliski Vlahoviću i Đuniću,  jedan od razloga njihovog odlaska leži i u tome što u poslednje vreme gube uticaj i sve su manje uključeni u poslove sa državom. I pored moći koje su imali u svojim rukama, njih je istisnuo drugi lobi koji radi isti posao, a koji se odlično kotira kod vladajućih stranaka. Radi se o konsultantskoj kući “Ces Mekon” u kojoj je radio i aktuelni premijer Mirko Cvetković. Ta kuća je takođe radila važne privatizacije u Srbiji: “Knjaza Miloša”, “Frikoma”, “Mlekare Šabac”, “Beograd filma”… Koliko se ta konsultantska kuća dobro kotira kod sadašnje vlasti najbolje govori primer da je premijer Cvetković zaposlio Dušana Nikezića, sina vlasnika “Ces Mekona” Zvonka Nikezića, prvo kao savetnika, a kasnije i kao državnog sekretara u Ministarstvu finansija. Dušan Nikezić  je bio član vladine komisije za prodaju “Telekoma”.

Pored toga što gube uticaj na poslovnom planu, dvojica bivših partnera izgubili su i političku podršku. Iz izvora bliskih Demokratskoj stranci saznajemo da Aleksandar Vlahović, iako član te partije, nije više u milosti predsednika Tadića, što je samo ubrzalo njegovu odluku o povlačenju.

http://www.akter.co.rs/ekonomijaprint/4039.html

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Закони о јавној својини и реституцији – усвојени

Један на један

Специјални суд

Čekaju se krivične prijave

Nezaposlenost u Srbiji

Предлог за нов закон

IMF may need billions in extra funding

 

Christine Lagarde has signalled that the International Monetary Fund (IMF) may have to tap its members – including Britain – for billions of pounds of extra funding to stem the European debt crisis. 

 The head of the IMF has warned that its $384bn (£248bn) war chest designed as an emergency bail-out fund is inadequate to deliver the scale of the support required by troubled states.

In a document distributed to the IMF steering committee at the weekend, Ms Lagarde said: „The fund’s credibility, and hence effectiveness, rests on its perceived capacity to cope with worst-casescenarios. Our lending capacity of almost $400bn looks comfortable today, but pales in comparison with the potential financing needs of vulnerable countries and crisis bystanders.“

http://www.telegraph.co.uk/finance/financialcrisis/8788223/Christine-Lagarde-IMF-may-need-billions-in-extra-funding.html

>>>

WikiЊуз ЗидStreet

 

 

 

Tortura nad Srbinom zatočenim u Emiratima

 

Srpski državljanin Nikola Milat (37) nalazi se u zatvoru u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) skoro četiri i po godine, iako je čak i komisija Ujedinjenih nacija utvrdila čitav niz kršenja njegovih prava prilikom hapšenja, suđenja i služenja kazne i predložila da se odmah oslobodi.

Milat je osuđen zbog navodne umešanosti u pljačku jedne zlatare u Dubaiju na 10 godina zatvora, a kako je utvrdila Komisija UN za proizvoljno lišavanje slobode jedini dokaz su navodno njegove izjave na arapskom, koji ne zna. Te izjave je morao da potpiše dok je bio u pritvoru bez prava na prevodioca, advokata i bilo kakav spoljni kontakt.

Emirati nisu potpisnici nijedne povelje o ljudskim pravima, tako da ih ne obavezuje nijedan međunarodni ugovor.

– Više zvaničnih predstavnika Srbije se do sada obraćalo nadležnima u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, međutim do sada nismo dobili nijedan odgovor. Ministarka pravde Snežana Malović se direktno pismom obratila najvišim vlastima u Emiratima povodom slučaja Nikole Milata. Međutim nikakav odgovor nije dobijen.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/279196/Tortura-nad-Srbinom-zatocenim-u-Emiratima

Закони о јавној својини и реституцији – усвојени

 

Кворум је обезбедио ЛДП, па је Закон о јавној својини изгласан са 133 гласа „за”, а против су била 22 посланика СВМ-а и ДСС-а.

Закон о реституцији изгласан је са 117 гласова „за”, а против су била 23 посланика СВМ-а и ДСС-а.

Осим ЛДП-а и ДСС-а, посланици осталих опозиционих странака нису били у сали када се гласало.

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Један на један

РЕСТИТУТКА

Још пар дана до Породичне шетње и Параде поноса

 

 

Још пар дана до Породичне шетње и Параде поноса

1. октобра трећа Породична шетња 

Двери ће 1. октобра 2011. године организовати традиционалну Породичну шетњу, трећу годину за редом, овога пута под називом: ЗА живот без понижења, ЗА смену Бориса Тадића и ЗА живот Србије.

Сви они који се слажу да наша тема није геј парада већ организатор и покровитељ геј параде и упропаститељ Србије – позвани су да у суботу, 1. октобра у 14 часова буду на Платоу испред Философског факултета у Београду и крену са нама у Породичну шетњу, јер је време да режиму Бориса Тадића јавно, јасно и гласно, кажемо све што о њему мислимо, и заједнички затражимо – ОСТАВКУ.

Тог дана ће породични људи показати своју одлучност и снагу да се изборе ЗА ЖИВОТ СРБИЈЕ. А од 2. октобра у преко 100 градова и општина Србије крећемо са петицијом ЗА СМЕНУ БОРИСА ТАДИЋА.

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika-1/saopstenja/porodicna-setnja-za-smenu-borisa-tadica.php

—————————————————————————————————————————————-

Zbog neodgovornog ponašanja predstavnika izvršnih vlasti u Beograd stiže posmatračka misija OEBS-a

Predizborni okršaji DS i SPS oko Parade ponosa

Izjave ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića u kojima navodi da bi bilo bolje da se ne održi Parada ponosa, zakazana za 2. oktobar u Beogradu, upućene su vladajućoj Demokratskoj stranci, koja u predizborne svrhe ignoriše neophodnost afirmacije i podrške ovoj manifestaciji osnovnih ljudskih prava. To znači da do zabrane Parade ponosa neće doći, a uslovljavanja predsednika SPS da bez izjašnjavanja državnih struktura o tom događaju postoji mogućnost zabrane, takođe su deo predizbornih „igara“ unutar vladajuće koalicije, saznaje Danas od izvora bliskih vladajućim strankama.

Zbog neodgovornog ponašanja predstavnika izvršne vlasti, povodom afirmacije osnovnih ljudskih prava, u narednim danima u Beograd stiže monitoring OEBS-a, kako bi pažljivo pratio sva dešavanja, nedelju dana uoči održavanja Parade ponosa. Kako saznajemo, OEBS prošle godine nije vršio monitoring nad pripremama za održavanje Parade, jer izvršna vlast, a pre svega vladajuća DS, nije pokazivala ovoliki stepen neodgovornosti uoči događaja. Takođe, objašnjeno nam je da je slična atmosfera pre održavanja manifestacija ljudskih prava prisutna samo u Rusiji, te da je prisustvo OEBS-a zapravo pritisak i pokušaj da se predupredi svaki pokušaj zabrane Parade ponosa.

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/predizborni_okrsaji_ds_i_sps_oko_parade_ponosa.55.html?news_id=224512

————————————————————————————————————————————

Sprema se još jedna „vruća nedelja“ na beogradskim ulicama

Policija ima saznanja da se razne ekstremističke i navijačke grupe već nekoliko meseci spremaju za napad na učesnike gej parade koja će se u nedelju, 2. oktobra, održati u Beogradu, kaže za Press predsednik Policijskog sindikata Srbije Veljko Mijailović.

Protivnici gej parade oblepili su juče Beograd plakatima na kojima piše – „Pedere u blendere“. Predsednik policijskog sindikata kaže da ovakve i slične poruke, koje se ovih dana mogu čuti na svakom koraku, ukazuju da nas čeka „vruća nedelja“. Sagovornik Pressa iz organizacije „Naši“ kaže da se desničarske grupe spremaju punom parom da gejevima presedne nedeljna šetnja:

– Beogradske teretane su pune, klinci se mesecima spremaju. U Beogradu se više ne mogu naći klikeri i praćke, sve je pokupovano. Znam čoveka koji prodaje fantomke, on mi je ispričao da mu posao cveta i da je prodao više kapa nego prošle godine. Jasno je da sve ovo ukazuje da se stvar vrlo lako može oteti kontroli i da bi sukobi na ulicama mogli biti još žešći nego nego prošle godine. Policija može da zabrani skup za koji proceni da nije bezbedan, ali ako ovi izađu na ulice, masu ništa neće zaustaviti – upozorava naš sagovornik.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/178103/Gej+parada+opet+trese+Srbiju.html 

—————————————————————————————————————————–

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

WikiЊуз 

“Не сме нико да вас бије“

ТВ Пешчаник: Србин некрштен не бива 

Драгослав Павков: Критика и упозорење Дверима 

ANA RADMILOVIĆ: Organizovati protest protiv gej-parade je lako

Један на један

Ruža Ćirković: Stečajna masa u galopu 

Ко да спречи? Чија ће стабилност бити угрожена? У каквом “миру“ Срби живе? 

Српска демократија и Империја(лизам)

ИМПЕРИЈАЛИЗАМ И НАЦИОНАЛИЗАМ 

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: KONUZINOV OBRAČUN SA SRPSKOM ELITOM 

Dubravka Stojanović: O Kosovu, malinama i gej paradi

 

 

 

 

 

 

My opinion of Serbia

 

Tridesetpetogodišnji Amerikanac Čarls Keter upustio se pre nekog vremena u raspravu sa članovima Fejsbuk grupe „Mrzim Ameriku“. Tada nije ni slutio da će preko te grupe steći brojne prijatelje među građanima Srbije i sada je postao pravi srbofil. Postavio je video zapise na sajtu „Jutjub“ u kojima hvali Srbiju, a na kraju je prešao Atlantik i već tri meseca živi i radi u Zrenjaninu.

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/zavoleo_srbiju_preko_grupe_mrzim_ameriku.14.html?news_id=224513

Милослав Самарџић: Како су тражили, тако су и нашли

 

Државна комисија основана пролећа 2009. године (наводно) ради откривања посмртиних остатака ђенерала Драже, није одржала реч да ће трагати и у Лисичјем потоку.

Изгледа да ће се потрага за Дражиним гробом окончати према сценарију који су очекивали само највећи песимисти. Наиме, “Политика“ је 21. септембра донела следећу вест: “Остаци Драже Михаиловића вероватно неће бити нађени“. А вест је објављена на основу изјаве мр Срђана Цветковића, члана државне комисије која је још пролећа 2009. године основана са тим циљем. Цветковић је изјавио:
“Оно што је нађено на Ади Циганлији, на месту где је највероватније погубљен генерал Михаиловић, јесте 17 чаура концентрисаних на релативно уском простору, које су послате на анализу. Истраживање је показало да нема људских остатака на том месту, али то не искључује да су стрељани на Ади Циганлији премештени касније у секундарну гробницу.“

(…) У међувремену суд ће поново одложити расправу о његовој рехабилитацији изговарајући се неким од формалних разлога са намером да ову важну одлуку остави за нека „друга“ времена.
А до тада ‘Жив је Дража умро није – док је српства и Србије’.“

(“Слобода“, Чикаго, 25. септембар 2011.)

Споменик Дражи код Чикага

Велики број Дражиних поштовалаца у Америци већ годинама на разне начине одаје признање његовом лику и делу. Један од њих је и изградња споменика генералу Дражи Михаиловићу код манастира Нова Грачаница, који је откривен и освештан у понедељак 7. септембра. Израда споменика је трајала девет месеци а све заслуге за његов изглед припадају г. Берниу и “Venta Monument” из Милвокија, Висконсин, компаније која већ годинама прави надгробне споменике за велики број наших људи у Висконсину.

http://sloboda.snd-us.com/index.php?option=com_content&view=article&id=153:novi-spomenik-deneralu-drzii-kod-cikaga&catid=5:zivot-americkih-srba&Itemid=122

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Ruža Ćirković: Stečajna masa u galopu 

Један на један 

Пацифизам и владавина права 

Američki veterani svedoče u korist Draže Mihailovića  

 

 

 

Željko Cvijanović: „A šta bi ti uradio?“. Evo šta bih uradio.(2)

 

(…) Onaj ko razume rusku politiku na Balkanu – i istorijsku i aktelnu – taj zna da Srbija danas nema većeg prijatelja u svetu. Onaj, međutim, ko veruje da bi ispoljavanje te podrške trebalo da se dogodi tako što će Putin komandovati ustanak ili tako što će zahtevati da Srbija svoju sudbinu veže isključivo za Rusiju, taj malo zna o međunarodnim odnosima i taj bi bio spreman da i Srbiju i Rusiju uvede u ozbiljnu opasnost. Jednaku opasnost za saradnju sa Rusijom predstavljaju oni koji kažu kako Rusija Srbiji nikad nije pomogla, kao i oni koji moć Rusije precenjuju, posebno kada inkorporisanost Rusije u globalnu moć i odustajanje od otvorene konfrontacije sa SAD smatraju izdajom srpskih i ruskih interesa.

(…) Greške u tim procesima neće se tolerisati i – što je veoma važno – iz njih nas Rusi neće vaditi. Jedini način da oni koji kažu da Rusija Srbiji ne može i neće da pomogne budu u pravu jeste taj da okretanjem prema Moskvi zatvorimo sve druge prozore i da – kao i Tadić od Evrope – stvorimo veća očekivanja od Rusije nego od sebe samih.

UMESTO ZAKLJUČKA Pitanje hoće li sledeća srpska vlada više sarađivati sa Rusijom ne bih isključivo vezao za to ko će u toj vladi biti. Ta vlada neće imati previše mogućnosti, suočiće se veoma brzo sa bankrotom države i njenim daljim urušavanjem. Zato bi na pitanje o saradnji sa Rusijom možda bilo najubedljivije odgovoriti drugim pitanjem: a s kim će da sarađuju ako neće da za dve godine bude zbrisani na ulici i da posle toga vrate žute, sveže i reciklirane?

Da ta saradnja ne bi ostala na površini i da ne bi ponovo bila deo prazne strategije omekšavanja EU, sledeća srpska vlada morala bi da obrati posebnu pažnju na sledeće stvari u budućoj saradnji sa Rusijom:

1. Saradnja sa Rusijom u prvom redu važna je u očuvanju teritorijalne celovitosti zemlje i odbrani Kosova (o čemu će detaljnije biti reči u sledećem, završnom nastavku teksta) kao i u privrednoj obnovi.

2. Najavljena vojna saradnja povećala bi borbenu gotovost zemlje, što je posebno važno u svetlu predstojećih globalnih i regionalnih turbulencija i činjenice da se Tadićeva regionalna politika nije bavila rešavenjem tačaka potencijalnog konflikta, već njihovom nivelacijim.
3. Saradnja sa Rusijom ne bi smela da zatvori nijedan prozor, dok bi uključila agilnu i polivalentnu diplomatiju, koja bi insistirala na postizanju niza bilateralnih ugovora sa zemljama EU, Severne Afrike, Balkana, i nekadašnjih sovjetskih republika u Centralnoj Aziji, u prvom krugu, kao i ostalim zemljama BRIKS i nesvrstanima, u drugom.

4. Saradnja sa Rusijom ne bi značila formalno odustajanje Srbije od ulaska u EU. Sa jedne strane, važno je ne ući u fazu provokacije prema Zapadu, a, sa druge, beskorisna kandidatura koja se očekuje mogla bi u postizanju bilateralnih odnosa sa zemljama EU, na kojima treba insistirati, da bude snažan moralni faktor Srbije, žrtvovane zemlje koja je dala sve za ništa.

5. Komplementarnost Srbije i Rusije ispoljava se i u mogućnosti za zajedničklo suprotstavljanje svakom istorijskom revizionizmu, jednako u kontekstu 90-tih kao i u kontekstu svetskih ratova.

6. Na fonu zajedničkih identitetskih pitanja moguće je vezati i snažnu kulturnu saradnju i razmenu iskustava u identitetskoj politici.

Mogućnosti saradnje ovim se, naravno, ne iscrpljuju i više se tiču njenih početaka nego ciljeva i dubinskih strateških aspekata. Širina tih mogućnosti, koje je teško ostvariti na druge načine i sa drugim partnerima, ne samo da Rusiju legitimišu kao najvažnijeg srpskog partnera nego ispraznu i lažnu tezu o Rusiji koja nam nikad nije pomogla sklanjaju u zonu isključivo propagandnog govora.

CEO TEKST: 

http://standard.rs/vesti/36-politika/8503-eljko-cvijanovi-najvea-la-srpske-politike-ili-postoji-li-realna-alternativa-2-.html

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Željko Cvijanović: „A šta bi ti uradio?“. Evo šta bih uradio. 

Илирија 

Један на један 

Двери српске – Покрет за живот Србије и Покрет Tea Party (САД) 

 

ТВ Пешчаник: Србин некрштен не бива

 

О попису 2011. говоре Атеисти Србије:

http://vimeo.com/29576910 

 

————————————————————

>>> ПОВЕЗАНИ ПОСТОВИ:

ПОПИС

Драгослав Павков: Критика и упозорење Дверима 

Илирија 

Mario Kopić: Religija i smrt 

MARIN LE PEN: NOVA KOSOVA RASTU I U FRANCUSKOJ 

GERT VILDERS: Moramo da branimo slobodu govora

SF kao Socijalistička Fantastika (Socialist Fiction)

 

Драгослав Павков: Критика и упозорење Дверима

 

(…) У граду од два милиона становника 10 000 људи се час посла окупи  на дочеку спортиста. То није снага која може да сруши и промени било шта, то је група која може да слави али не може да забрине било кога из власти. Узгред, размишља ли неко о чињеници да се људи радије окупљају тамо где се осећају као део нечега великог, лепог и стваралачког, него на местима где се било шта руши, укључујући и режим?

Промене у Србији може да донесе пар ствари:

– Догађај попут проглашења независности „Косова“ који је мајсторским спином претворен у „Косово за патике“ – ако се неко сећа;

– страни новац, који би неко пласирао овде да би остварио своје интересе, не наше него своје;

– промена начина размишљања и прихватање чињенице да су демократске процедуре једини пут који може да доведе до квалитетних промена.

Овај трећи начин је једини исправан.

ЦЕО ТЕКСТ:

http://revolucijasada.blogspot.com/

http://standard.rs/vesti/36-politika/8501-dragoslav-pavkov-protiv-ideje-dveri-ili-nee-valjda-gej-da-bude-gavrilo-princip-naih-dana-.html

 

 

 

Илирија

 

Најновије верзије плана изложеног у тексту Илирија:

ПЛАН за КОСМЕТ

Република Космет?

>

Српски план за Космет може бити усавршена верзија Ахтисаријевог плана – и допуњена тако да све оно што по Ахтисаријевом плану важи са Србе са Севера Космета, као и за Србе који живе у енклавама, што договоре сами Срби и Албанци, важи и за остатак Космета у односу на Србију и Београд.

Дакле, аутономија косметских Срба у односу на Албанце – унутар Космета, и аутономија Албанаца са Космета и југа Србије у односу на Србе – унутар Србије.

Потребна је вешта синхронизација тих процеса.

Потребна је и спремност за бројне компромисе који се морају учинити.

Видети (линк):

Српски план за Космет  (12.09.2011.) 

********

Све државе региона су веома сиромашне и у великим економским проблемима, свака даља дестабилизација у региону никоме не може донети ништа добро, и зато је најбоље да се крене са стварањем економске заједнице између Србије (са посебним статусом Космета) Босне и Херцеговине (са посебним статусом Репубике Српске), Црне Горе, Албаније и Македоније (са посебним статусом западне Македоније). Све ове државе слабо напредују у постизању европских стандарда и ти стандради никада неће бити достигнути ако то није израз унутрашњих тежњи људи који живе на овом простору. Европеизација је процес који не сме бити заустављен, он мора да се спроводи вољом људи који живе у овом региону, и треба га потпуно одвојити од просеца прикључењу Европској унији. Ове државе не могу још најмање 10 година постати чланице ЕУ, док је у ЕУ у кризи и постоји реална могућност да Европска унија нестане, у овом облику, до 2020. године.

Видети (линк):

ПРЕДЛОГ ЗА РЕШАВАЊЕ СТАТУСА КОСМЕТА  (16.05.2011.) 

********

 

КОНФЕДЕРАЦИЈА

Србија, Косово и Метохија, Македонија, Црна Гора, Албанија, Босна и Херцеговина, Република Српска – треба да буду једна лабава конфедерација. Нека се изабере неутрално име. Ја сам одабрао Илирија, као предлог. 

Срби са Космета треба да буду у конфедералној заједници са Албанцима, дакле Космет треба да буде конфедерација. Али конфедерација унутар федералне и унитарне Србије.  Босна и Херцеговина треба да опстане као федерација три ентитета, или евентуално два, српског и бошњачког. И да као федерација буде део конфедерације. 

Кроз ту конфедерацију Србија би имала најближе односе са Србима који живе у Црној Гори и Македонији, опстале би специјалне везе са Републиком Српском и сачуван Космет унутар граница Србије. Србија би била федерална држава са специјалним статусом за Космет, децентрализована и регионализована на територији која не обухвата Космет. То нeће бити могуће, јер би дошло до дезинтеграције Србије, ако такав план не буду спроводили они који имају ауторитет у српском народу, ако се не појаве ауторитети, који су у стању да спроводе српске интеграције демократским средствима, у складу са околностима, уважавајући потребе других народа, а паралено са децентрализацијом, прављењем федерације и конфедерације. 

Србија и са статусом Космета као “републике“ унутар “федерације“ (дакле, Србије) може водити сопствену спољашњу и унутрашњу политику, без условљавања из Приштине. Али неће моћи у неким случајевима потпуно самостално да одлучује, у одређеним случајевима биће неопходно сарађивати са Албанцима. Због тога помињем конфедерацију (дакле, конфедерацију унутар које би била федерација Србија са конфедералним Косметом у свом саставу; Албанија, Црна Гора…) као пут ка успостављању мира између Албанаца и Срба.

Када се постигне договор о миру, морају се пронаћи путеви сарадње, заједнички економски интереси који ће свима донети корист, и због тога се морају изградити механизми договарања и одлучивања, на релацији:

Београд-Приштина, Београд-Приштина-Тирана,

Београд-Приштина-Тирана-Скопље,

Београд-Подгорица, Београд-Приштина-Подгорица, Београд-Приштина-Тирана-Скопље-Подгорица,

као и на релацији:

Београд-Бања Лука-Сарајево, Београд-Бања Лука-Сарајево-Приштина-Подгорица-Тирана-Скопље.

Што се тиче статуса Срба који живе у Хрватској, или су пореклом из Хрватске, пошто се очекује пријем Хрватске у ЕУ, тражити иста права за Србе у Хрватској (Крајини) попут оних које Србија даје Албанцима са Космета; дакле, тежити формирању Српске Крајине, која би као посебна територијална јединица била део федералне Хрватске.

Та балканска конфедерација, Илирија како је тренутно зовем, треба да служи интересима обичних грађана, стварању бољих економских услова и владавине права у целом региону, слободном протоку људи, робе, идеја и капитала, али тако да свако чува свој идентитет, да чува своју културу, да штити своје национално и духовно наслеђе. 

Србија би штитила Србе на Космету и српско наслеђе на Космету. Српски народ у Црној Гори не би остао без подршке Србије. Исто важи за Србе у БиХ и Македонији, као и за Србе у Албанији. Србија има своје интересе, своје захтеве, исти случај је са другим народима, зато треба преговарати.

У тој конфедерацији не би само Србија била велика, унутар ње би и Албанија била велика, Црна Гора би била и независна и у заједници са Србијом, у тој конфедерацији сви Бошњаци живели би заједно, Македонија би опстала као држава (федерација или конфедерација). 

У овом тренутку, наравно, оваква идеја изгледа нереално. Чак и ако се потпуно занемаре ванбалкански политичко-војно-економски фактори који утичу на живот људи у нашем региону. Срби и Бошњаци су далеко од добросуседских односа, Срби и Албанци су у непријатељским односима, у Македонији и Црној Гори бујају македонски и црногорски национализми.

Но, ако ипак, некако, дође до разговора између неких нових представника ових народа, у будућности, а пре него што ове државе уђу у ЕУ (значи никада), можда  конфедерација  постане разумно и прихватљиво решење.

Да би се цела прича заокружила, потребан је и дијалог и договор на релацији Београд-Скопље-Атина, као и Београд-Скопље-Атина-Софија-Тирана.

Пошто је настанак  конфедерације реалнији од опстанка Европске уније, конфедерација треба да остане отворена за пријем Грчке, Бугарске, Румуније, Мађарске, Чешке и Словачке, и можда Хрватске и Словеније, по распаду ЕУ. Уколико дође до распада ЕУ, а народи у овом региону не пронађу решења за проблеме, чека нас још један крвави балкански рат. Или окупација од стране неке ванбалканске државе (или алијансе). Или подела Балкана између више ванбалканских вандалских држава. То је сасвим реалан сценарио – треба покушати успостављање разумног дијалога са суседним нацијама, уколико не иде – треба се спремати за рат (видети ко су могући савезници, ко су непријатељи, унутар Балкана, ван Балкана…). 

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

ИМПЕРИЈАЛИЗАМ И НАЦИОНАЛИЗАМ 

Закон о реституцији и Трећа Србија

Нови народни договор и грађанска држава

Двери српске – Покрет за живот Србије и Покрет Tea Party (САД) 

Slučaj Kosova i Metohije i Republike Srpske Krajine 

Дахије (ни)су Срби

Premijer Turske najavio vojne operacije sa Iranom protiv kurdskih pobunjenika u Iraku

 

„Nema govora o odlaganju“, rekao je Erdogan osvrćući se na mogućnost zajedničke vojne operacije sa Iranom.

Komentarišući moguće vojne žrtve prilikom te akcije, on je dodao da će za to nažalost „biti plaćena cena“.

(Beta-AFP) Danas

>>>

Турска се спрема за рат против Израела и Грчке

Ruža Ćirković: Stečajna masa u galopu

 

RUMORENJE: Konsultanti i ostali tržišni mešetari opet su počeli glasno da rumore o privatizaciji Komercijalne banke.

To je ona banka za koju nam je Mlađa Dinkić, kad je izvršavao nalog o stečaju Beobanke, Investbanke, Beogradske banke i Jugobanke, obećao da će ostati naša.

Paradoksalno, država Srbija je neki dan na evropskom finansijskom tržištu položila jedan važan dužnički test – mnogi su hteli da joj pozajme pare, što kod nekih drugih država i nije slučaj, ali samo uz kamatu koja svedoči da ona, država Srbija najverovatnije neće moći da iskoristi svoje pravo (uslovno rečeno i obavezu) iz Ugovora sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, suvlasnikom Komercijalne banke, i dokapitalizuje je tokom naradnih godinu dana za 100 miliona evra.

Tako opcija sa privatizacijom, takođe predviđena tim ugovorom, postaje vrlo verovatna. Pojačava je svakako i lobiranje nekoliko velikih banaka zainteresovanih da se baš ta opcija desi, kao što su u prvom redu Unicredit banka, ali kažu mi da interes Erste banke takođe ne treba nikako zanemariti.

Sadašnje stanje i perspektiva evropskog bankarstva u svetlu angažovanja mnogih banaka u bankrot zemljama nije baš najbolji trenutak da se ova banka, za koju nam je obećano da će ostati naša, privatizuje. Ali iz Komercijalne banke su se neki dan pohvalili lepom ostvarenom dobiti i neki koji se u te stvari više nego razumeju tvrde da iz banke ciljaju da se privatizacija, ukoliko već mora da se desi, desi po ukupnoj ceni od MILIJARDU evrića.

PROFITIRANJE: Listam listu ostalih suvlasnika Komercijalne banke da vidim ko bi još mogao zaraditi ovom privatizacijom i, ne znam zašto mi to izgleda paradoksalno, među suvlasnicima nalazim i Jugobanku u stečaju, dakle jednu od one četiri banke čije upokojenje traje već deset godina, i kao vlasnika običnih, dakle s pravom glasa, i kao vlasnika preferencijalnih akcija Komercijalne banke. Tu negde bogami oko 5 odsto kapitala, zarađuje za stečajnu masu.

Sadašnji haos u svetskom bankarskom sistemu i spasavanje američkih, a bogami i evropskih banaka štampanjem para koje pada na teret celom svetu, baca novo svetlo na ovu veliku nemilosrdnu petokotobarsku operaciju, Radovana Jelašića i tu operaciju neke su banke preživele samo pukom srećom (Nekima sad ostaje samo još da prežive i svoje sadašnje vlasnike).

Tako se opet pojačava rumorenje o tome da je imovina četiri velike banke u stečaju mnogo veća od potraživanja njihovih poverilaca i da bi ih iz stečaja trebalo prevesti u likvidacioni postupak…

Međutim, sa tim i nekoliko drugih velikih stečaja ima još jedan problemčić. Država Srbija je izmislila da firme i banke u stečaju ne mogu naplatiti potraživanja od firmi koje su u procesu restrukturiranja, a tih je među dužnicima i ovih banaka i Sartida u stečaju na primer mnooogo, a zakonom kojim je ovo izmišljeno nije predviđeno dokad restrukturiranje može da traje. Odnosno dokad s božjom pomoći mora da nude okončano. Kako restrukturiranja mogu da traju unedogled, tako i stečajevi…

GALOPIRANJE: Prava je šteta, iz više razloga, što su mediji zatršani večitim predizbornim nazovi-temama jer bi inače ukupna masa svih stečajeva naših firmi i banaka bila tema iz koje bilje od bilo kakvih baljezgarija političara izvire prava slika svih njihovih politika i naših sudbina zajedni s njima. Pre par nedelja je tako na Beogradskom hipodromu u jednoj trci pobedio konj Gilgameš iz ergele Dragoljuba Markovića iz Surčina. E pa taj je konj takođe deo stečajne mase nekada po raznim osnovama poiznate firme Krmivo produkt, koju su narečeni Marković i Rodoljub Drašković zajedničkim snagama odgurali u stečaj. Da ne sitničarimo oko činjenice da je vrednost konja iz ergele koji su dopali u stečajnu masu procenjena na samo nešto više od dva miliona dinara, nego sad me zanima da li nagrada koju je osvojila stečajna masa ide u stečajnu masu?

Izvor:

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/stecajna_masa_u_galopu.884.html?news_id=224438

>>> POVEZANI POSTOVI:

Један на један

Nastavlja se rasprodaja od strane izdajnika…

Капитализам и социјализам, фашизам и комунизам 

Српска економска криза

Величина новчане масе у Србији

Nezaposlenost u Srbiji

WikiЊуз 

WikiЊуз ЗидStreet  

Triple-A Idiots – Bankers Launch Next Leg Of Planned Economic Collapse

WikiЊуз ЗидStreet

Top executives from a bankrupt California solar energy company (Solyndra) pleaded the Fifth Amendment more than a dozen times Friday in a congressional hearing that went nowhere but gave members the opportunity to pose dozens of questions about the loss of a half billion dollars in government loans.

Silence from the two executives will not stop committee leaders from pursuing their investigation into the $528 million loan Solyndra received from the Energy Department in 2009. Committee leaders said the Obama administration may have violated the law when it restructured Solyndra‘s loan in February in such a way that private investors moved ahead of taxpayers for repayment in case of default.

Read more: http://www.foxnews.com/politics/2011/09/23/solyndra-execs-plead-fifth-at-congressional-hearing-more-than-dozen-times/#ixzz1YuuXfEBo

President Barack Obama will raise money in early October with a Missouri businessman whose company benefited from a $107 million federal tax credit to develop a wind power facility in his state.

Missouri Republican Party executive director Lloyd Smith compared the situation to the Solyndra affair, in which the Obama administration reportedly rushed federal support to a green-energy firm that subsequently collapsed.

“At a time when Barack Obama is under fire for steering hundreds of millions of dollars in stimulus funds to a failed company linked to a major campaign donor, it is stunning that he would come to Missouri and raise money with another recipient of stimulus cash,” Smith said in a statement to POLITICO. “Sadly, Missourians have come to expect this kind of pay-to-play from the Obama administration. November 2012 can’t come soon enough.”

Read more: http://www.politico.com/news/stories/0911/64276.html#ixzz1YuzEe7Bh

——————————————————————————————————————————-

Local media in New York reports that a large number of Occupy Wall Street protesters were arrested this afternoon near Union Square in Lower Manhattan.

“Protesters wielding signs that demanded ‘End the Fed’ and other anti-Wall St slogans marched up Fifth Avenue near Union Square on Saturday, drawing a significant police presence and snarling traffic in the neighborhood”

Read more and video:

http://www.infowars.com/breaking-cops-arrest-large-number-of-occupy-wall-street-protesters/

————————————————————————————————————————–

Kosovo: independent, but a basket case

The economy is dead, corruption is rampant, and Serbia remains hostile

by Richard Warnica

on Wednesday, September 21, 2011

(…) Dobbins, an expert on Western intervention, counts Kosovo as a success. Despite occasional flare-ups, the area is mostly peaceful. But in other ways—most ways, really—Kosovo remains a basket case. The local economy produces “nothing,” says Engjellushe Morina, the executive director of the Kosovar Stability Initiative. The agricultural sector remains stillborn; the nation’s only real export is scrap metal. Official unemployment sits above 40 per cent and most families rely on remittances sent from family abroad to stay afloat. Kosovo also has Europe’s youngest population and the education system has neither the capacity nor the personnel to adequately train them. Those who do go to university rarely find decent work when they finish.

Politically, the situation is, if anything, worse. Kosovars consistently rank their country among the most corrupt in Europe. The political class is dominated by holdovers from the pre-war period, many with alleged ties to criminal groups. The prime minister, Hashim Thaci, was accused late last year of being involved in organ theft during the war in 1999. (He denies the charge.) Other senior officials have been indicted for alleged war crimes committed during the conflict. Just this month a former cabinet minister in Thaci’s government was charged with executing two Serbs during the war. “I’m so cynical about the whole thing,” says Robert Austin, a professor at the University of Toronto’s Munk School of Global Affairs and a long-time Kosovo watcher. The nation-building process in Kosovo, he believes, “has been totally botched. We’ve never come up with a method, in any of these places, to actually get the people in power that should be in power.”

Read more: 

http://www2.macleans.ca/2011/09/21/independent-but-a-basket-case/

Mario Kopić: Religija i smrt

 

(…) Iz nevjere u vlastitu smrt izvire vjera u besmrtnost, koja je izvorni izvor religije kao religije. Pri tome ne smijemo zaboraviti da prvobitna vjera nije identična s religioznim uvjerenjem u besmrtnost, nego sa predreligioznom vjerom u bivstvovanje kao bivstvovanje. Na njenoj podlozi dolazi do toga da ne vjerujemo u svoju smrt. Nevjera u vlastitu smrt, odnosno vlastito nebivstvovanje, nije antitetična. Ne znači poricanje prvobitne, izvorne vjere. Naprotiv, podvlači je. Smrt uopće ne negira, nego je, ne osvrćući se na nju, tako reći prestiže, preskače. Prestiže je vjerom, tačnije, uvjerenjem, vjerom kao uvjerenjem u postojanje besmrtnosti, vječnog postojanja života, vječnog života. Gledano uzvratno i u cjelini: vjera u besmrtnost kao vjera u vječni život nastupa tek na trećoj ravni. Na prvoj je ravni vjera u bivstvovanje, na drugoj nevjera u nebivstvovanje, odnosno smrt, a na trećoj ravni je vjera u besmrtnost kao vjera u vječni život. I jer je na toj, trećoj ravni vjera identična sa uvjerenjem, o njemu se, dakle o uvjerenju u besmrtnost, svagda može i raspravljati. Razgovarati, prepirati, izmišljati priče o njemu…

(…) Vjera u besmrtnost ostaje, dakle, temelj religiozne vjere i priča o njoj je ključna za svaku religiju. I za religije u savremenom, današnjem svijetu.

CEO TEKST:

http://pescanik.net/content/view/7570/1226/

Један на један

 

Емисија “Један на један“ РТ Војводина, водитељ Даница Вучинић

Гост: Миле Антић, координатор Мреже за реституцију

 

Миле Антић тражи супституцију уместо обештећења, тражи земљу за старе власнике уместо да сви грађани Србије плаћају обештећење за земљу коју владајућа елита не жели да врати, већ жели да присвоји за себе, а касније ко зна… имајући у виду како су спроводили приватизацију и либерализацију, или ће присвојити за себе лично (поделити између себе) или препродати странцима… Миле Антић овде наводи конкретан пример: стари власници траже 300 732 хектара земље. Држава има у свом поседу 424 000 хектара земље, али негде скривено има још 170 000 хектара земље (кроз задруге и јавна предузећа). Од 600 000 хектара држава имамо пописано само 139 000 хектара. То значи да држава у свом власништву има дупло више хектара него што треба вратити кроз реституцију и супституцију, па ипак не враћа. Коме ће припасти 600 000 хектара земље и зашто сви грађани Србије да плаћају обештећење старим власницима отете земље? Ко ће да присвоји непописану државну имовину?

СНИМАК ЦЕЛЕ ЕМИСИЈЕ:

http://media.rtv.rs/sr_lat/jedan-na-jedan/1761

—————————————————–

LSV će podržati Vladu

Vojvodini dato maksimalno

Nakon dogovora premijera Mirka Cvetkovića i lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, na sednici Predsedništva LSV je odlučeno da će poslanici te stranke podržati zakon o javnoj svojini i zakon o restituciji.

Stoga je dogovoreno da Liga povuče amandman koji se odnosi na poljoprivredno zemljište, a da se nakon restitucije u roku od tri meseca formira Fond za poljoprivredno zemljište Vojvodine koji će upravljati delom preostale državne zemlje na teritoriji pokrajine.

Na sednici Predsedništva je istaknuto i da će usvajanjem amandmana koje je LSV podnela, Vojvodini pripasti deo poljoprivrednog zemljišta na njenoj teritoriji koje nije u privatnom vlasništvu.

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/279084/Vojvodini-dato-maksimalno

>>> ПОВЕЗАНИ ПОСТОВИ:

РЕСТИТУТКА 

Сарадници окупатора седе у црвеној скупштини

Закон о реституцији и Трећа Србија 

JOВАН ТРКУЉА: Биће то половична реституција 

Епископ бачки Г. Иринеј: “Спрега политичке елите, тајкуна и организованог криминала“ 

Barać: To je prava korupcija

Mahinacije uoči restitucije

Обавештење Традиционалних цркава и верских заједница у Србији, са Конференције за новинаре у просторијама Београдске Надбискупије – 7. септембар 2011. године

 

 

 

WikiЊуз

 

Дошло је до серије хапшења. У притвору су: директор РЗЗО, “црвене беретке“, судија и члан Високог савета судства, политичар-бизнисмен из Ниша и потпредседник ФСС… Са разних страна појављују се различите теорије и различита мишљења зашто се то догађа, који су мотиви да се то сада покреће, на том нивоу власти, пошто знамо да је услов ЕУ притварање “српског Санадера“.

Разлог за озбиљну серију хапшења и појачану борбу против корупције у последњих седам дана, према сазнањима WikiЊуз-а, налази се у чињеници да је истицао рок до када је градоначелник Јагодине морао да се одрекне једне од две функције – градоначелника или посланика. Пошто је он то одбијао, а пошто је већина унутар владајуће елите напокон постигла сагласност да се поштује овај закон и у овом случају, и нису знали како да га убеде да промени мишљење, овим акцијама су показали шта га чека ако се не одрекне једне функције. И успели су да уплаше градоначелника Јагодине газда Палму. Поднео је оставку на место посланика у скупштини републике. 

Газда Палма мисли да је прави разлог притиска на њега то што се јавно противи одржавању Параде поноса и да је циљ хапшење последњег Србина у Србији. Због тога је  могуће да се газда Палма освети педерима из Београда тако што ће подржати насилни анти-геј протест на дан одржавања параде.  Очекује подршку лобија који се противи реституцији и супституцији. По сазнањима из извора WikiЊуз-а управо је то сценарио који очекују 2. октобра они који политички и медијски подржавају параду и промовишу хомосексуализам. Како сазанаје WikiЊуз у амбасади Јужног Судана, али и од дописника са Вити Левуа (Фиџија), због планиране инвазије на север Космета, план је да се изазову нереди у Београду, да се међусобно сукобе групе грађана које би иначе ишле да бране Космет са полицијом која уместо да иде на Космет мора да буде у Београду. Док слике нереда из дивљег Београда и нецивилизоване Србије буду кружиле светом, покренуће се акција преузимања севера Космета. Због свега што се дешава око организације параде, према сазнањима WikiЊуз-а, група српских хомосексуалаца која жели да са избори за своја људска права, у знак подршке према Србима са Космета којима су такође угрожена људска права, формираће доборовољну војну јединицу и 31. септембра кренути на Космет спремни да се сукобе са војницима НАТО и терористима ОВК. Очекују да им се придруже и малинари. Последња вест за данас долази из Јагодине, касно вечерас примећено је да су на путевима на уласку у Јагодину, са свих страна, кружиле колоне возача камиона са угљем, који су тај угаљ истоварили на путеве и тако блокирали прилазе Јагодини. Како незванично сазнајемо, поред чланова странке Јединствена Србија акцију су подржали и чланови локалног одбора Уједињених региона Србије. 

WikiЊуз.њет (није срамота плакати)

Додатак (није WikiЊуз али јесте за плакање, од смеха, наравно):

Трибина: “Зашто нас је толико незапослених“

“Председник политичког савета Демократске странке (Д.М.) на трибини посвећеној незапослености у Србији саслушао окупљене привреднике, економисте, представнике синдиката и научнике, забележио на папиру најзанимљивије тезе, коментаре и критике, и сада се очекује од председника политичког савета владајуће странке достављање плана – за економски опоравак и смањење незапослености – председнику владе. “ Аг.кмбх

 

Željko Cvijanović: „A šta bi ti uradio?“. Evo šta bih uradio.

 

(…) Zato danas činjenica da Srbija nema saveznike nije nikakav usud, nikakva viša sila – kako nas uveravaju Tadićevi intelektualni fatalisti – već prosta činjenica koja počiva na dve premise. Prva je psihološkog karaktera. Ako svojim prijateljima pokažete livadu i kažete da na njoj hoćete da podignete kuću, pogledaće vas, reći da je to lepo i ništa više. Ali, ako počnete da kopate temelje, pa još ako se napregnete i završite jedan sprat, mnogo lakše ćete naći one koji će vam pomoći ili investirati u vas. Tadićev problem je što je podizanje srpske državne kuće sam nije započinjao, nego ga je vezao za ulazak u EU – snagu čiji su najsnažniji faktori živo zainteresovani za dalju razgradnju te kuće.

Drugi momenat je politički: srpska vlast nije postavila zemlju ni u sopstvenom ni u interesu svog naroda. Dovoljno je, na primer, pogledati srpsku regionalnu politiku. Srbija danas vodi regionalnu politiku svojih protivnika i neprijatelja. Ako ćemo ići do kraja, Srbija danas vodi prohrvatsku politiku, onako kako je većina njenih današnjih regionalnih napora usmerena u pravcu koji Zagrebu omogućuje da savlada poslednje prepreke na putu u EU. Naravno, tražila je Srbija u tome sopstveni interes: pokazivala je time kooperatiovnost sa Briselom, najčešće na svoju štetu, verovala je da će joj taj kurs smanjiti pritisak u Bosni i na Kosovu, da će joj omogućiti strane investicije. I, naravno, pogrešila je, makar utoliko što se, otkako se politka na svetu vodi, usluge koje male zemlje čine velikim po pravilu ne pamte.

Da je razmišljala o sebi, Srbija ne bi regionom smatrala bivšu Jugoslaviju, uvećanu za Albaniju, nego bi više gledala na istok. Logičan regionalni savez današnje Srbije jeste prostor od Prijedora do Crnog mora, koji, pored nje, uključuje Bosnu (Republiku Srpsku), Crnu Goru, Makedoniju, Rumuniju, Bugarsku i Grčku. Reč je o prostoru skoro dva i po puta većem od nekadašnje Jugoslavije, reč je o više od 50 miliona ljudi, o državama koje, osim Grčke i Makedonije, nemaju među sobom krupnih problema, o zemljama većinskog pravoslavnog korpusa. Reč je o državama koje, se, posebno od početka ekonomske krize, suočavaju sa gotovo identičnim problemima, a koji se razlikuju od problema kakve imaju, na primer, Hrvatska ili Sovenija, da ne govorim o problemima jedne Češke ili Poljske.

Reč je o teritorijama kojima preti opasnost od hronične kolonijalne bede; svaka od tih zemalja na svoj način strepi od rastućeg turskog uticaja; sve osim Republike Srpske, Rumunije i Bugarske imaju razloga da strahuju od albanskog ekspanzionizma, koga je Vašington izabrao za strateškog partnera na tom delu globusa. Bez obzira što su neke od tih zemalja deo EU i NATO, njihova uloga u tim formacijama je drugorazredna i nijedno rešenje svojih akutnih problema one neće ostvariti ni kroz EU ni kroz NATO. O ekonomskim prednostima takve orijentacije izlišno je govoriti, tek dovoljno je reći da bi ta teritorija koju uokviruju Mediteran, Dunav i Crno more, sa desetinom stanovništva Evrope, mogla biti ozbiljan poligon za ulazak kineskog i ruskog kapitala u Evropu.

Naravno, jedan takav regionalni savez danas mnogima izgleda nemogućim, pre svega zbog NATO, Bondstila, protivraketnog štita u Rumuniji i činjenice da sve ove zemlje vode marionetske prozapadne vlade. Ali raspoloženje većinskog stanovništva u tim zemljama ne deli opredeljenje njihovih vlada, dok je ekonomska kriza zapadne hemisfere u njima otvorila dubinske procese dekolonijalizacije približavajući svaku od njih trenutku istine kada će morati da pod pritiskom građana preispita svoju stratešku orijentaciju i izjasni se o sopstvenom opstanku.

Srbija dakle nije našla saveznike ni na regionalnom ni na globalnom nivou (o čemu će više reči biti kasnije) jer ih nije ni tražila. Ona je fingirala saveze, u koje je, međutim, stvarno i mnogo investirala, i u kojima – danas je jasno i Tadiću – nije dobila ništa. Zato je i njen regionalni i njen globalni kontekst zapravo savez sa njenim neprijateljima, koji joj u tom savezu to nisu bili manje. I zato će Srbija, ako istraje na toj orijentaciji, svoju odluku morati da plati daljim teritorijalnim ustupcima, ekonomskim i privrednim slabljenjem i daljim gubitkom suvereniteta i građanskih sloboda.

(…) Aktuelni prisitsci – a samo budale misle da se oni završavaju na tome da Srbija napusti Kosovo i da će ući u EU – pokazuju da raspad Srbije nije završen. A, ako raspad nije završen, to znači da današnja srpska politika nije konsolidacija politike iz 90-tih godina, nego je nastavak jednog istorijskog procesa koji je 90-ih obnovljen a koji svoje korene vuče skoro 150 godina pre toga. Malo ko je među nama – samo najmudriji i najparanoičniji – toga bio svestan oduvek, neki su postali svesni raspadom Jugoslavije, drugi bombardovanjem Srba u Bosni, treći agresijom iz 1999. godine, četvrti proglašenjem nezavisnosti Kosova, peti posetom Angele Merkel a neki neće biti svesni nikad. Međutim, ako se to ima u vidu, onda se neistoričnost Tadićeve isključive prozapadne politke pokazuje u punom svetlu, i ona će, ako u bilo kom obliku nastavi da se vodi, u budućnosti nalagati teritorijalnu institucionalizaciju Raške oblasti kao tampon zone koja će sprečiti vezu srpskog korupsa sa Crnom Gorom kao i potiskivanja Srbije na južnu obalu Dunava, na ćemu se u Vojvodini više nego ozbiljno radi.

Uveravati sebe i građane da je taj proces konsolidacija burnih 90-tih nije samo laž; to je ozbiljno i neodgovorno okretanje glave od opasnosti koje slede i ubitačnog trenda koji može esklalirati žestokim građanskim sukobom. Uveravajući nas kako državu i građane štiti od opasnosti, Tadić nas zapravo uvodi u nove mnogo dublje rizike i opasnosti čiju dubinu danas i ne slutimo.

(Nastaviće se u ponedeljak)

CEO TEKST:

http://standard.rs/vesti/36-politika/8481-eljko-cvijanovi-najvea-la-srpske-politike-ili-postoji-li-realna-alternativa-.html

Zoran Panović: Kako da se ponašamo?

 

Šta je politički marketing? U stvari, šta je uspešan primer političkog marketinga u srpskim uslovima? Ne, tu ne mislimo samo na profitabilne slogane, već na suštinu ponašanja u komunikaciji sa građanima. Pa, evo primera: Zoran Đinđić, kaže jedan njegov bliski saradnik iz vremena mnogo pre atentata (to naglašavamo da bi se izbegle moguće aluzije), tvrdi da je lider DS (u to vreme nije bio premijer, a još ni gradonačelnik Beograda), voleo da sasluša savet u vezi s onim u šta nije bio siguran.

I da taj savet prihvati ako misli da je pametniji od njegovog mišljenja. I tako ti njih dvojica krenu na osveštavanje neke crkve u zapadnoj Srbiji. Pored crkve još i vašar.

Đinđić pita kako da se ponašamo? Ovaj mu kaže: Dolazimo, pitamo se sa ljudima, budemo na službi, pozdravimo se sa ljudima i odlazimo. Jer, šta god drugo da uradimo pogrešili smo. Ako posle službe ostanemo i počnemo da pričamo sa narodom, ovi će reći – gle, došli i na ovaj dan da agituju. Ostanemo li, a ćutimo, narod će reći – gledaj ih, ćute ko mule. Takvog političkog marketinga danas nažalost nema u Srbiji. Tačnije, nema mudrosti. A, gde nema mudrosti ima „spinovanja“. Doduše, i to je marketing, ali onaj koji nas još više uvlači u kaljugu.

(…)  Obratite pažnju na još jedan paradoks. Ozbiljne ankete govore da velikoj većini građana na pamet ne pada žrtvovanje zbog Kosova. Ali, onaj ko bi to raspoloženje pretočio u težak kompromis sa Albancima bio bi proglašen izdajnikom i kažnjen na izborima.

(…) Na ovom mestu pre sedam dana napisao sam da je Konuzin idealan lider patriotske opozicije i da je svojim efektnim sloganom „Ima li ovde Srba?“, u stvari, nenamerno otkrio zjapeću krizu liderstva u tom delu srpskog političkog spektra. Nije da se hvalim, ali potvrdu sam dobio u sredu u Topoli. Ruski ambasador je dočekan ovacijama, građani su mu ljubili ruku (ej, bre!), prekidan je aplauzima tokom govora povodom dobijanja plakete Presvete Bogorodice.

(…) Šta li bi tek bilo da ruski ambasador obiđe barikade? Više nema šta da ugrozi Konuzinovu monumentalizaciju u Srba, sem da podrži gej paradu ili se po mogućstvu prošeta sa učesnicima. Naravno da to deluje nadrealno, ali kad racionalno razmislite, taj potez bi suštinski doprineo hlađenju usijanih glava u Srbiji.

(…) Ali, da je imao vizije i hrabrosti za pravi performans filharmonije, njen direktor bi svirku napravio na prelazima Jarinje i Brnjak. Ako hoćemo bolji imidž Srbije, ne smemo sve svaliti na Đokovićevo breme.

CEO TEKST:

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/kako_da_se_ponasamo.1083.html?news_id=224303

MARIN LE PEN: NOVA KOSOVA RASTU I U FRANCUSKOJ

 

Marin Lepen, mlada i harizmatična podpredsednica Nacionalnog fronta, ćerka osnivača partije Žan Mari Lepena, predstavlja novo zapaženo lice na političkoj sceni Francuske. Na prolećnim regionalnim izborima, na kojima je predvodila stranku, Marin Lepen je uspela da povrati i učvrsti ranije izgubljene političke pozicije Nacionalnog fronta. Istraživanje javnog mnjenja, prema pisanju „Monda“, pokazuje da njena popularnost nimalo ne zaostaje za rejtingom njenog oca. Zbog toga mnogi Marin Lepen, nakon povlačenja dugogodišnjeg lidera Žan Mari Lepena, vide na čelu Nacionalnog fronta. Marin Lepen veoma se ljubazno odazvala našoj molbi i dala veliki intervju „Geopolitici“.

(…) Dugačak je spisak optužbi koije se među političarima i u medijima upućuju na adresu Nacionalnog fronta i vašeg oca. Kako komentarišete te optužbe, posebno one za ksenofobiju i rasizam?

– Što se tiče optužbi za rasizam ili ksenofobiju, koje su lansirali protiv mog oca i Nacionalnog fronta a sada i protiv mene, odgovorila bih vam jednom poslovicom koja sigurno ima ekvivalent i u vašem jeziku: „Ko hoće da udavi svog psa, prvo ga optuži za besnilo!“ Pošto je Nacionalni front jedina demokratska partija u Francuskoj koja odbija ukaze i diktate onog što bi moglo da se nazove anglo-saksonska ideologija, normalno je da svi oni koji su za takvu politiku smatraju Nacionalni front za svog smrtnog neprijatelja.

Konstatujem da je Francuska primila brojne strance na svoju teritoriju tokom mnogo godina – Poljake, Italijane, Ruse, Srbe, Špance, Portugalce itd. Ne samo da ti imigranti nisu nikad predstavljali problem sa integracijom već su se osećali savršeno poštovani u ovoj zemlji, tako da su je često na kraju osećali kao svoju. Ali od šezdesetih godina masovna politika nekontrolisane imigracije iz Afrike i Azije uspostavljena je u Zapadnoj Evropi, naročito u Francuskoj. Može se proceniti da je u našoj zemlji danas na ukupno 64 miliona stanovnika između 12 i 15 miliona uglavnom muslimana. Za svakog nepristrasnog posmatrača očigledno je da ne postoji nikakva volja za integrisanjem kod nezanemarljivog dela te populacije, koja nastoji da nametne svoj način života, kulturu i svoju religiju. Drugim rečima, mi upravo pripremamo nova Kosova u našoj zemlji. Od onih sam u Francuskoj koji su bili zaprepašćeni kad smo videli da je takozvana nezavisnost Kosova priznata između ostalih i od moje zemlje, i sve to uz radikalno nasilje nad Rezolucijom 1244 UN. Bilo mi je žao srpskog naroda, sa kojim Francuska održava tesne i duboke odnose već dugo, kao što sam bila i skandalizovana da vidim kako NATO bombarduje vašu zemlju 1999. godine.

(…) Kako biste ocenili trenutno stanje u Francuskoj kao i dosadašnji politički učinak Sarkozija, za koga tvrdite da sarađuje sa levicom?

– Problem Francuske danas – a to ne traje od dolaska gospodine Sarkozija na vlast – jeste da ona progresivno napušta sve svoje nacionalne prerogative – odbranu, diplomatiju, novac, pravdu – u korist jednog supranacionalnog entiteta što je EU, koja je tek političko razrastanje NATO. Političari na Zapadu nisu oni koji odlučuju, već puki pioni koji usiljenim maršom izvršavaju politiku mondijalizacije i unifikacije sveta pod upravom svetske superklase, sačinjene od manjine privilegovanih. Najbolji dokaz za isprepletenost desnice i levice u Francuskoj bila je politika sistematske promocije ljudi levice u sistemu vladavine Nikole Sarkozija. U tom duhu nominovanje Dominika Stros-Kana, bivšeg socijalističkog ministra, na čelo MMF 2007. godine može da se tumači kao odsustvo dubokog ideološkog konflikta između levice i desnice. Drugim rečima, za svetsku oligarhijsku klasu malo je važno da li pobeđuje SP ili UMP. Važno je da se ne dira u temelje sistema. Verujem da su Francuzi, kao i drugi narodi Evrope, sve svesniji ove prevare, i to je razlog zbog koga se Nacionalni front ili drugi evropski narodnjački pokreti sada pojavljuju kao jedini izlaz iz ove logike smrti.

(…) Gde vidite alternativu globalizaciji i da li jedan od odgovora na mondijalizaciju može biti saradnja nacionalnih i patriotskih partija iz evropskih zemalja?

– Ovo pitanje je za mene suštinsko jer, ako evropski narodi nisu kadri da u najkraćem roku pronađu alternativu mondijalizaciji, plašim se da će se čitavo čovečanstvo redukovati na to da bude tek konglomerat neizdiferenciranih robota, koji se isto oblače, slušaju istu muziku i apsorbuju istu hranu, švercovanu i genetski modifikovane, koju je proizvela globalizovana hemijsko-prehrambena industrija.

Da bi se izašlo iz te smrtonosne logike, u koju nas je utopila mondijalistička ideologija, vidim samo jedan izlaz. A to je da narodi postanu svesni da su manipulisani od jedne pseudoelite upravljača – ekonomskih, medijskih, političkih – koja se stavila u službu svetskih finansija. Jedino kada se dogodi ovo prosvećivanje, tada će moći da sa zamisli preokret.

(…) Kako ocenjujete ulogu u Evropi Rusije i Srbije, dve pravoslavne zemlje koji nisu članovi Evropske unije?

– Ako je neporecivo da su Rusi i Srbi dva evropska naroda, koji su dubokim tragom obeležili, svaki na svoj način, istoriju Evrope, nije manje značajno da bi bilo samoubilački za svaku od ovih zemalja da se pridruži pijanom brodu koji čini EU. Ako sam ja prva koja brani ideju jednog evropskog kontinenta rasterećenog svojih sukoba i ako sam ja ta koja nastavlja put obeležen milenijumima, počev od obala Dunava, odakle potiče najveći deo evropskih naroda, onda takođe verujem da evropski genij postoji zahvaljujući raznolikosti naroda koji ga sačinjavaju. Međutim, da bi udovoljili mondijalističkim diktatima, tehnokrati iz Brisela moraju da ubrzaju proces akulturacije naroda i čini mi se dobrim da zemlje poput Srbije i Rusije izmaknu tom kulturnom ubijanju.

(…) Molimo vas da nam date komentar odluke Sarkozija da Francuska prizna nezavisno Kosovo i uopšte jedan kontinuitet podrške zvaničnog Pariza Albancima na Kosovu, gde je, kao što vam je poznato, za poslednjih 10 godina srušeno više od stotinu hrišćanskih crkava?

– Očigledno je da su se Sarkozi i njegov ministar inistranih poslova eks-socijalista Bernar Kušner samo pridružili američkoj poziciji podele bivše Jugoslavije. (…) U toj aferi Francuska se, na nesreću, ponaša kao dodatak američkoj vojsci.
(…) Da ne bih okončala ovaj razgovor previše pesimističnom notom, rekla bih vam da imam veliku veru u kapacitet naroda Evrope da izađe iz ove smrtonosne spirale u koju su nas potopili neodgovorni ljudi. Zato bi trebalo da umnožimo kontakte i dela kako bismo zajedno stvorili uslove za novu obnovu u Evropi. Za taj cilj prosvetljenih duhova u Srbiji i Francuskoj nikad neće biti previše. Biće još potrebno da se tome, ma gde se nalazili, pridodaju i slobodni i lucidni ljudi, koji ne prihvataju da svetom sutrašnjice vladaju trgovci.
Vi imate lepu pravoslavnu tradiciju u Srbiji, koja se zove Krsna Slava. Čuvajte je brižno kao jedno od vaših najdragocenijih dobara i prenosite je vašoj deci. Eto, ja u to verujem, da je to jedan od najboljih načina borbe protiv pretvaranja sveta u jednu trgovinu.

CEO INTERVJU:

http://www.geopolitika.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=297:marin-le-pen-nova-kosova-u-francuskoj&catid=17:2010-04-09-08-11-57&Itemid=123

>>> POVEZANI TEKSTOVI:

GERT VILDERS: Moramo da branimo slobodu govora

SF kao Socijalistička Fantastika (Socialist Fiction)

Сарадници окупатора седе у црвеној скупштини

Француски песници

Припрема се напад на Француску

Bombardovanje revolucije

Француско-британски војни савез

Mirjana Bobić Mojsilović: Može li Srbija sada da brani Kosovo, i da li će Rusija braniti Srbiju?

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: KONUZINOV OBRAČUN SA SRPSKOM ELITOM

SF kao Socijalistička Fantastika (Socialist Fiction)

.

Baroni i duhovi

ТЕОФИЛ ПАНЧИЋ

(…) Socijalizmu možete svašta opravdano prigovarati, ali tu stvar je rešavao odgovorno i pametno: mediji u Vojvodini bili su naprosto mediji radnih ljudi & građana Vojvodine, bez obzira na kojem jeziku govore ili pišu. No, onog trenutka kada ste, recimo, Magyar Szo, Hlas Ludu, Ruske Slovo ili Libertateu definisali kao medije Mađara, Slovaka, Rusina ili Rumuna – a ne svih građana Vojvodine – otvorili ste Pandorinu kutiju, na radost „manjinskih barona“ (a i „većinskima“ to ne smeta). Ali, zar recimo Magyar szo nije de facto medij Mađara, jer su ogromna većina i onih koji pišu i onih koji ga čitaju Mađari, što je „sasvim prirodno“? Da, ali – ne. Tu statusna definicija nije neka puka i nevažna apstrakcija, nego stvar suštinska, sa vrlo konkretnim konsekvencama. Idiotska greška je, međutim, načinjena, šteta je već neprocenjiva, ali dajte bar da se ne ide dalje u tom pravcu! Apsolutno je nezamislivo i nedopustivo da se „mađarske“ ili bilo koje druge „etničke“ redakcije javnog servisa prepuste „manjinskim (ili većinskim) baronima“. To bi značilo definitivan poraz Vojvodine, nakon čega bi zgradu Banovine jednostavno trebalo izdati pod kiriju, jer ničemu ne bi više služila. A što se „mađarskog duha“ tiče, on, ljudi moji, ne postoji, baš kao ni „srpski“, „nemački“ ili „vijetnamski“ duh. Ideja o duhu nacije rodno je mesto svakog fašizma; kad to počne da ti se priviđa, vreme je da posetiš doktora za glavu.

CEO TEKST:

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1011588

—————————————————————————————————————————

Zašto se treba plašiti boga?

Vuk Perišić

Nešto nedostaje u staroj raspravi između ateista i vjernika. Parničari su se složili da se ne slažu i da su, u najboljem slučaju, spremni uzajamno se poštivati: ima ljudi koji vjeruju da on postoji, a postoje i ljudi koji znaju da ga nema i to bi trebalo biti sve, uz primjedbu da toj raspravi vjernici prilaze, kako kažu, srcem i da joj ateisti najčešće prilaze razumom. Rasprava o klerikalizmu i institucionaliziranim oblicima komunikacije s bogom, raznolikim vrstama te komunikacije, njihovoj međusobnoj mržnji i toleranciji, o raznim bogovima uopće, nešto je sasvim drugo.

Postoji meritum koji je neusporedivo važniji od pitanja postoji li bog ili ne: ima li bog pravo da postoji?

(…) Moliti? Njega? Boga? Ne. Nikoga. Mi zahtijevamo, mi naređujemo – slobodom volje i čistotom savjesti – njegovu bezuvjetnu predaju, prestanak bavljenja ljudskim i zemaljskim poslovima i najstrožu zabranu upliva u bilo čije misli, osjećaje i postupke. Naš ton je ultimativan jer viša bića i moćnici ne zaslužuju ni političku korektnost ni Veliko Početno Slovo.

CEO TEKST:

http://pescanik.net/content/view/7550/1368/ 

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

РЕСТИТУТКА

Сарадници окупатора седе у црвеној скупштини

Kомунизам је исто што и фашизам и нацизам

РЕСТИТУТКА

 

VIDEO  : restitucija  20.09.2011. 

Од све имовине коју је држава одузела након Другог светског рата, само 20 % власника тражи своју имовину назад. Они нису богаташи, нису ратни профитери нити народни непријатељи. Већином су то занатлије, професори, борци, носиоци Албанске споменице.

Они не траже новац, траже назад своју или неку другу имовину приближне вредности, што је натурална супституција. Када би држава хтела да им изађе у сусрет, дала би им само 4 % од своје имовине. У Београду је то само 4 % градског грађевинског земљишта.

Нацртом Закона о повраћају имовине, из јула 2011. године, ствара се нова неправда. Нацрт закона обухвата јако мали број случајева за повратак имовине јер предвиђа веома много изузетака. Уместо имовине, онима којима би се уопште нешто и вратило, нуди се мала аконтација и највећим делом динарске обвезнице наплативе током двадесет година.
То практично значи да би само делић старих власника добио по један или два процента вредности одузете имовине. То многи неће доживети.

Социјализам је отишао али је изгледа за собом оставио титоизам.

Несхватљива је глувоћа и лицемерје државних службеника који упорно причају како је реституција скупа, да држава нема новца да исплати старе власнике чиме се ствара нова неправда по силеџијском принципу “узми или остави“. Стари власници већ деценијама не траже новац, не желе да оптерећују буџет, траже само натуралну супституцију. То државу не кошта новца већ је потребна само добра воља да им се уместо нове неправде да само 4 % државне имовине.

Тако би се убирао порез на имовину, отворила би се нова радна места и исправила вишедеценијска неправда према ипак само 20 % старих власника, колико их тражи имовину назад.

Да ли је игра глувих телефона између огорчених власника и лицемерне власти узрокована и тиме што још увек не постоји попис државне имовине иако је новац за њега добијен па потрошен, што се не зна ни шта је све савезна држава оставила иза себе, што се нечувеним законом државна имовина дата у закуп потезом пера претвара у приватну, што нове велможе, странке и политичари живе у отетим кућама или је у питању нешто петнаесто, може се са сигурношћу претпоставити.

И после Тита, Тито.

>>> ПОВЕЗАН ТЕКСТ:

Сарадници окупатора седе у црвеној скупштини

 

Сарадници окупатора седе у црвеној скупштини

 

која ноћу изгледа као јавна кућа или казино када се упале светла која осветљавају зграду (у различитим бојама се мењају)… То није случајно…

 

ДАНАШЊА РАСПРАВА У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ ПОВОДОМ ЗАКОНА О РЕСТИТУЦИЈИ ПОКАЗАЛА ЈЕ ДА ЈЕ  ВЕЋИ ДЕО ПОЛИТИЧКЕ ЕЛИТЕ НА СТРАНИ ОКУПАТОРА – ДА СЕ “САРАДНИЦИМА ОКУПАТОРА“  МОЖЕ НАЗВАТИ НАЈВЕЋИ БРОЈ ПОСЛАНИКА. 

ТО НИЈЕ НАРОДНА СКУПШТИНА. (А ТЕК СУ ЈЕ РЕНОВИРАЛИ…)

 

ВИДЕТИ ЈОШ:

Закон о реституцији и Трећа Србија

Пацифизам и владавина права

Црвене линије СПО-а и СПС-а

Američki veterani svedoče u korist Draže Mihailovića

Часни живот др Драгића Јоксимовића 

JOВАН ТРКУЉА: Биће то половична реституција

—————————-

BEOGRAD, 14.09.2011

Poštovani gospodine Cvetković,

Obraćamo Vam se u ime udruženja izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske.  U prethodnom periodu u tri navrata smo Vam uputili zvanične dopise (23. februar 2011. godine, 29. april 2011. godine i 12. avgust 2011. godine). Niste nas primili.  Zbog toga smo prinuđeni da Vam se obratimo na ovaj način. 

Izbeglice traže posebnu evidenciju na popisu stanovništva (treći put) 

Predstavnici 100 izbegličkih udruženja dostavili su danas srpskom premijeru Mirku Cvetkoviću otvoreno pismo sa zahtevom da Vlada Srbije po hitnom postupku donese odluku da se prognani i izbegli Srbi s područja bivše SFRJ evidentiraju na posebnom obrascu na predstojećem popisu stanovništva.

„Na posebnom obrascu treba da se popišu i građani Srbije koji su u Hrvatskoj, BiH i Sloveniji oštećeni u imovinskim i drugim pravima“, izjavio je novinarima predsednik Koalicije izbegličkih udruženja Miodrag Linta, koji je u zgradi Vlade predao otvoreno pismo.

Prognani i izbegli Srbi traže, kako je objasnio, da se izvrši evidencija njihove oduzete, nestale ili uništene imovine i drugih stečenih prava.

Podsetivši da je Ministarstvo pravde SR Jugoslavije tokom 1996. godine organizovalo popis imovine izbeglih i prognanih Srba i ostalih građana koji imaju imovinu u Hrvatskoj, Linta je naveo da od premijera Cvetkovića sada traže odgovor na pitanje da li je ovaj popisni materijal ikada obrađen i da li je sačinjen zvaničan izveštaj o vrednosti njihove nezakonito uzurpirane imovine.

Prema njegovim rečima, u otvorenom pismu Vladi Srbije je upućeno još pet zahteva.

„Zatražili smo da Vlada Srbije usvoji peticiju izbegličkih udruženja koju je podržalo 75.000 građana, a koja sadrži 12 zahteva o povratu stanarskih, imovinskih i drugih stečenih prava Srba iz Hrvatske, uključujući neisplaćene penzije i obnovu porušenih ili oštećenih kuća na području gde nije bilo oružanih sukoba „, rekao je Linta.

Pored toga, kako je rekao, od Vlade se traži da usvoji Predlog rezolucije o poštovanju ljudskih prava prognanih i izbeglih Srba iz Hrvatske i da ga uputi Skupštini na usvajanje.

On je ukazao da je temelj za rešavanje tih pitanja sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Hrvatske iz 1996. godine kojim su se dve zemlje obavezale da će sklopiti dogovor o naknadi za uništenu, oštećenu i nestalu imovinu.

„Tražimo, takođe, da Vlada Srbije kod bivših država sukcesora hitno inicira sednicu stalnog mešovitog komiteta zaduženog za sprovođenje odredbi Bečkog sporazuma o sukcesiji iz 2001. godine„, rekao je Linta.

On je podsetio da je aneksom G tog sporazuma o privatnoj svojini i stečenim pravima utvrđeno da će svim građanima biti vraćena prava koja su uživali na dan 1. decembra 1990. godine.

Odgovarajući na pitanja novinara, Linta je rekao da delegaciju izbegličkih udruženja do sada nisu primili ni predsednik države, ni premijer iako su to u nekoliko navrata tražili.

http://www.tanjug.rs/vest.asp?id=20141

ВИДЕТИ ЈОШ:

Титоград и Подгорица

Шта саветује творац евра?

Роберт Мандел, творац евра и добитник Нобелове награде за достигнућа у економији, убеђен је да ће његово монетарно чедо преживети други талас кризе. У разговору са новинарима београдских редакција, а као гост пословне конференције „Интеза академије”, овај економски стручњак је истакао како је јединствена монетарна валута најбоља ствар која се догодила Европи.

Баш због тога што се догодило Грчкој, творац јединственог европског монетарног система не мисли да је добро то што Влада Републике Србије намерава да се задужи емитовањем еврообвезница у износу од милијарду евра, како би закрпила минус у државној каси.

– Не мислим да је добра идеја задуживати се у страној валути.

Законом о буџетском систему предвиђено је да јавни дуг Србије не може да пређе 45 одсто БДП-а, а ми смо безмало достигли 44 процента задужености.

– Зато свака држава мора да остави резерву од неких пет процентних поена и зато сматрам да је горња граница за Србију око 40 процената БДП-а. Та резерва треба да се остави ако земља уђе у неке непредвиђене ситуације као што су нове рецесије или природне катастрофе као што је земљотрес, због којих би морала више да се задужи – саветује Мандел.

Извор: ПОЛИТИКА

—

Kako da dinar bude atraktivniji?

– Kada je početkom 70-ih godina moj prijatelj Milton Fridmen razgovarao sa predstavnicima Centralne banke Jugoslavije u Beogradu, pitali su ga slično pitanje, a on je tom prilikom odgovorio: “Stabilizujte dinar u odnosu na nemačku marku.” Odgovor je dočekan sa velikim čuđenjem, a kada su ovog zagovornika fleksibilnog kursa pitali za objašnjenje rekao je: “Zato što (Zapadna) Nemačka ima bolju monetarnu politiku od vas.” Milton Fridmen je verovao u fleksibilne kurseve za velike blokove poput zone funte, dolara i marke, ali nije ponovio grešku svojih sledbenika da primeni ovu ideju na male i manje razvijene zemlje koje teško da imaju dovoljno monetarne discipline da bi imale nezavisnu monetarnu politiku. Stoga, moj odgovor na vaše pitanje je: “Stabilizujte dinar u odnosu na evro.”

U Srbiji je visoka zavisnost od evra, kako vratiti poverenje u dinar?

– Usvajanjem mehanizma za automatsko prilagođavanje koji preovlađuje među različitim regionima jedne zemlje, a ekvivalentan je mehanizmu sistema valutnog odbora.

Da li je rešenje za Srbiju uvođenje fiksnog kursa?

– Da bi fiksirali kurs, bitno je da učinite to u pravo vreme i da stvorite i odgovarajuće preduslove. Ukoliko fiksirate kurs, to će imati posledice na inflaciju. Ali, veoma je važno na kom nivou ćete fiksirati svoj kurs, jer će to imati efekta na cene. Ako izaberete suviše nizak kurs, cene će vam porasti, u suprotnom će pasti. Međutim, fiksiranje valute nije dobra ideja u slučaju kada imate veliki budžetski deficit jer, kada vam kurs nije fiksiran, onda možete da koristite novčanu masu za finansiranje tog deficita. Dosta toga morate uzeti u obzir pre nego što uvedete fiksni kurs.

Извор: БЛИЦ

>>> ПОВЕЗАНИ ПОСТОВИ:

Капитализам и социјализам, фашизам и комунизам

Евро ће нестати а долар крахирати 

„Podsticajno priznanje“ – Nobelova nagrada i „Medalja slobode“

Цена злата 

Budzet Srbije pred bankrotom

Triple-A Idiots – Bankers Launch Next Leg Of Planned Economic Collapse

Infowars: Why is George Soros selling gold and buying farmland? 

The Economic Recovery is an Illusion  

 

 

 

 

 

Француски песници

septembar 2011

Biljana Srbljanović, popularna dramska spisateljica, optužila je sinoć vrh Demokratske stranke da ne želi da se otkrije politička pozadina ubistva Zorana Đinđića iz ličnih političkih interesa.

Srbljanovićka je aktivnost na Tviteru počela tako što je podržala izjavu advokata Srđe Popovića koji je rekao da se iza nadimka Ćora krije Nebojša Čović, potpredsednik Vlade Zorana Đinđića.

Srbljanović je konstatovala: „Volim Srđu Popovića jer ladno kaže šta misli, nema problema sa istinom i hrabrošću“. Nastavila je sa sarkastičnim komentarima na račun Nebojše Čovića.

Uključujući se u “prozivku” jednog tviter korisnika upućenu vrhu Demokratske stranke u vezi sa suđenjem za ubistvo premijera Đinđića, Biljana Srbljanović je zaključila: “A sta da kažu? E, a da atentata nije bilo, ne bi ni naš predsednik postao predsednik…?“

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/277989/Svadja-Biljane-Srbljanovic-i-Jelene-Trivan-na-Tviteru

Biljana Srbljanović napisala je sedam drama i naša je najnagrađivanija dramska spisateljica. Udata je za Gabrijela Kelera, francuskog diplomatu.

mart 2003

od zapadnih zvaničnika jedino francuski ambasador Gabrijel Keler izričito rekao da su određeni pritisci bili svakako suviše jaki. Uostalom, najjači nisu došli iz Evropske unije. Francuska nikada nije smatrala da je politika uslovljavanja najefikasnije sredstvo za podršku demokratskim snagama. Nadam se da će se sada naš stav više čuti. Bila je to, dabome, diplomatska aluzija na politiku uslovljavanja koju je američki Kongres nepopustljivo zadržao prema Beogradu.

sreda 16.04.2003

Ambasador Francuske u Beogradu Gabrijel Keler rekao je u sredu da Francuska, kao i svi Evropljani, smatra da je najbolje da se u Srbiji što pre ukine vanredno stanje. „Francuska i svi Evropljani smatraju da je najbolje što pre ukinuti vanredno stanje, jer će to biti i signal kakvo je zaista stanje u samoj zemlji“, izjavio je Keler u Skupštini grada Niša. „Svi pomaci u podršci međunarodne zajednice SCG praćeni su odlučnošću vlasti SCG da sarađuje sa tribunalom u Hagu i ta odlučnost je još jača kada se vidi da zapravo postoji veza između organizovanog kriminala, ubica Zorana Đinđića i ljudi koji su kočili saradnju sa Hagom“, izjavio je Keler.

27/04/2011

Francuski ambasador na Kosovu, Žan-Fransoa Fitu, izjavio je da je došlo vreme za okončanje nadziranja nezavisnosti Kosova i da stanovnici Kosova treba da preuzmu suverenitet.

уторак, 26. јул 2011.

Приштина — Француски амбасадор у Приштини Жан Франсоа Фиту изјавио да треба поштовати одлуке Владе Косова, јер је у своје руке преузела одлуке које јој припадају.

09/03/2009

Francuski ambasador Žan-Fransoa Teral organizovao je sinoć u francuskoj ambasadi prijem u čast žena Srbije. Prijem je organizovan za više od 200 predstavnica javnog, političkog, kulturnog, umetničkog, privrednog i sportskog života Srbije. Među zvanicama su bile Olja Ivanjicki, Borka Pavićević, Vesna Pešić, Rada Trajković, Milica Delević, Ljiljana Dragutinović, Tanja Miščević, Katarina Rebrača, Nataša Kandić, Olja Bećković, Nadežda Gaće, Lila Radonjići Ana Stanić. Pozdravljajući zvanice, Teral je rekao da Francuzi na pesnički način gledaju žene.

“Не сме нико да вас бије“

 

“Не сме нико да вас бије“

Министар полиције и председник СПС-а присутнима на Паради поноса у Београду.

–

А где је председник републике и ДС-а?

Окреће вола у Лепосавићу. 

–

Шта ли у овом тренутку раде национални лидери, очеви, стричеви и кумови нације?

Један испраћа децу на аеродрому, други кити певачицу на слављу код кума, трећи спава, четврти је састанку управног одбора јавног предузећа, пети пије водку са амбасадором једне државе, шести је оправдано одсутан (ван Србије), седми се затворио у кућу и самује, осми је са супругом у шопинг молу, девети пише састав о “издајницима“’, итд.

НАРУКВИЦА?

 

19. septembar 2011.

Svetlana Vukajlović, nekadašnja direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, uhapšena je večeras u sklopu istrage o malverzacijama prilikom nabavke vakcina protiv novog gripa 2009. godine. Pored nje, uhapšeni su i Vladimir Gravar, direktor kompanije „Jugohemija farmacija“ i Ljubomir Pavićević, direktor „Detapa“.

—

21. јул 2010

Потпредседник „Делта холдинга“ Драган Филиповић позвао председницу УО и директорку „Југохемије“, Милку Форцан и Смиљку Милеуснић-Аџић да врате имовину те фирме, како би холдинг повукао све тужбе против њих. Правне радње око оснивања „Југохемија менаџмента“ спроведене у складу са законом, саопштила Милка Форцан.

—

Пукли!

јун 19, 2010

У новом броју НИНа можете наћи интервју са бившом потпредседницом Делта холдинга.

Прошле године се ова особа доводила у везу са набавком “вакцина“ за “свињски грип“. У новинама је писало да је пријатељица са директорком РЗЗО Србије, која је новцем пореских обвезника плаћала те “вакцине“ са све провизијом за “посредника“.

У НИНу, у интервју са тим “’посредником“, нема питања у вези куповине “вакцина“.

У истом броју НИНа бивши главни уредник потписује текст у коме се описије рад фармацеутске мафије у свету.  Али нема ни речи о деловању те мафије у Србији, у неком конкретном случају.

Да није тужно било би смешно.

>>>

Ко је “српски Санадер“?

Čekaju se krivične prijave

Предлог за нов закон

JOВАН ТРКУЉА: Биће то половична реституција

Одлука Уставног суда Србије

Нов услов

»Da sam krala, krala sam«

 

ПОПИС

Дајем пуну подршку свим “атеистима који знају Истину и тачно порекло и настанак Човека, Земље и Свемира“ и који су због тога “нормални људи“ да се на предстојећем попису обавезно изјасне као атеисти, никако као православци – само да се не мешају са “ненормалним људима“. 

Дајем пуну подршку свим “правоверним православцима за које су сви осим њих јеретици и несрби“ и који једини знају шта је “Правда“, који једини носе “Христов крст (и Печат)“, да се на предстојећем попису обавезно изјасне као Апостоли или Архангели, никако као православци који припадају СПЦ – само да се не мешају са “јеретицима и секташима“. 

Зар Христ није рекао да је “много  позваних, мало одабраних“?

Зар Христ није рекао да се “жито одвоји од кукоља“?

Зар је лоше да се на попису “само“ “144 000 запечаћених Светим Духом“ изјасне као православни верници и припадници СПЦ?

 

 >>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Пацифизам и владавина права

Неверство 

Hrišćani 

Српска демократија и Империја(лизам) 

Božidar Mandić: Ilegala i radost

Аристократија и демократија

 

Mirjana Bobić Mojsilović: Može li Srbija sada da brani Kosovo, i da li će Rusija braniti Srbiju?

 

(…) Može li Srbija sada da brani Kosovo, i da li će Rusija braniti Srbiju? Kako se sada brani Kosovo?

Hoćemo li u još jedan Kosovski boj? Traži li to ruski ambasador, u stilu nekadašnjih tekstova Mire Marković, da neko ovde povuče „muški potez“, da u bozu srpske političke igre neko kane malo ljutih začina koji bi, evropskom transfuzijom potpuno promenjenu, srpsku krv raspalili, a ako treba i prolili?

Hoće li u tom slučaju Rusija samo stajati iza nas ili će nešto i uraditi? Dok Evropa dovodi svoju vojsku da zaposedne i poslednji pedalj srpske zemlje na Kosovu, kako bi definitivno postala američka – mi, ojađeni, obespravljeni Srbi, posle svih naših snova, poezije i mitova, i razočaranja – imamo danas pravo da uzvratimo kontrapitanjem: Ima li Rusa? I gde su bili Rusi kad je u Srbiji bilo više Srba nego što je to svet mogao da podnese?

(…) Da, uz ovaj potresni usklik ruskog ambasadora, vreme je da se zapitamo šta hoćemo? Stvarno, ima li ovde Srba?

Ili rat ili pakt?

Bolje grob – nego rob?

I, da li išta više od nas zavisi?

Šta je rat – to znamo. I kad bismo hteli da ratujemo – ne možemo – naša vojska je u Hagu, ili na školovanju u Vest Pointu. Naša vojska više nije naša vojska.

(…) Jer, kao što Evropa nema alternativu, isto tako NAS i RUSA – trista miliona!

CEO TEKST:

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:345579-SRCE-POD-PRITISKOM-Kosovski-boj

>>> POVEZANI POSTOVI:

Пацифизам и владавина права 

Конузин: Има ли овде Срба!?

Новак није Србин???

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: KONUZINOV OBRAČUN SA SRPSKOM ELITOM

Dubravka Stojanović: O Kosovu, malinama i gej paradi 

Nataša B. Odalović: Jevrosimin imperativ i overdozirani realizam

Српска демократија и Империја(лизам)

Ко да спречи? Чија ће стабилност бити угрожена? У каквом “миру“ Срби живе? 

Ко је “српски Санадер“?

Вести из Председништва

Црвене линије СПО-а и СПС-а

Где је државна и национална политика?

“Ми имамо Новака, Новака, а где је вама?“

Нас и Руса 300 милиона!

Неверство

Hrišćani

Српски план за Космет

Ко је “српски Санадер“?

Видели смо да је услов за НД Хрватску да постане члан Европског Рајха био и борба против корупције, и то на конкретан начин – да се ухапси бивши председник владе и ХДЗа. То је урадио садашњи председник владе НДХ и ХДЗа. Пошто знамо да Европски Рајх за Србију има још строжије критеријуме, очекује се више “српских Санадера“. У свом фатализму, ка ЕУ која нема алтернативу, владајућа коалиција је спремна да хапси и своје припаднике. Прво су мислили да је довољно да се ухапси неки опозиционар, попут Сеље Илића, или неки тајкун који финансира ДСС или СНС, али је то недовољно за чланство Србије у ЕУ. Дакле, ко ће са ове листе бити “жртвован“ за “опште добро“ –  чланство у ЕУ? Или се можда, у последњем тренутку, предомисле и схвате да ЕУ има алтернативу. Због одбране Космета, наравно. 

Тражи се “српски Санадер“. Бивши председник владе из редова ДСа је у овом случају “ситна риба“, његово хапшење је недовољно за доказивање одлучности у борби против корупције. Србија мора да испоручи неког “актуелног“ политичара, који је у овом тренутку на власти. Ко је то? Ко ће од њих први у ЕУ?

1. Борис Тадић

2. Мирко Цветковић

3. Божидар Ђелић

4. Млађан Динкић

5. Ивица Дачић

6. Драган Ђилас

7. Оливер Дулић

Или, ко ће од њих први рећи да ЕУ има алтернативу? А ко последњи?

Показало се да је Војислав Коштуница био мудар када је после приватизације Ц маркета одустао од ЕУ. И лукав, када је рекао да је разлог одбрана Космета. 

—

Нов услов

Пацифизам и владавина права

 

Антифашистичка традиција је у Србији током претходних 60 година приписивана комунистима (партизанима). Из те комунистичке антифашистичке традиције израсли су данашњи припадници грађанске Србије: анационалисти, либерали, левичари, атеисти… Већина ових људи позива на пацифизам, заговара пацифизам, када се ради о одбрани српских националиних интереса. Али сви они бране антифашистичку традицију комунистичког покрета. Да ли су партизани гандијевским методама протерали нацисте? Да ли су комунисти били пацифисти када су убили генерала Дражу? Када комунисти убију “идеолошког непријатеља“ то није злочин? То је пацифизам? Када неки православац благослови рат против страног окупатора, дакле одбрандбени рат, то је злочин. Злочин је и када се православац бори против партизана који жели да га физички елимише или одузме све што има. Ми можемо само да нагађамо како би се равногорци понашали према партизанима после рата да Запад није издао генерала Дражу. Али знамо шта су радили комунисти после рата. Пре рата су комунисте прогонили, што је чињеница, али је чињеница и да су комунисти радили против своје државе, рушећи “српску хегемонију“ у “тамници народа“, које су Срби ослободили и који су својом вољом приступили стварању државе Јужних Словена. Знамо  да је  и са стране четника и са стране партизана било злочинаца и злочина током рата. Ако се једни осуђују, а други величају, ако се борба против окупатора једних осуђује а других подржава, ако се једни сарадници окупатора осуђују а други подржавају, а наследници ових других данас сарађују са окупатором, и то се  данас не зове “издаја“, ако се и даље штите комунисти који су после рата починили бројне злочине, о каквом антифашизму и пацифизму и увођењу владавине права већи део припадника грађанско-комунистичке Србије говори? То није пут који води ка миру и владавини права. Тако се само одржавају у животу, и јачају, елементи екстремне деснице. Можда је то и циљ? И тако налазе оправдање, изговор, за сопствени екстремизам, за своју политику двоструких стандарда… Када ти припадници грађанско-комунистичког дела Србије бране комунистичке злочинце, зашто не би бранили и своје тајкуне; када нападају тајкуне који финансирају православне организације, или националистичке, онда су за демократију и владавину права. Зато чувају “лик и дело“ комунистичког диктатора, зато је у Београду још увек његов гроб, на Дедињу, а потомци генерала Драже немају право ни да знају где је његов леш. Када тако раде, православци и равногорци не могу бити пацифисти. Превише су били пацифисти. Време је за грађански рат. 

Globalisators

Božidar Mandić: Ilegala i radost

 

Treba se povući u sebe. Nekad smo za takve ljude govorili da su im duše pritešnjene i da pate jer se ne snalaze u svom vremenu.

Živeti među ljudima izvesno je odricanje od individualizma. Pitam se, zaista, ko je napravio (ili stvorio) osetljive osobe, kad one ničemu ne služe na ovom svetu. Ilegala je spas za one koji žele da bez oružja razoružaju one koji barataju oružjem. Ne može se oružani razoružati oružjem. Oružje nije simulakrum, već surova definicija stvarnosti. A, opet, čoveku sledi beg u stvarnost. Veliko je saobraćajno umeće izbeći rat u sebi, a ne dozvoliti da se razboliš. Zbog toga danas najveću opasnost po svet vidim u ljudima koji ne žele da izgube ili prodaju radost. Radost se mora čuvati u ilegali jer njena subverzivnost razara postojeće stanje. Na sve strane primećujemo metež nesreće. Ona biva prizivana i ostvarivana. Oto Rank kaže – Naslikaj đavola na zidu i odmah će ti doći. Zašto čovek ne slika radost! Zato jer će odmah biti proždrana od onih koji tragediju vide kao zalog za hegemoniju. Sa radosnim ljudima se treba nahraniti ili ih staviti na tron raskomadavanja jer ometaju zahuktali proces sveta. Zbog toga ilegalu vidim kao jedinu šansu da ona opstane.

Radost ne treba da bude opozicija tragediji, već normalni nastavak prirodne ljudske želje da svoj život ne protraći besmisleno. Radosti nigde, a svi je žele. Zbog toga verujem u ljude koji se povlače u šume, svoje stanove ili uski krug prijatelja i čuvaju taj svetli atribut egzistencije – Radost! Radost je obaveza koja dolazi posle patnje.

Nisam sledbenik poplave populističke psihologije. Nagomilavaju se knjige, emisije, rifleti… a nedostaje kreacija. Radost se ne može poprimiti po kursevima ili iz priručnika, već se ona stvara i iznuđuje iz najdubljih dubina čovekove suštine. I to je ilegala.

Radost treba čuvati kao što čuvamo kompote i kiseliš za zimnicu. Ona se najbolje čuva u staklenim teglama, ali bez poklopca. Ona mora da izađe. Ne postoji radostan čovek, a da živi sam. Radost je deljenje sa drugima. Teško se čovek može i zasmejati, a da ne pomisli na drugog.

Ilegalci zato, danas, umesto letaka raznose radost.

Uče nas, kao da je čovek gori nego u prethodnom veku, svemu. Ono što je sigurno, nezreliji je. Zbog toga niču edukacije sa naslovima kako da spasemo dušu. Ljudi idu na androgene kurseve jer su uspavali svoju čovečnost. Najčešće uče ih oni koji su pre pet minuta to naučili. Reciklira se reciklirano. Tako se uništava radost jer je čovek hoće za sebe. A radost je jedino prava kad ode od nas samih. Radost i iskustvo se ne mogu edukovati.

Radost danas postaje perverzija.

I što je više ljudi bude trebalo, opadaće njen uticaj. Jer prirodno je da oni koji nose radost budu odbačeni od većine. Poreklo čoveka saznaje se kad čovek dopre do sebe, a radost kad se ta tačka još produbi. Bog je stvorio najveće biblijsko delo koje se zove čovek, ali, ujedno, to je i njegova najveća izdaja.

Izvor: http://www.danas.rs/dodaci/vikend/ilegala.26.html?news_id=223792

GERT VILDERS: Moramo da branimo slobodu govora

Hvala vam što ste me pozvali u Berlin. Čast je biti u divnom gradu Berlinu. Kada sam bio ovde prošle godine, naglasio sam koliko je Nemačka važna za sve nas. Svi imamo koristi od zdrave demokratske Nemačke sa njenim samopouzdanjem.

Mnogo toga se desilo od moje poslednje posete. U Holandiji smo uspeli da postignemo mnogo izvanrednih stvari. Uspešno smo počeli da potiskujemo proces islamizacije u Holandiji. To smo učinili na miran način i kroz demokratski proces. Nedavno je jedan poremećeni narcisoidni psihopata iz Norveške počinio užasan zločin. Hladnokrvno je ubio skoro osamdeset nevinih sugrađana. Ubica je rekao da je tobože zabrinuti Evropljanin. Izjavio je da je uradio te strahote jer je „besmisleno učestvovati u demokratskom procesu.“

Ali on greši! Masovni ubica iz Osla ubio je, osakatio i opravdao svoj gnusni zločin tako što je osporio – citiram – „da postoji mogućnost da se sistem promeni demokratskim putem“. Ubica iz Osla se lažno predstavlja kao jedan od nas. Ali on to nije. Mi mrzimo nasilje. Mi smo demokrate. Mi verujemo u mirovna rešenja.

Razlog zbog kojeg odbacujemo islam upravo se nalazi u njegovoj nasilnoj prirodi. Mi verujemo u demokratiju. Mi se borimo snagama svojih ubeđenja, ali nikad ne koristimo nasilje. Naša privrženost istini, ljudskom dostojanstvu i pravednoj i časnoj zaštiti Zapada nam ne dozvoljava da koristimo nasilje niti da se predamo cinizmu i očaju. Mi negujemo tradiciju Aleksandra Solženjicina, Jelene Boner, Leha Valense i Ronalda Regana. Ovi heroji su porazili totalitarnu ideologiju snagom svojih ubeđenja ne ispalivši ni jedan jedini metak. Kao što je bivši muslimanski i islamski kritičar Ali Sina rekao u vezi sa užasom koji se desio u Oslu: „Mi ne dižemo mač protiv tame, mi palimo svetlo.“

To je to. Mi palimo svetlo istine. A istina će nas osloboditi.

Istina je da možemo uspešno da se borimo protiv islama demokratskim sredstvima. Tako i radimo u Holandiji. Tako možete i vi u Nemačkoj.

(…) Kao što verovatno već znate, dve godine sam bio na teškom iskušenju kao osumnjičeni u krivičnom postupku. Vukli su me na sud u Amsterdamu pod optužbom za govor mržnje. Prošlog juna se ova pravna šarada završila se oslobađajućom presudom. Holandski narod je iz ove presude saznao da političke debate nisu ućutkane u njihovoj zemlji. Moja oslobađajuća presuda je pobeda slobode govora. Holandski narod je takođe saznao da sme kritički da govori o islamu. Saznao je da otpor islamu nije zločin. Saznao je da nada postoji i da je oslobođenje blizu.

Moja oslobađajuća presuda označava menjanje klime. Ne samo u Holandiji već i u celoj Evropi. Ovo je prvi prodor kroz branu. Započeli smo operaciju, poslali smo poruku ideolozima islama: ne gazite po nama!

(…) Vaša situacija se pogoršala zato što još uvek nemate stranku sa dovoljno biračke podrške koja bi uticala na poboljšanje nemačke politike. Nemačkoj treba desničarska stranka koja nije povezana sa neonacistima i antisemitima, koja je pristojna i ugledna, ali i čvrsta. Rene Štatkevic se mnogo trudi da Di Frajhajt (Sloboda) bude isto toliko uspešna kao i Stranka Slobode u Holandiji. Rene, mi smo tu da vam pomognemo. Jer Nemačka zaslužuje bolje od onoga što ima danas!

Prijatelji moji, vaša zemlja je politička kičma Evrope. Nemačka je zemlja sa najviše stanovnika u Evropi. Nemačka je ekonomski motor Evrope. Ako je Nemačka bolesna, bolesni smo i svi mi.

(…) Bez nacionalne države ne može biti prave nacionalne političke slobode. Zbog toga moramo da budemo dobre patriote. Patriotizam često ima fašistički žig. Ali patriotizam nije fašizam. Naprotiv. Svaki demokrata i branilac slobode je po definiciji patriota. Duši je potrebno telo. Duh političke slobode ne može da napreduje van tela nacionalne države. Nacionalna država je političko telo u kojem živimo. Zato moramo da sačuvamo i negujemo nacionalnu državu. Tako da bismo mogli da prenesemo svojoj deci slobodu i demokratiju, koje sada imamo.

(…) Evropa nije nacija, to je grupa nacija. Snaga Evrope je u njenoj različitosti. Mi smo jedna porodica, ali ne živimo u istom telu. Naše kulture su grane zajedničke judeo-hrišćanske i humanističke kulture, ali svi imamo različite nacionalne kulturne identitete. Tako bi trebalo da ostane.

Jednoličnost je osobina islama, a ne Evrope. Islam je izbrisao nacionalne identitete naroda koje je osvojio. Koptski identitet u Egiptu, indijski identitet u Pakistanu, asirski identitet u Iraku, persijski identitet u Iranu – svi su oni izbrisani, pogaženi, diskriminirani čak i danas. Islam želi da takozvana Uma zameni sve nacije, zajednički identitet muslimanskih nacija kojem svi moraju da budu podređeni i u kojem svi nacionalni identiteti treba da nestanu.

(…) Danas želim da obratite pažnju na pretnju koju predstavlja evropeizacija. Pod evropeizacijom podrazumevam ideologiju prema kojoj naše suverene nacionalne države moraju da se utope u panevropskoj nad-državi.

Stvaraoci Evropske unije su to smatrali pravilnim kako bi izbegli rat u Evropi, a evropske nacije, naročito Nemačka, su zatvorene u ono što Rimski sporazum naziva „sve bližom unijom evropskih naroda“. Robert Šuman je rekao da je cilj EU – citiram – „ne samo da rat učini nezamislivim već i materijalno nemogućim“.

Evrokrate misle da su nacionalne države uopšte – a naročito Nemačka, najveća evropska nacionalna država – problem. Nisu u pravu. Pravi uzrok Drugog svetskog rata nije bila nemačka nacionalna država, već nacistički totalitarizam.

Sve je u redu sa Nemačkom. Uzrok rata je bila nacistička ideologija. A lek protiv totalitarizma nije izgradnja nad-države. Lek je u uvođenju direktnijih formi demokratije na najnižim mogućim nivoima.

(…) Prijatelji moji, vreme ističe. Moramo da delujemo za dobro demokratije i za budućnost i blagostanje naše dece. Bivši sovjetski disident Vladimir Bukovski upozorava na to da evropski projekat ne sprečava ratove, već omogućava da se sukobi zaista dese. On povlači paralelu između EU i bivšeg Sovjetskog Saveza, koji je takođe potiskivao osećanje nacionalnog jedinstva. Kada je ekonomska realnost porazila sovjetski politički projekat, potisnuta osećanja nacionalnog identiteta su se osvetnički vratila i uništila su Sovjetski Savez. Bukovski se plaši da, ako ne zaustavimo evropskog guštera da se širi, da će se to isto desiti i u Evropi.

(…) Glasali smo i opet ćemo glasati protiv svakog plana spasavanja drugih država. Suverene zemlje treba same da se brinu o svojim sopstvenim potrebama. To je i suština suvereniteta: sloboda i sposobnost za brigu o samom sebi.

(…) Evo i kratkog pregleda pet stvari koje treba da uradimo kako bismo sačuvali svoje slobode.

Prvo, moramo da branimo slobodu govora. To je najvažnija od svih sloboda. Drugo, treba da prekinemo sa kulturnim relativizmom. Naša zapadna kultura je daleko superiornija od ostalih kultura. Treće, moramo da zaustavimo islamizaciju. Više islama znači manje slobode. U Evropi ima već dosta islama. Imigranti moraju da se asimiluju i da prihvate naše vrednosti. Četvrto, moramo da povratimo pravo da sami odlučujemo o svom sopstvenom novcu. Ne treba da plaćamo tuđe dugove. Opstanak evra ne treba da se koristi kao izgovor za nagrađivanje zemalja koje su pokazale da nisu dostojne članice evrozone. Peto, moramo da ponovo uspostavimo primat suvereniteta nacionalne države. Naše nacije su nasleđe koje su nam ostavili naši očevi i koje mi želimo da ostavimo svojoj deci. Mi smo slobodni ljudi Zapada. Mi smo pravi ljudi Zapada. Mi ne podržavamo nad-državu. Mi podržavamo svoju državu.

Podržite Nemačku! Ja podržavam Holandiju. Drugi podržavaju Švajcarsku, Dansku, Finsku, Francusku, Španiju i ostale divne slobodoljubive nacije Evrope. Svi zajedno predstavljamo nacije Evrope. Zajedno stojimo. I stajaćemo nepokolebljivo. Opstaćemo. Branićemo svoje slobode. Ostaćemo slobodni.

Puno vam hvala.

CEO TEKST:

http://standard.rs/vesti/41-svet/8421-gert-vilders-berlinski-govor-ili-evropi-su-potrebni-novi-patriotizmi-.html 

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: KONUZINOV OBRAČUN SA SRPSKOM ELITOM

Dubravka Stojanović: O Kosovu, malinama i gej paradi 

Nataša B. Odalović: Jevrosimin imperativ i overdozirani realizam

Српска демократија и Империја(лизам)

Капитализам и социјализам, фашизам и комунизам

Ко да спречи? Чија ће стабилност бити угрожена? У каквом “миру“ Срби живе? 

Владимир Џелетовић: Шта је крајњи циљ глобализације?

„Политика“ отпустила Феђу Димовића због жалби на цензуру!

Титоград и Подгорица 

Владимир Димитријевић: Манифест смрти породице

Parada Ponosa: odsustvo, privid ili stvarnost pravne države

Vuk Perišić: Sloboda ili veresija? 

Antitalibani

Polemika unutar levice (ateista) oko islamofobije 

EMIR KUSTURICA ZA NEMAČKE MEDIJE: NISAM HTEO DA SPASAVAM SVOJ UGLED NA ZAPADU

Rat i natovski novogovor

Axel Honneth: Tržište se mora vratiti u društvo

“Хришћански фундаменталиста“ или Прогресивац? 

EU i Izrael  

Турска се спрема за рат против Израела и Грчке 

Повратак у будућност 

1. св. рат + 2. св. рат = 3 св. рат 

Неолиберали и талибани 

ИСТОРИЈА ЕВРОПЉАНА ОД ПАДА ЦАРИГРАДА И ОТКРИВАЊА АМЕРИКЕ (КРАЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА) ДО 21. ВЕКА 

Iran: Sukob između muslimana i Iranaca

Nigel Farage: Greece Under Full Globalist Dictatorship 

The Muslim „Overtaking“ of France 

Children of Heaven 

Antiwar.com: Law and Disorder 

CrossTalk: Antiwar.RIP 

Savage and the fall of the U.K.

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: KONUZINOV OBRAČUN SA SRPSKOM ELITOM

Hiljadu je okolnosti u kojima bih žestoki nastup Aleksandra Konuzina mogao da tretiram kao težak diplomatski prekršaj. I samo jedna u kome on to nije bio. Ruski ambasador je, naime, u četvrtak u Domu Vojske među stotinu Srba svedočio suštu istinu rekavši da „ovde (u sali) nema nikog ko brani interese Srbije„. Ali postoji i hiljadu suštih istina o kojima jedan strani ambasador, držeći do pristojnosti u zemlji domaćina, ne sme da svedoči. I samo jedna o kojoj sme. Ako ćemo pošteno dakle, Konuzin je napravio ozbiljan prekršaj, ali, ako ćemo jednako pošteno, to što je većina Srba njegov prekršaj videla makar kao slabi snop svetla na dnu ovog najgoreg od svih svetova – znači da je tu bilo i nečeg mnogo jačeg, mnogo većeg i mnogo važnijeg. Čega?

(…) Bila je to istina koju ojađena Srbija godinama čeka na svom jeziku. Jedna od onih bez kojih stoji zarobljena u blatu, ubeđivana da je to blato cena koju mora da plati i da će, samo ako iz blata pokuša da izađe, već videti kako blato ume da bude blagotvorno čim se poredi s paklom. Zatrpana i sluđena gomilom lažnih dilema – Kosovo ili Evropa, sloboda ili hleb, hrabrost ili progres, patriotizam ili život – Srbija je tog dana čula jednu od rečenica koju godinama nijedan Srbin koji bi hteo i smeo da je kaže nema gde da je kaže a da bi je ostali čuli. Da, to je bila ona istina koja sve Srbe koji nisu spremni da je izgovore danas u ovom svetu izvrnutog raspela čini elitom obezbeđujući im sve ekrane, sav ugled i svu pažnju ovog sveta. To je ona rečenica što bi svakom srpskom političaru koji bi je napre razumeo a onda i smeo da izgovori obezbedila misiju na zemlji, veću od bilo čega što je ikad mogao da zamisli. Naravno, ukoliko bi je preživeo. To je ona misao o slobodi, koja još nije prestala Srbiju da plaši, ali je počela da je privlači. Eto, to je rekao Konuzin.

ELITA KOMPRADORA Ali hajde najpre da vidimo na kakvom je to skupu dobrih ljudi ruski ambasador napravio incident. Reč je o Bezbednosnom forumu, koji su u zgradi koja služi na nekadašnji ponos srpske vojske organizovale proNATO nevladine organizacije, i to istog dana kad je NATO kao zapeta puška čekao odluku da albanskim carinicima obezbedi pristup na prelazima na Severu Kosova. (Zamislimo načas da su 1. septembra 1939. godine pronemačke engleske organizacije u Londonu organizovale skup na kome su razmatrale učešće Britanije u novom evropskom poretku i zalagale se da Kruna pre toga ispuni sve Hitlerove zahteve. I još da su uspele da nagovore Čerčila da održi uvodni govor. Ludo?)

(…) U takvoj fauni izgovorena je besna Konuzinova reč, koja se snažno zabila u njihove uši pokazujući im da ima nekog ko vidi i razume posao cele te elite, koja javno prodaje sopsteveni narod. I samo tako izgovorena Konuzinova reč mogla je da tako blagotovorno deluje na stotine hiljada Srba, koji se više ne daju primiti na velike reči i krupna obećanja. Da im makar malo bude toplije oko srca kad su čuli da ima neko na svetu ko gleda i razume šta s njima radi njihova elita. Eto, to je vrednost Konuzinovog nastupa. Recimo i da je to bio njegov nekontrolisani ispad, kako kažu žuti; recimo da je bio mrtav pijan, kako su petak po gradu pričali nevladinici, neka je bilo i sve to – dobro je uradio. Jer, makar na trenutak, Srbiji se učinilo da nije sama i da nije luda što ne veruje ovim bezdušnim misionarima nove vere da će, samo ako ih posluša i nestane i iz života i iz istorije – živeti u najboljem od svih svetova.

KOLIKO VREDI REČ O SLOBODI Zato je vredelo čuti Konuzina, i zato je te reči koje Srbija godinama čeka da budu izgovorene valjalo čuti, makar na engleskom, makar od čoveka koji nije naš. I šta je njihov efekat? Zamislite, kada bi bilo moguće, da se Konuzin sutra posle ove rečenice prijavi za izbore u Srbiji. Šta mislite koliko bi dobio? Šta mislite da nađe nekog bednog čestitog Srbina na ulici, pokaže na njega prstom i kaže: „Ovo je moj kandidat“? Mislite li da bi taj rđavo prošao? Naravno, iako ima onih koji me razuveravaju, ne verujem da će se Rusija više mešati u srpske izbore. Kažem više jer već se umešala tako što – prvo – ne verujem da je ambasador učinio nešto za šta nije dobio odobrenje iz Moskve i – drugo – tako što je svim borcima za vlast dao ozbiljan i težak domaći zadatak.

Neće se dakle ovaj put izbori dobijati na ekonomiji i socijali, inače bi Mlađa i Boris već našli desetak velikih kompanija iz EU, kojima bi Srbiju mesecima varali i mazali. Neće se dobiti ni Kosovom jer mi teritoriju na Kosovu ne kontrolišemo i njegova dobra ne ekspoatišemo. Kosovo ima svoju snagu tek kroz našu žeđ za slobodom i, kako god jadni i bedni bili, kada kažemo jedno – Kosovo, mi govorimo drugo – sloboda. Izbori će se dobijati na reči o slobodi i pravdi ili – da budem sasvim precizan – dobiće ih onaj ko Srbima, kao Konuzin, kaže tu reč, ko uspe da je preživi i ko tako uveri Srbe da je ona stvarna i da izvan nje nema ničega, ni ekonomije, ni posla, ni Kosova.

CEO TEKST:

http://standard.rs/vesti/36-politika/8419-eljko-cvijanovi-konuzinov-obraun-sa-srpskom-elitom-ili-dokaz-da-ima-ivota-pre-smrti-.html

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Dubravka Stojanović: O Kosovu, malinama i gej paradi

Конузин: Има ли овде Срба!?

Новак није Србин???

Закон о реституцији и Трећа Србија

Где је државна и национална политика?

Ко да спречи? Чија ће стабилност бити угрожена? У каквом “миру“ Срби живе?

Вести из Председништва

Црвене линије СПО-а и СПС-а

Нови народни договор и грађанска држава

Српска демократија и Империја(лизам)

Српски план за Космет

Nataša B. Odalović: Jevrosimin imperativ i overdozirani realizam

Zna se – Gospodar Vremena, ko drugi?

Nezaposlenost u Srbiji

Капитализам и социјализам, фашизам и комунизам

Nigel Farage: Greece Under Full Globalist Dictatorship

 

Dubravka Stojanović: O Kosovu, malinama i gej paradi

 

Možda vam se čini da sam ja u ovom naslovu nešto pobrkala, spojila nespojivo, pomešala „frogz i grendmadrz“? Prvo, nisam to povezala ja nego ministar policije Ivica Dačić. Drugo, nisu to neke nebuloze. Naprotiv! To je suština srpske politike. I to već dva veka.

Ovih dana je ministar izjavio: „U situaciji kada može da krene agresija na severu Kosova, samo nam još treba protest malinara i gej parada“. U tim rečima nalazi se ključ svih političkih ideja u Srbiji, u njima je recept vladanja i srž svih problema. Ta rečenica, drugim rečima, znači: nemojte sad s tim ekonomskim pitanjima, a pogotovo nemojte sad s tim ljudskim pravima, kad je drama na Kosovu. E, pa „Kosovo“ upravo tome i služi. Ono je ta mantra koja omogućava da se sve stalno drži u zamrznutom stanju, da kao „pitanje svih pitanja“ ometa postavljanje bilo kog drugog pitanja, koči sve druge tokove i, pre svega, onemogućava razvoj Srbije.

(…)  Dakle, ništa novo. I Srbija se neće promeniti dok se taj red stvari ne promeni, dok ne dođe do kopernikanskog preokreta upravo u odnosu između Kosova, malina i gej parade. Ako bi država shvatila da je gej parada važna, značilo bi to da je ona razumela da je njen zadatak, na prvom mestu, zaštita prava svakog pojedinca. To je, uostalom, i u njenom ineteresu. Stvorila bi osećaj sigurnosti kod svojih građana koji bi joj omogućio da bude mnogo jača nego što je to inače u očima nepoverljivih ljudi, koji joj ne veruju ni reč. Pokazala bi država, tako, da su svi građani za nju jednaki, što je početak „ugovora“ između države i društva. Značilo bi to i da je počela da poštuje zakone i da postaje pravna država, što bi bio početak kraja naše, takođe skoro dva veka duge, tradicije partijske države. Bio bi to znak da država počinje pluralno da misli i da ne kinji onoga koji ne liči na nju, što bi joj pridobilo podršku nesklonih joj delova društva i učinilo je snažnijom. To bi bio signal da je konačno država razumela da je manjina ključ demokratije, da je ona jednako važan deo sistema kao i većina, da su prava većine sumnjiva ako nisu ograničena pravima manjine i da, u krajnjoj liniji, u budućnosti, manjine mogu postati većine. Njihovim uvažavanjem predupređuje se još jedna naša tužna tradicija, tradicija preokreta, revolucija i krvavih obračuna. Shvatila bi tako država i da je ona tu zbog svojih građana i da treba da menja sebe, a ne njih. Bila bi to, dakle, jedna sasvim drugačija država.

Kad bi maline bile važne u našoj državi, bio bi to znak da su prioriteti, konačno, promenjeni. Poslao bi se tako signal da je razvoj stavljen na neko važnije mesto imaginarne lestvice ciljeva. Reklo bi se onda i da se zna kako će se u taj razvoj krenuti, čemu će se dati prednosti, u kakvom će odnosu biti poljoprivreda i industrija, kako će se doći do kapitala, koja će biti politika investicija. U siromašnoj zemlji u kojoj je skoro svaka proizvodnja stala, a poljoprivreda izumire, bilo bi od egzistencijalnog značaja da se razmišlja o tome kako to sve pokrenuti. Danska je, uz sve razlike, početkom 20. veka imala skoro iste, slabe privredne rezultate kao Srbija. Onda se podvukla crta i zaključilo se da Danska ima nešto od čega treba krenuti – mleko. I tako je počelo. Možda u Srbiji treba početi od malina? Ali to bi zahtevalo plan razvoja, strategiju privrednog rasta, ozbiljan ekonomski program i odgovarajuću fiskalnu i kreditnu politiku. Dakle, kada bi maline bile važne, bila bi to jedna sasvim drugačija država.

E, kada bi se cenila ljudska prava i maline, verujem da bi i za Kosovo bilo nekog rešenja. U najmanju ruku rešenja koje neće stvoriti nove kolone izbeglica.

CEO TEKST:

http://pescanik.net/content/view/7506/143/

 

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Закон о реституцији и Трећа Србија

Где је државна и национална политика?

Ко да спречи? Чија ће стабилност бити угрожена? У каквом “миру“ Срби живе?

Вести из Председништва

Црвене линије СПО-а и СПС-а

Нови народни договор и грађанска држава

Српска демократија и Империја(лизам)

Српски план за Космет

Nataša B. Odalović: Jevrosimin imperativ i overdozirani realizam

Zna se – Gospodar Vremena, ko drugi?

Nezaposlenost u Srbiji

Капитализам и социјализам, фашизам и комунизам

 

Где је државна и национална политика?

BEOGRAD – – Funkcioner Demokratske stranke Srbije (DSS) Slobodan Samardžić ocenio je danas da nasilna akcija
preuzimanja prelaza Brnjak i Jarinje potvrđuje da su NATO, SAD i EU čvrsto rešeni da naprave granicu između Srbije i Kosova i dodao da odgovornost za celu situaciju snosi i Beograd.

„Miran otpor kojim se kosovski Srbi odupiru sili i nasilju jedini je konac o koga se drži držva Srbija„, kazao je Samrdžić za agenciju Beta i ocenio da je sramota što su lokalni Srbi, koji se odupiru odluci Prištine, pušteni niz vodu i što država ne deluje u njihovu korist. Prema njegovim rečima, čvrst otpor naroda koji ne da svoju državu jedina je šansa da se ne odustane od Srbije kao države na Kosovu. „To što vlada vodi drugačiju politiku to je poraz njihov ali ne i države i srpskog naroda“, kazao je bivši ministar za Kosovo i Metohiju, uz apel na sve državne institucije, opoziciju i celu javnost „da se dozovu pameti i počnu da vode pravu državnu i nacionalnu politiku“.

Demokratska stranka Srbije (DSS) formirala je Centralni izborni štab za naredne izbore a za šefa je postavljen predsednik Izvršnog odbora DSS Milovan Milošević, saopštila je danas ta stranka.

Бета/Данас

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Ко да спречи? Чија ће стабилност бити угрожена? У каквом “миру“ Срби живе?

ЗА КОЈЕ СТВАРИ ЈЕ КРИВ ДР ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА И ШТА ЈЕ ПОГРЕШНО РАДИО

Вести из Председништва

Црвене линије СПО-а и СПС-а

Српски план за Космет

Zna se – Gospodar Vremena, ko drugi?