Срби имали боље болнице у “мрачном“ Средњем веку него данас

октобар 1, 2013

 

Инструмент за извлачење метака са сврдлом је седам милиметара дужи од сачуваног аналогног примерка који се налази у Германском националном музеју у Нирнбергу

Историјска налазишта на ископинама манастира Светог Георгија у селу Мажићи код Прибоја, према ономе што је до сада пронађено и откривено и судећи по тврдњама стручњака, говоре да су Срби још у 12. и 13. веку радили најсложеније операције на људској лобањи и то врло успешно.

Сазнања говоре да су Срби много пре Немаца, савременије и успешније лечили људе, а доказано је и да је у манастиру Светог Николе Дабарског, који се налази у Прибојској Бањи, такоде постојало лечилиште. Археолог и директор Завичајног музеја у Прибоју Саво Дерикоњић рекао је Тањугу да је оно што је откривено заиста епохално – у манастиру је постојала болница, а у њој медицински инструменти, који се не разликују много од данашњих. Донедавно се мислило да је чувени турски путописац Евлија Челебија, који је боравио у манастиру у селу Мажићи 1620. године, претеривао у опису онога што је видео и затекао, али археолошки налази то све потврдују.

„Оно што смо открили заиста је епохално. Уз медицинске инструменте, претече данашњих хируршких инструмената који се много ни данас не разликују од ових савремених, пронашли смо остатке покојника истражујући до сада 165 гробова средњовековне некрополе и јасно утврдили да су код десетина њих вршени у 12. и 13. веку, али и касније, све до 18. века и паљевине манастира, врло сложени хируршки захвати, попут врло сложених операција на људској лобањи. Неки су лечени, а некима су видане ране након тешких битака и рањавања. Имамо доказе да су многи од њих живели након операција још годинама. Према нашим проценама, око манастирског комплекса је најмање две хиљаде скелета, а реч је углавном о онима који су ту лечени и оперисани“, навео је Дерикоњић у изјави Тањугу.

Само на простору једне сонде регистровано је више од сто скелета различите старости и пола. На тим остацима, посебно лобањама покојника, видљиве су операције, код једног је пронађено ливено бронзано дугме које највероватније припада 12. веку, као и два дубровачка денара из средине 13. века.

Пронашли смо инструмент за извлачење метака са сврдлом, који потиче око 1520. године, овај инструмент из манастира Светог Георгија је седам милиметара дужи од сачуваног аналогног примерка који се налази у Германском националном музеју у Нирнбергу. Затим, мали хируршки шестар из 15. века, и виљушку за ампутацију из 16. века. Оно што је за нас било заиста зачудујуће и епохалан проналазак су наочаре ленонке, какве је носио чувени Битлс Џон Ленон. Ове наочаре, као функционално помагало у операцијама, потичу из 15. века, са оквирима од профилисаног бакра и малим елипсоидним алкама за прихватање. Очигледно да је реч о најстаријим наочарама ленонкама“, истиче Дерикоњић.

Танјуг/ВасељенскаТВ

Достиника – прва престоница Србије

Ambasador Iraka u Srbiji Falah Abdulhasan Abdulsad za Danas povodom manifestacije Nedelja iračke kulture

Iračani imaju Vavilon, Srbi civilizaciju Vinče

www.danas.rs/iracani_imaju_vavilon_srbi_civilizaciju_vince

Advertisements

Мајмунисање

март 21, 2013

У Азотари, Галеници и РБВ на реду су хапшења чистачица, електричара и шофера.

>

20.03.2013. – 21:30

Vučić udara na mafiju!

Rezultati borbe protiv korupcije biće vidljivi već u narednih nekoliko dana, kad će biti uhapšeno na desetine odgovornih za malverzacije u „Azotari“, „Galenici“ i Razvojnoj banci Vojvodine, saznaje Kurir!

21. 03. 2013. – 07:58h

Inspektori Radne grupe Uprave kriminalisticke policije privode 12 osoba u nastavku slučaja Azotara, potvrdio je direktor policije Milorad Veljović. Među njima su jedan funkcioner HIP Azotare Pančevo i vlasnici i direktori nekoliko privatnih preduzeća, saznaje RTS.

Tužilaštvo ne zove Borisa Tadića i Mirka Cvetkovića

Beograd – Tužilaštvo za organizovani kriminal odbilo je predlog odbrane bivšeg ministra poljoprivrede Saše Dragina da u istražnom postupku kao svedoci budu saslušani ljudi iz bivšeg državnog vrha – Boris Tadić, Mirko Cvetković, Slobodan Milosavljević i drugi… Ipak, imam dobru veru da će istražni sudija prihvatiti predložene svedoke, jer je ključno u ovom slučaju da je bukvalno reč o nalogu državnog vrha da se izmeni uredba i da se na taj način pomogne Azotari. Za bilo koju uredbu mora da postoji koalicioni dogovor, a Bajatović u svom iskazu i pominje da je na pomenutom sastanku i formalno potvrđeno da treba da se pomogne Azotari, kaže Draginov advokat Nikolа Nikolića Nikolić za Danas. On dodaje da sumnja u „dobronamernost Tužilaštva“, koje je saslušalo više desetina svedoka, ali odbija da se pozovu krunske ličnosti.

>

Такође, у случају АТП Војводина очекујте хапшење ауто-механичара. Неће сигурно да одговара наша маја. 


Растко Костић: ПАД АРКОНЕ

септембар 22, 2012

 

(…) Гoдинe 1997. нaшao сaм сe у Дaнскoj кao пoлитички избeглицa, и тoком пoкушaja aсимилaциje и прoблeмa сa идeнтитeтoм, сeтиo сaм сe oстрвa Ругeн нa Бaлтику. С oбзирoм дa у дaнскoj култури пoстojи извeснo, лaтeнтнo aнтислoвeнствo, пoкушao сaм дa oткриjeм његове узрoкe. Тaкo сaм пoчeo дa читaм књигe Сaксa Грaмaтикa, Aдaмa Брeмeнскoг, Хeлмoлдa, Луja Лeжea o тим дaвним дoгaђajимa. Испoстaвилo сe дa утeмeљeњe мoдeрнe дaнскe држaвe пoчивa нa слoму слoвeнскoг пaгaнизмa. Питao сам се затим збoг чeгa у нaшим шкoлама нeмa пoмeнa o прeдхришћaнскoj вери Слoвeнa. Сви други нaрoди Eврoпe – Грци, Романи, Гeрмaни, Скaндинaвци, Ирци и други – имajу oпштe знaњe o свojим прeдхришћaнским рeлигиjaмa. Чaк и ми у нaшeм шкoлскoм систeму учимo o њиховим, туђим вeрaмa и бoгoвимa; сви знaмo или смo чули зa Aпoлoнa, Зeвсa, Вeнeру, Мeркурa, Oдинa, Тoрa и тaкo дaљe.

Пoстaвљa сe међутим питaњe: штa je сa нaшим бoгoвимa? Пoчeвши дa читaм тe истoриjскe извoрe – прe свeгa дaнске, нeмaчке и ислaндске – изнeнaдиo сaм сe дa oни врлo подробно гoвoрe o стaрoслoвeнскoj пaгaнскoj рeлигиjи, дa oписуjу обреде, изглeд бoгoвa, биткe, као и сaмo уништeњe тe вeрe. Пoсeбнo ме је изненадило дa су пoслeдњи слoвeнски хрaмoви уништeни тeк крajeм 12. вeкa.

Штa сaм дaљe oткриo? Дa у нaшoj срeдини нe пoстojи књижeвнo-истoриjскo дeлo нити студиja пoсвeћeна пoстojaњу и нeстaнку зajeдницe зaпaдних Слoвeнa (Вeндa), тaчниje пaду Aркoнe, грaдa-тврђaвe нa oстрву Руjaн, пoслeдњeг пaгaнскoг хрaмa у Eврoпи, који се десио 1168. или 1169, и рушeњу и уништeњу свих тaмoшњих пaгaнских хрaмoвa. Тaкoђe сaм oткриo дa никo дo сaдa, кoликo je мeни пoзнaтo, ниje нa српски (или хрвaтски), нити нa jужнoслoвeнскe jeзикe уoпштe, превео глaвнe истoриjскe извoрe o тим дoгaђajимa. Зaтo сaм oдлучиo дa тo прeузмeм нa сeбe, књигом Пад Арконе или сумрак словенског паганизма.

ЦЕО ТЕКСТ:

http://www.srpskilist.net/istorijski-osvrt/pad-arkone

Испод текста је коментар Момчила Селића (и овде из коментара издвајам):

(…) По свему судећи, све првотне религије Арја, у које спадамо и ми, Срби, биле су једнобожачке – да би се, ентропијски, временом разложиле у засебно светковање Божијих својстава разлучених у посебна божанства. Да су Лужичани, Љутићи и Бодрићи били ближи властитој искони, не би Тевтонци имали шта да им руше нити да им узму, осим земства – свим људима подареног на ограничено време.

Но, Растко Костић je у праву: када један народ изгуби ‘‘метафизичку’‘ основу свога постојања тада губи и све остало, слободу пре свега. ‘‘Метафизика’‘ међутим јесте што сама реч каже: ‘‘надфизика’‘, преношење поимања тварног на нетварно. Насупрот томе, Срби су одвајкада свето осећали као присуство живога духа а не као низ табуа, или оданост култовима. Веру као ‘‘закон’‘ међу нас донели су наши душмани, који је друкчије и не могу доживети. 

(…) Све те религије Моћи, насупрот хришћанства као вере љубави, мете су ‘‘инжењера људских душа’‘, како Стаљин беше називао културне прегаоце, књижевнике (фарисеје) који треба да нас одвоје од нашег духовног ‘‘тла’‘.  Попут Антеја, и нас треба задавити док се копрцамо у ништавилу помодности у којој Они веома добро битишу, одавно будући ‘‘зомбирани’‘.

Коначно, свето је свако место где има Људи, или бар свести да нисмо ми коначни пресудитељи било чега од важности. Острво Рујан нисам видео и верујем да није случајно изабрано за светилиште макар и једног палог вида наше старе вере, али наша одмазда према себи и нашим душманима мора бити осветљавање сваког несојлука истином, јединим путоказом ка Правди и Лепоти.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

 

Mnemosina, Leta i Lucifer

U Viminacijumu otkrivene grobnice

Histri

Aryan & Hyperborea

Душан Силни – пројекат Скопље 2014

Никола Збиљић: Вук је опустошио српски језик и стару књижевност

Knjiga: „Kosovo i Metohija – postmoderni geopolitički eksperiment“

 


U Viminacijumu otkrivene grobnice

јун 22, 2012

Kostolac – Na arheološkom lokalitetu Viminacijum, na površinskom kopu „Drmno“ kod Kostolca proteklih dvadesetak dana nova otkrića svetskih razmera smenjuju se kao na filmskoj traci. Prvo su 6. juna otkriveni fosilni ostaci mamuta, drugog na ovoj lokaciji posle čuvene mamutioce Vike, a samo nekoliko dana kasnije još pet. U pitanju je prvo groblje mamuta na svetu kako kaže Miomir Korać, direktor Arheološkog projekta Viminacijum.

I dok se uzbuđenje oko ovog otkrića još nije stišalo, sa ovog arheološkog lokaliteta u četvrtak je obelodanjeno još jedno značajno otkriće, nedaleko od kostiju mamuta otkivene su na vrlo plitkom sloju nove grobnice sa zlatnim predmetima.

– Nismo očekivali da nađemo grobove na par stotina metara od nedavno pronađenih kostiju mamuta. U grobnicama smo pronašli zlatne predmete – perle, novčiće, vrlo lepe izrade – kaže Korać.

Nekoliko stotina metara odatle arheolozi su naišli i na objekat pravougaone osnove sa razuđenim prostorijama, čiju namenu još uvek ne mogu da definišu.

Moguće je da se radi o delu sa radionicama koji bi asocirao na neku vrstu industrijskog modela. Vrlo je solidno građen, plitko, pa ćemo brzo moći da definišemo detaljnije šta je to ustvari – naglasio je Korać.

http://www.danas.rs/danasrs/kultura/zlatni_nakit_i_predmeti_pored_groblja_mamuta.11.html?news_id=242835

>>>

Када би у Србији било више грађевинских радова, ко зна шта би све пронашли. Можда је на метар-два испод нас нешто вредно попут нафте или злата, можда и вредније од тога…

>>

Mnemosina, Leta i Lucifer

 


Душан Силни – пројекат Скопље 2014

август 17, 2011

Стефан Душан је крунисан за цара Срба и Грка на Ускрс (16. априла 1346.) у тврђави Кале у Скопљу. Крунисање су обавили српски патријарх Јоаникије и трновски патријарх Симеон. Образложење за овај поступак цар Душан је нашао у учењу хришћанске цркве. Све што је некада Господ даровао првом хришћанском цару, Константину Великом, прешло је у Душанове руке. Мисли се на земље и велике градове „грчког царства“. Душанова титула сада је гласила: Вољом Божјом, Благоверни и Христољубиви цар Србљем и Грком и земље поморске и свему дису (западу).

Слика:Krunisanje cara Dušana.jpg

Крунисање цара Душана.

Дело славног чешког сликара Алфонса Мухе из циклуса словенске епопеје.


Aryan & Hyperborea

јун 1, 2011

 

Airyana/ Airyan/ Airan/
.
The word “Aryan” is derived from the Sanskrit word ārya meaning ‘noble’.
Indo-Iranian ar-ya- descends from Proto-Indo-European (PIE) *ar-yo-, a yo-adjective to a root *ar „to assemble skillfully„, present in Greek harma „chariot“, Greek aristos, (as in „aristocracy„), Latin ars „art“, etc. Thus, according to this theory, an Aryan is „one who skillfully assembles„. Proto-Indo-Iranian *ar-ta- was a related concept of „properly joined“ expressing a religious concept of cosmic order.
 .
Arya and Anarya are primarily used in the moral sense in the Hindu Epics. People are usually called Arya or Anarya based on their behaviour. Arya is typically one who follows Dharmic principles. This is historically is applicable for any person living any where in Bharata Varsha or vast India.
 
The name Iran, Iranian is itself equivalent to Arya/Aryan, where Iran means “land of the Arya, and has been in use since Sassanid times. The Avesta clearly uses airya as an ethnic name (Vd. 1; Yt. 13.143-44, etc.), where it appears in expressions such as airyāfi; daiŋˊhāvō “Iranian lands, peoples,” airyō.šayanəm “land inhabited by Iranians,” and airyanəm vaējō vaŋhuyāfi; dāityayāfi; “Iranian stretch of the good Dāityā,” the river Oxus, the modern Āmū Daryā.

In the 18th century, the most ancient known Indo-European languages were those of the Indo-Iranians‘ ancestors. The word Aryan was adopted to refer not only to the Indo-Iranian people, but also to native Indo-European speakers as a whole, including the Armenians, Greeks, Latins, and Germans. It was soon recognised that Balts, Celts, and Slavs also belonged to the same group. It was argued that all of these languages originated from a common root—now known as Proto-Indo-European—spoken by an ancient people. The ethnic group composed of the Proto-Indo-Europeans and their modern descendants was termed the Aryans.

In 19th century physical anthropology, represented by some as being scientific racism, the „Aryan race“ was defined as the subgroup of the Caucasian (or Europid) race consisting of the native speakers of Indo-European languages descended from the original Proto-Indo-Europeans, that in modern times reside in Europe, Asian Russia, Anglo-America, Quebec, Southern South America, South Africa, Australia and New Zealand, in Armenia, in Iran, Afghanistan and Tadzhikistan, in Northern India (which in the 19th century included what is now Pakistan), Gujarat, Maharashtra, Eastern India (which in the 19th century included what is now Bangladesh), Nepal, and Northeast India, and in the Maldives and Ceylon.
 .
A genetic study in the year 2000 in Andhra Pradesh state of India found that the upper caste Hindus were closer relatives to Eastern-Europeans than to Hindus from lower castes.
.
The term Caucasian race (also Caucasoid, Europid, or Europoid) has been used to denote the general physical type of some or all of the populations of Europe, North Africa, the Horn of Africa, West Asia, Central Asia and South Asia. In common use, the term is sometimes restricted to Europeans and other lighter-skinned populations within these areas, and may be considered equivalent to the varying definitions of white people.

The concept of a Caucasian race or Varietas Caucasia was developed around 1800 by Johann Friedrich Blumenbach, a German scientist and classical anthropologist. Blumenbach named it after the Caucasian peoples (from the Southern Caucasus region), whom he considered to be the archetype for the grouping. He based his classification of the Caucasian race primarily on craniology. Blumenbach wrote:

Caucasian variety – I have taken the name of this variety from Mount Caucasus, both because its neighborhood, and especially its southern slope, produces the most beautiful race of men, I mean the Georgian; and because all physiological reasons converge to this, that in that region, if anywhere, it seems we ought with the greatest probability to place the autochthones (birth place) of mankind.
.
The South Caucasus is a geopolitical region located on the border of Eastern Europe and Southwest Asia also referred to as Transcaucasia, or The Trans-Caucasus.

Hyperborea

In Greek mythology the Hyperboreans were a mythical people who lived far to the north of Thrace. The Greeks thought that Boreas, the North Wind, lived in Thrace, and that therefore Hyperborea was an unspecified region in the northern lands that lay beyond the north wind. Their land, called Hyperborea or Hyperboria — „beyond the Boreas“ — was perfect, with the sun shining twenty-four hours a day, which – if true – suggests a possible location within the Arctic Circle.

The earliest extant source which mentions Hyperborea in detail is from Herodotus‘s Histories (Book IV, Chapters 32-36) written around 450 BC. However Herodotus recorded three earlier sources which supposedly mentioned the Hyperboreans, these included Hesiod and Homer, the latter of whom purportedly wrote of Hyperborea in his lost work Epigoni, „if that be really a work of his“. Herodotus also wrote that the 7th century BC poet Aristeas wrote of the Hyperboreans in a poem (now lost) called Arimaspea about a journey to the Issedones. Beyond these lived the one-eyed Arimaspians, further on there were gold-guarding griffins, and beyond these the Hyperboreans. Pindar, Simonides of Ceos and Hellanicus of Lesbos, contemporaries of Herodotus in the 5th century BC also all briefly described or referenced the Hyperboreans in their works.

The Hyperboreans were believed to live beyond the snowy Riphean Mountains which Homer first referenced in his Iliad (15. 171; 19. 358) or beyond the home of Boreas.

According to Pausanias:

…“The land of the Hyperboreans, men living beyond the home of Boreas.”

Homer placed Boreas in Thrace, and therefore Hyperborea in his opinion dwelled somewhere to the north of Thracian territory, perhaps Dacia. Sophocles (Antigone, 980-987), Aeschylus (Agamemnon, 193; 651), Simonides of Ceos (Schol. on Apollonius Rhodius, 1. 121) and Callimachus (Delian, [IV] 65) also placed Boreas in Thrace. Other ancient writers however believed the home of Boreas or the Rhipean Mountains sat in a different location. For example, Hecataeus of Miletus believed that the Rhipean Mountains sat adjacent to the Black Sea.Alternatively Pindar placed the home of Boreas, the Rhipean Mountains and Hyperborea all near the Danube. Heraclides Ponticus and Antimachus in contrast identified the Rhipean Mountains with the Alps, and the Hyperboreans as a Celtic tribe (perhaps the Helvetii) who sat just beyond them. Aristotle placed the Rhipean mountains on the borders of Scythia, and Hyperborea further north. Later Roman and Greek sources continued to change the location of the Rhipean mountains, the home of Boreas, as well as Hyperborea which supposedly dwelled beyond them. However all these sources agreed these all dwelled to the far north of Greece or southern Europe. The ancient grammarian Simmias of Rhodes in the 3rd century BC connected the Hyperboreans to the Massagetae and Posidonius in the 1st century BC to the Western Celts, but Pomponius Mela placed them even further north in the vicinity of the Arctic. In maps based on reference points and descriptions given by Strabo, Hyperborea, shown variously as a peninsula or island, is located beyond France and has a greater latitudinal than longitudinal extent. Other descriptions put it in the general area of the Ural Mountains.

From Wikipedia, the free encyclopedia


Нитков!

децембар 22, 2009

 

У НИН-у од 17. 12. 2009. године објављен је први део извода из књиге разговора са црногорским генералом Коминтерне који је ухапсио Дражу Михаиловића, који је био задужен за Голи оток… Недавно је изјавио „шта имам ја да се мирим са оним коме сам брата убио“. Нећу помињати његово име на овом месту пошто није тога достојан. Ово је део тог извода из НИН-а, у коме је наслов текста „Био сам бог“:

Са 27 година сте, дакле, из рата изашли као херој, добили чин генерала, били један од главних људи Удбе…

– Да се разумемо: био сам бог…

Какво је то осећање?

– Ух! Чудесно, интензивно… Али зна и да буде јако опасно. То је ствар карактера. Моћ лако опије и зачас вас претвори или у великог ниткова или у свеца.

Пратили сте суђење (Дражи Михаиловићу)?

– Јесам, наравно. Било је неких интервенција из иностранства да се Дражи Михаиловићу спаси глава. Чуо сам Тита када је рекао „Како да му сачувамо главу? Шта ће рећи Србија?“

Где је стрељан Дража Михаиловић?

– Не знам.

Како неко може извршити самоубиство (Андрија Хебранг у затвору после ИБ резолуције) обесивши се о непостојећи радијатор?

– Ако човек одлучи да се убије, не можете га у томе спречити.

На Голом отоку јесте била трећина невиних, али шта је са осталима? Александар Ранковић је рекао – половина невиних!

– Не, не… Управо се позивам на Ранковићеву изјаву: трећина невиних! Али, шта смо могли?? Са наше стране тамо нико није стрељан, мучен, злостављан… То је лаж… Затвореници су се међусобно сукобљавали, тукли, подметали, шпијали… Понижавали су једни друге и зато не желе о томе да говоре…

Додатак

11.01.2010.

Из интервјуа који је објавио загребачки српски недељник Новости са овим нитковом из Коминтерне који се још увек слободно шета Београдом као да је његов на срамоту свих српских официра преносим одговор на једно питање:

Тешко сте доживјели распад Југославије. Били сте огорчен противник Милошевића и његовог режима и јавно говорили о срамоти коју је рат донио, поготово о срамотном разарању Вуковара и Дубровника, о злочинима у БиХ. Како данас гледате на односе међу државама бивше Југославије?
– Тешко ми је пао распад Југославије, земље за коју сам се са својим друговима борио и за коју је изгинуло много дивних људи. Разбили су је националисти, међу којима најодговорнијим сматрам српске националисте. На челу тог националистичкога таласа политички је стајао Слободан Милошевић. И није му дошао крај све док најмоћније силе свијета нису одлучиле да га бомбардују. Многи ми замјерају на томе што јавно тврдим, а ја тврдим да те 1999. године није бомбардован народ у Србији и Црној Гори, него режим који је собом носио много зла. Лично сам се, кад је распад почео, ангажовао око стицања независности Црне Горе и њеном окретању модернизацији и будућности. Таква Црна Гора је сада реалност и то ми је драго. Што се тиче односа међу државама и народима бивше Југославије, волио бих да буду најбољи могући. Имамо много тога што нас веже, а једна од најважнијих повезница је заједничка борба коју смо водили против фашизма и стране окупације.

http://www.novossti.com/2010/01/jovo-kapicic-general-i-narodni-heroj/


%d bloggers like this: