Majka koja je odbranila svoje dete od farmako mafije

Merien Godboldo, majka iz Detroita čiju su kćerku oteli državni službenici a nju zatvorili, zato što je odbijala da daje lek svom detetu, a taj lek je loše uticao na njeno zdravlje:

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=GtcHrnI–JE

Проговорио син Мајке Храброст – прва реч “мама”

Никола Дуновић из Пухарске код Приједора, син Јелене Трикић, хероине која је ризиковала живот ради мајчинства, ускоро пуни десет месеци. Насмејана, напредна и весела беба, која је крупне тамне очи наследила од мајке, проговора и своје прве речи, а једна од њих је и она несвесно изговорена, мама.

Горан Дуновић, отац бебе чија је судбина ујединила регион и обишла цели свет, каже да му је Никола ублажио велику тугу и неизмерну бол због губитка супруге Јелене.

– Ништа, нажалост, не можемо мењати, тако се десило, живот иде онако како мора… Сва срећа да је Никола ту. Он нам је свима велика утеха и радост. Доста личи на Јелену, има њене црта… Најважније је да је здрава, мада, богами, понекад и љута беба… Ако нешто није по његовој вољи, има и вриске и плача – каже с доста љубави Николин отац Горан.

Додаје да се у међувремену, након бројних новинских текстова о “Мајци Храброст” и огромне пажње јавности, све стишало.

Ипак, повремено, ређе него раније, зову неки непознати људи, каже, чак из далеке Аустралије. Питају како је Никола и нуде помоћ дечаку, о чијем се одрастању, осим оца Горана и његових родитеља, посебно брине Горанова сестра Сања.

– Ништа нам не може бити тешко када су у питању његов осмех и веселе очи. Битно је само да добро напредује – каже Сања, без чије помоћи Горан не би могао.

Горан и мали Никола често одлазе и у Дрвар, код Јеленине породице. Тако ће бити и током августа, јер је и њима Никола велика утеха. У међувремену, на гробљу Спасовина у Дрвару биће подигнут и надгробни споменик хероини која је 18. новембра прошле године умрла у 33. години, само месец и по након што је, одбивши лечење цитостатицима, донела на свет сина Николу.

Још се чека и да једна од улица уснулог Дрвара, након прошлогодишње иницијативе, добије име жене која је јавности показала шта значи храброст.

Новац који је Никола добио у неколико акција помоћи је орочен. Његов отац Горан истиче да је Николин и да ће га добити када одрасте.

– То је његово у сваком случају. Има све. И довољно одеће, коју му чак нисмо стигли ни обући – каже нам Горан.

Извор: Телеграф/СрбинИнфо

***

Песма „МАЈКА ХРАБРОСТ“ песника Радоја Регојевића, посвећена Јелени Трикић:

 

МАЈКА ХРАБРОСТ

Ја себе за твој нови и млади живот дајем,

Од мога живота сасвим мало је остало,

Чврсто сам одлучила и нећу да се кајем,

Ево, да те мајка роди, чедо моје мало.

У царству Божијем ја блистаћу сјајем,

Пазићу на тебе, мој мили сине,

Храбра мајка и мртва може да траје,

И да вјечно над тобом бди са висине.

Нисам могла више да одолим љутој рани,

Морао је доћи судњи дан моје смрти,

Кад порастеш синко, крај гроба ми стани;

„Збогом, најдраже моје злато, мама те воли“

Поносно и веома тихо „Мајка Храброст“ изусти,

Последње умилне ријечи једином сину Николи.

Извор: Милорад Ђошић / Српско Удружење Ћирилица Београд/ВасељенскаТВ

Неприхватљива је дилема „православље или тржишна економија“

         Дмитриј ДРОБЊИЦКИ, руски књижевник

УОЧИ годишњице крштења Древне Руси мој пријатељ и колега Борис Межујев започео је, по мом мишљењу, важну дискусију о православљу и успеху – успеху у световним пословима.

Ова дискусија очигледно излази из оквира богословља и филозофије религије, мада је ова друга једноставно обавезна да одговара на већи део питања која су покренута. Обавезна, али не одговара, о чему делимично говори и сам Борис, позивајући се на револуцијом разорену религијско–филозофску школу почетка  XX века.

Суштина назначене дилеме је у томе како мислећи православац “да живи у свету, како да гради и јача државу, гаји децу, постиже прогрес у науци, на крају, како уистину да ствара нову економију, схватајући да је све то пред ликом три анђела које је створио свети иконописац („Тројица“ Андреја Рубљова – Д. Д.) – уопште прах и таштина?

         По мом мишљењу, та дилема је лажна.

Док сам читао наведени цитат некако сам се сетио једног интервјуа првог председника Русије (Бориса Јељцина), који је он дао страним новинарима. Питали су га: „Схватате ли колико ће тешко бити градити у Русији тржишну економију, јер је она православна земља а однос према богатима овде је негативан?“

Питање је било подло, типа „Да ли ви и даље бијете своју жену? Да или не?“. Односно, ако је одговор „да“, онда стварно бијете, а ако је „не“, онда сте до недавно стварно били. А пошто се у политичком животу сувише често грубо захтева „Да или не?!“, онда, шта је могао да одговори Борис Николајевич на постављено питање? Да не разуме? Или да разуме?

Јељцин је упао у замку провокативног новинара и одговорио: „Схватам“.

И даље имам утисак да се многи аргументи, који економију и друге световне ствари супротстављају православљу, не заснивају на Светом Писму и Светом Предању, него на оном ужасном горком укусу који је остао после Јељциновог одговора, и то међу интелектуалцима – тачно тако, и при том, како међу неверујућим либералима, тако и међу верујућим патриотама.

За разлику од Бориса Межујева ја нисам стручњак за област руске религијске филозофије, али је и обичном световном православном човеку јасно да овде нешто није у реду. Зашто је све „прах и таштина“? А добра дела? Зар она не могу имати благослов Црве и самог Свевишњег?

Сваки парохијанин је чуо да, наравно, може и зато зна, на пример, две обичне, молитве о призивању Светог Духа за свако добро дело (Тропар, глас 4 и Кондак, глас 3.)

Ко је рекао да добрих дела не може бити у науци, медицини, коначно и економији?

И свет који нас окружује – због нечега је створен! И Библија нас учи да он није створен као играчка Бога него као место где човек налази приличје Божије. Зато је, наравно, живот у луксузу (уз то у испразном), када је поред њега много беде и несреће – грех, али, зар је грех радити свој посао са добрим намерама?

Молити се златном идолу, ван сваке сумње јесте грех, али, зар је грех изграђивати железничке пруге, проналазити нове лекове, градити домове, коначно, обезбедити људима посао?

Не, уопште. То је увек био одговор отаца Цркве, а све остало одбацивано је као јереси и то веома опасне.

Из историје нам је добро познато како је у Европи инквизиција својевремено откривала да ли је човек запао у јерес Катара.

Ако је просечан човек живео са својом женом, имао децу и водио домаћинство, онда је то био доказ да није запао у јерес. А ако је занемаривао све своје световне послове није могао избећи суд.

Из наше историје такође је познато доста јереси које су супротстављале световно и духовно као добро и зло. Ако је веровати неким савременим теолозима „Манихејство је живо и, према томе, опасно све до данас”.

Ево шта је о нашем времену са озлојеђеношћу писао покојни о. Данило Сисојев: „Често смо морали да слушамо код нас у манастирима и од парохијана следеће разговоре: „Оче, благословите ме да живим са мужем као брат са сестром“. „Девојчица не сме да се игра луткама, грех је ако она себе замишља као будућу мајку“.

У Руској империји друге јеретике, Молокане, држава је амнестирала у XIX веку и дала им безбедно место за насељавање. А ево шта је занимљиво! Када је Кавкаска археографска комисија истраживала њихов начин живота, констатовала је: „Расколници из тих насеља не поштују строго правила, чак ни у томе да улице буду праве… У њима нема школа… окорелост у древним обичајима, непредузимљивост и одвратност према било каквим иновацијама овладали су њима до невероватних размера…“

Обратите пажњу. То је крај XIX века, државна идеологија је „Православље, самодржавље, народност“, а у званичним документима јеретике окривљују због недостатка предузимљивости и иновација!

Никада током хиљаду година, сем совјетског периода, нико није сумњао у принцип неприкосновености својине. Никада предузимљивог, али часног трговца или индустријалца нису сматрали за грешника само из разлога његове предузимљивости. Све је то лаж. Лаж и јерес.

Наравно, сви се сећамо камиле и ушица игле, али само те две речи и памтимо (чак, заборављајући да се ради о „игленим ушицама“, а не „ушици“, и да се, према тврдњама низа истраживача, тако називала једна од капија Јерусалима).

Међутим Св. Златоуст нас учи: „Христос овим речима не куди богатство, него оне који су се занели њиме“.  Значи, овде се ни у ком случају не ради о верској забрани успеха.

После СССР-а где се разумело само оно „шта је буржоазија, а шта је пролетаријат“ наступио је други период када се од сваког такође захтевало само „да“ или „не“. Уосталом, било је још и „да, да, не, да“, сећате ли се?  Али све време „или – или“. Или си патриота или си за часне изборе. Или си се продао Стејт департменту или подржаваш наредну одлуку „Басмановог“ суда.

Недавно су нам  представили потпуно несхватљиву дихотомију: или демократија или хришћанство. Већ сам писао на страницама „Известија“ да ни у ком случају такво раздвајање није прихватљиво. И исто тако не прихватам дилему „православље или тржишна економија“.

А то што озбиљна филозофска питања остају, то је чак и добро. Треба једноставно престати са тапкањем у месту. Не може се стално говорити да је решење питања негде у далекој будућности, тако дајте да још  размислимо.

Време не чека. Чекају нас послови. Неодложни послови и неспојиви са јересима.

Превела

         Ксенија Трајковић

http://www.fakti.org/rossiya/neprihvatljiva-je-dilema-pravoslavlje-ili-trzisna-ekonomija

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

 

Бити Србин православац 

БОГата Србија

Последице ”колективизације”

Глупаци и преваранти

”Atlas Shrugged” од Ayn Rand – на српском језику

Двери српске – Покрет за живот Србије и Покрет Tea Party (САД)

Ако нестану Звезда и Партизан…

UDBA – ознака (не)квалитета (ПРАВОСЛАВЉЕ И МИСТИКА)

ЕКОНОМСКИ КОНЗЕРВАТИВИЗАМ

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

 

Конкретне мере

Данило Тврдишић: Шта заиста треба урадити у економији?  

(…) Све мере које смо споменули у протеклом тексту које подразумевају промену економског модела су углавном дугорочне. Обзиром да је у јавности актуелизовано питање уштеда у буџету дужни смо да овом приликом наведемо и неке од краткорочних и средњерочних мера за смањење буџетског дефицита:

http://www.dverisrpske.com

Данило Тврдишић: Уместо „економске Југославије“, пројекта направљеног да опстану економије Хрватске и Словеније, предлажемо српско економско становиште.

www.dverisrpske.com

…

Мр Предраг Митровић

(…) Као мере које би позитивно утицале на макроекономске токове и остваривање стопе привредног раста, смањиле притисак на државну касу, олакшале решавање проблема јавног дуга и побољшале стање јавних финансија, полазећи од горе изнете чињенице да је стварни проблем јавних финансија у Србији је превисок ниво јавних расхода, а не низак ниво јавних прихода, поштујући као предуслов спровођења структурних реформи, и уз поштовање већ донетих, законских одредби лимитирања временског периода плаћања према добављачима, за прве, најхитније мере предлажемо:

http://www.dverisrpske.com

У Србији се догодио још један несрећан случај изазван презадуженошћу грађана – Радован Ж. из Ваљева полио се бензином и запалио јер није могао банци да врати кредит. Овај несрећни човек је, на жалост, класичан показатељ огромног социјалног проблема који изазива презадуженост грађана, а којим држава избегава да се позабави. Како његове комшије истичу, Радован Ж. је био вредан и поштен човек. У својој породичној кући отворио је продавницу. Међутим, због лоших економских прилика, немогућности наплате робе дате на почек и тешког финансијског стања суграђана, и Радованов посао је дошао у кризу, баш као и пословање бројних других предузетника и предузећа у Србији. Да би исплатио дугове подигао је кредит код банке, који је враћао од плате у једном ваљевском предузећу. Међутим, добио је отказ, и због тога је запао у проблем са отплатама рата за кредит. Суочен са презадуженошћу, која је довела и до растурања његове породице, на жалост одузима себи живот на страшан начин.

Случајеви попут овога су постали српска реалност, јер постоји велики број људи у Србији који се налази у сличној ситуацији. Све је већи број осиромашених и растурених породица, али и изубљених људских живота и то све због превеликих дугова које не могу да измире. Како се очекује додатно интезивирање овога проблема, последњи је час да се реагује, и спасу грађани Србије како се више не би понављали случајевима попут овога. Решење постоји и Двери су пре два месеца изашли са њим – хитно донети Закон о заштити презадужених породица. Да постоји овакав закон у Србији, савесни дужник који не би био у стању да враћа дугове, могао би да отвори лични стечај, и на тај начин реши своју тешку економску ситуацију.

>

Љубодраг Савић

Вози Мишко

Да би се смањио огроман фискални дефицит, али и почели решавати и други тешки економски и друштвени проблеми, Влада Србије мора храбро закорачити напред и предузети енергичне мере. То између осталог подразумева и следеће. Прво, нужно је претрести све државне издатке, за које одговара влада и радикално смањити све непотребне трошкове. Друго, вишак државне администрације треба отпустити, уз рапидно смањење издатака за отпремнине оних који изгубе радно место. Треће, увести прогресиван порез на екстремно високе зараде државне администрације. Четврто, извршити темељну реорганизацију јавних предузећа, отпустити вишак запослених, потпуно елиминисати све привилегије и пре свега смањити високе плате. Државна предузећа и администрација морају делити судбину остале привреде. Пето, држава мора поштовати и ефикасно примењивати законе, јер је недопустиво да нагомилани дуг за неуплаћене порезе и доприносе достигне цифру од четиристо милијарди динара.

Све ове краткорочне мере неће имати великог утицаја, ако Влада Србије одмах и неодложно не почне да спроводи нови модел развоја, темељен на извозно оријентисаној реиндустријализацији. Уместо јалове политике прерасподеле скромног БДП-а, влада би се дефинитивно морала позабавити његовим растом од најмање десетак одсто на годишњем нивоу. То наравно у овом тренутку није нимало лако, али је питање да ли Србија уопште има неку другу и бољу алтернативу?

Професор Економског факултета Универзитета у Београду

http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Vozi-Misko.sr.html

>

Slika spasilačke groznice

Vesna Pešić

Karikatura Dušana Petričića objavljena u Politici 9. juna, otvorila je put novim temama. Karikatura sadrži dve slike. Na prvoj su zaduvani Šešelj i Milošević, iza kojih stoje isto tako zaduvani Dačić, Nikolić i Vučić. Nalaze se iznad provalije i iz sve snage guraju Srbiju u slobodni pad. Lepo se vidi kako se ta jadnica u ponor stropoštava. Na drugoj slici, su Vučić, Dačić i Nikolić, svi strašno usplahireni, u kupaćim gaćama, opremljeni spasilačkim rekvizitama, spremni su, gotovo jure, da se bace u uzburkano more i spasu Srbiju koja tone. Samo njeni delići vire iznad vode.

(…) Umesto spasilačke zajapurenosti, bolje je da napravimo neki solidan plan šta ćemo da radimo da iz trećeg sveta, iz naše zaostalosti, nekako stignemo u prvi svet, i da ostvarivanje tog plana uredno pratimo, pa i da se žrtvujemo malim prihodima, ako znamo da put vodi tamo gde smo planirali da budemo.

Dvogled;  http://pescanik.net/2013/06/slika-spasilacke-groznice/

…   

Bankarski fašizam

Milutin Mitrović

Ono što stručnjaci dobiju u zadatak da uobliče, treba da izgleda kao neminovna budućnost

Najveća američka banka (aktiva 2,5 hiljade milijardi dolara) JP Morgan Chase (Evropska analitička direkcija) objavila je dokument o stanju u evro zoni pod naslovom The Euro Area Adjustment – about Half-Way There (Prilagođavanje euro zone – približno na pola puta). Analiza dobrim delom odiše Übermensch duhom, jer se zemlje koje su u teškoj finansijskoj krizi dosledno nazivaju „periferijom“ (periphery), koja se tokom teksta sve jasnije svodi na jug Evrope (Španija, Portugal, Italija, Grčka). Belgija sa dugom od 99 odsto BDP, Irska (118), Island (119) nisu predmet analiziranja zaduživanja, jer ne odgovaraju tezi o političkom razlogu krize. Svih 16 strana dokumenta poentu dobija u pasusu iz pretposlednjeg poglavlja „Putovanje kroz nacionalne političke reforme“ koji ću u potpunosti citirati:

Politički sistemi na periferiji formirali su se posle diktatura, te su definisani tim iskustvom. Njihovi Ustavi imaju tendenciju jakog socijalističkog uticaja, reflektujući političku snagu koju su partije leve orijentacije stekle posle poraza fašizma. Politički sistemi na periferiji pokazuju nekoliko tipičnih svojstava: slabe vlade; slabu vlast centra u odnosu na regije; ustavnu zaštitu radničkih prava; politički sistem zasnovan na konsezusu koji potencira politički klijentelizam; a pravo na proteste protiv neželjenih promena dovodi do status quo stanja. Mana tog političkog nasleđa iskazala se u krizi. Zemlje na periferiji su bile samo delimično uspešne u fiskalnim i ekonomskim reformama, jer su njihove vlade determinisane ustavima (Portugal), jakim regijama (Španija) i bujanjem populističkih partija (Italija i Grčka)“.

Čitanjem teksta stiče se utisak prilične nedoslednosti, delom uočljive i iz citata, da su diktatorski karakter levice i antifašizam krivi za mentalitet koji sprečava izlazak iz krize, a istovremeno se jasno uočava plediranje protiv elementarnih principa demokratije: autonoman ustav, decentralizacija vlasti, pravo protesta te samo još nedostaje zabrana slobodnih izbora pa da slika diktature bude kompletna. Ne bih da podmećem ono što nije eksplicitno rečeno, ali poznajem mehanizme insinuiranja i nalazim da je neumitan podsvesni zaključak kako je Nemačka uspešna u sučeljavanju sa krizom zbog svog fašističkog istorijskog iskustva. Poželjni su, smanjenje cene rada, lakša otpuštanja radnika, privatizacija, deregulacija, liberalizacija zaštićenih grana industrije i političke reforme koje će tome voditi. Da se ostalo samo na ovom delu diktata moćnika, koji simbolizuje volju svetskog kapitala možda bi sve prošlo. Možda bi vlade „periferije“ progutale još jednu obesnu kritiku, svesne da ne smeju da vređaju vladaoce sveta kojih se bez sumnje boje.

Do sada smo uglavnom na osnovu ponašanja centara finansijske moći nazirali i zaključivali da je jaz između njihovog interesa i interesa većine stanovništva planete dijametralno suprotan. Sada je JP Morgan banka osiono, svesna da joj ne može više niko ništa, iznela svoju političku platformu za fazno uređivanje sveta. Čak se nisu potrudili da svoje tvrdnje potkrepe nekim argumentima, brojčanim podacima – ne. Jednostavno su kao nekada Centralni komiteti izdeklamovali svoju presudu. 

(…) Banke su nezamenjiv finansijski mehanizam potpore ljudskim delatnostima; većina banaka (uglavnom male snage) deluje u okviru propisa i saglasno moralnim principima, uostalom to im je u opisu radnog mesta. Međutim, to nije opravdanje za tolerisanje osionih lopova među njima. Iako neupitan, želeo bih da kažem kako ovaj i slične tekstove pišem da bih pokazao kako pripadam onima koje svetski prevaranti nisu uspeli da naprave budalama.

Peščanik.net, 25.06.2013.

http://pescanik.net/2013/06/bankarski-fasizam/

…

Zahtev za izmenu SSP-a i zabranu rasprodaje poljoprivrednog zemljišta stranim korporacijama

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske Unije stupio je na snagu u utorak, 18. juna 2013, pošto ga je ratifikovao parlament Litvanije, jedine države članice EU koja to do sada nije uradila. Najproblematičnija odredba tog Sporazuma predviđa da Srbija četiri godine nakon njegovog stupanja na snagu omogući prodaju svog poljoprivrednog zemljišta stranim korporacijama.

U procesu privatizacije velike površine poljoprivrednog zemljišta postale su plen tajkunskog krupnog kapitala, čiji je uticaj i bio presudan za usvajanje ovako nepovoljne odredbe SSP-a. Jedinu korist od legalizovanja otimačine poljoprivrednog zemljišta imaće tajkuni koji će napraviti ogroman profit prodajom poljoprivrednog zemljišta.

Pokret za slobodu, kao organizacija koja godinama ukazuje na štetne posledice privatizacije, zahteva zabranu rasprodaje poljoprivrednog zemljišta i njegovo vraćanje pod kontrolu lokalne zajednice, odnosno pod kontrolu zadruga i malih poljoprivrednih proizvođača, pod uslovom da ga obrađuju na način koji ne zagađuje prirodnu sredinu i služi potrebama lokalne zajednice.

Zahtevamo poništenje odredbe SSP-a kojom se omogućava stranim korporacijama pravo vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem u Srbiji i zaplenu poljoprivrednog zemljišta koje je stečeno nezakonitostima i korupcijom u privatizaciji, kao i zaplenu poljoprivrednog zemljišta čiji su vlasnici pojedinci protiv kojih se vode istražni procesi zbog kriminalnih radnji počinjenih u procesu privatizacije.

Zahtevamo novu agrarnu reformu koja bi zemljište stavila na raspolaganje onima koji ga obrađuju da bi stvarali hranu a ne profit.

ispred POKRETA ZA SLOBODU

Miroslav Grubanov,
predsednik Odbora za poljoprivredu u Pokretu za slobodu
i predsednik Udruženja “Paori“ iz Crepaje

20. jun 2013.

www.pokret.net

…

Vrhunski srpski proizvod na ekspertskoj razradi

Samo domaći proizvodi odličnog kvaliteta i koji ispunjavaju precizno utvrđene standarde, moći će da ponesu oznaku „Vrhunski srpski proizvod“ jedan je od zaključaka juče održanog sastanka kome su prisustvovali zainteresovani privrednici i stručnjaci. Između ostalog, bilo je reči o uslovima koji su potrebni kako bi se udruženje pokrenulo, a stručnu analizu u tom poslu iznela je Kori Udovički, iz Cenra za napredne ekonomske studije (CEVES). Oživljavanju zaštitnog znaka i radu na njegovom kredibilitetu pridružuje se sve veći broj privrednika. Oni su spremni da ulože novac i sve druge resurse u jačanje i omasovljavanje udruženja VSP, a time i očuvanje našeg tržišta. Cilj VSP, iza koga će stajati čvrsti kriterijumi, jeste da se proizvodi koji zavrede nošenje tog znaka lako prepoznaju i da im se poveća konkurentnost na domaćem i stranom tržištu. S druge strane, namera je i da se preduzećima koja žele da dostignu visok nivo kvaliteta pomogne u tome unapređivanjem kapaciteta, kvaliteta radne snage, i drugim resursima. http://www.danas.rs/vrhunski_srpski_proizvod

> > > 

Prema saznanjima „Aktera“, u toku su pregovori CMEC-a (China National Machinery and Equipment Import & Export Corporation) i Termoelektrane „Kostolac“ u vezi sa izgradnjom novog postrojenja u Kostolcu, čija vrednost iznosi 712 miliona dolara. Pored Kostolca, Kina ulaže i u druge delove energetskog sektora Srbije. Tako je Elektroprivreda Srbije krajem prošle godine potpisala sporazum sa jednim kineskim konzorcijumom o izgradnji Bloka 3 Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, a ta investicija se procenjuje na više od dve milijarde evra! U tom kineskom konzorcijumu nalaze se kompanije „China Environmental Energy“ i „Shenzhen Energy Group“. U kineske investicije u Srbiji svakako treba ubrojati i most Zemun–Borča, koji se finansira sa oko 150 miliona dolara iz kineskog kredita, a izvođač je kineski CRBC (China Road and Bridge Corporation), kao i uključivanje kineske kompanije „Shandong Hi-Speed Group“ u Koridor 11. Ta kompanija nedavno je u Beogradu potpisala sporazum vredan 334 miliona dolara o izgradnji deonice Ljig–Preljina, a zainteresovani su i za izgradnju deonice Beograd–Obrenovac. I tu ne bi trebalo da bude kraj s obzirom na to da je Kina u septembru prošle godine osnovala Fond za investicije u jugoistočnu Evropu, koji raspolaže sa 10 milijardi dolara. Slučajno ili ne, prvi korisnik tog Fonda upravo je Srbija.

akter.co.rs/kineski-premijer-dolazi-u-srbiju

…..

Ponude za izgradnju TE „Stanari“ – kapaciteta 300 megavata, koja će godišnje proizvoditi i raspolagati sa oko 2.000 gigavat-sati struje – podnelo je četiri kompanije, a EFT grupa je kao najpovoljnijeg ponuđača izabrao Dongfang Electric Corporation iz Kine. Pored toga, u junu 2012. EFT i Kineska razvojna banka (China Development Bank) potpisali su ugovor o kreditu vrednom 350 miliona evra za izgradnju termoelektrane u Stanarima. Ukupna vrednost projekta je preko 550 miliona evra, a pored izgradnje samog objekta elektrane novac će biti uložen u proširenje kapacitete rudnika, priključak na prenosnu mrežu, kao i izgradnju pratećih objekata i infrastrukture. Pored kredita CDB – EFT će koristiti sopstvena sredstva kao i kredite drugih komercijalnih banaka. Kinezi, njih 120, već su stigli u Stanare. Na prostoru gde se gradi elektrana podigli su svoj kamp, a računa se da će ih u jeku izgradnje biti oko 300.

www.danas.rs//kamen_temeljac_za_novu_energiju

……..

Vnještorgbanka (VTB) postala je stoprocentni vlasnik akcija Moskovske banke u Beogradu, saopštila je danas VTB. VTB je sredinom aprila donela odluku da uđe sa kapitalom u Beogradsku Moskovsku banku. Moskovska banka predala je svoju ćerku u Srbiji VTB u skladu sa strategijom grupe, koja predviđa centralizovani sistem uprave stranim bankama ćerkama, saopstila je ranije VTB.

……

Najveća ruska banka – Sberbank, s tradicijom dužom od 170 godina, koja je u februaru 2012. preuzela akvizicijom Volksbanku a.d.Beograd, planira da „postane lider u bankarskom sektoru Srbije“. Osnivač Sberbanke i njen većinski vlasnik je Banka Rusije, koja i ima 50 odsto plus jednu akciju sa pravom glasa.

……

Južni tok

Planirano je da će cevovod kroz Evropu početi sa radom u prvom kvartalu 2016. godine a da će svoju punu snagu – od 63 milijarde kubika – pokazati 2018. godine. Cena Južnog toka, danas najskupljeg projekta u Evropi, procenjuje se na 16,6 milijardi evra. Deonica gasovoda Južni tok kroz Srbiju vredna je 1,7 milijardi evra, a taj projekat realizuje preduzheće Južni tok Srbija, u kojem ruski Gasprom ima 51 odsto, a Srbijagas 49 procenata.

……..

Železnice Srbije i ruska kompanija „RZZD internacional“ potpisale su danas ugovor o modernizaciji pruga u Srbiji i isporuci vozova, poslu koji će se finansirati sa 800 miliona dolara ruskog kredita. Ugovor ima pet delova – o izgradnji drugog koloseka pruge Beograd-Pančevo, obnovi šest deonica na Koridoru 10, izgradnju pruge Stara Pazova – Novi Sad, rekonstrukciji pruge Beograd-Bar i isporuci ruskih dizel-motornih vozova.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

Писмо непријатељу

Јелена Бркић: Трошимо више него што зарађујемо

Нема ”али” између развоја пољопривреде и реиндустријализације Србије

Komentar redakcije Danas-a: U korist velikih

Небулозно. Зато га и зову ”тајкун”

Последице ”колективизације”

Српске банке

Да ли постоји трећи пут?

Radoman Jović: Izvoziti ili umreti

”Atlas Shrugged” од Ayn Rand – на српском језику

DRAGOLJUB PETROVIĆ: Dve Srbije u turbo-folku

Информер: Протест радника у култури ”Стоп уништавању културе”

БОГата Србија

Српски судови на Косову нису више у систему Србије

Председник Вишег суда у Косовској Митровици Никола Кабашић рекао је данас да од уторка, 16. јула, судови на Косову, који раде у систему Србије, више неће примати кривичне предмете што је договорено споразумом Београда и Приштине. Према споразуму, Приштина треба да успостави нову мрежу судова у српским срединама до 1. септембра.

БЕТА

Број становника Србије (без КиМ) у 2012. години смањио се за 59.676

 

Процењен број становника Србије у 2012. години био је 7.199.077 и у односу на претходну годину смањио се за 59.676, саопшстио је данас Републички завод за статистику (РЗС) Србије.

Стопа природног прираштаја је 2012. била у минусу 4,9 одсто, односно природни прираштај становништва Србије у 2011. години износио је минус 37.337, а прошле године минус 35.143.

Стопа природног прираштаја у 2012. години позитивна је у само осам општина: Београд – Гроцка, Звездара и Сурчин, Нови Сад, Сјеница, Нови Пазар, Тутин и Прешево.

Према подацима РЗС, општине с најнижом стопом наталитета су:

Црна Трава (2,5 одсто), Жагубица (4,5), Рековац (4,6), Сврљиг (4,7) и Ражањ (4,8 одсто),

а општине с највишом стопом наталитета су:

Тутин (17,9 одсто), Нови Пазар (15,2), Сјеница (14), Прешево (13,6) Нови Сад (12,6) и Звездара (12,1 одсто).

РЗС наглашава да највећи број деце рађају мајке старости 25 до 29 година и да је просечна старост мајке 28,9 година. У градским насељима је просечна старост 29,7 година, а у осталим насељима 27,1 година.

Учешће броја живорођених у градским насељима је 68,2 одсто (два пута веће него у осталим насељима), док је у осталим насељима свега 31,8 одсто. Просечна старост умрлих је 73,9 година, а највећи број умрлих је стар 75 до 84 године и у том старосном интервалу више умиру жене (22.090) од мушкараца (18.416). Статистички подаци показују и да у градским насељима умире 52,6 одсто, а у осталим 47,4 одсто становника Србије, као и да су водећи узроци смрти болести система крвотока и неоплазме и код мушкараца и код жена, како у градским тако и у осталим насељима.

Бета/Данас

…

Иако преосталих 125.000 Срба на Косову и Метохији живи у готово немогућим условима, наталитет последњих година ипак расте. Поред сталног раста наталитета Срба на Косову и Метохији охрабрује и чињеница да се све већи број с жена овде одлучује да роди треће, четврто, пето… дете.

У Грачаници и Косовској Митровици 2010. године родило се 1.110 беба, а према проценама педијатара још око 400 новорођенчади са Косова и Метохије, због недостатка болнице у Косовском Поморављу, општих лоших услова и специфичних потреба породиља, долази на свет у Врању, Нишу или Београду. Када се упореде ови подаци са онима из централне Србије онда се види да се у два округа, Борском и Зајечарском са урбаним центрима и осам општина, роди свега 1.821 беба. Док на југу, и то оном према Косову и Метохији, све изгледа старачки пусто у несигурној и тензичној Косовској Митровици роди се 645 беба, а у читавом Топличком округу (општине Куршумлија, Прокупље, Блаце и Житорађа) само 825 новорођенчади. У општини Пирот роди се 441 дете, у Горњем Милановцу 397, а у Грачаници код Приштине 465 нових становника. 

Амела Терзић и Емир Бекрић

Српска атлетичарка Амела Терзић освојила је златну медаљу у трци на 1.500 метара на Европском првенству за млађе сениоре у у Тампереу. Амела Терзић је стазу претрчала за четири минута, пет секунди и 69 стотинки, што је њен нови лични рекорд, национални рекорд и рекорд шампионата. Тим резултатом она је испунила и норму за Светско првенство које ће се одржати у Москви од 10. до 18. августа. Амела Терзић је тако освојила своју 10. медаљу на највећим европским и светским такмичењима, а првакиња континента постала је четврти пут.

Српски атлетичар Емир Бекрић освојио је златну медаљу у дисциплини 400 метара препоне на Европском првенству за млађе сениоре у Тампереу. Бекрић је трку завршио за 48,76 секунди што је нови државни рекорд Србије. Друго место заузео је Британац Себастијан Роџер резултатом 49,19 секунди, док је трећи био Расмус Маги из Естоније истим резултатом као другопласирани.

Ако нестану Звезда и Партизан…

Никола Варагић

.

.

Ако нестану Звезда и Партизан, неће нестати Србија, како неки мисле.

Опстаће Србија.

Настаће ФК Четник.

Наравно, као приватан клуб, са великим бројем малих акционара.

ФК Четник играће Лигу шампиона, и, једног дана, постаће првак Европе.

Навијачи ФК Четник – Четници – биће проглашени за најбоље навијаче у Европи.

Постаће познати по својој ватрености, али и по спортском навијању: неће бити туча на трибинама, неће имитирати мајмуне када црни играчи имају лопту, неће убацивати бакље у терен, неће скандирати “нож, жица, Сребреница“’… У новинама нећете читати како су Четници дилери дроге и слично. Са једне стране, Четници ће правити пакао на трибинама тако да се леди крв у жилама гостујућим играчима, а са друге стране, Четници ће добијати европска и светска признања за fair play навијање.

Играчи ФК Четник биће, у односу на остале фудбалере, прави интелектуалци. Пошто би већина играча ФК Четник долазила из сопственог омладинског погона, били би и веома културни момци, те би се и са таквим девојкама доводили у везу. Играчa ФК Четник никада не би видели како игра са стриптизетом на неком фенси-турбо сплаву. Могли би да их сретнете на неким много културнијим местима, где се пушта или свира друга врста музике, у позоришту, итд.

Људи који буду водили ФК Четник донеће велике промене у Фудбалском савезу Србије; неће учествовати у намештању утакмица са другим клубовима (нпр. 3 за 3); када је ФК Четник домаћин, неће водити судије у јавне куће, пре или после утакмице; неће уцењивати играче који су на каљењу у другом клубу, да играју слабије када играју утакмицу против ФК Четник, ако желе да се врате у клуб; неће у свом клубу, у органима управљања, имати бивше или актуелне официре и функционере полиције и тајне службе; неће са политичарима, тајкунима и криминалцима учествовати у прању пара преко клуба, од продаје играча, нити ће избегавати плаћање пореза; потписиваће уговоре са играчима чији менаџери нису шефови нарко картела, бивши политичари или синови тајкуна; у клубу неће играти само деца богатих и рођаци, неће се догодити да играч седи на клупи зато што није имао леђа, а бољи је од оног који игра у првом тиму; и томе слично.

Ето, то би се догодило ако нестану Звезда и Партизан.

То се може догодити и ако опстану Звезда и Партизан. То би било добро за наш фудбал. Прво, јер би за ФК Четник то био већи изазов и већа радост када се освоји домаће првенство. Четник  победио Звезду, Четник победио Партизан, лепо звучи за наслове у новинама. Друго, то ће значити да српска лига није слаба, да има више од 3 клуба (са Војводином) који заиста вреде. Можда се појави и четврти велики српски клуб, или више јаких клубова, од постојећих, који имају потенцијал, као што су Спартак, Борац, Хајдук, Раднички, Напредак… Све је ово могуће и ако нестану Звезда и Партизан. Српска лига и после тога може да опстане и да се развија – у будућности то може бити лига у којој ће играти и Будућност из Подгорице, Борац из Бањалуке, Крајина из Книна, Вардар из Скопља, Приштина и Витез из Косовске Митровице, итд.

За крај ево и мало хумора:

Ако страх од настанка ФК Четник није мотив овој владајућој елити да хитно нађе решење за спас Звезде и Партизана, а да то решење није повезано са донацијама из државног и градског буџета и ослобађањем плаћања пореза држави, не знам шта јесте. Надам се да ће хитно нешто предузети, а да то не буде на терет свих грађана, јер не би било добро да ФК Четник нема достојне противнике у домаћем првенству.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Режимски репрограм репрограма репрограма

Пораз

Спартак

Partizani

Svoj sam čovek i stojim iza svakog komentara

Partizan i Zvezda u Evropi

Боже, опрости им, не знају шта раде…

Како ради човек који се каје, који је на путу покајања?

Како задржати колонијални поредак

Džon Sejlor: Srbi, koristite Novaka i košarkaše

Јелена Јанковић и Ана Ивановић

БОГата Србија

Бити Србин православац 

Branko Radun: Šta bi uradio Njegoš?

(…) Na naš prilično kratak tekst je reagovao komentarom – protestom – prof. dr Radoslav Ratković pod nazivom „Smeša nacionalizma i misticizma“. Penzionisanom profesoru je gotovo sve zasmetalo: slika Njegoševa, naslov teksta, sadržaj, pa i knjiga, koja je tim tekstom predstavljena.

(…) Penzionisanom profesoru je zasmetalo što Njegoša stavljamo u okvir starije nacionalne tradicije – nemanjićke ideje države i naroda, a posle i kosovskog predanja i opredeljenja, kao i što da ga povezujemo sa drugim „zatočnikom vidovdanske ideje“ Vladikom Nikolajem. A sa kim bi trebalo da ga povežemo i u čije društvo da ga stavimo? U prosvetitelje racionaliste ili pak u nacionalromatičare? On očigledno prvo nije bio, a u druge ga mehanički svrstavaju oni koji se bave katedarski kulturom. Uticaj obnove nacionalnih tradicija u Evropi tog doba, pa i ruskog nacionalromantizma je očit, ali Njegoša ne treba svesti na taj kulturni i idejni pravac.

Dokle to nastojanje ide i do kakvog apsurda, kao za primer možemo uzeti tvrdnju jedne naše istoričarke književnosti koja ide ovom logikom: Njegoš je bio romantičar, a romantičari su obožavali pobunu i pisali satanističke stihove, pa je stoga i Njegoš gotovo sigurno bio satanista, ali to nije mogao javno da iskaže jer je eto bio pravoslavni vladika. Šta reći na takvu nebuloznu i zlonamernu logiku, kojom se istina izvrće i pretvara u svoju suprotnost.

No, na stranu denucijantski duh penzionisanog profesora o Njegošu – ono što je bitnije jeste da se kod nas zaista zapatio duh palanke kojoj smeta sve što je veliko, ali i istinski i duboko prožeto tradicijom. Njegoš je primer nacionalnog genija, kao što je to kod Rusa Dostojevski, kod Nemaca Gete, a Engleza Šekspir. On kroz duboko i tragično doživljavanje sudbine svog naroda stvara delo univerzalnog značaja. To znači da je Njegoš istinski Evropljanin, jer je bio duboko i religijski ukorenjen u sopstvenoj nacionalnoj tradiciji. Takve osobe ne podnosi čaršija ili palanka, koja ih prezire ili ih se plaši i želi da ih unizi ili uništi. Palanačka ideologija ih mrzi, jer im ruši stereotip o glupoj i prevaziđenoj tradiciji koja je samo gomila sukoba, sujeverja i šovinizma.

To nas dovodi do pitanja i odgovora šta bi Njegoš danas radio na našem mestu? Iz rečenog sledi da on ne bi bio ni naivni palanački evropejac, ali ni autistični lokalpatriota, on bi bio Njegoš. To znači da bi kroz autentično proživljavanje sopstvenog i nacionalnog iskustva i duge tradicije jasno video i koje su svetinje koje branimo i ko su nam saveznici, a ko protivnici. No, isto tako bi video šta je nužno činiti u nekom vremenu.

Verovatno ga mnogi koji su skloni ideološkim podelama ne bi razumeli, za patriote bi on bio previše širok i previše evropejac, a za evropejce bi bio „smeša nacionalizma i misticizma“. Njegoš je u sebi spajao to nacionalno i univerzalno u jednoj celovitoj sintezi. No, obični ljudi bi bili svesni da je on mudar čovek koga treba slediti da bi preživeli i kao pojedinci i kao narod u vremenu trijumfa postmodernog nihilizma, koji kroz oruđe globalizacije poništava sve posebnosti. Ako želimo da uspemo u bilo čemu, moramo slediti dobro primere velikih predaka, a takav je bio i cetinjski „mistik i nacionalista“, koji je sledio one koji su bili veći od njega u prethodnim mu generacijama i vekovima.

Povodom komentara prof. dr Radoslav Ratkovića „Smeša nacionalizma i misticizma“ (22 – 23. jun 2013)

www.danas.rs

 

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

 

Анђелија Миладиновић: Етика слободе у ”Горском вијенцу”

SLOBODAN VLADUŠIĆ: Dogodine u Polisu

Јуниори постали први српски тим који подиже три спојена прста!

Победник

157. годишњица рођења Николе Тесле

900 година од рођења Стефана Немање

Душан Силни – пројекат Скопље 2014

Видовдан и државни непријатељ

Ако је оскрнавио Видовдан, зар да му проблем представља дрво-запис?

Nataša B. Odalović: Sve je jednostavno

Ko-smo-(s)-rBi

Зашто у Србији нема сећања на хероје Сутјеске?

ПРАВОСЛАВЉЕ И МИСТИКА

Бити Србин православац (данас, у Северној Србији)

 

 

 

Јуниори постали први српски тим који подиже три спојена прста!

Београд – Први пут у историји наступа српских екипних спортова, један наш тим је уместо уобичајена три раширена прста, одлучио да их уздигне спојене, а такво понашање јуниорске репрезентације, која је на У-19 кошаркашком првенству света стигла до сребрне медаље, за Телеграф је појаснио члан идеалне петорке шамионата у Прагу Василије Мицић.  Кошаркашка репрезентација Србије, играчи до 19 година, показали су нам у Прагу и нови вид тимског бодрења, пошто су све време током интонирања химни уместо три раширена прста, као православци, држали скупљена три прста.

„Самоиницијативно смо, још пре шампионата, одлучили да покушамо да на посебан начин обележимо и покажемо колико верујемо сами себи, али и дресу у коме играмо. Сви знамо шта три прста значе, “у име Оца, Сина и Светог Духа”, и на Анђушићев предлог смо се договорили да та три прста за нас имају још једно значење“, каже Мицић за Телеграф.

До сада су Срби из вере, помодарства или чега већ, своју националну припадност показивали с три раширена прста…

„Ниједног тренутка се нисмо двоумили да прихватимо предлог или не, већ смо се договорили да приликом интонирања химни сви држимо три прста склопљена на десној руци, а да се левом загрлимо. То нисмо радили зарад декора, већ, као што сам рекао, вере у тим „, објашњава Мицић.

11. јул 2013. | Телефграф/ВасељенскаТВ

Провокације страних плаћеника

 

Непријатељи Србије користе то што Србија нема полицију и војску. Имају подршку медија, који после сваког “инцидента“ који су направили “националисти“  праве “приче“ о “лошем стању“ у Новом Саду (Војводини) и Новом Пазару (Рашкој-Санџаку). Нажалост, већина грађана Србије наседа на овакве провокације, па за први инцидент има да окриви српске националисте, али и за други, јер муслимани не би пуцали да их “српска“ “полиција“ “не угњетава“:

 

Novi Sad: Išarana višejezična tabla sa nazivom Novog Sada

AUTOR: BETA

Novi Sad – Plavim sprejom išarana je višejezična tabla sa imenom Novog Sada na madjarskom jeziku i na latiničnom pismu, dok nisu oštećeni delovi table gde Novi Sad piše na ćirilićnom pismu. Ta tabla se nalazi na ulazu u grad, iz pravca Mosta slobode.

…

Нови Пазар: Пуцано на возило МУП-а

Танјуг

Нови Пазар – У Новом Пазару, синоћ око 23.30 часова, непознато лице је испалило више пројектила из ватреног оружја на возило у власништву МУП-а, које је било у покрету. Возило је оштећено, као и фасаде на околним зградама, а један пројектил је пронађен у стану зграде у Улици 12. Српске бригаде. Повређених нема.

 

Politički zatvorenik – Vladika Jovan (Vraniškovski)

Foto: Stanislav Milojković

Ličnost Danas: Vladika Jovan (Vraniškovski)

Politički zatvorenik

Konferencija evropskih crkava (KEK) zatražila je od premijera Makedonije Nikole Gruevskog da arhiepiskop ohridski i mitropolit skopski Jovan bude pušten da se brani sa slobode. Skupština KEK podržala je apel Svetskog saveta crkava Visokom komesaru UN za ljudska prava da pažljivo ispita predmet vladike Jovana. Takođe, od komesara za ljudska prava pri Savetu Evrope i od Specijalnog predstavnika EU za ljudska prava zatraženo je da razmotre slučaj.

Arhiepiskop je nedavno osuđen na tri godine zatvora zbog navodne pronevere 250.000 evra u vreme dok je bio vladika MPC. Dvojica episkopa, sveštenici i monahinje osuđeni su na po dve godine zatvora, uslovno na pet godina. Osuđene su i majka i sestra vladike i naređena zaplena crkvene imovine. Vladika je sproveden u zatvor, pošto je više od godinu dana bio u pritvoru. Kada je MPC 2002. odustala od dogovora o povratku u liturgijsko i kanonsko jedinstvo sa SPC, tadašnji episkop veleški Jovan i svi sveštenici njegove eparhije postupili su drugačije. Tada je počeo sudski progon vladike. Vladika Jovan prvi put je osuđen 2003. zbog „remećenja javnog reda i mira i pružanja otpora policajcu“ pošto je pokušao da obavi krštenje. Na godinu i po osuđen je 2004. jer je „oklevetao MPC“. Robijao je 220 dana. Na dve godine osuđen je 2006, optužen za proneveru 57.000 evra. Sud je prvo odbacio optužnicu, potom oslobodio vladiku, ali je on na kraju robijao 256 dana. SPC je u aprilu saopštila da vladika provodi 23 sata dnevno u ćeliji i da mu je osporena i zdravstvena zaštita, za Vaskrs mu je uskraćen paket namirnica. a maju je odbijena molba da ga poseti episkop Grigorije.

Predsednik Tomislav Nikolić je 2012. za skopske medije rekao da je sudski problem za vladiku izmišljen. Na navode da je „osuđen za kriminal“, Nikolić je odgovorio da ni u „sto hiljada crkava u svetu“ nema fiskalnih računa, a novinar konstatovao da „nijedna pravoslavna crkva nema fiskalizaciju“. Amnesti internešenel je 2005. saopštio da je vladika zatvorenik savesti, a OEBS i misija SAD pri OEBS-u da su pritvaranje i suđenje „zbog remećenja mira“ neproporcionalni navodnoj krivici. Apelacioni sud Bugarske odbio je 2011. da arhiepiskopa izruči Makedoniji, pošto je utvrdio da je ovaj politički progonjen. I Ljupčo Georgievski, bivši premijer Makedonije, u više navrata je izjavio da je vladika Jovan politički zatvorenik.

Jovan Vraniškovski (46) rođen je u Bitolju. U Skoplju je završio Građevinski fakultet. Na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1995.

www.danas.rs

157. годишњица рођења Николе Тесле

БЕОГРАД – Дан науке у Србији и 157 година од рођења Николе Тесле, једног од највећих умова 20. века, биће обележен данас отварањем дечјег научног кампа Центра за промоцију науке у Виминацијуму код Костолца, а у Новом Саду ће бити одржана дебата о новом брендирању Србије.

Музеј Николе Тесле из Београда гостоваће изложбом „Дипломе Николе Тесле” у земунској „Миленијумској кули” на Гардошу, а у Холу науке у Квинсу, САД, музеј се делом своје поставке представља на изложби „Теслин чаробни свет електрицитета”. У граду Филаделфији у америчкој држави Пенсилванија, који је пре неколико година прогласио Теслин рођендан за званични градски празник, сутра ће бити одржана научна конференција.

У Калифорнији је недавно покренут пројекат са циљем да се прикупе средства којим би се направила и поставила Теслина статута у Силиконској долини. Такође у САД режисер Мајкл Ентон припрема филм о Тесли под називом „Луди научник”. Овај филм треба да стане на крај мистерији званој Тесла. Ентону је, како је изјавио, изузетно стало да филм буде што веродостојнији па ће, поред тога што је за улогу Тесле у филму изабран српски глумац рођен у Немачкој, Бранко Томовић, део филма бити сниман и у Србији.

„Тесла је био Србин. Са својом породицом је причао српски и ја верујем да би он желео да његов језик буде тачно представљен у овом филму. За мене никад није било сумње да тако треба да буде”, наводи режисер.

Код манастира Шишатовац на Фрушкој гори у току је градња копије родне куће и цркве породице највећег српског научника, етно-музеј, лабораторија и копија чувеног Теслиног торња.

У манастирској библиотеци, коју су спалиле усташе у време НДХ у Другом светском рату, уз остало су чувана и писма која је шишатовачком монаху Петронију Трбојевићу, годинама из Њујорка слао његов сестрић Никола Тесла.

Тесла, несумњиво један од највећих умова у историји, својим изумима у много чему је поставио правац научно-техничког развоја у 20. веку. Рођен је 10. јула 1856. у Смиљану, у Лици, тада Војна граница (Војна крајина) у склопу Аустрије, данас Република Хрватска. Рођен је у породици Милутина Тесле, свештеника Српске цркве (тада Карловачка митрополија). Његова мајка, Георгина, Ђука рођена је у породици проте Николе Мандића и Софије, рођене Будисављевић, такође из личке свештеничке породице.

Његов отац Милутин је у време школовања у аустријској војној школи показао склоност ка филозофији и умном животу, па је напустио ту школу и завршио богословију у Плашком, службовао је најпре у Штикади код Грачаца, а затим у Сењу и потом у Смиљану код Госпића, где је Никола рођен. Милутин је био дописник неколико београдских и новосадских листова из Лике, писао је под псеудонимом „Родољуб Правичић”. Николина мајка Ђука је била сеоска жена бистре памети и спретних прстију, иако неписмена знала је цео „Горски вијенац” напамет. У сећањима Тесла каже: „Моја мати потиче из веома старе породице у крају у коме су живели, у којој је било више генерација проналазача.

Генијални иноватор и потпуни усамљеник, Тесла је умро у јеку Другог светског рата у Њујорку, 7. јануара 1943. године. Урна с његовим пепелом пренета је доцније у Београд и чува се у Музеју Николе Тесле у Београду.

Теслина заоставштина стигла је у Београд 1951, на основу одлуке америчких судских власти, пошто је за јединог Теслиног наследника проглашен његов нећак Сава Косановић. Архивска грађа из Теслине заоставштине је 2003. уписана у регистар УНЕСКО-а „Памћење света”. Поводом стогодишњице његовог рођења, 1956. јединица за мерење високог напона добила је Теслино име, којим је названа и јединица јачине магнетног поља.

Међународни аеродром у Београду носи име Никола Тесла. Његовим именом названи су Електротехнички институт у Београду који је основан 1936, средња техничка школа, библиотека Универзитета у Нишу, две термоелектране у Србији… Споменици Тесли су постављени испред зграде техничких факултета и на аеродрому у Београду.

Њега све чешће својатају и Хрвати. Тако је крајем јуна ове године, на прослави поводом уласка Хрватске у ЕУ на тргу у Загребу постављен Теслин трансформатор а тај изум је представљен као изузетно хрватско стваралаштво. Премијер Зоран Милановић је, поздрављајући грађане и око 170 високих званица из иностранства, пожелео тада да „хрватска посебност буде препозната у европској разноликости” и као примере те посебности навео имена најпознатијих Хрвата икад, на првом месту наводећи Николу Теслу (на тој листи се нашао и добитник Нобелове награде за књижевност Иво Андрић).

Слика Буде Влаисављевића, Политика

БЕОГРАД – Српска краљевска асоцијација академика, иноватора и научника (СКАИН) Србије одржала је данас у Министарству дијаспоре своју 26. свечану академију управо на Дан науке – Теслин дан, а том приликом уручен је Орден Витеза – Тесле патријарху српском Иринеју.

Захваљујући на Ордену, патријарх је рекао да то доживљава као признање нашој цркви, свештенству и монаштву који су имали, а и данас имају велику улогу у српском народу. Патријарх је казао да њему остаје да се одужи радом и трудом да црква остане суштинска установа нашег народа, без које би народ био сиромашнији, а питање је да ли би и постојао. Тесла је, како је нагласио патријарх, велико и светло име српског народа, научник који је својим генијем осветлио и наше српско име, будући да је српског порекла, а посебно што је син свештеника наше цркве. Поносимо се Теслом, а он је „заслужио да његови земни остаци буду похрањени тамо где су наша два велика великана – духовни и народни, тамо где је Свети Сава и тамо где је Карађорђе”, изјавио је патријарх.

Танјуг/Политика

…

Main Tesla stage Exit 2013

Nastupom Marčela i „Iskaza“ otvoren je ovogodišnji Exit festival.

Zvanična ceremonija će uslediti i biće u znaku Nikole Tesle.

Posle njih nastupiće hor „Viva Vox“, a Nil Rodžers i „Chic“ su zvezde večeri.

Blic

Vladan Jovanović: Pozdrav (Borjanki) sa peščanih plaža Sitonije

 

Uz rizik da budem doživljen neozbiljno jer ovaj „vanredni“ tekst počinjem bez fancy citata Montenja, Habermasa ili Hobsboma, ja bih odmah prešao na stvar.

Ovih dana se naizmenično valjam po plažama Talgo, Fava i Kalogria na prelepoj Sitoniji. Uspavljujem se maštajući kako živim ovde, ali ponekad uveče pogledam na netu vesti iz Srbije. Stvarno, šta ima ko da kritikuje Dačića i Vučića kad su kooperativni sa EU? Dobili smo datum i ako sve bude idealno, eto nas 2020. na cilju zahvaljujući „njima dvojici“. Zar je uopšte bitno šta su nam radili devedesetih? U ustima mi krcka krupni šećer od frapea dok se divim svojoj naprasnoj toleranciji.

Inače, noć uoči polaska na more sam završio u jagodinskoj hitnoj pomoći zbog nenormalno visokog krvnog pritiska. Lekar mi je rekao da mogu na put ukoliko budem proveravao stanje i narednih dana. Uobrazio sam da mi se sve to dešava usled preterane vizuelne konzumacije likova poput Veljka Odalovića, Milutina Mrkonjića i sličnih jagnjećih brigadira koji se i dalje šepure i kidišu sa tv-ekrana.

U Metamorfozisu, simpatičnom mestašcetu prepunom četinara i kiseonika, jedva sam uspeo da objasnim apotekarici da želim aparat za merenje pritiska. Kako bih zamaskirao svoju „sramotu“ zatražio sam i tablu strepsilsa. Bila je najbliže da me razume kada mi je ponudila digitalni toplomer. Pošto sam odbio čak i digitalni merač pritiska, ništa joj nije bilo jasno. Ko uopšte kupuje ta gumena creva sa stetoskopom, pa još na letovanju?

Nakon dva dana morske idile sam isprobao svoj „suvenir“. Triput sam obmotavao ruku, pumpao, osluškivao i rezultat je isti: 120/80. Moje malo, nestašno dete mi i na moru igra po živcima, baš kao što to redovno radi i u Beogradu. Znači, nije to bio uzrok mog zdravstvenog problema. Šta sam to onda eliminisao, pa mi je odjednom postalo toliko bolje? Možda televizijsko smeće kojim smo zatrpani i zatrovani? Višak frustrirajućih informacija, poput one da živim u zemlji u kojoj je Goran Perčević privrednik godine a Dačić „najevropljanin“? Ili tragikomična javna prepiska dva promotera medijskog kiča koja razobličava svu žabokrečinu u kojoj se srpsko društvo valja skoro deceniju i po nakon „izneverene revolucije“?

Svestan sam da je totalno out pominjati devedesete i sve producente i scenariste horora iz koga su srećnici izvukli živu, doduše, osedelu glavu. „Bilo pa prošlo“ i „nikom ništa“ su postale opšteprihvaćene sintagme, a i Zakon o lustraciji je istekao. Kao da nikada nije ni bio donet.

Malo je nedostajalo pa da kažem kako razumem porive Borjanke Milatović da napiše onakav tekst (Peščano pismo Drugoj Srbiji). Priznajem da sam „učauren u svojim shvatanjima“, ali mi odvratno zvuči kako mi je podmladak nacional-socijalističkog režima doneo „boljitak“. Nisam „samozadovoljan u svojoj tobožnjoj doslednosti“, mada možda stvarno imam „zapanjujuće destruktivan stav“. Sudeći po mojoj hipertenziji, pre bi se reklo autodestruktivan.

Vučiću se oprašta desetogodišnji verbalni terorizam a Dačiću aktivno učešće u najbljutavijem sistemu destrukcije koji je postojao na ovim prostorima. Da su položili račune 5. oktobra, ne bi se ni trećerazredni skorojevići iz Demokratske stranke usudili da oglođu ostatke Srbije i rašire se po nadzidanom Vračaru. Što reče Nenad Prokić, ne samo da se nije desio 6. oktobar, nego izgleda da nije došlo ni do 5. oktobra! To je jezivo saznanje.

Postalo je nekako normalno da se intelektualci građanske provenijencije utrkuju u javnom obožavanju „prvog potpredsednika“. Osnovna merna jedinica očekivane nagrade je ambasadorsko mesto. Kolmovana gospođa koja je svojevremeno veličala „vrhovnog komandanta“ i penila u udarnom terminu proklinjući „mudžahedine“ i „ustaške horde“, sada i dalje vodi noćne vesti na RTS-u vragolasto se smešeći pri pomenu funkcije „vicepremijera“. Nadam se da i ona ne očekuje neko diplomatsko nameštenje.

Eventualna organizacija bilo kakve ozbiljne političke alternative se obeshrabruje širenjem postojeće apatije i glasina da „oni“, to jest Amerikanci računaju samo na Vučića u narednih deset godina. „Provereno“, šuška se među rado viđenim gostima stranih ambasada i fanovima tajnih službi i masonerije. Ko hoće da učestvuje u političkom životu i nešto menja u društvu ima da se pozicionira u odnosu na taj fakt, sviđalo mu se to ili ne. Bilo kakva kritika pomenute ličnosti (iz lagodne „samozadovoljnosti“ ili „tobožnje doslednosti“) ima da se žigoše kao saplitanje Srbije na putu ka Evropi.

A što „tobožnje“ doslednosti? Ako je neko ostao kritički nastrojen prema određenoj pojavi ili ličnosti a drugi počne svesno, ili iz pomodarstva da žmuri na jedno oko, ko je tu dosledan? Hipotetički gledano, da li društvo treba da amnestira masovnog ubicu koji pobegne iz zatvora, samo zato što je ovaj živeći u ilegali nakon bekstva nekim čudom otkrio svoje vanserijske talente za umetnost ili sport? Ja mislim da ne treba.

Iako znam šta je htela da kaže, malo mi je zasmetao Borjankin nepotrebni sarkazam kojim se obrušava na prioritete Druge Srbije („oni drže do institucija – do nauke, kulture, zdravstva“). Pa šta? Zar to nisu osnovni elementi perspektive jednog društva? Po Srbiji haraju polupismeni pitomci raznih singidunuma i megatrashova sa skupim košuljama utegnutim u uzane pantalone od negužvajućeg materijala. Špicaste cipele se podrazumevaju. Noću su na splavovima, a danju brokerišu, ocenjuju, obučavaju i šefuju po trgovačkim lancima i ekspoziturama banaka. Što je najgore, oni su nosioci balkanske verzije tzv. predatorskog kapitalizma protiv koga je ustalo pola čovečanstva. Zanimljivo, među njima je dosta dece Miloševićevih funkcionera i sledbenika, koji su sada ljuti zagovornici ekonomskog postliberalizma.

Zvuči krajnje plemenito da „ovu vlast treba podržati u svemu što je napredno, pozitivno, smelo, vizionarski“ i pozdraviti transformaciju vladajućih stranaka. Neću da podsećam na rezultate tih partija pre „transformacije“ i pobratimskog igranja basketa, ali ću reći da se ne slažem. Ne bih se složio ni sa 150.000 mrtvih i skoro četiri miliona raseljenih širom bivše Jugoslavije. Što se mene tiče, spolja evropeizacija – unutra feudalizacija, to mi uopšte ne treba. A da su bili vizionari, jesu. Ostali su bahati i puni samopouzdanja, kao da su znali da će uprkos svim počinjenim gadostima ponovo zavladati.

Borjanka zamera što niko iz Druge Srbije ne nudi rešenje. Evo, ja ga nudim: hitno organizovati punoletne osobe koje nikada nisu učestvovale u izvršnoj vlasti (zainteresovane za izgradnju društva u kome će svi imati jednake šanse), kazniti sve aktere iz devedesetih, pa onda i profitere postpetooktobarske kvazidemokratije. Nema ideološke netrpeljivosti niti ostrašćenog revanšizma već samo egzaktne pravde potpomognute matematikom. Nekretnine i devizni računi koji su od početka devedesetih prepisivani na svekrve i fiktivno razvedene supružnike moraju da se vrate u državno vlasništvo, iz koga su sistematski isisavani. Misteriju porekla kapitala kojim su privatizovane firme može razrešiti nekoliko knjigovođa sa srednjom školskom spremom. Lažnoj aristokratiji oduzeti moć i vratiti je među razvaline donje-srednje klase, odakle se bezobrazno vinula u društvenu elitu profitirajući na ratnom i poratnom haosu. Pri sagledavanju nematerijalne štete (na primer kretanja raznih boleština i mortaliteta po godinama) treba angažovati postojeće institucije, poput Zavoda za statistiku. Za tu štetu neko takođe treba da plati, umesto što i dalje ždere u Franšu o državnom trošku a posledice stresnih 1990-ih pripisuje osiromašenom uranijumu i zaveri farmaceutskih korporacija protiv Srba.

Nego, sinoć sam malo „guglao“ i nikako da shvatim gde živi Borjanka. U Londonu ili Kanu? Svejedno je. Ona ima pravo da drži glavu u pesku kraj Antiba, šeta Kroazetom, uzdiše pored Temze i sa lepe distance idealizuje nešto što je u svojoj prirodi naopako i zlo. Zamalo da se i ja složim sa njom nakon svega desetak dana provedenih izvan Srbije. Ipak, meni takve metamorfoze od „najsrba“ do „najevropljana“ deluju prihvatljivo samo iz Metamorfozisa (jer me ovoga trenutka ne sprečavaju da uživam grickajući krofnu na plaži), ali ja se prekosutra vraćam u Beograd. Sa sobom nosim i pomenuti suvenir od 28 evra koji će mi za neki dan reći da li sam bio dobar dijagnostičar.

Peščanik.net, 10.07.2013.

http://pescanik.net/2013/07/pozdrav-borjanki-sa-pescanih-plaza-sitonije/

 

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

 

Komentar redakcije Danas-a: U korist velikih

Nataša B. Odalović: Sve je jednostavno

Небулозно. Зато га и зову ”тајкун”

Писмо непријатељу

DRAGOLJUB PETROVIĆ: Dve Srbije u turbo-folku

Последице ”колективизације”

Видовдан и државни непријатељ

Ко је највећи српски издајник?

Информер: Протест радника у култури ”Стоп уништавању културе”

Бошко Обрадовић: Kако је Вучић постао лидер Друге Србије?

Ако је оскрнавио Видовдан, зар да му проблем представља дрво-запис?

Радослав Видаковић: У име Оца, и Сина, и Великог координатора

Stiže Đukanović – Osniva se balkanska policija ”BALPOL”: BALKANSKA PODVALA OKORELIH LOPOVA

Vladan Jovanović: Rađanje balkanske Kolumbije

Srbija do Kabula

 

Komentar redakcije Danas-a: U korist velikih

 

Opet su nas pohvalili. Vinsent Dežer je sa odobravanjem klimao glavom, a predstavnici Američke privredne komore, Saveta stranih investitora i kluba „Privrednik“, koji su i organizatori skupa „Srbija se okreće ekonomiji – odgovorno zajedno do izlaska iz krize“, potvrdili su glavnim govornicima Mlađanu Dinkiću i Aleksandru Vučiću da reforme u Srbiji idu pravim smerom.

Na još jednom od sličnih panela koji se u poslednjih desetak godina održe s vremena na vreme, predstavnici vlasti i krupnog kapitala utvrdili su da za srpsku ekonomiju ima nade. Da li to isto misle i mala i srednja preduzeća, koja čine 98 odsto privrednog miljea, ili sindikati, to se nije moglo znati, jer niko od njih na uvaženi skup nije pozvan. A to je već pomalo čudno jer je jedna od glavnih tema bila izmena Zakona o radu, za koje sindikalci tvrde da su antiradničke.

Ali se i to da razumeti, jer da su bili prisutni, na primer, neki od nezavisnih sindikata, teško da bi progutali bez većeg incidenta izjavu prvog potpredsednika koji je ustvrdio da će poslodavci „ako tako odluče“ otpuštati „lenje i nepotrebne“, ali nikako dobre radnike. Možda bi takvu ocenu i prećutali da je izrečena, recimo 1991, ali sada, kad su širom Evrope zbog ekonomske krize krenula masovna otpuštanja, niko sa zdravom pameću neće poverovati da je reč o „lenjim i nepotrebnim“, čak ni kada se to kaže u hipotetičkom tonu. Da su neki od sindikalaca bili prisutni, moguće je da bi se čulo ono što javno govore, da tako rigidan zakon o radu kakav se sprema da donese srpska vlada, nema niko u Evropi. Ali, kako vlast, krupan kapital i stranci tvrde suprotno, jasno je zbog čega sastav prisutnih nije bio drugačiji.

Jasno je i zbog čega nije bilo malih i srednjih preduzeća. I njihovi stavovi bi pokvarili idiličnu sliku konferencije, jer iako se u mejnstrim ekonomskim stručnim krugovima govori da je šansa Srbije u razvoju tog sektora privrede, ipak nijedan od njihovih zahteva nije se našao u planu Vladinih antikriznih mera. A oni su tražili suzbijanje sive ekonomije, bolju carinsku i kontrolu javnih nabavki i istinsku reformu u javnim preduzećima.

Rečeno je na skupu čak i da javna preduzeća više neće biti „krave muzare“ političkih partija, ali su se iz malih i srednjih preduzeća, a bogami i u sindikatima, dodatno zabrinuli. Od koga će sada da se „muze mleko“ kad je od naroda i privrede već sve isceđeno, a stranci i krupni kapital sigurno neće odobriti neke druge izvore?

www.danas.rs

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

 

Небулозно. Зато га и зову ”тајкун”

Писмо непријатељу

Нема ”али” између развоја пољопривреде и реиндустријализације Србије

Обичан маркетинг. Јалово, безидејно, наставак штеточинске економске политике…

DRAGOLJUB PETROVIĆ: Dve Srbije u turbo-folku

Последице ”колективизације”

Видовдан и државни непријатељ

Да ли постоји трећи пут?

 

Победник

 

Prvi reket sveta Novak Đoković u ponedeljak je u Londonu bio domaćin Gala večere na kojoj je sakupljeno milion i 200 hiljada funti za decu u Srbiji.

Dobrotvornu večeru organizovala je Fondacija Novaka Đokovića, a prisustvovali su joj brojne zvezde, među kojima su bili i Goldi Hon, Kejt Hadson, Naomi Kembel, Boris Beker, Džerald Batler, Ričard Brenson, Tim Henman, Džeremi Piven, Marion Bartoli i Roni Vud. Takođe, svojim prisustvom Gala večeru su uveličale i princeze Beatris i Judžin od Jorka, kao i njihova majka Sara Ferguson, vojvotkinja od Jorka.

Gala veče u Londonu organizovano je samo dan posle finala Vimbldona, u kojem je Đoković poražen od Marija u tri seta. Novakova devojka Jelena Ristić, inače direktorka Fondacija, istakla je da joj je zadovoljstvo što je učestvovala u organizaciji humanitarne večere. Bivši britanski teniser Tim Henman za B92 je pohvalio je Novakov humanitarni rad i želju da pomogne svom narodu. „Ovo je dobra prilika za Novaka da pomogne svom narodu. On ima veoma uspešnu karijeru i uzor je milionima ljudi. Lepo je što svi zajedno možemo da doprinesemo višem cilju“, istakao je Henman.

Milijarder i vlasnik kompanije Virdžin Ričard Brenson rekao je da je sa zadovoljstvom prihvatio Novakov poziv da bude gost na Gala večeri. „Mnogo sam pričao sa Novakom o vašoj zemlji, on je je puno voli. On je pravi ambasador Srbije, a ova njegova fondacija je uradila mnogo za decu tamo. On na najbolji način predstavlja svoju zemlju, sportski podnosi poraze i odnosi se prema njima isto kao prema pobedama“, rekao je Brenson za B92.

Legendarni gitarista Roling Stonsa Roni Vud ponudio svoju ličnu gitaru, dok je Džerard Batler ponudio 10.000 funti za ‘izlazak’ sa Džeremijem Pivenom.

Đoković će nakon poraza u finalu Vimbldona napraviti pauzu od nepunih mesec dana kako bi se potpuno odmorio i pripremio za letnju seriju turnira na američkom betonu – Montreal, Sinsinati i US Open.

Б92

Небулозно. Зато га и зову “тајкун“.

Или, “краљ шећера“. Љубимац естраде, естрадних певачица и таблоида.

Хоће да отвара руднике, нпр. никла, и око рудника да производи нпр. органску храну.

Или, БДП Швајцарске је око 640 милијарди долара. “Краљ шећера“ је израчунао да са повећањем пољопривредне производње за 1.2 милијарде долара можемо бити богатији од Швајцарске.

БДП Србије је око 30 милијарди долара, плус 1.2 милијарде једнако је 31.2 милијарде. Када би се дуплирали приходи у рударству то је мање од 35 милијарди. 

Да стигнемо (не да престигнемо) Швајцарску потребно је да увећамо БДП за још 600 милијарди долара. То није могуће уз овакве тајкуне и политичаре на власти. 

Сигуран је да су људи у Србији много глупи и да ће Србија остати колонија. 

>

Miodrag Kostić: Srbija može bolje od Švajcarske

Beograd — Miodrag Kostić, predsednik Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“, koji je i predsednik MK grupe, podsetio je da Srbija ima 4,5 miliona hektara obradivog zemljišta i ukoliko bi navodnjavala 450.000 hektara, to bi značilo dodatni godišnji prihod od 1,2 miliajrde dolara.

Kada je reč o rudnom bogatstvu, „Srbija ima dokazanih rezervi u vrednosti od 266 milijardi dolara, a koristi svega 3,7 milijardi dolara“, to znači da Srbija ima 263 milijarde dolara neiskorišćenog rudnog bogatsva, rekao je Kostić. On je napomenuo da Srbija trenutno koristi 0,07 potencijala Dunava, a stepen iskorišćenja te reke mogao bi biti 0,72 odsto.

On je istakao da će Srpski poslovni klub „Privrednik“ i druge asocijacije privrednika, pružiti vladi punu podršku u sprovođenju bolnih, ali neophodnih reformi.

TANJUG

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Кад би Ворен био ја…

Монсанто и МК Комерц

Dragoljub Žarković: Kole Šećer i Miša Slani

Писмо непријатељу

Од комунистичких Шојића до досовских ”стручњака”

Нема ”али” између развоја пољопривреде и реиндустријализације Србије

KUSTURICA: Opasnost da oboli 40 odsto Šumadinaca

”Финансијер странака” који ”нема везе са приватизацијом”

Обичан маркетинг. Јалово, безидејно, наставак штеточинске економске политике…

VUK MUJOVIĆ: Osnova srpske tranzicije

DRAGOLJUB PETROVIĆ: Dve Srbije u turbo-folku

”Atlas Shrugged” од Ayn Rand – на српском језику

Последице ”колективизације”

Видовдан и државни непријатељ

”Србијом влада сто породица”

Да ли постоји трећи пут?

Последице “колективизације“*, диктатура и окупација (од Османлија до Нато) – “инстикти стада“ и “робовски менталитет“

.

Ана Селић: ТО, НИСМО МИ

На шта личи кућа попуцалих зидова кроз које продире ветар, чији кров пропушта и мању кишу а камоли пљускове и снегове, у чијем су се влажном и запуштеном подруму запатили пацови? На шта личи њен воћњак, зарастао у густу траву, грана изломљених од немара и олуја, и неокопана башта у којој између корова случајно никне неки заборављени лук, неизвађен кромпир, или парадајз од прошлогодишњег, неубраног плода? На дом?

Расли смо уз причу да је наша кућа таква зато што је насред друма којим би сви да иду, куда год да их њихов циљ мами а гордост гони; уз њу су израсла наша деца, а сада стасавају и унуци, ако их има. Прича је била добра јер је у себи имала истине. О томе сведочи и амбар, још урушен од бомбе, и бабин гроб на оближњем брежуљку – умрла је у 92-ој од рака материце и сахрањена поред петогодишњег праунука кога је однела леукемија. Прогреса, очито, има: укућане су путници нашим друмом некад проређивали и тифусом и великим богињама, а данас то чине на почек, уз помоћ нуклеарне физике, и смањен ризик по себе.

Пред кућом седимо ми: неко на троношцу склоном превртању, још једном доказу да је немогуће постало могуће, неко у белој пластичној столици која ће надживети и то мало унука растрчаних по дубокој трави пуној крпеља и –  надамо се – само безопасних змија, неко у фотељи од ратана, волшебно пристиглој у оближњи „шопинг мол“ негде из Југоисточне Азије.

У руци нам је мобилни: чекамо да стигне порука од банке да је пензија легла. Знамо да је можда последња, али знамо и да је боље ишта него ништа. Ништа јако добро памтимо – кад новац није вредео ништа, кад су наши момци гинули за ништа, кад смо гласали за оне који су били и остали ништа, који су обећавали и урадили ништа. Ишта је, дакле, наш живот.

Са децом која су отишла јер им се наше „ишта“ мање свиђало од великог „све“ обећаног у туђој кући, разговарамо скајпом, кад временска разлика од минус-плус шест до девет часова дозволи. Наравно, ако интернет ради и има струје. Кад ради и кад има, готово да се радујемо; наше „ишта“ тада некако нарасте, чак постане и „нешто“.

Природно је што су деца отишла: ми смо своје одживели, а њима то тек предстоји. Тамо негде има кућа кроз које не дува ветар, чији су травњаци уредно подшишани, и где се пред кућом седи само уз батлера и базен. Познато је да смо успешнији у свему од оних који су у таквим условима генерацијама расли – ти су заборавили на продорност и сналажење, амбиције су им усахле неподстицане невољама и лишавањем. Доћи ћемо до њиховог боље и брже него они сами.  И при тим мислима наше „ишта“ још мало набубри, пунећи нам празнину у души.

Ако нам дојади поглед на некако увек исти призор, можемо ући у кућу у којој се телевизор никад не гаси. Погледати, у реалном времену, шта има наФарми – ко се с ким и како смувао, ко је коме боље подметнуо, завукао, увалио, у Београду, Бриселу или Приштини, свеједно. Између политике и спорта, биће и културе – можда ће нам Дива опет причати шта мисли о претенденткињама на њен положај, исходима хиљадитих по реду ванредних избора, економији, образовном систему, реформама, одрживом развоју, борби против организованог криминала…

Како пева, тако и говори. Али, одрешита је и самопоуздана, увежбана до врхунца, сасвим свесна да је ово њен свет, без остатка. За оно чиме је природа није обдарила, побринули су се наука и медији. Прво је помогло да све пластично на њој изгледа као право, а друго да све право у њој делује безалтернативно. Толико, да ћемо је гледати у разним инкарнацијама на сваком од 135 кабловских канала, а колико сутра – јер наука не зна за границе – можда и на свих 250, до краја наших технолошки усавршених живота.

Уз бенседине, бромазепаме и диазепаме падамо потом у сан да бисмо отписали још један исти, безалтернативни дан – обамрли у напола урушеној кући на запарложеној земљи, чекајући да нам неко с оне стране екрана још једном објасни шта треба да мислимо и желимо, срећни што није и горе. Јер и кад кажемо „Ово је дно“, знамо, негде дубоко у себи, да је дно људског пада релативан и увек помичан појам.

ЦЕО ТЕКСТ:

http://www.srpskilist.net/gledista/to-nismo-mi

…

Srđan Milošević: Chariots of fire

(…) Naime, veliki broj vozila koja saobraćaju na ulicama Beograda (oko jedne trećine) snabdevena su klima-uređajima, kao svojevrsnim civilizacijskim minimumom i jednoj od pretpostavki za komforan prevoz tokom letnjih meseci. Osim onih vozila u kojima narečeni civilizacijski minimum ne postoji, problem se zaoštrava pošto ni u onima u kojima uređaj postoji on često ne radi ili radi bez efekta, budući da putnici, iz neznanja, nepažnje, inata ili ko bi znao kog još razloga otvaraju prozore dok je klima-uređaj uključen, čime se rad uređaja čini neefikasnim. Nekada se događa da vozač ostavi klima-uređaj uključen uprkos otvorenim prozorima, to traje neko vreme, pa vozač na kraju isključi rashladni uređaj. Dešava se i da, iako su svi prozori zatvoreni, klima tako slabo radi, da se njen efekat ne oseća, pa putnici gunđaju i na kraju se uvek nađe neko ko otvori prozor, što ponovo ne rešava problem, ali pokreće novu dilemu: da li je ipak bolja i koliko-toliko uključena klima, ili je bolje da se, kada klima ionako slabo radi, otvore svi prozori, i omogući makar kakvo strujanje vazduha, pa koga zapahne osvežavajući pramen povetarca, taj se može smatrati srećnim.

Moguće su i dešavaju se i druge varijacije: da u jednoj polovini autobusa prozori budu zatvoreni i da se u toj polovini autobusa oseća „blagodat“ rashlađivanja , dok se u drugom delu autobusa ljudi preznojavaju pored otvorenih prozora kroz koje ulazi malo vazduha i mnogo vreline julskog sunca. Ovakva situacija traje samo dotle dok vozaču „ne pukne film“, tj. dok ne isključi klimu (jedan je to učinio čak sa sadističkim užitkom uz komentar da „stoka“ i treba da se „kuva u sopstvenom smradu“), besan zbog nesavesnih putnika koji, uprkos tome što mogu da osete da je klima uključena, ipak otvaraju prozore ili ih ne zatvaraju ako ih je već neko drugi optvorio. Neće ili ne znaju da treba – teško je reći… A kada se svemu pridoda još i suštinska nezainteresovanost samog prevoznika za rad klima uređaja (jer je tada veća potrošnja goriva) ili pak neka „računica“ samog vozača koji će prijaviti da je klima-uređaj bio uključen, iako nije, pa će razliku u gorivu sipati u rezervoar svog automobila, situacija postaje idealno loša i zapravo dobijamo jedan problem koji se može opisati kao jednačina sa svim nepoznatim, uključujući i željeni rezultat: niti se zna ko je „kriv“ što klima-uređaji ne rade, ni da li ne rade jer su pokvareni ili su samo isključeni, ni da li su isključeni zbog otvorenih prouzora, ni da li su prozori otvoreni jer ne funkcionišu klima-uređaji, ni da li uopšte želimo da oni funkcionišu!?

Naravno, svako može iz svog iskustva da dopuni ovih nekoliko situacija čitavim nizom drugačijih scenarija, ali jedan scenario se najređe ostvaruje, a to je onaj kada se sklope optimalni uslovi, tj. da je jačina klime odgovarajuća, prozori zatvoreni, a putnici razumni da ih ne otvaraju, odnosno spremni da uljudno upozore one koji se mahinalno dohvate ručke na prozoru kako bi otvorili prozor da nema potrebe da to rade, jer je uključen klima-uređaj.

(…) Primer sa klimatizacijom u javnom prevozu svojevrsna je paradigma modernizacije Srbije, ilustracija unutrašnjih aporija tog procesa. Sa jedne strane, nemoguće je odmah zameniti sva vozila novim autobusima u kojima će pitanje klime biti sistemski rešeno. Sa druge strane, nedopustivo je (jer nema razloga) da se ljudi voze u autobusima u kojima nema jednog tako elementarnog činioca komfora kao što je klima-uređaj, ma koliko da je autobus star. Ali klima-uređaj će biti efikasan samo ako je ispravan, uključen i ako su prozori zatvoreni. To zahteva „saradnju“ onoga ko finansira ugradnju klima-uređaja i koji će nabaviti kvalitetnu rashladnu opremu; zatim onoga ko instalaciju vrši i koji će posao uraditi dobro; potom vozača koji uključuje uređaj i, konačno, putnika koji zatvara prozore.

ЦЕО ТЕКСТ:

http://pescanik.net/2013/07/chariots-of-fire/

…

Boris Jašović: Bus ekstraplus izveštaj

(…) Dakle, vozim se nedavno gradskim busom. Nekoliko stepeni je iznad tridesetog podeoka, a na vozilu zamandaljeni prozori. Valjda zbog toga što klima-uređaj radi punom parom. Jedino me čudi što izostaje efekat sutona na Pešterskoj visoravni. Umesto toga, temperatura naginje neobično visokim vrednostima, pa me subjektivni utisak da se vozimo centralnim predelima Atakame nikako ne napušta. Po svemu sudeći, umesto da hladi, klima zapravo zagrejava prostor. Putnici su zajapureni, na ivici nesvesti, ali nikome ne pada na pamet da otvori prozor.

Starija gospođa, sa lepezom u ruci i početnim simptomima kolabiranja, odoleva iskušenju da odškrine prozor. Sličnu mogućnost ignoriše i tip s licem serijskog ubice i istetoviranim krstom, koji poslednjim atomima snage uspeva nekako da se prekrsti kad promilesmo pokraj lokalne crkve. Da kojim slučajem na staklima nisu izlepljene nalepnice – ne otvaraj prozor dok radi klima – pomislio bih da putujem s ekipom okorelih mazohista. Ovako, shvatam da je kvaka u tome što niko ne želi da ekstremnim nekonformističkim ponašanjem, poput otvaranja prozora dok je pokvarena klima, prekrši jedno od svetijih pravila Gradskog saobraćajnog.

Niko, po cenu toplotnog udara, ne želi da u očima drugih ispadne palanački filozof. Ljakse – što bi rekla današnja omladina. Napokon, tip sa bradicom a la Cune Gojković i Vudi Alen cvikerima (izvan svake sumnje slobodnolebdeći intelektualac), odlučuje da se žrtvuje. Manično počinje da drmusa, po svemu sudeći zaglavljeni „busplus šiber“, ali mu ta građanska inicijativa donosi samo bujicu negativnih komentara tipa „vidi ovog – ne zna da čita“ ili „džaba nam Evropa kad primitivci ne poštuju pravila“.

ЦЕО ТЕКСТ:

www.danas.rs/bus_ekstraplus_izvestaj

…

* Kolektivizacija je u komunističkim zemljama, po pravilu, sprovođena nasilno uz jake represivne mere. Stvaranjem državne svojine kroz nacionalizaciju i konfiskaciju, kao i privrednim planiranjem i kolektivizacijom, menjana je privredna i socijalna struktura i stvaran ekonomski ambijent u kom je, u etatizovanoj privredi, sve tokove kontrolisala partija na vlasti.

Wikipedija

…

СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

• ЕКОНОМСКИ КОНЗЕРВАТИВИЗАМ
• БОГата Србија
• Јелена Јанковић и Ана Ивановић
• Бити Србин православац 
• ”Atlas Shrugged” од Ayn Rand – на српском језику
• Информер: Протест радника у култури ”Стоп уништавању културе”
• Новак није Србин???

Египат, Сирија, Косово и Метохија – увод у велики рат

 

Дамаск – Светску јавност је потресао шокантни видео снимак, који се нашао у мрежи. Радикални исламисти из сиријске опозиције свирепо убијају католичког свештеника Франсоа Мурада и још два хришћанина. На снимцима се добро види како устаници секу главе уз узвике „Алаху ахбар!“, док окупљена „публика“, у којој су и деца, посматрају овај догађај, а појединци чак снимају чин извршења казне на мобилне. Како јавља информативна агенција Ватикана, нападачи су заузели манастир, у којем су живеле њихове жртве. Ово убиство је наредни доказ прогона хришћана на Блиском истоку, конкретно у Сирији, изјавио је за „Глас Русије“ познати шпански ватиканиста, директор католичког часописа „Religión Digital“ Хосе Мануэл Видал. Нема сумње да се на хришћане у Сирији врши притисак, а са почетком грађанског рата њихов положај се још више погоршао. Чињеница је да је извршено убиство, то су потврдили представници фрањевачког реда и непосредно Ватикан. Хосе Мануел Видал изнео је своју забринутост поводом масовног егзодуса хришћана из Сирије, уосталом и другог становништва ове земље. Разлог је у ескалацији конфликта у земљи и могућности доласка на власт радикалних исламиста, уколико падне режим Башара Асада. Уколико исламисти дођу на власт, тамо једноставно поклати хришћане. Ватикан то добро зна. Папа Фрања је више пута позивао сукобљене стране да зауставе крвопролиће и да започну преговоре. Осим тога он је задужио низ високопостављених католика, међу којима и представнике Апостолске нунцијатуре у Дамаску, да покушају да утичу на ток конфликта. Са своје стране, председник шпанске Асоцијације жртава тероризма (ACVOT) Хосе Варгас изјавио је за „Глас Русије“, да је неопходан хитан прекид насиља у Сирији, које већ прети међународној безбедности. Веома сам забринут чињеницом да вечину сиријских устаника чине радикални исламисти, прави екстремисти, и њихов начин мишљења је је типичан за озлоглашене терористе. Уколико светска заједница на озбиљан начин не буде изнела забринутост у вези ситуације у овој земљи, тамо никада неће бити мира, и према томе, рат ће се проширити далеко ван простора Блиског истока. Виктор Чебурашкин / Глас Русије/ВасељенскаТВ

…

Москва – Председник Русије упозорава да сукоби присталица и противника свргнутог председника Мухамеда Морсија у Египту прете да прерасту у грађански рат. „У Сирији већ букти грађански рат, а Египат иде у том правцу. Ми бисмо волели да египатски народ избегне такву судбину“, изјавио је Владимир Путин током посете Казахстану, пренео је АФП.

…

Непознати нападачи убили су свештеника Коптске православне цркве на Сјеверном Синају, што би могао бити први напад након што је свргнут председник Мухамед Мурси.
Свештеник Мина Абоуд Схарвин нападнут је у суботу у обалском граду Ел Арисху.
То је само један од неколико напада за које се вјерује да су их починили побуњеници, међу којима су и пуцњава на четири војна пункта у тој области, рекли су ти извори на које се позива Реутерс. Мурсијева Муслиманска браћа жестоко су критиковала поглавара Коптске православне цркве Египта Тавардоса Другог, духовног вођу око осам милиона хришћана, јер је благословио свргавање с власти Мурсија. Такођер, критиковали су га јер је био присутан када је командант египатских оружаних снага генерал Абдел Фаттах ел-Сисси објавио да је суспендован Устав, наводи британска агенција.

…

Redakcijski komentar Danas

Da li je Muhameda Morsija, svrgnutog predsednika Egipta, stigla „Lazareva kletva“? Taman što je Egipat, prema rečima kosovskog ministra inostranih poslova Envera Hodžaja, priznao nezavisnost Kosova, 26. juna, nedelju dana kasnije vojska, pod vođstvom generala Abdel Fataha el Sisija, ga je svrgnula. Naravno da je egipatsko priznanje Kosova, ukoliko je tačno – a zvanični Kairo zbog zauzetosti unutrašnjim problemima nije potvrdio Hodžajevu tvrdnju – bitno za Beograd i Prištinu, ali je u već dvogodišnjoj političkoj krizi u Egiptu potpuno nevažno. Kad i kako će se završiti drama koja potresa najmnogoljudniju arapsku zemlju, teško je predvideti, ali je lako zaključiti da dobro neće biti. Morsi je legitimno izabran na predsedničkim izborima, a njegova Muslimanska braća osvojila su najviše glasova na parlamentarnim izborima. Ali, očigledno postoje „dobri“ i „loši“ vojni udari, te ni SAD ni EU nisu svrgavanje Morsija tako nazvale. www.danas.rs

…

Дамаск – Влада Сирије поздравља „победу масовног народног покрета у Египту, који је свргнуо пројекат исламизације државе и заштитио демократију и политичку разноврсност“. У саопштење сиријског званичног извора подвлачи се да је пад режима „Муслиманске браће“ у Каиру „прекретница у историји“.

…

Каиро – Готово 100 жена биле су жртве „осионих сексуалних напада“ на Тргу Тахрир током четири дана протеста против египатског исламистичког председника Мохамеда Морсија, саопштио је Хјуман рајтс воч.

…

Београд – Након одлуке одборника српских општина са севера окупираних територија о конституисању привремене Скупштине Аутономне покрајине КиМ, председник општине Бујановац Јонуз Муслију затражио је да Албанци из те општине и општина Прешево и Медвеђа прогласе Скупштину Прешевске долине. Он је рекао да су Срби са севера окупираних територија оснивањем Скупштине прогласили аутономију на окупираним територијама и најавили отцепљење и припајање Србији, што би „морали да ураде Албанци на југу Србије“.

…

КУРШУМЛИЈА – Најмање две особе албанске националности су рањене на административној линији са Косовом у куршумлијском селу Боровац у оружаном сукобу са припадницима Жандармерије, изјавио је агенцији Бета командант Жандармерије Братислав Дикић. „Група Албанаца је напала из аутоматског оружја патролу Жандармерије на територији Србије у атару куршумлијског села Боровац”, рекао је Дикић. Дикић је рекао да је Кфор обавестио Жандармерију да су рањена два Албанца и да су они пребачени у болницу у Приштини. Командант Жандармерије је рекао да се сумња да је у том оружаном инциденту било још рањених Албанаца. Они се, како наводи Дикић, још крију у шумама у атару села Боровац на територији централне Србије. У току је акција потраге за рањенима. „Ако ноћас пронађемо рањене указаћемо им медицинску помоћ”, рекао је командант Жандармерије. Припадници Жандармерије су после инцидента блокирали административну границу са Косовом у атару села Боровац на територији општине Куршумлија.

…

Етничка структура општине Грачаница могла би озбиљно да се поремети изградњом насеља Маригона које ниче на ободу те општине, између села Преоце и Лепина, пишу франкфуртске „Вести”. Лист наводи да је усред њива саграђено око 200 двоспратних вила, а планирано је још толико, као и школа и обданиште. Ту Албанци без дозволе граде неколико стотина објеката и продају по цени од 100.000 до 500.000 евра, чак и на делу земље коју прави власници потражују на суду. Док Срби који живе у околини страхују да би то инстант насеље које буја последње три године могло да промени етничку структуру општине, две косовске општине – Приштина и Грачаница, међусобно пребацују одговорност, пише лист. Лист наводи и пример Дејана Јовановића из села Преоце који годинама захтева да се обустави градња на његовој парцели у оквиру насеља Маригона, али процесу никад краја. Јовановић објашњава да је 2008. године поднео тужбу посебној комори Врховног суда Косова и покренуо судски поступак за повраћај имовине, али да се још не зна у којој је фази поступак.

…

Окупиране територије – Министар иностраних послова Немачке Гвидо Вестервеле данас је у Приштини категорички захтевао да се расформирају „паралелне“ структуре безбедности Србије на северу окупираних територија. После сусрета са ратним злочинцем Хашимом Тачијем, Вестервеле је рекао да Приштина и Београд треба да се заложе за спровођење споразума.

…

Окупиране територије – Тзв. председница тзв. Косова Атифете Јахјага и гувернер америчке државе Ајова Тери Бренстад потписали су у Приштини споразум о партнерству.

Terry Edward Branstad (1946) is an American politician who is the 42nd and current governor of Iowa, having held the office since January 2011. Branstad was the 39th governor of Iowa from 1983 to 1999 and President of Des Moines University from 2003 to 2009. He is a member of the Republican Party. He is the longest-serving governor in Iowa’s history and the second-longest serving governor in the history of the United States, behind George Clinton of New York.

…

Пекинг / Москва – Нова руско-кинеска војна вежба која ће бити одржана у Јапанском мору и на полигону Чебаркуљ (Јужни Урал) представљаће још један у низу корака у припреми руских и кинеских оружаних снага за стварну борбену међусобну помоћ.

…

Москва – Улица са именом Уга Чавеза појавилa ce данас у Хорошевском реону на северу Москве. „Ја сада изразито осећам да сећање на Чавеза живи“ – рекао је на свечаном отварању председник Венецуеле Николас Мадуро.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

У Звечану конституисана Скупштина АП КиМ!

Некада смо поштовали Вељка Петровића, Станоја Главаша, Гаврила Принципа, Драгутина Драгутиновића Аписа, Радомира Путника, Живојина Мишића, Степу Степановића…

…

Excellent speech by Swiss member of Parliament Oskar Freysinger

Michael Savage about Hillary Clinton, Susan Rise & Samantha Power

NATO-backed Kosovo government murders Serbs to steal their organs

Open Society & al-Qaeda & Kosovo i Metohija

Srebrenica – “A town betrayed“, Ola Flyum, Oslo, Norway

The Muslim “Overtaking” of France

Michael Savage proves KOSOVO is SERBIA!

Savage and the fall of the U.K.

What is the Vatican hiding?

Kosovo’s Mafia: How the US and allies ignore allegations of organized crime at the highest levels of a new democracy

…

The forgotten Orthodox Christians of Bosnia and Kosovo

Lee Jay Walker

Global Security News

http://global-security-news.com/2011/05/09/the-forgotten-orthodox-christians-of-bosnia-and-kosovo/

Бошко Обрадовић: Kако је Вучић постао лидер Друге Србије?

Не желим да трошим време на анализу политичких криминалаца, које представљају Ивица Дачић и Млађан Динкић. Они ће ионако завршити као монета за поткусуривање страних центара моћи којима верно служе, а обрисаће их лично Александар Вучић као предизборне адуте на неким од следећих избора на којима треба наћи жртвено јагње за све што не ваља у држави и обезбедити нови мандат на власти. Желим да овом приликом говорим о ономе о коме наши медији више не смеју да изговоре ниједну критичку реч и који се великом брзином приближава статусу новог Тита.

(…) Као што је Војислав Коштуница послужио петооктобарским револуционарима као кишобран за долазак на власт и уништавање српске привреде, културе и државе у целини, тако је и болесна лична политичка амбиција Томислава Николића да по сваку цену постане председник странке и државе пре пензионисања послужила Александру Вучићу да под тим плаштом направи најуспешнију прозападну политичку странку у Србији новијег доба – ЛДП плус. Не заборавимо да је на тај начин уништена и највећа опозициона национална политичка странка. Следе, као прво, узимање Монтгомерија и других странаца за политичке и маркетиншке савете (све до промене личног изгледа који се мења у складу са променом политичких идеја), као и тајкунске и друге паре за прављење странке. Читав политички маневар задржавања посланичких мандата у Скупштини Србије, медијска проходност и све друге потребне испомоћи дошле су као директна инвестиција Демократске странке и тадашњег шефа свих безбедносних служби у Србији Микија Ракића, који постаје и остаје Вучићев близак пријатељ. Дакле, док се представља као опозиција жутом предузећу, које уништава Србију, Вучић другује са срцем ове криминалне дружине и директно преко њихове помоћи формира нову странку – данас владајући СНС. Да ли знамо шта све проистиче као његова обавеза из овог пријатељства и дугова Александра Вучића према домаћим и страним менторима који су га довели на власт?

Цео текст:

II део

www.vaseljenska.com/bosko-obradovic-kako-je-vucic-postao-lider-druge-srbije

I део

Народни фронт (1), или зашто смо доживели пораз

следи III наставак

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

 

Ако је оскрнавио Видовдан, зар да му проблем представља дрво-запис?

Информер: Протест радника у култури ”Стоп уништавању културе”

Радослав Видаковић: У име Оца, и Сина, и Великог координатора

Коме одговарају и коме служе запослени у ВОА и БИА?

Мали, кога шаљеш у Мали?

Видовдан и државни непријатељ

DRAGOLJUB PETROVIĆ: Dve Srbije u turbo-folku

Бити Србин православац (данас, у Северној Србији)

Nataša B. Odalović: Sve je jednostavno

Дејан ПЕРИШИЋ: Oдговорност је на Дверима и ДСС-у

Остоја Симетић: Ко може да сруши Алека и његов двор?

Његова Светост Патриjарх се оградио од јавног наступа митрополита Aмфилохиjа и владике Aтанасиjа

У Србији је 1 од 3 гладан и православни Срби немају овакву организацију

UDBA – ознака (не)квалитета

ПОЛЕМИКА НА ДЕСНИЦИ

ПОЛЕМИКА НА ДЕСНИЦИ – НАСТАВАК

ПОКРЕТ ОТПОРА и УСТАВОТВОРНА СКУПШТИНА

Србија без опозиције

 

Nataša B. Odalović: Sve je jednostavno

 

Sve je jednostavno: Niti se protiv hegemonije mogu boriti palančani, niti se služeći imperijalizmu na lakejski, groteskni način može kritikovati palanka, a nekmoli, šest vekova star hrast poseći!

„Prvi put posle 20 godina prioritet u radu Vlade biće ekonomija, a ne politika. To je jedna velika i ogromna promene našeg palanačkog duha o kojem je govorio Radomir Konstantinović“ (A. Vučić), „Hoćete li auto-put ili nećete? Ili hrast? Treba da se oslobodimo palanačkog duha, koji kaže „hoću hrast od šest vekova, a ne auto-put. E, pa ja hoću auto-put“ (Vučić o Koridoru 11 i hrastu u selu Savinac kod Takova, prenosi Kurir).

„Palančanin, međutim, verniji je palanci nego samom sebi, bar po osnovnom svom opredeljenju. On nije pojedinac na personalnom putu; on je sumum jednoga iskustva, jedan stav i jedan stil. Ono što on čuva, kad čuva palanku, to je taj stav i stil“ (Konstantinović, Filosofija palanke).

„I sve to zbog datuma za početak pregovora za prijem tamo gde nas ne žele i nikada nas neće primiti“ (Milorad Vučelić, predsednik Pokreta socijalista, koalicioni partner Vučićeve SNS i šef Aleksandra Vulina, koji je povukao ostavku na mesto šefa kancelarije za KIM Vlade Srbije (Uvodnik vidovdanskom izdanju nedeljnika Pečat 247).

CEO TEKST:

www.danas.rs/palanka__gavrilo

 

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

 

Ако је оскрнавио Видовдан, зар да му проблем представља дрво-запис?

Информер: Протест радника у култури ”Стоп уништавању културе”

Видовдан и државни непријатељ

DRAGOLJUB PETROVIĆ: Dve Srbije u turbo-folku

Бити Србин православац (данас, у Северној Србији)

 

У Звечану конституисана Скупштина АП КиМ!

 

У Звечану је данас конституисана привремена Скупштина Косова и Метохије а за њеног председника изабран је Славко Стевановић који је изјавио да се на овај начин брани уставни поредак Србије и њена државност.

“Само демократска и економски јака Србија може помоћи српском народу на КиМ, али ми не можемо прихватити да цена уласка Србије у ЕУ буде губитак територије и насилна интеграција у институције непризнате државе,” рекао је Стевановић.

Конститутивној седници није присуствовао нико од представника Владе Србије.

Седници је присуствовало 97 посланика који су положили заклетву и усвојили Декларацију привремене Скупштине Косова и Метохије у којој се наводи да је Скупштина представничко тело грађана Србије у покрајини који поштују Устав и законе Србије.

Ако је оскрнавио Видовдан, зар да му проблем представља дрво-запис?

 

Закрштени храст у селу Савинац код Такова, стар највероватније више од 600 година, могао би да доведе у питање радове на изградњи аутопута Београд–Прељина на Коридору 11. Милутин Игњатовић, директор Саобраћајног института ЦИП, каже да је немогуће препројектовати аутопут, јер се храст налази између два тунела. Осим тога, тврди он, на том делу трасе постоје и три моста за које су изливени стубови. Једино преостаје да стабло буде измештено.

– При пројектовању смо имали у виду столетни храст, али нисмо имали другог избора – тврди Игњатовић.

Са грађевинског аспекта према речима Ратомира Тодоровића, директор „Планума”, фирме која на Коридору 11 гради тунеле није компликовано изместити трасу.

– Све се може решити, али о томе искључиво одлучује онај ко плаћа, односно „Коридори Србије. У случају измештања трасе не бисмо били у временском заостатку, јер бисмо се само пребацили на други део трасе, док овај не буде спреман за градњу – каже Тодоровић.

Веровање да ће свако ко оскрнави дрво-запис бити кажњен и да га чека велико зло и даље је присутно у Србији. Истраживања етнолога на терену су показала, да сељани и данас знају које је дрво обележено као „запис” и готово сви се придржавају правила да оно не сме да се оштети. Колико је присутно поштовање светог дрвета показују и истраживања у источној Србији, где се не дира чак ни отпала кора са дрвета.

Љубинко Ракоњац, директор Института за шумарство, недавно је упозорио јавност да ће се храст пресађивањем осушити. Овај стручњак тврди да „ако то технички и буде изводљиво, сумњам да ће се храст примити. Кад пресадите стабла стара десет година, осуше се”. Јер је познато да су гране овако старог дрвета веома крхке, а корен и жиле дуге отприлике онолико колико је храст висок – скоро 40 метара. Храст-запис, према писању медија, има обим 7, 5 метара и заузима површину од четири ара и као такво спада међу најстарија у Србији.

Политика

>

Duboko vređa i građansko društvo Srbije

Više udruženja građana i nevladinih organizacija osudili su izjavu vicepremijera Aleksandra Vučića da je izgradnja auto-puta važnija od hrasta na Savincu. Udruženja su u saopštenju ocenila da je današnjom Vučićevom „neprimerenom izjavom poslata poruka iz Vlade Srbije koja duboko vređa građansko društvo Srbije“.

„‘Ja hoću put’! je poruka građanima – od sada vas niko i ni za šta neće pitati!“, navode udruženja, koja smatraju da se iz te izjave „može zaključiti da potpredsednika Vlade Srbije ne zanima realno stanje na terenu, da ga ne zanimaju standardi, zakoni, propisi i procedure, na čemu počiva svako civilizovano društvo“.

„Od prvog potpredsednika Vlade Srbije je trebalo da čujemo da će se sankcionisati korupcija, aljkavost u projektovanju i da će ostati bez funkcija, bez posla, bez licenci, svi odgovorni za gomilu propusta na koridorima. Očekivali smo rešenje realizacije projekta na korist građana“, kaže se u saopštenju.

Kao autori saopštenja navedena su udruženja građana Evropski pokret, GM Optimist, Stop ekocid u Srbiji, Permakultura Srbije, Ekološki medijski servis Srbije, Vojvođanska zelena inicijativa i Zelena lista Srbije.

Аг.

>

DRAGOLJUB PETROVIĆ: HRASTOVINA

Naš Veliki Vođa ne samo da je spreman da gazi preko mrtvih, nego je spreman da gazi i preko hrastova – utisak je koji se stvorio posle prekjučerašnjeg izlaganja prvog potpredsednika Vlade, a koje je direktno, takoreći „u lajvu“, prenosila TV Pink. Pa je neobavešteni gledalac u prvi mah mogao doći do logičnog zaključka: Bog te mazo, Vučić izbačen sa Farme!

– To mora da je zbog one kučke Stanije – prokomentarisala je prosečna srpska Pink domaćica.

Konferencija za štampu i jeste izgledala tako da je falilo samo da neko priupita prvog potpredsednika: Šta vas najviše nervira na imanju u Lisoviću? Mada ne bi bilo čudno ni da je Vučić to sam sebe pitao, jerbo su Vučićevi medijski nastupi koncipirani od nekoliko pitanja koje mu postavlja novinar i velikog broja pitanja koje Aleksandru Vučiću, lično, postavlja Aleksandar Vučić, lično.

Srpski narod sve to gleda i zaljubljeno uzdiše:

– Je li, burazeru, kako je ovaj Vučić tako izdržljiv, majke ti, u sve se razume, stoji postojano kano klisurine? Od kog materijala su ga pravili?

– Mora da je od hrastovine! – utvrdi dugi iskusno.

– Ne samo da je čudotvorac ko Isus Hrist, nego je tvrd ko Isus Hrast. Istovremeno i hristolik i hrastolik. Pravi vođa – zaključi treći.

Centralna tema Vučićevog izlaganja i jeste bio neki hrast, malo mlađi od Kosovskog boja, koji se isprečio na Koridoru 11. I odmah su se protiv njegove seče pobunili „zeleni“, ali se nisu pobunili „žuti“, jerbo je poznato da se sadašnji lider DS odavno emotivno ne vezuje za drveće, nego dovati motornu testeru kad god mu se neko drvo ispreči na putu. Ili bulevaru. Ili u stranci. I trenutno ga više zanima kako da „iseče“ hristolikog & hrastolikog Vučića, nego šta će biti sa hrastom u Savincu. A „žuti“ se uzdaju i u narodnu izreku: kamen po kamen – palača, drvo po drvo – lomača. U DS tu vide najveću šansu – primećeno je, naime, da je narod širom sveta totalno odlepio – možeš da ih stavljaš na Tantalove muke svih tipova, ali ako primete da vlast oće da iseče neko drvo, odmah počinju revoluciju. Pitajte Erdogana za detalje.

Te je Vučić neoprezno osuo drvlje i kamenje po hrastu, računajući valjda da hrast neće imati pravo glasa na sledećim izborima, a i toliko je posenilio za ovih šest vekova života i rada da od njega i inače nema neke vajde.

www.danas.rs/hrastovina

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

 

Информер: Протест радника у култури ”Стоп уништавању културе”

Видовдан и државни непријатељ

DRAGOLJUB PETROVIĆ: Dve Srbije u turbo-folku

Бити Србин православац (данас, у Северној Србији)

 

Бити Србин православац (данас, у Северној Србији)

 Никола Варагић

 удружење “ТРЕЋА СРБИЈА“ Београд

 

Од почетка Устанка, који је назван и Српска револуција, српски народ подељен је на две  Србије. Са једне стране имамо Србију коју је тада персонификовао Доситеј Обрадовић, са друге стране имамо православну  Србију. Ови први, који су данас друга Србија, дивили су се Европи тог доба, желели су да и Србија буде модерна држава, сматрали су да је Црква назадна[1], а ови други, којих данас у великом броју има унутар прве Србије, желели су обнову средњовековног царства, остали су везани за косовски мит и Русију и често су се опирали сваком напретку. После више векова под окупацијом, српски народ подигао је Устанак. Устанак је подигнут од стране православне  Србије, која је изнела  борбу за слободу. Међутим, од самог почетка, постојале су две визије како треба да изгледа слободна Србија. До 1918. године превласт имају они са визијом  православне  Србије, од 1918. до 1945. снаге су биле изједначене, а након 1945. године превласт унутар српског народа, унутар Србије, имају наследници (у идеолошком и културном смислу) Доситеја Обрадовића, Светозара Марковића, радикала Николе Пашића… Срби тог доба су се, у већини, определили за тековине Француске револуције и немачких илумината (и британских и јеврејских окултиста)[2].

Управо је то света земља данашње (односно, оне од 1945. па и 1918.) владајуће елите у Србији, ”очева и мајки нације”[3]– Француска револуција, немачки илуминати (рационалисти-мистици), британски и јеврејски окултизам, источњачке философије и исламска мистика.

Све што је далеко од Христа блиско је многим Србима из владајуће елите, због тога та елита, која се одрекла Христа, толико жели да постанемо део ЕУ и тражи да се Србија одрекне Косова и Метохије. Због тога је за езотерне  кругове са Запада важно да се ”прихвати реалност”, а то је да је Христ ”илузија”, да се одрицањем од Косова и Метохије српски народ одрекне и Христа, и да без КиМ и Христа постане део европске антихришћанске заједнице[4]. За разлику од антихришћана, хришћани не обећавају Рај на Земљи, те самим тим никога не могу лагати и убедити да их следи на путу стицања благостања, нирване, божанства и сличног на Земљи, у овом телу, у свету после пада у грех. Тај пут се обично заврши тако да онај ко то обећава доживи благостање, а они који га следе не доживе благостање, чак, они су ти који су оном који их предводи омогућили да живи као у рају. Код нас у Србији имамо пример комунистичког маршала који је отерао краља, коме су Срби помогли да отера српског краља – да би уместо српског краља Срби служили хрватском комунистичком диктатору, који не само да је живео као српски краљ, живео је у благостању у каквом су живели енглески или холандски монарх, као најбогатији султани и шеици. Сада се иста прича наставља са приступањем Србије Европској унији.

Политика  рестаурације  средњевековног царства, уређења и живота из периода лозе Немањића, није могућа. Од самог почетка (од Устанка из 19. века) унутар српског народа постоје велики отпори против овакве политике.

Нема ништа ни од рестаурације Југославије и комунизма (Комунистичке партије Југославије). Тачније, то би такође био неуспешан пројекат.

У Србији се данас сударају  две традиције: хиљадугодишња хришћанска  традиција и двовековна просветитељска  традиција. Миленијумима пре прихватања хришћанства Срби су поштовали паганску традицију. Паганска  традиција је своје место нашла унутар православног хришћанства и српске  Цркве, а део паганске и античке  традиције своје место је нашао и унутар просветитељске  традиције, која се темељила на традицији паганске Грчке и Рима и целе Европе (са митском Хиперборејом…). Погрешно је правити сукоб између духовности и науке, као што је погрешно (и није у складу са догматима вере) правити сукоб између духа и тела. На пример, потребно је развијати и духовност и науку. “Језгро“ српског народа чине православни Срби. Срби су имали и имају велике научнике, међи њима је (било) и оних који нису православни хришћани. Зашто би српски свештеници (верници) и научници (атеисти) били у сукобу такве врсте да тај сукоб блокира цео систем, да опада квалитет образовања, да не могу да се договоре око реформе образовног система и томе слично? У школама и образовном програму има места и за изучавање словенске (пра)историје (сада је по српско-словенском календару 7 522. година и то је научна чињеница – постоји довољно извора који то потврђују), и за учење Радосне вести (Јеванђеља) и светосавске  традиције и за учење математике и биологије (теорије еволуције). Не морају сви све да уче, и сви све да знају, не говорим о томе, већ да се могу створити услови да се свако развија и бира према својим уверењима и способностима, а да се они други  не мрзе, потцењују, избегавају… само зато што су или верници, или атеисти, или пагани. Уосталом, какво је то образовање и каква је то историја ако се било која од ових традиција не предаје и преноси новим генерацијама? Какво је то основно образовање и општа култура ако се не знају основне ствари о Перуну, Виду, Христу, Апостолима, Дарвину, Светом Сави, Николи Тесли, Ајнштајну…? Од свих традиција, међу савременим Србима највише је поштована и прихваћена православно-хришћанска традиција.

Без поштовања  традиције,  на првом месту православне, нема српског идентитета, немогуће је решити проблем идентитета. Такође, без поштовања права на различитост и личности другачијег од себе немогуће је доћи до уставног идентитета[5]. Без свега тога, нема државе – нема Србије. Мислим да унутар свих поменутих традиција има довољно Срба којима је стало до Србије и довољно Срба који не желе да се одрекну српског идентитета (макар и само оног дела који признају у оквирима своје традиције).

***

Поставља се питање хомогенизације  Срба у Северној Србији (Војводини) – потребно је да се Срби који живе у Војводини уједине и окупе, али, око чега? Око српства  или  југословенства? Око крста или пирамиде? Око одбране Косова и Метохије и Републике Српске или око уласка у Европску унију?

Ако нестане православно “језгро идентитета“, ако “језгро идентитета“ чини нешто друго, моје мишљење је да Срби, као народ, не могу да опстану – нестаће српски идентитет. То мислим као хришћанин за кога у Христу не постоје ни Србин ни Хрват (“ни Јеврејин ни Грк“). Зашто (ми) је онда важно сачувати православно “језгро идентитета“? Због Христа. Шта то значи? То значи да верујем да међу православним Србима могу да опстану Божије заповести и универзалне људске вредности. Односно, да српска држава може, у односу на остале државе из региона, највише, колико је то могуће у овом свету, отелотовори такве вредности, да их примени у свакодневном животу. Такође, само Србија може да се одбрани од окупатора који долазе ван Балкана, само Срби могу да сачувају словенски идентитет на Балкану. Само Срби могу да сачувају Србију и само Србија може да (п)остане демократска и о(п)стане као антифашистичка држава. Демократску и антифашистичку Србију већ 200 година стварају православни Срби, једини државотворан народ међу народима бивше Југославије. Срби су, уз Грке, у 19. веку предводили борбу за слободу свих народа на Балкану. Срби су створили Југославију у 20. веку. Србија је правни наследник Југославије. Зато је важно данас одбранити Србију, сачувати православно “језгро идентитета“, српски језик и ћирилично писмо.

Само Србија има шансу да постане држава у којој ће се поштовати права свих грађана, односно, има шансу да у највећој могућој мери, колико је то могуће на овом свету, постане таква држава. Каква времена долазе, могуће је да би таква Србија била међу ретким демократским и антифашистичким државама на свету. У региону би била једина таква држава – сигурно. За мене је демократска и антифашистичка држава (Србија) – хришћанска држава. Само у хришћанској држави може бити постигнут највишти степен демократије (људских права и слобода). Хришћани су укинули робовласнички систем. Модерна демократија настала је унутар хришћанске цивилизације. За националисте који нису верници, или су православци само формално – због националних разлога, људи као ја, који Христа стављају испред нације (Христ је и испред ближњих), нисмо праве патриоте и називају нас (пежоративно) “богомољцима“. За верника почетак мудрости је страх од Бога (наравно, то је и даље Бог љубави). Верник зна да није безгрешан. Верник се бори против греха, прво у себи. Верник се највише труди да поштује Божје заповести (да не лаже, не краде, не убија, не чини прељубу…). Верник се моли, и не моли се само за себе и своје ближње. Верник опрашта. Верник не суди. Верник љуби своје ближње[6]. За верника је ближњи сваки човек. Верник нема идола. Верник живи у Истини, и зато не прихвата лаж. Због тога је за православне хришћане неприхватљиво да своју државу граде на другачијим вредностима[7]. Због тога православни хришћани неће своју нацију стварати или бранити на другачији начин. Због тога су Срби у 20. веку увек били на правој страни (против сила зла) у светским ратовима. На том курсу остали су, упркос свим унутрашњим и спољашњим изазовима и проблемима, и после краја Хладног рата, и распада Југославије, до данас, када је већи део Србије под меком окупацијом, а КиМ и под војном окупацијом.

Свестан сам свих грешака[8], тортуре и злочина које су православни Срби чинили припадницима других народа и вера и идеологија током претходна два века. На крају, и они који су се представљали као православни не значи да су били прави хришћани[9]. И данас имамо такве примере[10].

Међутим, када се све сабере (на теразијама које показују добра и зла дела), православни Срби[11] показали су добру вољу према свим суседним народима када су створили Краљевину Југославију[12]. Срби нису водили ратове против Хрвата, муслимана и Словенаца, нису освајали њихове територије. Када су водили ратове на њиховим територијама, то је било заједно са тим народима, за слободу свих Јужних Словена. То је толико далеко ишло да се већи део припадника српске елите одрекао српства и православља (то се најбоље види по томе што данас већина православних, тј. савремених, Срба пише латиницом). Мислим да је део људи из свих народа, али највише српског (тада нису постојали Бошњаци[13], а још увек је било Срба католика…), искрено стварао југословенску нацију. Проблем су представљале верске поделе, зато су многи излаз видели у масонима и илуминатима и new age покрету[14]. Срби се нису светили ни после Првог светског рата, ни после Другог светског рата. После другог великог рата више су се Срби-комунисти светили Србима-монархистима него усташама, балијама… Освете је било и током ратова из деведесетих, али не треба заборавити да је већина српских војника и војних старешина припадала ЈНА, односно, да су деценијама били индоктринирани и дехристијанизовани, као и већина Срба у СФРЈ[15]. У Краљевини народе су представљали њихови сопствени представници, а не клонови (као што су српски комунисти били касније у СФРЈ). За време Краљевине Србије, затим Југославије, комунисти и социјалисти јесу били прогоњени, али ни приближно као што су то били православци за време комунистичке диктатуре. Радикал Никола Пашић јесте био русофил, али је био социјалиста и желео да Србију уреди по узору на Француску. Био је у сукобу са монархијом, и Црквом, прихватио је стварање Југославије да би на крају постао председник владе. Такав пример, да је монархиста био председник владе комунистичке Југославије не да није постојао, већ, убедљивој већини оних који су критиковали КПЈ и маршала било је онемогућено да живе и раде у Србији (СФРЈ). Знам да у Краљевини није било значајно мање репресије, али јесте било знатно више демократије. Тачније, били смо на путу, покренут је процес демократизације. Комунисти су тај процес прекинули. После 1990. и 2000. настављен је процес демократизације, и није много боље стање од времена Краљевине и СФРЈ.

Основа за опоравак српског народа и српске државе је поштовање православне традиције – уз враћање демократској традицији. Пошто демократска традиција никад није заживела[16], говоримо о стварању демократије у Србији. Раније сам објаснио да никада нису сви Срби били православни и да је немогућа рестаурација средњевековоног уређења друштва. Са тим је повезано стварање демократског друштва, и обрнуто, са стварањем демократског друштва повезано је поштовање хиљадугодишње православне традиције у српском народу. То су кораци који су пред нама:

1. Постизање консензуса око друштвеног и државног уређења између “патриотског“ и “грађанског“ блока.
2. Одређивање државних стратегија за наредних 50 година. Услов за доношење стратегија јесте да дође до “националног помирења“ између православних Срба и Срба-комуниста (односно, свих Срба који нису православни са онима који јесу).
3. Постизање консензуса око друштвеног и државног уређења са припадницима верских и националних мањина и са истим радити на доношењу државних стратегија.

Србија мора бити православна држава, али, никада само православна. Ово мора је у складу са демократском вољом већине грађана Србије, тј. Срба.

Бити православац значи бити демократа у миру и антифашиста у рату.

Србија је спремна за – ново. То ново, наравно, има елемената старог.

Свако време и свака генерација мора да остави свој печат постојања, сваки човек мора да покаже да је непоновљива личност. Некад су компромиси нужност а склоност ка компромисима врлина, а некада је обрнуто. Човек мора бити бескомпромисан али и склон компромисима. Са једне стране, ”савршенство се крије у разликама”, а са друге стране, неке разлике суштински деле, јер се неке разлике не могу премостити.

Личност не постаје онај ко нема своје мишљење, коме је увек важније мишљење другог па се стално прилагођава мишљењу другог. Такви су неофити или зилоти према одређеним свештеницима или учитељима које слушају без изграђене критичке свести, без разумевања суштине вере, поштујући и следећи само етику закона и идеалистички нормативизам. Такви су другосрбијанци који не смеју ништа да предузму ако се то не свиђа Хрватима, муслиманима, Албанцима, Западу…  те су смислили ”политички коректан говор” и често као некоректан говор или говор мрже означавају оно што је српски интерес, што је Србима свето, зато што се то другима не свиђа.

Рат се добија у глави и срцу. Срби могу бити под физичком окупацијом, али док остану слободног ума и не предају се у срцу, има наде. Нема боље борбе за православље од те да постанеш добар хришћанин. Бити  светосавац  значи бити  хришћанин.

Војводина ће увек остати Војводина, остаће тај ”географски бренд”, тај дух и језик, то нико неће одузети или мењати. Већину у Војводини чине Срби – да би се укинула аутономија потребно је да већина Срба из северне Србије гласа за тај предлог. Међутим, да би се заиста укинула аутономија за тај предлог морају гласати и грађани који долазе из заједница националних и верских мањина.

Мађарима, Хрватима, Словацима, Русинима, Румунима… који живе у северној Србији треба објаснити и треба их уверити зашто ће њихов свакодневни живот постати бољи после укидања аутономије, како ће добијати више новца директно у своју локалну заједницу, како ће Србија да штити људска права у сваком смислу на сваком делу своје територије[17].

 

———————————————————–

[1]  “Књиге, браћо моја, књиге, a не звона и прапорци!“ учио је Доситеј Обрадовић.

“Возљубљени ученици, Бог преблаги и многомилостиви избавља земљу нашу и љубимо отечество од сужањства турскога, а ми ваља да се старамо да избавимо душу нашу од сужањства душевнога, то јест од незнања и од слепоте ума. Ово избављеније другојаче не може бити разве чрез прилежну и трудољубну науку. Ви видите, дражајши ученици, колико се родитељи и старији ваши старају не само за (х)ранити вас и одевати, него јоште штавише не жале трошка за науку вашу. Содержавају и радо плаћају учитеље ваше, да вас сваким лепим и полезним наукам(а) обучавају и на свако добро настављају, да будете с временом на ползу и на похвалу љубимому отечеству и целоме народу.  Благо вами ако будете учитељем покорни и послушни и ако возљубите мудрост и науку, зашто ово су дарови Божији најмногоценији. Благо и целоме народу сербскому ако ви постанете и будете богољубиви, правдољубиви и просвештени! Од вас ће се ова нација наша просветити и на свако добро наставити, зашто ви ћете бити с временом народни поглавари, судије и управитељи и од вас ће зависити све опште народно благополученије, чест и слава. Ако ли ви будете (сачувај Боже!) зли, неправедни, грабитељи и мучитељи, тешко народу и с вами заједно.  Зато дражајши ученици, будите благонаравни и послушни учитељем вашим, учите се и просвештавајте се у науками и добродетели и бићемо сви срећни и честити пред богом и пред људ`ма које нам дарује драги Бог. Амин!“

Доситеј је Србима говорио о западном рационализму.

Убрзо након смрти Доситеја Обрадовића рођен је дански философ Серен Кјеркегор.

“Ипак, васпитан на Хегелу коме се у младости дивио и сукобивши се са оном стварношћу у вези са којом је Хегел позивао људе да је се у име интереса духа ослободе, Кјеркегор је одједном осетио да се у философија великог учитеља крије издајничка, кобна и лажна саблазан… Он је напустио прослављеног, знаменитог мислиоца и великог научника и пошао, и то не пошао, већ је као свом једином спасиоцу, похрлио “индивидуалном мислиоцу“, библијском Јову. (…) Вера је изнад знања, она је с оне стране знања… За философију духа вера је само несавршено знање, она је знање на кредит које ће постати истинско тек уколико постигне признање ума… Тај положај спекулативна философија никада неће напустити и браниће га свим силама. Гносис – знање, разумевање, њој је драже од вечног спасења… Св. писмо, у правом смислу те речи, нити је знање одбацивало нити га је забрањивало. Напротив, у Писму је казано да је човек био позван да свим предметима да имена.“

Лав Шестов,  “КЈЕРКЕГОР И ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА ФИЛОСОФИЈА“ Глас вапијућег у пустињи, ПЛАТО, Београд 2002. Уместо предговора – Кјеркегор и Достојевски

[2] Масонерија је била присутна и за време Првог српског устанка, масони су деловали и у Грчкој и у Османском царству… Бројни историчари трагове масонерије налазе и касније око Младе Босне и Црне Руке… Зна се да су и Доситеј Обрадовић и краљ Александар Карађорђевић били масони. Дакле, тајне организације (чије централе су на Западу) присутне су међу Србима (српском елитом) већ 200 година. Данас бројни припадници српске елите припадају бројним тајним организацијама, чије су централе на Западу.

[3] Што доказује гласање у скупштини када су скоро сви посланици гласали за предају КиМ.

[4] Наравно, то не значи да на Западу нема хришћана и да је са Запада нестало хришћанство. Није хришћански у мери у којој је био пре 150 или 250 година, али јесте, још увек, делом и хришћански.  Тешко је данас оценити да ли су породичне вредности више угрожене на Западу или на Истоку.

[5] Више на тему вере и верника и оних који нису православни хришћани у тексту: ПРАВОСЛАВЉЕ И МИСТИКА (UDBA – ознака (не)квалитета)

[6] „Да љубите једни друге као што ја вас љубим. Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје“ (Јн. 15,12-13)

[7] “Све је привремено, само је Бог вечит. И све привремено мора се уређивати према вечитоме, ако хоће да задржи сјај и трајност. Тако и земаљска отаџбина мора стајати у служби вечне отаџбине, и свако земаљско царство у служби царства небеског.“ Владика Николај Велимировић

[8] Jednako loše mogla je delovati i afera u kojoj je radikal Puniša Račić (poznatiji po atentatu u Narodnoj skupštini), predstavljajući se kao “naslednik svetoga kralja Dečanskog”, zahtevao da mu se dodeli 3.500 hektara zemlje i šumskih kompleksa manastira Dečani. Republika od 5.10.1922. je pisala kako je Nikola Pašić otezao sa odobrenjem kredita ministru šuma rečima: “Ne dam ti, ako ne daš Puniši šumu”. Novosti od 2.8.1924. prenose razgovor delegacije koja je Pašiću poručivala da uhapsi Račića jer je na svoju inicijativu sekao dečansku šumu. “Ako se ne obustavi seča šume, narod će se dići”, upozoravala je delegacija Pašića, na šta je ovaj lakonski uzvratio: “A mi ćemo poslati vojsku”. Ma kako ova afera izgledala nadrealno, spor između Puniše Račića i Kraljevine SHS rešen je u korist ovog prvog, “na osnovu izvršne presude nezavisnog i pravilnog suda u Peći”. Pobedivši u sporu, Račić je podigao pilanu u kojoj je počeo da prerađuje borovo drvo.

Vladan Jovanović, Jugoslovensko kraljevsko činovništvo u Južnoj Srbiji http://pescanik.net/2013/05/cinovnici-kraljevine-u-juznoj-srbiji/

[9] Arhetipska priča za srpsku politiku događaj je koji je Stojadinović gledao i slušao svojim očima i ušima. Kao ministar finansija predložio je Skupštini nove, realnije poreze, predsedavao je Nikola Pašić, predsednik vlade. Malo ko se usprotivio, a među njima je najglasniji bio Aleksa Žujović, radikal, stalno je išao u seljačkom odelu sa šarenim pojasom i ogromnom britvom «radikalkom» o bedrima. Dokazivao je da «seljak grca pod državnim teretima i da ne može da snosi nove». Kad je završio, Pašić pošalje sekretara da ga pita zašto se ljuti.

-Pita Baja što se ljutiš, šapne sekretar Aleksi.

-Kako da se ne ljutim – odgovori Aleksa poluglasno i osorno – kada sve beogradske k…e dobiše stipendiju za Pariz, samo moja Milica ne može!

Kada je čuo šta Aleksu ljuti, Pašić pošalje sekretara da obeća stipendiju za Milicu, i Aleksa se ponovo javi za reč:

-Braćo, tačno je da seljak teško snosi ovo stanje, ali ako je u pitanju naša državna bezbednost, ako valja nabaviti oružje da se zemlja brani od spoljnih neprijatelja, naš seljak će da proda i poslednje bakrače pa da plati porez i pomogne državi…

MOMČILO ĐORGOVIĆ:  Milan Stojadinović – Ni pakt, ni rat http://www.danas.rs/dodaci/vikend/ni_pakt_ni_rat.26.html?news_id=263383#sthash.LQzU48vV.dpuf

[10] Вук Огњеновић: Биографије издајника – Драган Марковић Палма

[11] Тј. већина Срба

[12] То се можда најбоље види на примеру Пал Телекија, председника владе Мађарске који је извршио самоубиство на почетку Другог светског рата, када су Немачка и Мађарска напале Југославију, а Телеки је био потписник споразума о вечном пријатељству Србије и Мађарске.

[13] Осман Ђикић (1879-1912), песник из Мостара, Србин исламске вере (муслиман):

ДОКЛЕ

Докле се јека од гусала чује,

Докле Србин гусле песму штује,

Док Косова живи спомен свети –

Србину се не мож душман клети

Одупрети.

Докле Србин весо у бој лети,

Док не жали за слободу мрети,

Док Косова живи спомен свети –

Србину се не мож душман клети

Одупрети.

Докле Србин крсно име слави,

Док је братске слоге и љубави,

Док Косова живи спомен свети –

Србину се не мож душман клети

Одупрети.

Док је Србу јуначкога срца,

Док то срце за слободу куца,

Док Косова живи спомен свети –

Србину се не мож душман

Одупрети.

[14] Комунистичке и Октобарске револуције, 1917. у Русији, и 1945. и 2000. у Србији, у складу су са идеологијом овог покрета.

[15] Посебна тема су црногорски напади на Дубровник, учешће страних обавештајних служби у дешавања у Сребреници приликом уласка српске војске, утврђивање одговорности за Маркале, Рачак, ко је створио Шкорпионе, ко је подржавао Аркана и Легију, медијске саботаже као што је то било рушење моста у Мостару што је било приписано Србима иако су Срби били потпуно протерани из Мостара, итд. Све ово има јако мало веза са православљем, са православним Србима, са Српском Православном Црквом, са четничком и равногорском традицијом… али је у јавности у Србији, региону и свету све представљено као да су православни Срби највећи зликовци а СПЦ најмрачнија организација и да су иза свих поменутих догађаја стајали православни верници.

[16] Наравно, уз знање да је идеална демократија утопија, односно, да никада на Земљи неће постојати до те мере демократско друштво и демократска држава у којој ће сваки појединац, и свака група, бити у свему сваког тренутка задовољан(а). Од самог почетка модерне српске државе, од почетка 19. века, развијано је демократско друштво. У кнежевини и краљевини није достигнуто ни пола од идеала, од савршеног демократског система, то је чињеница. Али, чињеница је и да су комунисти потпуно угушили демократско друштво (у развоју). Пошто је данашња Србија неокомунистичка творевина, ми смо и даље на почетку, тамо где смо били на почетку 19. века.

[17] ПОЛЕМИКА НА ДЕСНИЦИ – НАСТАВАК;

Динкић и Мркоњић више су криви за економску пропаст од Пајтића

Да ли је одлука Уставног суда у функцији одбране или напада на Србију?

Југословенство

ОДГОВОР ДРАГОСЛАВУ ПАВКОВУ – Југословенство II део

YUпараноја

Прва и Друга Србија

Завера југословенских комуниста

 

 

НД Хрватску растурити, Срби и Италијани да поделе обалу Јадрана

 

Змаго Јелинчич – председник Словенске националне странке, члан парламента Републике Словеније и Парламентарне скупштине ЕУ, изненадио је јавно мњење енергичним захтевом да се јадранска обала и отоци поделе на све државе наследнице Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Изричит је да је у питању обавеза каква је и у случају заједничког злата, новца и некретнина бивше савезне државе. Јелинчич уверава да ће домаћи и страни правни стручњаци објаснити да у случају распада (или разбијања) приморске земље, право на морску обалу имају све новостворене државе.

У случају југословенског Јадрана, овај упорни Словенац наводи још две битне чињенице против хрватског поседовања скоро целокупне обале и свих 1.000 острва. Прва је да у последња два столећа, Хрватска никад (правно) није имала у поседу јадранску обалу, а друга је – за Србију и Црну Гору од велике важности – да је Италија, после Другог светског рата, била приморана да, на име ратне штете, уступи Југославији Истру, Задар и отоке.

С обзиром да је Италија, до септембра 1943, била окупатор у Црној Гори, Херцеговини, делу Босне, Далмацији, Лици, Кордуну и Горском котару, одговорна је за стотине хиљада убијених Срба. Уморени на Рабу, у Јадовном, херцеговачким и босанским јамама и у логору смрти Јасеновца, чинили су највећу ставку ратне штете – израчунату (1946) од Сила победница.

Тако је Италија, за страховито страдање Срба (Италији су тада приписани и злочини хрватске војске, јер је НДХ била и њена творевина) потписала с Југославијом Уговор о миру, у којем је, дословно, писало да „уступа територије Југославији“ – не Хрватској („Службени лист ФНРЈ“, бр. 74/47).

Кораци Змаге Јелинчича и његове СНС не треба узимати неозбиљно, како су то учинили појединци у Београду. У првом реду, Јелинчич је озбиљан политичар. Био је кандидат за место председника Словеније и сигурно је да ову његову делатност подржава огромна већина Словенаца. Поред тога, данашње словеначко руководство већ се годинама мучи с Хрватском; око морске обале у Пиранском заливу, нуклеарке „Кршко“ и сувоземне границе на више места. Није далеко од памети да иза њега стоји и словеначко државно руководство. Јелинчич није пошао грлом у јагоде, како то наш народ каже. Обезбедио је подршку и у политичким круговима на Западу, посебно у Италији.

Србске, Словеначке и Италијанске територије у Хрватској отворено питање

Извор: vaseljenska.com

…

Срби у Словенији не могу да се похвале добрим статусом. И поред тога што их званично има 40. 000, а незванично 65. 000, немају ни статус националне мањине.

Словеначки пензијски фонд уплатио је закључно са априлом ове године, српском фонду за пензијско и инвалидско осигурање пензије за 3.315 пензионера. Од 8.000 захтева које је српска страна упутила Словенији обрађено 3.345 решења, дакле, ни половина.

Ако је неко радећи у Словенији пензионисан 2001, а прву пензију примио 2011, зашто му се у обзир не узима и тих претходних 10 година за које му следује принадлежност, питају у удружењу.

…

Питање за српске правнике:

Мој деда је био затворен у логору. Моја породица није добила ратну одштету.

Да ли имамо право на део обале Јадрана, уместо новца, који нисмо добили?

Да ли могу да тражим једно мало острво на Јадрану?

Од кога да је тражимо ако су Немци и Италијани исплатили ратну одштету, а она никада није стигла до Срба који су боравили у логорима, или убијени?

Дакле, КПЈ која је водила СФРЈ никада тај новац није проследила члановима (српских) породица. Италија је платила одштету за убијене Србе, предала је Југославији обалу Јадрана, а тај део територије је данас у НД Хрватској, и још је идиот Николић гост те злочиначке творевине која је сада званично део ЕУ.

…

TITOLO: TERRA ROSSA

AUTORE: ULTIMA FRONTIERA

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=JlGcrFRgkAw

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

 

Предлог како да Срби сачувају имања у Крајини

Јелисавета Карађорђевић тражи Брдо код Крања

Држава обесмишљава реституцију

Зоран Милановић, Србин католичке вероисповести, Србина, сина православног свештеника – Николу Теслу – прогласио за Хрвата

Завера југословенских комуниста

 

Зоран Милановић, Србин католичке вероисповести, Србина, сина православног свештеника – Николу Теслу – прогласио за Хрвата

Хрватски премијер Зоран Милановић је, поздрављајући грађане и око 170 високих званица из иностранства, пожелео да “хрватска посебност буде препозната у европској разноликости” и као примере те посебности навео имена најпознатијих Хрвата икад, на првом месту наводећи Николу Теслу. Даље на листи се нашао и Иво Андрић.

 

Видовдан и државни непријатељ

Радован Тврдишић: Победнички или поданички Видовдан

(…) Кад су већ преварили гласаче, прекршили устав и признали независно Косово што не би разорили и последње остатке српске душе, потребно је још тако мало. У почетку мало редефинисати Видовдан, облатити га да је култ пораза, црни мит и погрешан народни избор. Потом га вулгаризовати, банализовати и мантром о новој свести претворити у нови и подобан Видовдан који коначно слави праве победе, као што је одрицање од Косова и Метохије. И на крају када се тако унакажен претвори у своју супротност препустити га забораву и непостојању. Тада ће се коначно лакше дисати.

(…) И тако дочекасмо небивало: да злочинац суди праведнику. Власт неспособна да ствара државу дрзнула се да попљује претке државотворце!

Она, невољна да брани државу напала је претке браниоце! Она, уплашена да се бар не сагласи са отимачином, логиком лопова ухваћеног у крађи, оптужује онога ко је разоткрива!

И тако у махнитом страху власт покушава да поништи највећи референдум у српском трајању, референдум који су крвљу, радом и знојем потписивале све претходне српске генерације – Видовдански референдум! Сутра ће већ и Лазареву клетву заменити Дачићевом и Вучићевом похвалом. Али неће Бранковићи протерати светог кнеза. Толико су се одвојили од свог идентитета и свог народа да им је и логика туђа. Уземљени у привид власти и моћи, а безверни, не разумеју природу Видовданске тајне.

www.dverisrpske.com/radovan-tvrdisic/pobednicki-ili-podanicki-vidovdan

…

Nadežda Milenković: Držаvni neprijatelj

(…) Zvanično smo proglasili da smo zemlja bez neprijatelja! Čak nas je i poslovično neveseli predsednik Nikolić obavestio da postoje samo ”prijateljski naklonjene” države i države ”koje nas ne vole baš previše” (ali ako nas ne vole baš previše, to znači da nas svejedno vole, samo ne previše).

(…) Mi ćemo jedni drugima dolaziti glave na putevima punim rupa, na železničkim šinama koje se, već na kratkotrajnoj vrućini, iskrive kao špageti, po bolnicama u kojima se zarazimo, po šalter salama u kojima se onesvešćujemo od čekanja… Glave ćemo doći čak i budućim generacijama koje naopako školujemo, koje podučavamo pogrešnim primerima i nekulturnim politikama, kojima ostavljamo nered i dugove.

Jer, kao što problem nije bio u datumu, mada su političari toliko podgrejavali tezu: ili Vidovdan ili izolacija, tako ni rešenje nije u datumu. U našem slučaju, i problem i rešenje su u državi kojom se trenutno izgleda niko od vlasti ne bavi.

Naš državni neprijatelj broj jedan je – država. Koju plaćamo.

http://pescanik.net/2013/07/drzavni-neprijatelj/

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

Информер: Протест радника у култури ”Стоп уништавању културе”

Vladan Jovanović: Rađanje balkanske Kolumbije

Stiže Đukanović – Osniva se balkanska policija ”BALPOL”: BALKANSKA PODVALA OKORELIH LOPOVA

Некада смо поштовали Вељка Петровића, Станоја Главаша, Гаврила Принципа, Драгутина Драгутиновића Аписа, Радомира Путника, Живојина Мишића, Степу Степановића…