Majka koja je odbranila svoje dete od farmako mafije

јул 30, 2013

Merien Godboldo, majka iz Detroita čiju su kćerku oteli državni službenici a nju zatvorili, zato što je odbijala da daje lek svom detetu, a taj lek je loše uticao na njeno zdravlje:

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=GtcHrnI–JE

Advertisements

Проговорио син Мајке Храброст – прва реч “мама”

јул 30, 2013

jelena-trikic-1353333804-231616

Никола Дуновић из Пухарске код Приједора, син Јелене Трикић, хероине која је ризиковала живот ради мајчинства, ускоро пуни десет месеци. Насмејана, напредна и весела беба, која је крупне тамне очи наследила од мајке, проговора и своје прве речи, а једна од њих је и она несвесно изговорена, мама.

Горан Дуновић, отац бебе чија је судбина ујединила регион и обишла цели свет, каже да му је Никола ублажио велику тугу и неизмерну бол због губитка супруге Јелене.

– Ништа, нажалост, не можемо мењати, тако се десило, живот иде онако како мора… Сва срећа да је Никола ту. Он нам је свима велика утеха и радост. Доста личи на Јелену, има њене црта… Најважније је да је здрава, мада, богами, понекад и љута беба… Ако нешто није по његовој вољи, има и вриске и плача – каже с доста љубави Николин отац Горан.

Додаје да се у међувремену, након бројних новинских текстова о “Мајци Храброст” и огромне пажње јавности, све стишало.

Ипак, повремено, ређе него раније, зову неки непознати људи, каже, чак из далеке Аустралије. Питају како је Никола и нуде помоћ дечаку, о чијем се одрастању, осим оца Горана и његових родитеља, посебно брине Горанова сестра Сања.

– Ништа нам не може бити тешко када су у питању његов осмех и веселе очи. Битно је само да добро напредује – каже Сања, без чије помоћи Горан не би могао.

Горан и мали Никола често одлазе и у Дрвар, код Јеленине породице. Тако ће бити и током августа, јер је и њима Никола велика утеха. У међувремену, на гробљу Спасовина у Дрвару биће подигнут и надгробни споменик хероини која је 18. новембра прошле године умрла у 33. години, само месец и по након што је, одбивши лечење цитостатицима, донела на свет сина Николу.

Још се чека и да једна од улица уснулог Дрвара, након прошлогодишње иницијативе, добије име жене која је јавности показала шта значи храброст.

Новац који је Никола добио у неколико акција помоћи је орочен. Његов отац Горан истиче да је Николин и да ће га добити када одрасте.

– То је његово у сваком случају. Има све. И довољно одеће, коју му чак нисмо стигли ни обући – каже нам Горан.

Извор: Телеграф/СрбинИнфо

***

Песма „МАЈКА ХРАБРОСТ“ песника Радоја Регојевића, посвећена Јелени Трикић:

 

МАЈКА ХРАБРОСТ

Ја себе за твој нови и млади живот дајем,

Од мога живота сасвим мало је остало,

Чврсто сам одлучила и нећу да се кајем,

Ево, да те мајка роди, чедо моје мало.

У царству Божијем ја блистаћу сјајем,

Пазићу на тебе, мој мили сине,

Храбра мајка и мртва може да траје,

И да вјечно над тобом бди са висине.

Нисам могла више да одолим љутој рани,

Морао је доћи судњи дан моје смрти,

Кад порастеш синко, крај гроба ми стани;

„Збогом, најдраже моје злато, мама те воли“

Поносно и веома тихо „Мајка Храброст“ изусти,

Последње умилне ријечи једином сину Николи.

Извор: Милорад Ђошић / Српско Удружење Ћирилица Београд/ВасељенскаТВ


Неприхватљива је дилема „православље или тржишна економија“

јул 29, 2013

         Дмитриј ДРОБЊИЦКИ, руски књижевник

УОЧИ годишњице крштења Древне Руси мој пријатељ и колега Борис Межујев започео је, по мом мишљењу, важну дискусију о православљу и успеху – успеху у световним пословима.

Ова дискусија очигледно излази из оквира богословља и филозофије религије, мада је ова друга једноставно обавезна да одговара на већи део питања која су покренута. Обавезна, али не одговара, о чему делимично говори и сам Борис, позивајући се на револуцијом разорену религијско–филозофску школу почетка  XX века.

Суштина назначене дилеме је у томе како мислећи православац “да живи у свету, како да гради и јача државу, гаји децу, постиже прогрес у науци, на крају, како уистину да ствара нову економију, схватајући да је све то пред ликом три анђела које је створио свети иконописац („Тројица“ Андреја Рубљова – Д. Д.) – уопште прах и таштина?

         По мом мишљењу, та дилема је лажна.

Док сам читао наведени цитат некако сам се сетио једног интервјуа првог председника Русије (Бориса Јељцина), који је он дао страним новинарима. Питали су га: „Схватате ли колико ће тешко бити градити у Русији тржишну економију, јер је она православна земља а однос према богатима овде је негативан?“

Питање је било подло, типа „Да ли ви и даље бијете своју жену? Да или не?“. Односно, ако је одговор „да“, онда стварно бијете, а ако је „не“, онда сте до недавно стварно били. А пошто се у политичком животу сувише често грубо захтева „Да или не?!“, онда, шта је могао да одговори Борис Николајевич на постављено питање? Да не разуме? Или да разуме?

Јељцин је упао у замку провокативног новинара и одговорио: „Схватам“.

И даље имам утисак да се многи аргументи, који економију и друге световне ствари супротстављају православљу, не заснивају на Светом Писму и Светом Предању, него на оном ужасном горком укусу који је остао после Јељциновог одговора, и то међу интелектуалцима – тачно тако, и при том, како међу неверујућим либералима, тако и међу верујућим патриотама.

За разлику од Бориса Межујева ја нисам стручњак за област руске религијске филозофије, али је и обичном световном православном човеку јасно да овде нешто није у реду. Зашто је све „прах и таштина“? А добра дела? Зар она не могу имати благослов Црве и самог Свевишњег?

Сваки парохијанин је чуо да, наравно, може и зато зна, на пример, две обичне, молитве о призивању Светог Духа за свако добро дело (Тропар, глас 4 и Кондак, глас 3.)

Ко је рекао да добрих дела не може бити у науци, медицини, коначно и економији?

И свет који нас окружује – због нечега је створен! И Библија нас учи да он није створен као играчка Бога него као место где човек налази приличје Божије. Зато је, наравно, живот у луксузу (уз то у испразном), када је поред њега много беде и несреће – грех, али, зар је грех радити свој посао са добрим намерама?

Молити се златном идолу, ван сваке сумње јесте грех, али, зар је грех изграђивати железничке пруге, проналазити нове лекове, градити домове, коначно, обезбедити људима посао?

Не, уопште. То је увек био одговор отаца Цркве, а све остало одбацивано је као јереси и то веома опасне.

Из историје нам је добро познато како је у Европи инквизиција својевремено откривала да ли је човек запао у јерес Катара.

Ако је просечан човек живео са својом женом, имао децу и водио домаћинство, онда је то био доказ да није запао у јерес. А ако је занемаривао све своје световне послове није могао избећи суд.

Из наше историје такође је познато доста јереси које су супротстављале световно и духовно као добро и зло. Ако је веровати неким савременим теолозима „Манихејство је живо и, према томе, опасно све до данас”.

Ево шта је о нашем времену са озлојеђеношћу писао покојни о. Данило Сисојев: „Често смо морали да слушамо код нас у манастирима и од парохијана следеће разговоре: „Оче, благословите ме да живим са мужем као брат са сестром“. „Девојчица не сме да се игра луткама, грех је ако она себе замишља као будућу мајку“.

У Руској империји друге јеретике, Молокане, држава је амнестирала у XIX веку и дала им безбедно место за насељавање. А ево шта је занимљиво! Када је Кавкаска археографска комисија истраживала њихов начин живота, констатовала је: „Расколници из тих насеља не поштују строго правила, чак ни у томе да улице буду праве… У њима нема школа… окорелост у древним обичајима, непредузимљивост и одвратност према било каквим иновацијама овладали су њима до невероватних размера…“

Обратите пажњу. То је крај XIX века, државна идеологија је „Православље, самодржавље, народност“, а у званичним документима јеретике окривљују због недостатка предузимљивости и иновација!

Никада током хиљаду година, сем совјетског периода, нико није сумњао у принцип неприкосновености својине. Никада предузимљивог, али часног трговца или индустријалца нису сматрали за грешника само из разлога његове предузимљивости. Све је то лаж. Лаж и јерес.

Наравно, сви се сећамо камиле и ушица игле, али само те две речи и памтимо (чак, заборављајући да се ради о „игленим ушицама“, а не „ушици“, и да се, према тврдњама низа истраживача, тако називала једна од капија Јерусалима).

Међутим Св. Златоуст нас учи: „Христос овим речима не куди богатство, него оне који су се занели њиме“.  Значи, овде се ни у ком случају не ради о верској забрани успеха.

После СССР-а где се разумело само оно „шта је буржоазија, а шта је пролетаријат“ наступио је други период када се од сваког такође захтевало само „да“ или „не“. Уосталом, било је још и „да, да, не, да“, сећате ли се?  Али све време „или – или“. Или си патриота или си за часне изборе. Или си се продао Стејт департменту или подржаваш наредну одлуку „Басмановог“ суда.

Недавно су нам  представили потпуно несхватљиву дихотомију: или демократија или хришћанство. Већ сам писао на страницама „Известија“ да ни у ком случају такво раздвајање није прихватљиво. И исто тако не прихватам дилему „православље или тржишна економија“.

А то што озбиљна филозофска питања остају, то је чак и добро. Треба једноставно престати са тапкањем у месту. Не може се стално говорити да је решење питања негде у далекој будућности, тако дајте да још  размислимо.

Време не чека. Чекају нас послови. Неодложни послови и неспојиви са јересима.

Превела

         Ксенија Трајковић

http://www.fakti.org/rossiya/neprihvatljiva-je-dilema-pravoslavlje-ili-trzisna-ekonomija

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

 

Бити Србин православац 

БОГата Србија

Последице ”колективизације”

Глупаци и преваранти

”Atlas Shrugged” од Ayn Rand – на српском језику

Двери српске – Покрет за живот Србије и Покрет Tea Party (САД)

Ако нестану Звезда и Партизан…

UDBA – ознака (не)квалитета (ПРАВОСЛАВЉЕ И МИСТИКА)

ЕКОНОМСКИ КОНЗЕРВАТИВИЗАМ

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

 


Конкретне мере

јул 25, 2013

kanal

Данило Тврдишић: Шта заиста треба урадити у економији?  

(…) Све мере које смо споменули у протеклом тексту које подразумевају промену економског модела су углавном дугорочне. Обзиром да је у јавности актуелизовано питање уштеда у буџету дужни смо да овом приликом наведемо и неке од краткорочних и средњерочних мера за смањење буџетског дефицита:

http://www.dverisrpske.com

Данило Тврдишић: Уместо „економске Југославије“, пројекта направљеног да опстану економије Хрватске и Словеније, предлажемо српско економско становиште.

www.dverisrpske.com

Мр Предраг Митровић

(…) Као мере које би позитивно утицале на макроекономске токове и остваривање стопе привредног раста, смањиле притисак на државну касу, олакшале решавање проблема јавног дуга и побољшале стање јавних финансија, полазећи од горе изнете чињенице да је стварни проблем јавних финансија у Србији је превисок ниво јавних расхода, а не низак ниво јавних прихода, поштујући као предуслов спровођења структурних реформи, и уз поштовање већ донетих, законских одредби лимитирања временског периода плаћања према добављачима, за прве, најхитније мере предлажемо:

http://www.dverisrpske.com

У Србији се догодио још један несрећан случај изазван презадуженошћу грађана – Радован Ж. из Ваљева полио се бензином и запалио јер није могао банци да врати кредит. Овај несрећни човек је, на жалост, класичан показатељ огромног социјалног проблема који изазива презадуженост грађана, а којим држава избегава да се позабави. Како његове комшије истичу, Радован Ж. је био вредан и поштен човек. У својој породичној кући отворио је продавницу. Међутим, због лоших економских прилика, немогућности наплате робе дате на почек и тешког финансијског стања суграђана, и Радованов посао је дошао у кризу, баш као и пословање бројних других предузетника и предузећа у Србији. Да би исплатио дугове подигао је кредит код банке, који је враћао од плате у једном ваљевском предузећу. Међутим, добио је отказ, и због тога је запао у проблем са отплатама рата за кредит. Суочен са презадуженошћу, која је довела и до растурања његове породице, на жалост одузима себи живот на страшан начин.

Случајеви попут овога су постали српска реалност, јер постоји велики број људи у Србији који се налази у сличној ситуацији. Све је већи број осиромашених и растурених породица, али и изубљених људских живота и то све због превеликих дугова које не могу да измире. Како се очекује додатно интезивирање овога проблема, последњи је час да се реагује, и спасу грађани Србије како се више не би понављали случајевима попут овога. Решење постоји и Двери су пре два месеца изашли са њим – хитно донети Закон о заштити презадужених породица. Да постоји овакав закон у Србији, савесни дужник који не би био у стању да враћа дугове, могао би да отвори лични стечај, и на тај начин реши своју тешку економску ситуацију.

>

Љубодраг Савић

Вози Мишко

Да би се смањио огроман фискални дефицит, али и почели решавати и други тешки економски и друштвени проблеми, Влада Србије мора храбро закорачити напред и предузети енергичне мере. То између осталог подразумева и следеће. Прво, нужно је претрести све државне издатке, за које одговара влада и радикално смањити све непотребне трошкове. Друго, вишак државне администрације треба отпустити, уз рапидно смањење издатака за отпремнине оних који изгубе радно место. Треће, увести прогресиван порез на екстремно високе зараде државне администрације. Четврто, извршити темељну реорганизацију јавних предузећа, отпустити вишак запослених, потпуно елиминисати све привилегије и пре свега смањити високе плате. Државна предузећа и администрација морају делити судбину остале привреде. Пето, држава мора поштовати и ефикасно примењивати законе, јер је недопустиво да нагомилани дуг за неуплаћене порезе и доприносе достигне цифру од четиристо милијарди динара.

Све ове краткорочне мере неће имати великог утицаја, ако Влада Србије одмах и неодложно не почне да спроводи нови модел развоја, темељен на извозно оријентисаној реиндустријализацији. Уместо јалове политике прерасподеле скромног БДП-а, влада би се дефинитивно морала позабавити његовим растом од најмање десетак одсто на годишњем нивоу. То наравно у овом тренутку није нимало лако, али је питање да ли Србија уопште има неку другу и бољу алтернативу?

Професор Економског факултета Универзитета у Београду

http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Vozi-Misko.sr.html

>

Slika spasilačke groznice

Vesna Pešić

Karikatura Dušana Petričića objavljena u Politici 9. juna, otvorila je put novim temama. Karikatura sadrži dve slike. Na prvoj su zaduvani Šešelj i Milošević, iza kojih stoje isto tako zaduvani Dačić, Nikolić i Vučić. Nalaze se iznad provalije i iz sve snage guraju Srbiju u slobodni pad. Lepo se vidi kako se ta jadnica u ponor stropoštava. Na drugoj slici, su Vučić, Dačić i Nikolić, svi strašno usplahireni, u kupaćim gaćama, opremljeni spasilačkim rekvizitama, spremni su, gotovo jure, da se bace u uzburkano more i spasu Srbiju koja tone. Samo njeni delići vire iznad vode.

(…) Umesto spasilačke zajapurenosti, bolje je da napravimo neki solidan plan šta ćemo da radimo da iz trećeg sveta, iz naše zaostalosti, nekako stignemo u prvi svet, i da ostvarivanje tog plana uredno pratimo, pa i da se žrtvujemo malim prihodima, ako znamo da put vodi tamo gde smo planirali da budemo.

Dvogled;  http://pescanik.net/2013/06/slika-spasilacke-groznice/

…   timthumb

Bankarski fašizam

Milutin Mitrović

Ono što stručnjaci dobiju u zadatak da uobliče, treba da izgleda kao neminovna budućnost

Najveća američka banka (aktiva 2,5 hiljade milijardi dolaraJP Morgan Chase (Evropska analitička direkcija) objavila je dokument o stanju u evro zoni pod naslovom The Euro Area Adjustment – about Half-Way There (Prilagođavanje euro zone – približno na pola puta). Analiza dobrim delom odiše Übermensch duhom, jer se zemlje koje su u teškoj finansijskoj krizi dosledno nazivaju „periferijom“ (periphery), koja se tokom teksta sve jasnije svodi na jug Evrope (Španija, Portugal, Italija, Grčka). Belgija sa dugom od 99 odsto BDP, Irska (118), Island (119) nisu predmet analiziranja zaduživanja, jer ne odgovaraju tezi o političkom razlogu krize. Svih 16 strana dokumenta poentu dobija u pasusu iz pretposlednjeg poglavlja „Putovanje kroz nacionalne političke reforme“ koji ću u potpunosti citirati:

Politički sistemi na periferiji formirali su se posle diktatura, te su definisani tim iskustvom. Njihovi Ustavi imaju tendenciju jakog socijalističkog uticaja, reflektujući političku snagu koju su partije leve orijentacije stekle posle poraza fašizma. Politički sistemi na periferiji pokazuju nekoliko tipičnih svojstava: slabe vlade; slabu vlast centra u odnosu na regije; ustavnu zaštitu radničkih prava; politički sistem zasnovan na konsezusu koji potencira politički klijentelizam; a pravo na proteste protiv neželjenih promena dovodi do status quo stanja. Mana tog političkog nasleđa iskazala se u krizi. Zemlje na periferiji su bile samo delimično uspešne u fiskalnim i ekonomskim reformama, jer su njihove vlade determinisane ustavima (Portugal), jakim regijama (Španija) i bujanjem populističkih partija (Italija i Grčka)“.

Čitanjem teksta stiče se utisak prilične nedoslednosti, delom uočljive i iz citata, da su diktatorski karakter levice i antifašizam krivi za mentalitet koji sprečava izlazak iz krize, a istovremeno se jasno uočava plediranje protiv elementarnih principa demokratije: autonoman ustav, decentralizacija vlasti, pravo protesta te samo još nedostaje zabrana slobodnih izbora pa da slika diktature bude kompletna. Ne bih da podmećem ono što nije eksplicitno rečeno, ali poznajem mehanizme insinuiranja i nalazim da je neumitan podsvesni zaključak kako je Nemačka uspešna u sučeljavanju sa krizom zbog svog fašističkog istorijskog iskustva. Poželjni su, smanjenje cene rada, lakša otpuštanja radnika, privatizacija, deregulacija, liberalizacija zaštićenih grana industrije i političke reforme koje će tome voditi. Da se ostalo samo na ovom delu diktata moćnika, koji simbolizuje volju svetskog kapitala možda bi sve prošlo. Možda bi vlade „periferije“ progutale još jednu obesnu kritiku, svesne da ne smeju da vređaju vladaoce sveta kojih se bez sumnje boje.

Do sada smo uglavnom na osnovu ponašanja centara finansijske moći nazirali i zaključivali da je jaz između njihovog interesa i interesa većine stanovništva planete dijametralno suprotan. Sada je JP Morgan banka osiono, svesna da joj ne može više niko ništa, iznela svoju političku platformu za fazno uređivanje sveta. Čak se nisu potrudili da svoje tvrdnje potkrepe nekim argumentima, brojčanim podacima – ne. Jednostavno su kao nekada Centralni komiteti izdeklamovali svoju presudu. 

(…) Banke su nezamenjiv finansijski mehanizam potpore ljudskim delatnostima; većina banaka (uglavnom male snage) deluje u okviru propisa i saglasno moralnim principima, uostalom to im je u opisu radnog mesta. Međutim, to nije opravdanje za tolerisanje osionih lopova među njima. Iako neupitan, želeo bih da kažem kako ovaj i slične tekstove pišem da bih pokazao kako pripadam onima koje svetski prevaranti nisu uspeli da naprave budalama.

Peščanik.net, 25.06.2013.

http://pescanik.net/2013/06/bankarski-fasizam/

Zahtev za izmenu SSP-a i zabranu rasprodaje poljoprivrednog zemljišta stranim korporacijama

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske Unije stupio je na snagu u utorak, 18. juna 2013, pošto ga je ratifikovao parlament Litvanije, jedine države članice EU koja to do sada nije uradila. Najproblematičnija odredba tog Sporazuma predviđa da Srbija četiri godine nakon njegovog stupanja na snagu omogući prodaju svog poljoprivrednog zemljišta stranim korporacijama.

U procesu privatizacije velike površine poljoprivrednog zemljišta postale su plen tajkunskog krupnog kapitala, čiji je uticaj i bio presudan za usvajanje ovako nepovoljne odredbe SSP-a. Jedinu korist od legalizovanja otimačine poljoprivrednog zemljišta imaće tajkuni koji će napraviti ogroman profit prodajom poljoprivrednog zemljišta.

Pokret za slobodu, kao organizacija koja godinama ukazuje na štetne posledice privatizacije, zahteva zabranu rasprodaje poljoprivrednog zemljišta i njegovo vraćanje pod kontrolu lokalne zajednice, odnosno pod kontrolu zadruga i malih poljoprivrednih proizvođača, pod uslovom da ga obrađuju na način koji ne zagađuje prirodnu sredinu i služi potrebama lokalne zajednice.

Zahtevamo poništenje odredbe SSP-a kojom se omogućava stranim korporacijama pravo vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem u Srbiji i zaplenu poljoprivrednog zemljišta koje je stečeno nezakonitostima i korupcijom u privatizaciji, kao i zaplenu poljoprivrednog zemljišta čiji su vlasnici pojedinci protiv kojih se vode istražni procesi zbog kriminalnih radnji počinjenih u procesu privatizacije.

Zahtevamo novu agrarnu reformu koja bi zemljište stavila na raspolaganje onima koji ga obrađuju da bi stvarali hranu a ne profit.

ispred POKRETA ZA SLOBODU

Miroslav Grubanov,
predsednik Odbora za poljoprivredu u Pokretu za slobodu
i predsednik Udruženja “Paori“ iz Crepaje

20. jun 2013.

www.pokret.net

Vrhunski srpski proizvod na ekspertskoj razradi

Samo domaći proizvodi odličnog kvaliteta i koji ispunjavaju precizno utvrđene standarde, moći će da ponesu oznaku „Vrhunski srpski proizvod“ jedan je od zaključaka juče održanog sastanka kome su prisustvovali zainteresovani privrednici i stručnjaci. Između ostalog, bilo je reči o uslovima koji su potrebni kako bi se udruženje pokrenulo, a stručnu analizu u tom poslu iznela je Kori Udovički, iz Cenra za napredne ekonomske studije (CEVES). Oživljavanju zaštitnog znaka i radu na njegovom kredibilitetu pridružuje se sve veći broj privrednika. Oni su spremni da ulože novac i sve druge resurse u jačanje i omasovljavanje udruženja VSP, a time i očuvanje našeg tržišta. Cilj VSP, iza koga će stajati čvrsti kriterijumi, jeste da se proizvodi koji zavrede nošenje tog znaka lako prepoznaju i da im se poveća konkurentnost na domaćem i stranom tržištu. S druge strane, namera je i da se preduzećima koja žele da dostignu visok nivo kvaliteta pomogne u tome unapređivanjem kapaciteta, kvaliteta radne snage, i drugim resursima. http://www.danas.rs/vrhunski_srpski_proizvod

Juzni-tok

> > > 

Prema saznanjima „Aktera“, u toku su pregovori CMEC-a (China National Machinery and Equipment Import & Export Corporation) i Termoelektrane „Kostolac“ u vezi sa izgradnjom novog postrojenja u Kostolcu, čija vrednost iznosi 712 miliona dolara. Pored Kostolca, Kina ulaže i u druge delove energetskog sektora Srbije. Tako je Elektroprivreda Srbije krajem prošle godine potpisala sporazum sa jednim kineskim konzorcijumom o izgradnji Bloka 3 Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, a ta investicija se procenjuje na više od dve milijarde evra! U tom kineskom konzorcijumu nalaze se kompanije „China Environmental Energy“ i „Shenzhen Energy Group“. U kineske investicije u Srbiji svakako treba ubrojati i most Zemun–Borča, koji se finansira sa oko 150 miliona dolara iz kineskog kredita, a izvođač je kineski CRBC (China Road and Bridge Corporation), kao i uključivanje kineske kompanije „Shandong Hi-Speed Group“ u Koridor 11. Ta kompanija nedavno je u Beogradu potpisala sporazum vredan 334 miliona dolara o izgradnji deonice Ljig–Preljina, a zainteresovani su i za izgradnju deonice Beograd–Obrenovac. I tu ne bi trebalo da bude kraj s obzirom na to da je Kina u septembru prošle godine osnovala Fond za investicije u jugoistočnu Evropu, koji raspolaže sa 10 milijardi dolara. Slučajno ili ne, prvi korisnik tog Fonda upravo je Srbija.

akter.co.rs/kineski-premijer-dolazi-u-srbiju

…..

Ponude za izgradnju TE „Stanari“ – kapaciteta 300 megavata, koja će godišnje proizvoditi i raspolagati sa oko 2.000 gigavat-sati struje – podnelo je četiri kompanije, a EFT grupa je kao najpovoljnijeg ponuđača izabrao Dongfang Electric Corporation iz Kine. Pored toga, u junu 2012. EFT i Kineska razvojna banka (China Development Bank) potpisali su ugovor o kreditu vrednom 350 miliona evra za izgradnju termoelektrane u Stanarima. Ukupna vrednost projekta je preko 550 miliona evra, a pored izgradnje samog objekta elektrane novac će biti uložen u proširenje kapacitete rudnika, priključak na prenosnu mrežu, kao i izgradnju pratećih objekata i infrastrukture. Pored kredita CDB – EFT će koristiti sopstvena sredstva kao i kredite drugih komercijalnih banaka. Kinezi, njih 120, već su stigli u Stanare. Na prostoru gde se gradi elektrana podigli su svoj kamp, a računa se da će ih u jeku izgradnje biti oko 300.

www.danas.rs//kamen_temeljac_za_novu_energiju

……..

Vnještorgbanka (VTB) postala je stoprocentni vlasnik akcija Moskovske banke u Beogradu, saopštila je danas VTB. VTB je sredinom aprila donela odluku da uđe sa kapitalom u Beogradsku Moskovsku banku. Moskovska banka predala je svoju ćerku u Srbiji VTB u skladu sa strategijom grupe, koja predviđa centralizovani sistem uprave stranim bankama ćerkama, saopstila je ranije VTB.

……

Najveća ruska banka – Sberbank, s tradicijom dužom od 170 godina, koja je u februaru 2012. preuzela akvizicijom Volksbanku a.d.Beograd, planira da „postane lider u bankarskom sektoru Srbije“. Osnivač Sberbanke i njen većinski vlasnik je Banka Rusije, koja i ima 50 odsto plus jednu akciju sa pravom glasa.

……

Južni tok

Planirano je da će cevovod kroz Evropu početi sa radom u prvom kvartalu 2016. godine a da će svoju punu snagu – od 63 milijarde kubika – pokazati 2018. godineCena Južnog toka, danas najskupljeg projekta u Evropi, procenjuje se na 16,6 milijardi evra. Deonica gasovoda Južni tok kroz Srbiju vredna je 1,7 milijardi evra, a taj projekat realizuje preduzheće Južni tok Srbija, u kojem ruski Gasprom ima 51 odsto, a Srbijagas 49 procenata.

……..

Železnice Srbije i ruska kompanija „RZZD internacional“ potpisale su danas ugovor o modernizaciji pruga u Srbiji i isporuci vozova, poslu koji će se finansirati sa 800 miliona dolara ruskog kredita. Ugovor ima pet delova – o izgradnji drugog koloseka pruge Beograd-Pančevo, obnovi šest deonica na Koridoru 10, izgradnju pruge Stara Pazova – Novi Sad, rekonstrukciji pruge Beograd-Bar i isporuci ruskih dizel-motornih vozova.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

Писмо непријатељу

Јелена Бркић: Трошимо више него што зарађујемо

Нема ”али” између развоја пољопривреде и реиндустријализације Србије

Komentar redakcije Danas-a: U korist velikih

Небулозно. Зато га и зову ”тајкун”

Последице ”колективизације”

Српске банке

Да ли постоји трећи пут?

Radoman Jović: Izvoziti ili umreti

”Atlas Shrugged” од Ayn Rand – на српском језику

DRAGOLJUB PETROVIĆ: Dve Srbije u turbo-folku

Информер: Протест радника у култури ”Стоп уништавању културе”

БОГата Србија


Српски судови на Косову нису више у систему Србије

јул 15, 2013

Председник Вишег суда у Косовској Митровици Никола Кабашић рекао је данас да од уторка, 16. јула, судови на Косову, који раде у систему Србије, више неће примати кривичне предмете што је договорено споразумом Београда и Приштине. Према споразуму, Приштина треба да успостави нову мрежу судова у српским срединама до 1. септембра.

БЕТА


Број становника Србије (без КиМ) у 2012. години смањио се за 59.676

јул 15, 2013

 

Процењен број становника Србије у 2012. години био је 7.199.077 и у односу на претходну годину смањио се за 59.676, саопшстио је данас Републички завод за статистику (РЗС) Србије.

Стопа природног прираштаја је 2012. била у минусу 4,9 одсто, односно природни прираштај становништва Србије у 2011. години износио је минус 37.337, а прошле године минус 35.143.

Стопа природног прираштаја у 2012. години позитивна је у само осам општина: Београд – Гроцка, Звездара и Сурчин, Нови Сад, Сјеница, Нови Пазар, Тутин и Прешево.

Према подацима РЗС, општине с најнижом стопом наталитета су:

Црна Трава (2,5 одсто), Жагубица (4,5), Рековац (4,6), Сврљиг (4,7) и Ражањ (4,8 одсто),

а општине с највишом стопом наталитета су:

Тутин (17,9 одсто), Нови Пазар (15,2), Сјеница (14), Прешево (13,6) Нови Сад (12,6) и Звездара (12,1 одсто).

РЗС наглашава да највећи број деце рађају мајке старости 25 до 29 година и да је просечна старост мајке 28,9 година. У градским насељима је просечна старост 29,7 година, а у осталим насељима 27,1 година.

Учешће броја живорођених у градским насељима је 68,2 одсто (два пута веће него у осталим насељима), док је у осталим насељима свега 31,8 одсто. Просечна старост умрлих је 73,9 година, а највећи број умрлих је стар 75 до 84 године и у том старосном интервалу више умиру жене (22.090) од мушкараца (18.416). Статистички подаци показују и да у градским насељима умире 52,6 одсто, а у осталим 47,4 одсто становника Србије, као и да су водећи узроци смрти болести система крвотока и неоплазме и код мушкараца и код жена, како у градским тако и у осталим насељима.

Бета/Данас

Иако преосталих 125.000 Срба на Косову и Метохији живи у готово немогућим условима, наталитет последњих година ипак расте. Поред сталног раста наталитета Срба на Косову и Метохији охрабрује и чињеница да се све већи број с жена овде одлучује да роди треће, четврто, пето… дете.

У Грачаници и Косовској Митровици 2010. године родило се 1.110 беба, а према проценама педијатара још око 400 новорођенчади са Косова и Метохије, због недостатка болнице у Косовском Поморављу, општих лоших услова и специфичних потреба породиља, долази на свет у Врању, Нишу или Београду. Када се упореде ови подаци са онима из централне Србије онда се види да се у два округа, Борском и Зајечарском са урбаним центрима и осам општина, роди свега 1.821 беба. Док на југу, и то оном према Косову и Метохији, све изгледа старачки пусто у несигурној и тензичној Косовској Митровици роди се 645 беба, а у читавом Топличком округу (општине Куршумлија, Прокупље, Блаце и Житорађа) само 825 новорођенчади. У општини Пирот роди се 441 дете, у Горњем Милановцу 397, а у Грачаници код Приштине 465 нових становника. 


Амела Терзић и Емир Бекрић

јул 14, 2013

Amela Terzić

Српска атлетичарка Амела Терзић освојила је златну медаљу у трци на 1.500 метара на Европском првенству за млађе сениоре у у Тампереу. Амела Терзић је стазу претрчала за четири минута, пет секунди и 69 стотинки, што је њен нови лични рекорд, национални рекорд и рекорд шампионата. Тим резултатом она је испунила и норму за Светско првенство које ће се одржати у Москви од 10. до 18. августа. Амела Терзић је тако освојила своју 10. медаљу на највећим европским и светским такмичењима, а првакиња континента постала је четврти пут.

Emir Bekrić

Српски атлетичар Емир Бекрић освојио је златну медаљу у дисциплини 400 метара препоне на Европском првенству за млађе сениоре у Тампереу. Бекрић је трку завршио за 48,76 секунди што је нови државни рекорд Србије. Друго место заузео је Британац Себастијан Роџер резултатом 49,19 секунди, док је трећи био Расмус Маги из Естоније истим резултатом као другопласирани.


%d bloggers like this: