Ситни преваранти – крупне преваре и озбиљне последице

30 априла, 2012

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu saopštilo je danas da će za glasanje u inostranstvu na predstojećim predsedničkim i parlamentarnim izborima biti otvoreno 38 biračkih mesta u 22 zemlje.

Za glasanje na parlamentarnim izborima 2008. godine bilo je otvoreno 75 biračkih mesta u 42 države, a od ukupnog broja birača upisanih u Posebnu evidenciju birača u inostranstvu, glasala je samo trećina birača.

Zahvaljujući novom zakonu i uvođenju jedinstvenog biračkog spiska, prvi put će biti otvoreno onoliko biračkih mesta u inostranstvu koliko je naših građana izrazilo želju da glasa na predstojećim parlamentarnim i predsedničkim izborima podnošenjem pismenog zahteva u diplomatsko–konzularnim predstavništvima Srbije u inostranstvu.

Ovo je još jedan od pozitivnih efekata uvođenja jedinstvenog biračkog spiska čiji je rezultat, između ostalog, značajna ušteda za državu i građane, piše u saopštenju.

Фонет

>>

Политички представници српског народа у државама Балкана окупили су се данас у Београду на трећој конференцији „Положај и перспективе српског народа у земљама региона“. Министар вера и дијаспоре Срђан Срећковић је истакао да је Србија, као највећа и најмногољуднија земља региона, свесна своје одговрности за стабилност Балкана, и да зато настоји да буде главни промотер политике добросуседских односа и регионалне сарадње.

Данашње саветовање је, како је рекао, усмерено у правцу заједничке европске перспективе и будућег живота целокупног српског српског народа из региона у Европској унији.

Премијер Србије Мирко Цветковић поручио да је задатак политичких елита да учине све како би се овој и будућим генерацијама омогућио живот без етничких размирица и економски просперитет. У свечаном делу конференције обратили су се учесницима и Милорад Додик, председник Републике Српске, Милорад Пуповац, посланик у Хрватском сабору и председник Српског народног вијећа и Срђан Милић, посланик у скупштини Црне Горе и председник Социјалистичке народне партије.

сајт МЗД


Празник рада

30 априла, 2012

 

Axel Honneth: Tržište se mora vratiti u društvo

ЕКОНОМСКИ КОНЗЕРВАТИВИЗАМ

Биланс стања и неуспеха

Aksel Kisilof

Мисли прво на себе и своје пајтосе, шта друго од њега очекивати…

Ко плаћа штету?

Radnički protest Pokreta za slobodu

Вести са ”тржишта”

Српске банке

Колики је спољни дуг? Како вратити дуг?

О правди, у Србији

Митрополит Месогеас Николај: Порука Грчком народу!

Najveći u Evropi… 

А имовина?

Директор Пореске управе Србије

Стварни циљ српске приватизације


Tihomir Trišić: Ja ću glasati, a ti?

30 априла, 2012

 

Kad danas pred održavanje opštih izbora u Srbiji pitate građane za koga će glasati većina vam kaže: „Neću izaći na izbore.“ Dobar deo kaže da su razočarani i da nemaju za koga da glasaju jer su svi političari isti, dok je najmalobrojnija skupina onih koji kažu „Izaći ću na glasanje, i znam kome ću pokloniti svoje biračko poverenje.“

Ono što je karakteristično jeste da se građani osećaju siromašno, nesigurno, nemoćno i besperspektivno u najvećem procentu. Ono što je najžalosnije jeste što dobar deo političkih stranaka i njenih istaknutih ličnosti tretira birače kao neuku stoku, koju ovog puta treba prevesti žedne preko vode. To je velika zabluda svih učesnika u političkom životu Srbije. Birači nisu stoka, iako ponekad na nju liče, ali to je samo optička varka.

Oni su u zapravo u potrazi za liderom, vizijom koja ga čini liderom, kredibilitetom koji tu viziju čini ostvarivom, karakterom koji garantuje da nije reč o hohštapleru nego o vođi koji može da pokrene stvari u pravom pravcu, i ukaže na svetlo na kraju tunela kojim Srbija godinama putuje i putuje, i nikako da iz tog tunela izbije na svetlost dana.

Ekonomija. Ta otrcana reč. Stanje u srpskoj ekonomiji je očajno kao i likvidnost srpske privrede i javnih finansija. Naravno da je najbolje da Srbija nikada više ne dobije premijera poput Mirka Cvetkovića, što je bila odluka koja se pokazala kao najveća greška koju je u protekle četiri godine napravio Boris Tadić. Jasno je da Mirko Cvetković nije mogao da učini bog zna šta za Srbiju, ali je zato učinio vrlo mnogo za „Ces Mekon“.

Uostalom, kao što ne bi mogao za Srbiju da učini ni Branko Radujko ili neko drugo lice iz prvog ešalona srpske privrede, a petog ešalona politike, da se našao na premijerskom položaju u proteklom ili eventualno budućem periodu. Srbiji je potreban politički autoritet sa državničkim karakteristikama na premijerskom položaju, a ne tehnokrate.

Nisam siguran ni da je kandidatkinja SNS-a za premijerski položaj Jorgovanka Tabaković dobro rešenje za položaj premijera, ali sam siguran da je ona mudro kandidatsko rešenje SNS-a za privlačenje onih glasova koji nedostaju SNS-u, i dobro rešenje za „navlačenje“ DS-a da otpočne sa prljavom kampanjom uperenom prema njoj. To bi svakako predstavljalo autogol demokrata, koji bi DS mogao odvesti u opoziciju na svim nivoima, jer napad na ženu, na način kako se danas napadaju politički rivali u Srbiji, onog ko te napade vrši zasigurno vodi na dno u očima birača.

Medijski mrak. To je danas naša realnost. Nekada su medijske represalije koje je proizvodila Miloševićeva Vlada u pogledu javnog informisanja bile poprilično nedemokratske, a tada je u jednoj od tih Vlada Aleksandar Vučić bio ministar informisanja, zbog čega se danas verovatno stidi. Stigli smo danas dotle da ni ovo sad nije bog zna kako drugačije. Čak mislim da je i gore, samo je metodologija pritisaka, kontrole i drugih represivnih mehanizama uperenih ka medijima sofisticiranija nego devedesetih godina. Cela zemlja zna, javna je tajna, izgleda sem za Borisa Tadića, da dvojica marketing gurua, Srđan Šaper i Dragan Đilas, putem svojih marketing kompanija i političkog uticaja istovremeno kontrolišu medijski uticaj i najznačajniji deo javnog informisanja u Srbiji na način koji nije u skladu sa vrednostima koje baštini i zagovara Demokratska stranka. Svi ćute na tu društvenu anomaliju, svi se boje da ukažu na taj problem, a oni koji od takvog stanja imaju ličnu korist svakako problem i ne vide.

Srbiji je potrebno dnevno svetlo u javnom informisanju, potrebna joj je Vlada i premijer koji nemaju potrebu za kontrolom medija, jer onaj koji ima potrebu da iste kontroliše ima razlog i da nešto krije, a onaj ko ima nešto da krije nije za državni položaj, stvar je prosta.

Rešenja i dosadašnje relacije u medijskoj industriji dugoročno su neodržive i odvešće društvo u ovom pogledu pre ili kasnije u eskalaciju i društvene sukobe šireg intenziteta, od čega će najveću štetu upravo trpeti one političke snage koje misle da sadašnjim stanjem ostvaruju najveće benefite.

Korupcija. Ta čuvena reč, koja donosi i odnosi mnogo biračkih glasova, danas je na izbornoj ceni.

Godine prolaze, nikako da pravosuđe i MUP i ostale nadležne službe udare na aktuelne nosioce najviših funkcija, gde je po logici stvari korupcija i najveća, što samo po sebi govori da je naš celokupan antikorupcijski sistem u teškom stanju obolenja, uzrokovanog političkom kontrolom i selektivnom pravdom.

Danas vrapci na grani znaju koruptivne tačke u društvu, ko, kad, gde, za koliko, a narod se smeje od muke izjavama zvaničnika o borbi protiv korupcije.

Ja nisam politički naivac, ni utopista, verujem ni Vi, ali očekujem da nova Vlada Srbije promeni i igru i muziku, i nadam se da će na čelu dobiti igrača, lidera koji će pitanju korupcije da pristupi kao ozbiljan čovek sa namerom da to pitanje i pojavu skine sa dnevnog reda naurgentnijih problema srpskog društva.

Partijska obolenja. To je tema za koju leka gotovo da nema. Dokle je despotskog shvatanja u unutarpartijskom životu dotle partije neće biti generator ničeg dobroga i progresivnog. Partijski lideri ponašaju se kao da im je tata u nasledstvo ostavio partije, što za posledicu ima uspostavljanje kriterijuma ko voždu bolje služi, a ne građanima. Odatle su i rezultati političkih elita ovako niski. Gde nema lične odgovornosti tu svaka budala može i hoće da obavlja i najsloženije poslove i sedi u foteljama, svesni da njihovo neznanje, nesposobnost, koruptivnost ništa ne znače, jer najvažnije je da vožd, ma koji on bio, takvo stanje stvari prihvata, a voždovi takvo stanje tolerišu dokle god podanici verno služe i slušaju.

Da nije tužno bilo bi komično. Danas je 2012. godina, u 21. smo veku, a stvari funkcionišu manje-više nalik na kraj 18. i početak 19. veka.

Onaj ko podstakne demokratizaciju odnosa i komunikacije unutar samih partija može podstaknuti i modernizaciju Srbije i evropeizaciju našeg društva, a takvo društvo sa svim svojim tradicionalnim vrlinama i svim savremenim veštinama, znanjima i kompeticijama može da pogura Srbiju ka napred. Svi osećaju da im je nedovoljno dobro, neki opravdano tako osećaju, ali ima i onih koji to neopravdano osećaju. Nama je potreban neko ko će jednima pružiti šansu, a drugima odlučno reći: „Šansu ste imali, ali je niste znali iskoristiti, doviđenja, majstori.“

Partije su postale kočničarska mesta razvoja našeg društva i prosperiteta države. To je istina. To je problem koji neko mora početi da rešava. Ja znam mnoge koji to nisu u stanju, ali i ponekog političara koji jeste.

Dezorijentacija. Ključna reč današnje Srbije. Posebno važna uoči ovonedeljnog glasanja na opštim izborima. Ukoliko imate dilemu za koga da glasate nastojte tu dilemu da otklonite do 6. maja, jer opcija da uopšte ne glasate vraća naše društvo u srednji vek.

Američki mediji imaju tradiciju da najotvorenije pozovu čitaoce za koga da glasaju. Srpski mediji to rade podlo i prikriveno uključujući se tajno u kampanje određenih stranaka, što i sami možete videti slušajući ih ili čitajući svakodnevno. Ja Vas pozivam da samo glasate. Za koga? Za onog kome najviše verujete da može unaprediti ekonomiju, ukinuti medijski mrak, savladati korupciju, izlečiti partijski život i orijentisati ovaj sluđeni i dezorijentisani narod ka svetlijoj budućnosti.

http://www.akter.co.rs/weekly/kolumna/18-ja-u-glasati-a-ti.html

>>

>>

 

SAŠA STAVRETOVIĆ: DA LI SMO ZAISTA POVEROVALI DA ULOŠCI LETE

 

 „Za mene je laž ne hteti videti nešto

što se vidi, ne hteti nešto videti onako

kako se vidi: nije važno zbiva li se laž

pred svedocima ili bez svedoka.

Najuobičajenija je laž ona kojom

čovek sam sebi laže; laganje drugih

srazmerno je retko.“

Fridrih Niče, Antihrist (1888)


Koliko neistina neko treba da izrekne, koliko obećanja da ne ispuni – pa da izgubi moralno pravo da se bavi politikom? Kako je moguće da se neko sam ne postidi svojih postupaka, laži, nedoslednosti?

Zaprepašćen sam sa koliko malo mašte i skrupula neko može da plasira toliko bezočnih laži, a da se pritom ne zapita da time možda ne vređa zdrav razum i inteligenciju glasača. U isto vreme, to što lažovi glasače tretiraju kao glupake je još uvek bolje nego ono kapitulantsko – da smo „mnogo loš narod“ i da „imamo vlast kakvu zaslužujemo“. Kada nas proglase „lošim“, ostajemo bunovni; kada nas proglase „glupim“, postajemo buntovni.

Da li se naš prag tolerancije meri koeficijentom inteligencije? Da li se zato srpskom glasaču ulaguju pozivajući ga da iskoristi svoju inteligenciju i glasa za budućnost? Govore mu da su predstojeći izbori test, i sada ionako zbunjeni glasač strepi da li će proći taj „test“, pa će – da ne ispadne glup – zaokružiti ono što mu šapuću. A najjače se čuju oni koji svaki čas odnekud iskaču, i viču. Da je budućnost sigurna, i nema alternativu. Da je istina na njihovoj strani, da su kombinacije u njihovim rukama.

ЦЕО ТЕКСТ:

http://www.standard.rs/sasa-stavretovic-da-li-smo-zaista-poverovali-da-ulosci-lete.html


Aksel Kisilof

29 априла, 2012


Izvor: Novosti, B92

Odluka Buenos Ajresa o nacionalizaciji kompanije JPF usmerila je svetske reflektore na novo lice – argentinskog zamenika ministra ekonomije Aksela Kisilofa.

Bivši lider Kampore, podmlatka peronističke partije povezane sa predsednikovim sinom Maksimom Kiršnerom, Kisilof se zalaže za lokalna ulaganja. Smatraju ga arhitektom koncepta spasavanja Argentine od transnacionalnih grupa, koje, kako on ističe, ”ne misle na argentinske radnike”.

(Novosti)
Аксел Кисилоф

U Argentini ga slave kao ekonomistu koji se kloni nosilaca globalizacije 21. veka, vatreno braneći uverenja da njegova zemlja mora da pronađe sopstveni put razvoja.

Pojedini analitičari ga, s druge strane, karakterišu kao ”zapaljivog crvenog marksistu”, koji preti privatnim investicijama, dok drugi ukazuju da impulsivnost i nedostatak političkog iskustva mogu da ga dovedu do razlaza sa predsednicom Kristinom Kiršner i učine ”žrtvenim jarcem”.

U ovom trenutku, međutim, stvari stoje sasvim drugačije. Kiršnerova ne štedi pohvale za ministra iz uskog kruga savetnika, koji je vatreno uveravao argentinski Kongres da samo ”moroni” mogu da igraju po pravilima španskog Repsola, koji je doskora držao JPF.

Pristalica učenja britanskog ekonomiste Džona Mejnarda Kejnsa, o intervenciji države u stimulisanju ekonomskog rasta u vreme krize, Kisilof je uveravao senatore da ekspanzija Argentine, druge najveće latinoameričke privrede, leži upravo u vladinoj politici.

„Kada dođe do duboke krize, najgore je misliti da je država loša, da je ona problem. Država je rešenje. U vreme recesije i ekonomske krize, država postaje ključni akter u obnovi tražnje i proizvodnje“, smatra Kisilof, koji je 2009. bio ključna figura i u nacionalizaciji argentinske avionske kompanije od Španaca.

Otkako je Kisilof zauzeo značajno mesto u kreiranju argentinske ekonomije, Buenos Ajres je povećao uvozne restrikcije, omogućio vladi veći pristup rezervama i ograničio pristup stranoj valuti.


„Epl“ legalno izbegava plaćanje poreza

29 априла, 2012
Srna | 30. 04. 2012. BLIC

Američki tehnološki gigant „Epl“ koristi pogodnosti u Irskoj, Holandiji i ostalim zemljama sa nižom poreskom stopom da na zakonit način svake godine izbegne plaćanje poreza od nekoliko milijardi dolara.

„Njujork tajms“ piše da pravne metode koje koristi kompanija sa sedištem u kalifornijskom gradu Kupertinu omogućavaju najvrednijoj kompaniji na svetu da izbegne plaćanje velikih suma američkoj poreskoj službi.

U studiji koju su proveli ekonomisti Ministarstva finansija, procenjuje se da bi prošlogodišnji „Eplov“ federalni porez bio veći za 2,4 milijardi dolara bez primene ove taktike.

List navodi da je „Epl“ prošle godine širom sveta platio porez u gotovini od 3,3 milijardi dolara, po prosečnoj stopi od 9,8 odsto. Istovremeno, kompanija je ostvarila profit od 34,2 milijardi dolara.


Мисли прво на себе и своје пајтосе, шта друго од њега очекивати…

28 априла, 2012

 

NENAD POPOVIĆ (ABS holding), potpredsednik Demokratske stranke Srbije:

Formiraćemo tri nove institucije za podršku domaćoj privredi. Prva je Interventni fond za pomoć velikim privrednim sistemima, jer je nemoguće očekivati razvoj malih i srednjih preduzeća ako ne rade veliki privredni sistemi. Druga, Razvojna banka, koja će privredi davati kredite na deset godina sa grejs periodom od tri godine. I treća, za zdravi deo srpske privrede, Izvozna banka koja bi davala direktne podsticaje i garancije za izvoz privredi na tržišta Rusije i EU – navodi Popović.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/217294/Imamo+plan+za+oporavak+privrede.html

>>

Биланс стања и неуспеха

март 29, 2012

Од Фонда за развој су од почетка кризе и нове владе (ДС-СПС-УРС) следећи тајкуни добијали најповољније кредите у следећим износима:

– Мирослав Мишковић (Делта) укупно 1.2 милијарде динара. Близак ДСу, УРСу, СПСу, ДССу, СНСу, СРСу.

– Мирослав Богићевић (Фармаком МБ) укупно 731 милион динара. Близак ДСу.

– НЕНАД ПОПОВИЋ (АБС) укупно 709 милиона динара. Потпредседник ДССа.

– Војин Лазаревић (Руднап) укупно 508 милиона динара. Близак ДССу и УРСу.

– Небојша Човић (ФМП) укупно 535 милиона динара. Бивши потпредседник владе. Бивши функционер СПСа.

– Миодраг Костић (МК комерц) укупно 300 милиона динара. Близак ДСу и УРСу.

– Жељко Митровић (Пинк) укупно 470 милиона динара. Близак ДСу, УРСу, СПСу, ДССу, СНСу, СРСу.

– Мило Ђурашковић (Нибенс-ПЗП) укупно 200 милиона динара. Близак СПСу.

– Мирко Тодоровић (Тодор) укупно 130 милиона динара. Саветник потпредседника владе из УРСа.

– Горан Перчевић (Интеркомерц) преко 400 милион динара. Бивши функционер СПСа.

– Предраг Ранковић Пецони (Инвеј-Рубин) укупно 200 милиона динара. Близак СПСу.

– Топлица Спасојевић (ИТМ) измеђи 100 и 200 милиона динара. Близак ДСу, УРСу, СПСу, ДССу, СНСу, СРСу.

– Ђорђе Антељ (Гемакс) измеђи 100 и 200 милиона динара. Близак ДСу, УРСу, СПСу, ДССу, СНСу, СРСу.

– Драгољуб Вукадиновић (Металац) укупно 85.2 милиона динара. Саветник потпредседника владе из УРСа.

Ко је одобрио ове кредите (преко милијарду евра намењених малим и средњим предузећима)?

Чланови УО Фонда за развој:

– Милутин Мркоњић (СПС)

– Душан Петровић (ДС)

– Расим Љајић (СДП)

– Мирко Цветковић (ДС)

– председник УО Небојша Ћирић (УРС).

До прошле године председник УО Фонда био Млађан Динкић.


Последње заседање ЦК КПЈ у Београду или долазак нове историјске аристократије

27 априла, 2012

.

 

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: ZNAČAJ JOSIPA BROZA ZA SRPSKE IZBORE

(…) Elem, samo dan pre Užica Ivica je primio Dobricu Ćosića, sa kojim se, kaže, savetovao o nacionalnim pitanjima, Kosovu i još koječemu srazmernom njegovim političkim gabaritima. Istovremeno, računam da je Dobricu silom priveo ili da je časna starina sišla s pameti, pa ga obišla u trenutku kada to toliko liči na izbornu podršku – to bih već negde čuo. Ali nisam.

Samo koji dan kasnije Ivica, poslednji Srbin koji ume i sa kraljevima i sa budalama, uhvatio se mikrofona na koncertu nove družbenice glavnog vladinog graditelja kula u vazduhu, čiji genij bih rado poredio sa Albertom Šperom, ali, kako su na umetničkom događaju, pored narečenog, bili prisutni i Dačić i Tadić, držim da bi rasplet asocijacija mogao da ode u neprijatnom pravcu.

(…) Eto objašnjenja i zašto je tvrda petooktobarska granica bila toliko slaba da je Ivici pošlo za rukom da je pređe za svega nekoliko godina. Eto objašnjenja zašto je njegovim i Borisovim zagrljajem konačno završena Osma sednica. Tada su se politički potomci Slobodana Miloševića, poslednjeg ovdašnjeg titoiste koji je pokušao da bude srpski – što je u istorijskim okolnostima ravno hasidu antisemiti, pa se tako i moralo završiti – priklonili titoističkim internacionalistima poraženim na Osmoj sednici i vraćenim Petim oktobrom. Nije slučajno da je u toj vladi EU prestala da bude jedno od legitimnih rešenja da bi postala neupitna ideološka vrednost, rešena da stvori groblje onih koji bi se usudili da posumnjaju. Istovremeno, eto i objašnjenja zašto je društvena elita, koju su decenije titoističkog kontinuiteta činile vitalnijom od smena režima, uspela da prihvati Dačića onako kako se prihvata zabludeli sin koji se na kolenima vraća kući. Ali eto i razloga zašto ta elita, čak ni u nekom svom delu, ne može da prihvati Tomu Nikolića, čak ni kada on sam javno pokaže volju da prihvati njihov diskurs i njihov vrednosni kod.

(…) Za razliku od Nikolića, čije je nepripadanje toj eliti genetskog karaktera, Koštunica je, kao pobednik nad Miloševićem, imao otvorena vrata tog salona. On je, međutim, oduvek sumnjiv, konačno izdao 2008. godine, onog trenutka kad su mu kosovsko blato i kosovski mit (lažni mit, složiće se Tadić i Basara) postali važniji od evropske himere, kad su zaključili da je postao toliko glup mu je unutrašnji problem (čim je unutrašnji, onda je i problem) postao draži od spoljnjeg rešenja.

Koštuničina politička neutralnost stoga je opasan virus, koji bi među Srbima mogao da se zapati onog momenta kad sasvim posumnjaju u dogmu po kome oni gaje problem, a Brisel rešenje i kad se zapitaju jesu li nešto od onoga što tamo nisu dobili mogli kod kuće sami da naprave. Zato je ta ideja toliko mnogo vređana i toliko malo analizirana među Koštuničinim protivnicima, a i onoliko koliko su obratili pažnju na nju, bilo je zbog toga da je omalovaže i diskvalifikuju kao nešto o čemu bi vredelo pokrenuti raspravu.

(…) Najinteresantniji je, međutim, bio Boris Tadić, kandidat za Maršala, koji je rekao da takva politička ideja više priliči pesnicima nego političarima aludirajući valjda na spisak od više od 200 javnih ličnosti koje su tu ideju podržale. Naravno, ni Tadić se nije previše udubljivao (a u šta se to on pa udubljuje?) poredeći politiku nautralnosti sa zaustavljanjem bicikla u mestu. Govoreći o Srbiji kao o jednoj devastiranoj zemlji bez ugleda u svetu – kao da je na njenom čelu osam godina bio Čarls Menson – Tadić kaže da na takvo mesto, ako bi proglasilo neutralnost, niko ne bi hteo da investira.

I, naravno, Tadić time ispisuje antologijske stranice svog ideološkog titoizma. Valjda se kačeći na stereotip o Koštunici kao o statičnom čoveku, Tadić vadi ovu metaforu sa biciklom verujući da je vrhunac političkog dinamizma prepustiti svoju sudbinu u ruke Briselu i ne menjati ništa, čak i kada vidi da taj brod tone, čak i kada zna da niko od putnika na Titaniku, u trenutku dok su tražili pjas za spasavanje, nije investirao ni u Srbiju ni igde. Istovremeno, on čini ozbiljan moralni i politički prestup tvrdeći da je Srbija suviše slaba zemlja da bi smelo da joj padne na pamet da se bavi svojom sudbinom ostajući na vrhovnom stereotipu mutiraniog titoizma – Srbija je zemlja koja pravi probleme, a rešenje ima da dođe bilo u obliku članstva u EU ili stranim investicijama spolja.

Sa druge strane, politička neutralnost upravo je zagovaranje maksimalno dinamične politike, gde se Srbima nudi da, prvi put posle 70 godina, počnu da se bave svojom sudbinom, da je promišljaju i pokušaju da na kraju rukovode njome. To, naravno, nije lako i rekao bih da tek to podrazumeva vrtiti nogama bicikl, ali na otvorenom prostoru, gde se savladavaju i vreme i prostor, a ne onom sobnom, koji vrti Tadić, koji mu samo daje utisak kretanja, koji mu meri broj otkucaja srca, količinu masti u krvi, puls, meri mu i koliko mu je života ostalo – sve radi, osim što se ne kreće zakucan za veliku sobu koja tone.

Zato je ideja političke neutralnosti – koja je samo delom spoljnopolitički koncept, ali i mnogo više od toga, uključujući i unutrašnju organizaciju i ideju da se država spasava sopstvenim radom, a ne čekanjem pomoći spolja – zato ona dakle jeste ne samo prvo političko promišljanje „srpskog stanovišta“ posle mnogo decenija već i najozbiljniji politički udarac mutiranom titoizmu u srpskom društvu.

ЦЕО ТЕКСТ:

http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-znacaj-josipa-broza-za-srpske-izbore.html

>>

>

SVETISLAV BASARA: DOLAZI ROGONJA


Sećate li se, cenjeni publikume, koliko sam puta sa ovog mesta najavljivao dolazak Rogatog gospodina sa trozupcem čiji vam je vizuelni identitet poznat iz Coraxovih karikatura. E pa, drugovi, što bi rekao Vlado Tairović (ko je Vlado, o tom drugom prilikom) Rogonja je izgleda pred vratima. Sve ukazuje na to: i svakodnevni protivprirodni blud ludih nad zbunjenima i televizije čiji se programi raspadaju pred našim očima i pomahnitali političari na koje bi, da je iole pameti, trebalo bacati mreže i hospitalizovati ih i, uopšte, nastupilo je takvo vreme u kome Čitluk dr Sahibija deluje najpribranije i najracionalnije, što je veoma loš znak, sa čim se slaže i moj konsultant za paranormalne fenomene, legendarna baba-Kurana.

Žutu, to jest crvenu predizbornu majicu, preuzeo je načalnik Ohrane Ivica Dačić. Kao čovek posebnog kova, šestim čulom je osetio da je društvena atmosfera u mnogo čemu slična atmosferi s kraja osamdesetih, kada je šansu iskoristio ondašnji Dačić, to jest Milošević, pa je aktuelni Dačić, sasvim u duhu marksizma-lenjinizma, dokonao da bi istorija mogla da se ponovi. Kakvi su mu konkurenti, ladno bi mogla, tvrd vam stojim.

E sad, ako su u tekućoj kalakurnici najagilniji i najtrezveniji političari Dačić i Fiškal, onda je Rogonja pred vratima. Jel sad kužite, stari moji? Prezident u rezignaciji deluje mi pomalo grogi. Lepo sam mu govorio da pazi šta pije kad zađe u Sahibijin mutlak, ali on terao po svome, pa ga sada piči bad trip. Takođe sam mu, pismenim putem, skretao pažnju da se ne miri olako s komunjarama, mnogi su se opekli na vatri crvene zvezde, sada maskirane u diskretnu crvenu ružu. Evo mu ga sad. Dačić priziva Miloševića i Broza, najvećeg sina naših naroda i narodnosti, naivčine kažu obična demagogija. Je li? Ako laže demagogija, ne laže lik. Dačić mi sve više liči na Uga Čavesa. Osmotrite malo.

Svi su se, dakle, uslovi za Rogonjin dolazak stekli: Ćosić, folk dive, sabornost u ponovnom usponu, Jego Sijatelstvo, Slavica Đukić Dejanović saslužuje Ani Bekuti u sečenju torte na seljačkom trandibalu. Pesma se ori, veseli se kućni domaćine, dok Rogonja ne pokaže račun. Interesuje li vas tačan iznos. Evo ga: 750.000.000.000.00.000.000.000.000.000.000 milijardi muda sterlinga, po današnjem kursu.

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/dolazi_rogonja.881.html?news_id=239115

>>

>

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ:

ПРЕДСЕДНИК ДСС-А ОДБАЦИО МОГУЋНОСТ ДА ДСС БУДЕ У КОАЛИЦИЈИ СА СПС-ОМ.

ПРЕДСЕДНИК СНС-А ИЗЈАВИО ДА ЈЕ МОГУЋА САРАДЊА СНС-А СА ЛДП-ОМ.

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

ЕКОНОМСКИ КОНЗЕРВАТИВИЗАМ

КРАЈ РЕПУБЛИКЕ или КАКО ПОБЕДИТИ ”УЈЕДИЊЕНЕ МОНОПОЛЕ СРБИЈЕ”

Издајник и страни шпијун

MOMČILO SELIĆ: PUT KOJI NAM NE MOŽE USKRATITI NIKO

Владимир Димитријевић: О Селићу

”Србијом влада сто породица”

Рехабилитација генерала Драже Михаиловића

А Преокрет? А Истина?

Vesna Rakić-Vodinelić: Rehabilitacija D. Mihailovića kao političko suđenje

Тоталитаризам ”демократског социјализма”

Cvetan Todorov o komunizmu

Božidar Mandić: Komunizam i demokratija

Аристократија и демократија 

IVAN ILJIN: IDEJA RANGA

О српским револуционарима и реакционарима

ЗА КОЈЕ СТВАРИ ЈЕ КРИВ ДР ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА И ШТА ЈЕ ПОГРЕШНО РАДИО

СНС, Двери српске, УРС, ДСС – Tea Party, GOP (Republican Party)

ПРИХВАТАЊЕ РЕАЛНОСТИ

НЕУТРАЛНОСТ

Нов сазив скупштине – 2012



%d bloggers like this: