Бомбардовање

август 24, 2010

Пре 11 година САД и НАТО бомбардовали су Србију због политике према Косову и Метохији. Ове 2010. најављује се ново бомбардовање Србије од стране Запада, поново због политике према Космету, уочи заседања ГС УН, али овога пута се то бомбардовање планира дипломатским и економским средствима, контрарезолуцијама, судским процесима и осталим врстама лобирања.

Пре 11 година Запад је био уједињен, српска власт је била изгубљена у времену, те је дошло до војне интервенције. Сада је ситуација знатно другачија. Србија је остала без војске, па не може да буде претња Албанцима. НАТО је подељен, као и ЕУ, и данас је немогуће да се постигне консензус око политике Запада према Србији и Космету. Та подела ће се временом само увећавати. Српска власт је и даље изгубљена у времену, али за разлику од пре 11 година традиционални савезници Србије су овога пута много снажнији, тако да се Србија не може довести у међународну изолацију јер државе попут Русије, Кине, Индије, Бразила, или пет држава чланица ЕУ које не признају лажну државу Косово – то неће дозволити. Због тога што је Србија економски окупирана, и што у Србији послују бројне компаније из држава које су признале лажну државу Косово и које имају своје економске интересу у овом региону, није реално ни да се у том кругу држава појаве снаге које би могле да доведу Србију у изолацију.

Запад ће сада ићи на то да на власт у Србији доведе некога ко ће да прихвати “реалност“ и за мале услуге и уступке, који ће грађанима Србије маркетиншки експерти представити као велике добитке, призна независност лажне државе Косово. Та “реалност“ је виртуелна, као и српска одбрана Космета. Државе које у овом региону имају другачији интерес у односу на Запад водиће своју политику са много више успеха него што је то било 1999. године. Данас су САД у подређеној позицији у односу на Кину и Русију у свету, а пре 11 година су авиони САД погодили кинеску амбасаду у Београду и убили неколико Кинеза запослених у амбасади.

Србија је бомбардована пре 11 година од стране САД док су на власти у тој држави били левичари из Демократске странке. Поново је Србија на удару док су на власти у САД левичари из Демократске странке. На власти у Србији су и 1999. и данас на власти левичари. У међувремену је и у САД и у Србији једно време на власти била десница и тада се догодио погром, 2004. године, када је хришћанска Републиканска странка дозволила да Албанци муслимани убијају хришћане на Космету, да пале хришћанске цркве и манастире, док је на власту у Београду била демократска и хришћанска странка, која је касније запалила амбасаду САД. Толико о хришћанству и једних и других. Истина, и једни и други су делили власт са левичарима. Но, ту су и озбиљни проблеми. За православне фундаменталисте сви неправославни хришћани су јеретици, српски десничари заступају анахроне оријенталистичке традиције и пружају нерационалан отпор рационализму Запада. Западни десничари су и даље робови старе колонијалистичке и империјалистичке свести. Тако су републиканци из САД дозволили да се пале хришћански манастири на Космету и одбили су да геноцид почињен од стране муслимана из Турске над православним Јерменима тако назову и донесу резолуцију која би то потврдила и осудила а све на линији старе империјалистичке политике према православној Србији, Јерменији и Русији.

Постоје и разлике. И у САД и у Србији се дешавају велике промене унутар деснице и очекује се, у наредних пар година, долазак на власт нове генерације десничара, правих реформатора и истински религиозних људи. Српски левичари нису способни да воде Србију и да је одбране, док су левичари са Запада исконски непријатељи православне Србије. Србија је, заправо, под ударом левичара и либерала са Запада, који мисле да је Запад још увек толико војно и економски супериоран да може да плаши све оне који не прихватају идеологију и визију света коју намећу левичари и либерали са Запада.  Једино је у Немачкој неважно да ли су левичари или десничари на власти, јер је интерес Немачке увек био, и изгледа да ће увек бити, сломљена и сиромашна Србија.

Можда је најбољи пример за ово о чему пишем ситуација у Грчкој. Грци имају одличне везе у Вашингтону и Лондону. Али и у Москви. Грци су православан народ. У Гркој су јаки утицаји група и странака које заступају комунистичке и анархистичке идеологије. Грци су у добрим односима са Ватиканом. Грчка је на веома важном геострашком месту – између Балкана, Јадранског и Црног мора и Леванта и Медитерана.  У таквој Грчкој Кина гради своју прву трговачку поморку базу. Из анархије у Грчкој изродиће се нови поредак. У многоме ће тај будући поредак у Грчкој личита на поредак који настаје у свету. Кина гради мост у Београду, аутопут у Пољској, купује фабрике на Западу… Грчка постаје и велика сметња за државе ЕУ попут Немачке, јер Грчка финансијска криза угрозила европску валуту и Грчка неће да призна лажну државу Космет. Ту је, наравно, и однос према Кипру и Турској.

Ни ситуација између Србије и муслиманских држава више није иста. Данас Србију због политике према Космету и Западу подржава већина муслиманских држава у свету. Једино Саудијска Арабија и даље заступа исту англоамеричку политику на Балкану. Саудијци и Албанци су једини прави и лојални савезници Запада међу муслиманима у свету. Турци све више напуштају такву позицију.

Чекају нас велики изазови. Србија мора да се припреми за оно што долази. У Србији до промене мора дођи на другачији начин и мора се избећи криза, и анархија, каква се догађа у Грчкој.

Повезани постови:

Сукоб са Западом

Србија и Исламска заједница Србије удружено о Косову

Сарадња

.

Advertisements

Потоп

август 23, 2010

Селектор ватерполо репрезентације Србије изјавио да га је срамота што јавно саопштава да светски прваци немају новац да оду на такмичење па морају да узимају кредит.

Председник Републике је највећи пријатељ српског ватерпола. У тиму градоначелника Београда ради бивши најбољи играч Србије и света у ватерполу.

Ово јесте срамота, и прави потоп, јер је доказ себичности људи који воде Србију, јер само људи из бизниса са маркетингом који се налазе у најближем окружењу председника Републике  окреће стотине милиона евра годишње, и зато што је доказ да је Србија банкротирала, у сваком смислу. Када су се појавили тенисери на светској сцени, дошло се до закључка да најбољи морају да се подржавају и да не смеју да се поново догоде случајеви као са тенисерима, па је тако изграђеној атмосфери дошло до подршке једној пливачици која је одмах добила стан, и још у низ случајева држава се показала на нивоу, и онда стигне вест – светски прваци узимају кредит да би отишли на такмичење, селектор изјављује да га је срамота. Ако неко зна шта се дешава у српском ватерполу, то је председник Републике.

Дакле, они који воде државу нису у стању да воде ни Ватерполо савез Србије. А воде државу.


Шетња

август 20, 2010

Прво је инвестициони фонд непознатих власника купио Имлек. И дошао до монопола на тржишту млека у Београду.

Сада, са 6 месеци закашњења, сазнајемо да је инвестициони фонд непознатих власника купио Београдску пекарску индустрију и Клас и тако постао највећи произвођач хлеба и пецива у Београду.

Дакле, Београђане хлебом и млеком, основним и стратешким намирницима, снабдевају инвестициони фондови непознатих власника. Намирнице купују у маркетима који су у власништву компаније са Кипра. Или у другим маркетима других власника из неке друге државе.

Београђани су лепо “прошетани“. Изгледа још током оних сто дана 96/97.


Biti kulturan

август 19, 2010

Vladika Grigorije očistio trg od žvaka

Vladika zahumsko-hercegovački Grigorije zasukao je rukave, uzeo špahtlu i sa svojim sveštenstvom očistio Glavni trg u Trebinju. Glavna meta su bile zalepljene žvakaće gume po mermernim pločama trga. U eparhiji kažu: „S verom da će ovaj lični primer poučiti – postideti kako odgovorne za održavanje ćistoće grada, tako i neodgovorne koji ga nemilice onečišćavaju“. Vladika Grigorije organizovao je akciju čišćenja grada pred slavu Sabornog hrama i grada Trebinja – Preobraženja Gospodnjeg.

Treba da se svi zajedno podsetimo da nije dovoljno samo se nazivati kulturan, nego to i stvarno biti – kako grad, tako i pojedinci – poručuju u eparhiji.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/203290/Vladika-Grigorije-ocistio-trg-od-zvaka


Идеја?

август 16, 2010

Због скоро свакодневних напада на Србе у Хрватској, и на туристе и на повратнике, Влада Србије треба да изда саопштење са препоруком грађанима Србије да не путују у Хрватску и кроз Хрватску и треба да повуче највећи део особља из амбасаде у Загребу зато што држава Хрватска не може да гарантује безбедност Србима.


Velika Srbija

август 15, 2010

TAKO JE GOVORIO ZORAN ĐINĐIĆ…


Dobri Srbi


„Meni je veoma žao što su za neke ljude u Evropi i svetu dobri Srbi demokrate samo oni Srbi koji se odriču nacionalnog interesa svoje zemlje i što neki misle da rat u Iraku treba da bude naš nacionalni interes, a ne rešavanje pitanja Kosova.“

Jedinstveno Kosovo je ono bez Srba


„Jedinstveno Kosovo može da bude samo Kosovo bez Srba. Međutim, jedinstveno Kosovo je fraza kojom se gromoglasno služi međunarodna zajednice, koje se čvrsto drži, a to je veoma opasno zato što jedinstveno Kosovo znači i odvajanje Kosova. (…) Šta znači otcepljenje Kosova? Zašto se onda Srbi i Hrvati ne bi mogli otcepiti od BiH? Zašto bi se samo Albancima dala ta privilegija – pravo na otcepljenje?“

Milošević nije potrošio srpska prava


„Prava Srbije na Kosovu i Metohiji nisu nešto što može da nestane. Niko nema, ni među Albancima, ni u svetu, prava da nam kaže: ‘Milošević je potrošio vaša prava i vi počinjete od nule.’ Naravno, i albansko stanovništvo ima svoja prava. Naš pristup nije jednostran i ne govorimo da Srbija ima sva prava“.

Deset Đinđićevih ideja za rešenje kosovskog čvora:

Zoran Đinđić je predlagao specijalna kolektivna prava za Srbe, konstitutivnost Srba kao naroda u privremenom ustavnom okviru, podelu Kosova na kantone, bosanski model, kiparski model, asimetričnu federalizaciju Kosova, model „više od autonomije, manje od federalne jedinice“, stvaranje mini države na severu Kosova u slučaju nezavisnosti Kosova i, na kraju, podelu Kosova. Priznavanje nezavisnosti nije spominjao.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/129381/Deset+%C4%90in%C4%91i%C4%87evih+ideja+o+re%C5%A1enju+kosovskog+%C4%8Dvora.html

Nemački Zidojče cajtung donosi kolumnu Kristijana Švarc-Šilinga, bivšeg visokog predstavnika u BiH, u kojoj bivši diplomata ponovo kritikuje Srbiju, ideju velikosrpstva i navodno popuštanje Evrope Beogradu.

Kristijan Švarc-Šiling u tekstu pod naslovom „Opasan san o velikom carstvu“ u Zidojče cajtungu, pored ostalog, piše: „Već godinama evropski vodeći političari govore o dugogodišnjoj krizi na Kosovu i u Bosni i Hercegovini. Stvarnost u svakom slučaju izgleda drugačije: Nedostatak dobre volje ili ponekad besmislene izjave pojedinih političara o situaciji u tim zemljama nisu razlog što zbog čega na Kosovu i u BiH nema napretka.

Najveći problem je Srbija. Beograd se još nije oslobodio nacionalističke velikosrpske ideologije, koja je tokom devedesetih dovela do najgoreg genocida u Evropi nakon Drugog svetskog rata, te do raspada bivše Jugoslavije. Ta ideologija i danas sprečava svaki napredak u dve susedne zemlje. Sa političkom upornošću, bez premca, srpska vlada pazi na to da istorijski prevaziđena ideja o „Velikoj Srbiji“ ne bude dovedena u pitanje. Onaj ko to ipak čini, taj se u Srbiji nalazi pod enormnim političkim pritiskom, što može dovesti i do ubistva, kao što se desilo bivšem odvažnom premijeru Zoranu Đinđiću, koji je bio uredno egzekutiran.

Međutim, postoje i drugi faktori koji su sprečili da se poboljša razvoj celog regiona, a to su dekoncentrisana i nekonsekventna politika Evrope, politika koja je kratkog daha. Evropa ni do danas ne želi da shvati koliko je sa svojom neprestanom popustljivošću u politici prema Srbiji doprinela današnjoj katastrofalnoj situaciji na Kosovu, u Bosni i Hercegovini, pa i u samoj Srbiji.

(…) Odgovorni u Berlinu očito čekaju na poseban evropski voz u kojem su rezervisana mesta za Nemačku kada je reč o Balkanu. No, to se pokazuje kao pogrešna kalkulacija. U međuvremenu su neki drugi, posebno Turska, zauzeli ta mesta. Međutim, povratak Nemačke, kao konstruktivnog partnera, bio bi pozdravljen“, piše Kristijan Švarc-Šiling.

KRISTIJAN ŠVARC-ŠILING: NEMAČKA SE MORA VRATITI NA BALKAN DA UGUŠI SAN O „VELIKOJ SRBIJI“

Priredio Senad Tanović
Izvor DW, Berlin
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5910894,00.html?maca=ser-Blic%20Online-2569-xml-mrss


TREBA LI UOPŠTE SRBIJI POLJOPRIVREDA?

август 14, 2010

(…) Stanje u poljoprivredi se održava i na ishranu stanovništva. Prosečan stanovnik Srbije pojede godišnje 109 kilograma hleba što je čak nekoliko puta od stanovnik Evropske unije gde je prosek između 30 – 40 kilograma! Međutim, isti taj stanovnik Srbije potroši četiri puta manje mleka i mlečnih prerađevina. Građanin Srbije potroši godišnje 87,1 litar mleka, a stanovnik Nemačke 308 litara. Ako je poređenje sa Nemačkom preterano rezultati su porazni i kada se uporedimo sa zemljama bivše Jugoslavije – stanovnik Slovenije potroši 228 litara, Hrvatske 162, a Bosne 168 litara. Ništa bolja nije ni situacija sa mesom. Stanovnik EU pojede 65,1 kilograma mesa i preradevina, a stanovnik Srbije 43 kilograma. Stanovnik Srbije pojede godišnje skoro 60 kilograma voća što je tri puta manje od stanovnika EU.

Situacija u poljoprivredi je alarmantna. Nastavi li se ovako, Srbija će postati uvoznik hrane. Prošlogodišnja cena od 9 dinara za žito je bila tako mala da poljoprivrednik koji je imao prinos od 5 tona po hektaru nije mogao da vrati ni ono što je uložio. Otkupna mleka je tri puta manja od maloprodajne, dok su u regionu i EU često veće od cene u prodavnici. Ako se to zna jasno je zašto danas u Srbiji ima pet puta manje muznih krava, nego pre dvadeset godina. Jeftinije je da se kupi mleko od seljaka nego da se pije mineralna voda!? Država mora politikom cena da zaštiti poljoprivredu, kao i da spase seljake od nakupaca i trgovaca koji žive na račun onih koji rade.

Poslednji je trenutak da se poljoprivreda proglasi strateškom privrednom granom u Srbiji i da se kroz ulaganja u nju dođe do situacije da Srbija živi od nje, a samo da se hrani. Savremene političke elite pokušavaju da razumeju svetske procese i da svoja društva na vreme pripreme da učestvuju u njima i da imaju koristi. Da će proizvodnja hrane, posebno zdrave, biti jedna od najvažnijih potreba naše planete vrlo je jasno. Da Srbija ima potencijale da ishrani deset puta više ljudi nego što ima stanovnika takođe je jasno. Pa šta čekamo?

Cela analiza:

Analiza Agencije ICP, Beograd

http://www.icp-co.com/analize.php?prikaz=jedna&id=111&lang=sr


%d bloggers like this: