Dušan Miklja
Lumpenburžoazija – Svaka epoha je imala svoje bogataše. Mnogi od njih su deo svog imetka ulagali u kulturu. Ma kakve motive za to imali, zaslužni su što su svojom materijalnom potporom omogućili da nastanu značajna umetnička dela. Naši novopečeni bogataši se – bar po tome – veoma razlikuju od svojih prethodnika. Umesto na kulturu oni su usredsređeni na estradu. Ne samo zbog toga, njima bi – po analogiji sa lumpenproleterijatom – sasvim lepo pristajao pojam lumpenburžoazije.
Granica pristajanja – Nisu svi ljudi isti. Postoje takvi koji su spremni da sve otrpe. Da se beskonačno ponižavaju. Koji uvek imaju izgovor za sve što čine. Jednom je to briga za porodicu, drugi put strah da ne izgube posao, treći put bilo kakvo novo opravdanje. Postoji opet, ređe doduše, i drugačiji soj koji trpi samo do određene granice. Samo do mere koja ga ne ponižava u sopstvenim očima. Takva vrsta ljudi ne pristaje na sve, jer dobro zna da za sopstveno samopoštovanje bar jednom mora reći ne.
Vođe i narod – Demokratizacija politike je mnogo uticala na to da se veliki istorijski pokreti ili preokreti pomalo olako pripisuju isključivo volji naroda. Kada se, prema tome, kaže „narod je tako hteo“, zaboravlja se da njegova pojava na javnoj pozornici uvek ide ruku pod ruku sa vođama. Ne mislimo, pri tome, na autoritarne vladare, despote i diktatore, već na požrtvovane predvodnike koji u sebi otelotvoruju nade miliona ljudi. Bez istinskih vođa nemogući su veliki prevrati. Gandi je primer takvih izuzetnih ličnosti. Ko je mogao očekivati da će –onako sićušan i slabašan – nenasiljem srušiti najveću kolonijalnu imperiju?
Blic, 24.05.2009.
KOSMET VIA KOSMOS 
Ljajić:
SRBIJA PRED SOCIJALNIM BUNTOM
24.05.2009.
PRESS
INTERVJU NEDELJE… Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalna pitanja
Neki su mi zamerili da širim defetizam i da čak produbljujem krizu! A šta je trebalo? Da kažem da ljudi super žive? Gde god sam otišao samo čujem jad, bedu, strah, neizvesnost… Zato pozivam ministre da se i oni malo rastrče po Srbiji
Ministar Rasim Ljajić je pre više od dva meseca upozorio da su građani u Srbiji u velikom očaju i strahu, da je tenzija u društvu takva da može da pukne svakog trenutka, da je apatija kod građana veća nego pre 5. oktobra 2000. godine… Mnogi su mu se smejali i smatrali da preteruje.
A onda je Zoran Bulatović iz Novog Pazara odsekao i pojeo sopstveni prst kako bi ostvario svoja prava, potom su radnici u Kragujevcu 18 dana štrajkovali glađu kako bi naterali gazdu im uplati staž, a onda je Dragan Marić sa bombama u rukama potražio pravdu u zgradi predsednika Borisa Tadića.
– Kada sam upozoravao kakvo je stanje kod građana Srbije, ni na kraj pameti mi nije bilo da ćemo imati ovako ekstremne slučajeve protesta. Ali, osetio sam takvu atmosferu i nisam mogao to da prećutim. Neki su mi tada i zamerili da širim defetizam i da čak produbljujem krizu! A šta je trebalo? Da kažem da ljudi super žive? Gde god sam otišao samo čujem jad, bedu, strah, neizvesnost…
Da li su ovi protesti dokaz da u Srbiji otkucava „socijalna bomba“, koja može da oduva vašu vlast?
– Mislim da Vladi Srbije danas veća opasnost preti od socijalnog nezadovoljstva nego od političke i parlamentarne opozicije, bez obzira na to koliko je tanka većina u parlamentu. I zato Vlada mora najozbiljnije da shvati ovu situaciju, da pre svega uvaži socijalne partnere i da shvati da nam je socijalni dijalog potrebniji nego bilo kad do sada.
Posle Pazara, Kragujevca i pre nekoliko dana Dragana Marića, kakve vrste protesta možemo da očekujemo?
– To ne znam, ali znam da je jako važno ne uđemo u jednu matricu, jer svaki od primera koji ste pomenuli je slučaj za sebe i svaki zahteva posebno rešenje. Ne smemo da generalizujemo, ni mediji ne treba da prave takvu grešku. Moramo da znamo da će biti i slučajeva da se ova situacija iskoristi za namirivanje nekih računa iz prošlosti i zato moramo da odvojimo opravdane proteste od onoga što to nije. Postoji uverenje da ukoliko se Vlada umeša u neki problem, da će onda svi od nje tražiti pomoć, čak i onda kada ona stvarno nema mehanizme da problem reši. I to je tačno, jer ljudi pokušavaju da svoje probleme reše na svakave načine, bez obzira na to da li su u pravu ili ne.
Ali, slučaj iz Kragujevca govori drugačije. Vlada je tvrdila da nema nikakve ingerencije da pomogne radnicima „Partizana“, ali ste upravo vi na kraju pomogli da se problem reši. Zar to nije moglo i bez štrajka glađu?
– Vlada Srbije je bila samo posrednik između poslodavca i radnika…
Zar to nije dovoljno?
– Ali vidite šta se posle toga dešava! Kad ja odem da pomognem radnicima iz Kragujevca, onda mi u dva sata ujutru dođe policija u stan da me odvede da pregovaram sa štrajkačima Robnih kuća „Beograd“ koji štrajkuju ispred Vlade! Kakva je moja i nadležnost Vlade u tom slučaju? Nikakva! I onda pregovaram sa onima koji su dobili po 135 evra za svaku godinu staža, ali to im je malo i traže još! O tome govorim, da odvojimo opravdane proteste do onih koji to nisu.
Kako to prepoznati?
– To je suština. Moj odgovor je da sledeći: ljudi, nemojte da protestujete, ne blokirajte ulice, nemojte da štrajkujete glađu, ne pribegavajte radikalnim metodama… Samo treba da nas pozovete, u bilo kojoj opštini, i mi ćemo doći da vidimo u čemu je problem. Ići ćemo do svakog preduzeća, do svakog mesta, razgovarati s ljudima, da vidimo možemo li da im pomognemo ili ne. I to ćemo im otvoreno reći. Ali, mi imamo najave štrajka u „Petrohemiji“, gde su prosečne plate 75.000 dinara! Ili štrajk najavljuju firme koje su najveći gubitaši i godinama su na budžetu. To ne može u isti koš sa opravdanim zahtevima radnika.
Vlada u kojoj sedite sama je sebe nazvala socijalno odgovornom, a čini se da ona to ipak nije?
– Vlada će socijalnu odgovornost pokazati ukoliko nađe rešenje za one slučajeve koji se mogu svrstati pod opravdane zahteve sindikata ili radnika, ako ima kontinuirani dijalog sa socijalnim partnerima i načine i sredstva da pomogne onima koji su najugroženiji.
Govorite u budućem vremenu. Znači li to da Vlada to ne radi?
– Ne, Vlada to već radi, ali za svaki pojedinačni slučaj, jer ne postoji univerzalni ključ za ove probleme.
Da li je jedan od uzroka socijalnih tenzija slika koju kreira Vlada, slika u kojoj nema jasnog plana kuda zemlja ide, u kojoj nema jasne ideje?
– To je drugo pitanje. Vlada mora da stoji čvrsto na zemlji, da uvaži činjenicu da postoji napetost i nezadovoljstvo. Prema istraživanjima koje smo radili, 58 odsto građana strahuje za svoju bližu budućnost i veruje da će im biti gore! Ne smemo zabijati glavu u pesak, već treba tražiti rešenja. Ali, hajde da objektivno pogledamo stvari. Kriza u Srbiji traje 20 godina, prvo ratna, pa posleratna. Sad imamo i ekonomsku krizu, koja je prva koja nije naša, već je ušla sa strane i na nju ne možemo mnogo da utičemo. Ne možemo naći konkretnog krivca za povećanje nesigurnosti i straha kod građana, ali moramo da tražimo rešenja, što ova vlada ipak radi.
Pođite od sebe, vi imate ćerku i sina. Možete li da planirate gde će i u koju školu ići, šta će biti sa njima za godinu, tri, pet…
– Lično se trudim koliko mogu da planiram šta će biti s mojom porodicom. Znate, suština uspešnost svake politike se meri po tome koliko može da predvidi događaje, a ne kako će reagovati na njih kada se dese. To će biti mera i naše uspešnosti.
Plašite li se da će neko iskoristiti socijalno nezadovoljstvo za svoje ciljeve?
– Moguće je, pa to smo i mi iz DOS-a radili u obaranju Miloševićeve vlasti.
Na kakve ste sve socijalne slučajeve nailazili tokom obilaska Srbije?
– Da li znate da u opštini Crna Trava, koja je pre 30 godina imala oko 15.000 stanovnika, danas van sezone živi 600 ljudi! Znate li da se na benzinskoj pumpi u Crnoj Travi dnevno proda samo 40 litara goriva! Da tamo nema proizvodnje, da svi koji primaju plate rade u školi, Domu zdravlja i policiji i da je stopa demografskog pražnjenja 78 u poslednjih 30 godina. Tokom marta doživeo sam da na putu od Dimitrovgrada do Surdulice, to je nekih 50 kilometara, sretnem samo 14 automobila! Znate li da u opštini u Trgovištu nemaju telefaks, već da kad treba da pošalju nešto idu u policiju, ili da se u Kuršumliji cigarete prodaju na komad? Znači, katastrofalna situacija! Imamo opština gde ima više nezaposlenih od onih koji rade i gde ne funkcioniše ništa osim državnih institucija.
Da li bi pomoglo kada bi i ostali ministri svojim očima videli to o čemu govorite?
– Na svim sastancima koalicije predlagao sam da svi treba da se rastrčimo po celoj Srbiji, svaki od ministara. Znate, često to nije prijatno, ljudi traže, mole, neki i opsuju, ali naš posao je da ih saslušamo! Ono što shvatite i vidite obilazeći Srbiju ne postoji u knjigama, u istraživanjima koje dobijamo u statistikama. Dok ne stanete lice u lice s ljudima, dok ne čujete probleme, ništa nećete znati. I jedan od načina da se predupredi dalja radikalizacija socijalnog nezadovoljstva jeste da rastrčimo po Srbiji, da kažemo ljudima kakvo je realno stanje, šta Vlada radi, šta će da radi i šta oni mogu da očekuju. Ovo može, ovo ne! Ovo je realno, ovo nije! I ima toliko stvari koje mogu da se urade bez para, ali sa mnogo rada i dobre volje.
Mnogo puta govorite kao da ste u opoziciji?
– Ne pričam kao opozicija, već govorim jezikom činjenica. Suviše dugo sam u vlasti, pa sam video sve mane sistema iznutra. Mnogi su govorili da su protiv takozvane feudalizacije ministarstava, kakva je bila Vlada u vreme Vojislava Koštunice, ali mislim da je to bolji model nego ovaj danas. Ako sam ja ministar, ja ću dovesti svog zamenika za koga sam odgovoran. A ako mi neka druga stranka dovede svog čoveka zato što nisu znali gde će s njim, a ja treba da budem odgovoran za njega, to nije dobro.
Da ste opozicija, kako biste kritikovali Vladu?
– Ne bih da im dajem ideje, ali evo jednog neproduktivnog ponašanja opozicije. Prilikom dolaska potpredsednika SAD Džozefa Bajdena opozicija najavljuje proteste jer, eto, dolazi neko ko nas je bombardovao, teraće nas u NATO… Hajde realno da pogledamo stvari. Da je opozicija na vlasti, da li bi oni prihvatili posetu Bajdena? Svako bi prihvatio tu posetu! Mogli su da kritikuju velike mere obezbeđenja, da ljudi ne mogu da kreću, i to bi građani razumeli. Ali običan čovek neće razumeti da vi kritikujete to što uopšte dolazi do te posete Bajdena, kad je svakom jasno da moramo da imamo dobre odnose sa Amerikom. Ovo je situacija koja je vrlo jasna, za Srbiju je važno što je došlo do ove posete. Ne treba je predimenzionirati i reći ovo je epohalno, istorijski, prelomno. Ne, ovo je važna poseta.
Imate li utisak da nemate baš veliko razumevanje u Vladi za to što radite?
– I ja počinjem da se pitam da li je pametno što poturam glavu tamo gde drugi ne bi nogu. Ne zato što mislim da sam nešto hrabar, nego da ne počnem da smetam. Ne bih voleo da budem bilo kome trn u oku, ali ne mogu niti hoću da budem ministar za rad i socijalnu politiku i da skrštenih ruku gledam da neko 15 dana štrajkuje glađu, a da bar ne pokušam da pomognem.
REGIONALIZACIJA SRBIJE PADA U BOJNIKU
Posle svega što ste videli u obilasku Srbije, velike nemaštine u pojedinim krajevima zemlje, kako vam izgleda priča o regionalizaciji?
– Siguran sam da će reorganizacija Srbije imati smisla samo ukoliko uspe da se napravi privredni balans. Ali, neće biti uspešne regionalizacije ukoliko ne budemo imali ljudske resurse, obučene kadrove, menadžere koji će znati da vode opštine… Ukoliko nemate kvalitetne ljude, regionalizacija će doživeti fijasko! Da li znate da u opštini Bojnik imate samo 39 ljudi sa fakultetskom diplomom! Pa, s kim ćete sprovesti regionalizaciju u Bojniku, kome ćete da poverite da vrši vlast, da vodi ekonomiju? Ne govorim protiv regionalizacije, već upozoravam da taj proces mora da bude pažljivo vođen.
Da li vam se čini da je pitanje regionalizacije u Srbiji u stvari samo drugo ime za rešavanje pitanja Vojvodine, a da se o ostatku zemlje ne razmišlja?
– Ne, mislim da se sve više suštinski razmišlja o regionalizaciji i da je priča o statutu Vojvodine samo pogurala priču o regionalizaciji. Kada je počela prepirka Beograda i Novog Sada oko Vojvodine, koliko će para i nadležnosti dobiti Vojvodina, onda su i ostali krajevi Srbije počeli da se pitaju gde su oni u toj priči i šta će oni dobiti. Zato čitav projekat regionalizacije mora da bude jako dobro pripremljen, kako bi na kraju bio uspešan.
POLITIČKA STABILNOST KLJUČ SRBIJE
Šta je potrebno Srbiji da bi krenula napred?
– Srbija može da bude ključna zemlja regiona, ali preduslov je da imamo političku stabilnost koju mi već godinama nemamo. Nepostojanje političke stabilnosti usporava naše ekonomske reforme. Treba nam manji parlament, manja vlada, manji broj stranaka u vladajućoj koaliciji i manji broj stranaka u parlamentu. To bi dovelo do većeg kvaliteta poslanika i članova Vlade. Srbiji treba vlada od 14 članova, odnosno premijer, zamenik i 12 ministara, i svaki ministar ne treba da ima više od jednog zamenika. Moramo da imamo manju i efikasniju administraciju koja se neće menjati od izbora do izbora. To bi za početak bilo dovoljno.
POGREŠNA IZJAVA MUSTAFE CERIĆA
Mustafa Cerić, koji je bio u poseti Srbiji baš u vreme dolaska američkog potpredsednika, tvrdi da se u našoj zemlji krše prava muslimana. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
– Ukoliko bi bilo tačno to što govori Cerić, to bi značilo da i ja kršim ljudska prava muslimana, jer kao musliman sedim u Vladi koja krši prava. Naravno to nije tačno i mislim da je i sam Cerić revidirao taj stav na kraju posete. Znate, uvek možete pronaći pojedinačne slučajeve ili probleme, ali od 2000. godine skoro da nema izveštaja neke međunarodne organizacije u kome se kaže da Srbi krše bilo čija ljudska prava. Mislim da nije dobar pristup da na Balkanu, gde je sve izmešano, bilo ko sa strane govori u ime neke manjine koja živi u toj državi. I iskustvo iz 90-ih pokazuje da je to loš pristup, jer kad je Milošević pokušao da govori u ime Srba iz Hrvatske i Bosne, videlo smo kako se to završilo. Mi muslimani živimo u Srbiji i ako nam nešto nije dobro, rešenja treba da tražimo ovde. To isto važi i za ostale manjine. Svaki pokušaj internacionalizacije, i ja govorim kao pripadnik manjine, na kraju se završi loše za samu manjinu. Hvala bogu, u Srbiji imamo demokratski ambijent u kome manjine imaju svoje predstavnike u Vladi, u Skupštini, imaju partnere i svoje interese mogu da artikulišu na najbolji način.
S. MARJANOVIĆ
Интересно даже для бухгалтера :)))))