Милена Ивановић, супруга лидера Грађанске иницијативе СДП Оливера Ивановића, пошто је од лекара чула стравичну вест да јој је муж убијен, смогла је снаге само да изговори: „Опет ми га узеше, нисам могла да га сачувам“. (Вечерње новости)
Оливер Ивановић није имао подршку своје државе, није имао подршку Запада, остао је сам, на брисаном простору, а против себе је имао и албанску и српску власт и мафију, и страног окупатора. Убили су га убрзо након што је изашао из затвора, где је био од 2014. године.
Није се плашио, није се повукао, није отишао са Косова и Метохије.
Поред себе је, на крају, имао само храбру супругу.
Сигурно није био човек без мане, али они који су га убили су право зло.
Саучешће његовој породици.
Бог да му душу прости.
Оливер Ивановић (1953-2018)
Грађани Косовске Митровице испраћају ковчег са телом Оливера Ивановића
——————————–
РАДА ТРАЈКОВИЋ
Јавна је тајна да власт на северу Косова и Метохије спроводи Милан Радојичић. Он одређује добро и зло и док је њега тамо, није потребна заједница српских општина, јер би и она била под његовом контролом, каже Рада Трајковић, бивша посланица у Скупштини Косова.
Званично занимање Радојичића је кафеџија, незванично се бави свим и свачим, па и трговином наркотицима. Он се бавио окупљањем народа пред долазак свих званичника из Београда.
Власник је кафане Греј, где се одржавају састанци министара и политичара.
У тој кафани поставља директоре, одлучује о свим тендерима и шта ће се градити и где.
Трајковићева каже да власник кафане Греј са Харадинајем преговара ко ће бити министар – то је потврдио и сам Харадинај.
Славиша Ристић, посланик у Скупштини Србије из Зубиног Потока, каже да је јавна тајна да је Радојичић усред бела дана и насред улице, наочиглед других, ишамарао председника општине Горана Ракића. Шамарао га је васпитно, да овај схвати да не може ништа на своју руку.
Горан Богдановић, посланик са Косова, каже да би он најрадије избегао ову тему, јер његова породица живи на Косову.
„Ја се не плашим и верујте ми не знам из ког разлога, али ме једноставно није страх, иако и ја као и Богдановић живим на Косову у Грачаници“, каже Рада Трајковић за Данас.
DANAS, 19.01.2018.
KOSMET VIA KOSMOS 
Pisanje kosovskih i srpskih medija o „gospodarima“ Severa
Kontroverzni Veselinović i njegov kum
Pojedini prištinski mediji pišu o tome kako je Milan Radojičić kum kontroverznog biznismena sa Kosova Zvonka Veselinovića, sa kojim se našao na optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal 2012. zbog sumnji da su, zajedno sa Draganom Ćurčićem, 2010. prisvojili 32 vozila koja su vlasništvo kompanije Hipo-Alpe Adrija lizing.
Međutim, na taj slučaj je Apelacioni sud u martu 2016. stavio tačku, a presudom drugostepenog suda pravnosnažno su oslobođeni svih optužbi. Veselinović je uhapšen šest meseci pre podizanja optužnice za privredni kriminal, ali je ostalo nerazjašnjeno da li je uhapšen zbog sumnji da je organizovao nerede na severu Kosova, kako ga je tada označio Kfor, a sumnjičio Euleks. Bio je to sukob za koji je Kfor tvrdio da postoji i snimak koji dokazuje da su glavni organizatori napada na međunarodne snage na Kosovu bili Zvonko Veselinović i njegov brat.
O tome da je Veselinović izgradio imperiju na Kosovu na osnovu sumnjivih poslova (trgovinom drogom, švercom nafte…) mediji izveštavaju unazad godinama, preciznije od 2011, kada je šira javnost i prvi put čula za njega, jer se istakao u organizovanju sprečavanja Albanaca iz južnog dela Mitrovice da pređu u srpski deo grada. Bio je i jedan od organizatora postavljanja barikada 2011. na severu Kosova.
Ističe se bliskost sa prethodnom kao i aktuelnom vlašću, a u prilog veza sa SNS navodi se, između ostalog, posao izgradnje auto-puta na Koridoru 11, vredan 75 miliona dolara, koji je prošle godine dodeljen konzorcijumu firmi na čijem čelu jedne od njih je i Zvonko Veselinović.
Televizija N1 je u aprilu prošle godine izvestila da je na jednoj deonici Koridora angažovana firma Inkop, koju je od prethodnog vlasnika u februaru 2013, bez ikakve nadoknade, formalno preuzela sestra Zvonka Veselinovića. Zvonko Veselinović je u kratkom razgovoru potvrdio za Insajder da on rukovodi firmom Inkop.
Na pitanje da li je blizak SNS Veselinović je odgovorio da jeste, ali da je pre toga sarađivao i sa predstavnicima prethodne vlasti, posebno u vreme postavljanja barikada na severu Kosova.
O Radojičiću, međutim, domaća javnost piše samo u kontekstu kumstva sa Veselinovićem i pomenutoj optužnici za privredni kriminal iz 2012.
Još jedno kontroverzno ime sa severa Kosova o kojem mediji izveštavaju u kontekstu sumnjivog biznisa i zavođenja reda je Zoran Milojević Zelja, vlasnik benzinske pumpe u Leposaviću.
O njemu, međutim, navode i da je jedan od „glavnih batinaša SNS“ u Srbiji, pogotovo tokom kampanje lokalnim izborima. Kako je list Blic iz juna 2015. godine izvestio, Milojević je učestvovao u incidentima u Vrbasu, Odžacima, Mionici, Majdanpeku… a nijedno od prebijanja, počev od prvog, u Srbobranu, marta 2013, do sada nije dobilo sudski epilog, niti su podignute optužnice, iako su nadležni raspolagali podacima, počev od registarskih tablica automobila koje su koristili batinaši, do direktne identifikacije napadača.
Zoran Milojević Zelja je, u vreme kada je Kancelarijom za KiM rukovodio Aleksandar Vulin, postao savetnik u Kancelariji, član IO SNS i poverenik SNS za KiM, a bio je i „predstavnik Telekoma“ za KiM. Za Milojevića bivši funkcioner SNS Saša Mirković tvrdi da komanduje paralelnim strukturama SNS sačinjenim od aktivista i ljudi koji su zaposleni u MUP i BIA.
http://danas.rs/politika.56.html?news_id=368294&title=Kontroverzni+Veselinovi%C4%87+i+njegov+kum
Rastislav Dinić
Spekulacije i činjenice
Strašno je kada je javnost dovedena u situaciju da mora da spekuliše o najznačajnijim političkim događajima. Strašno je kada institucije toliko zakazuju u svom poslu, da nema nade da se dođe do jasnih odgovora na najvažnija pitanja. Nažalost, to je situacija u kojoj se u Srbiji nalazimo već godinama, i ubistvo Olivera Ivanovića nije izuzetak, već još jedna potvrda pravila. Kada ministar u Vladi Srbije otvoreno kaže da ne veruje da će Ivanovićeve ubice ikada biti otkrivene, javnosti ostaju samo spekulacije.
Međutim, ima spekulacija i spekulacija. Jedno je pokušati da se na osnovu dostupnih činjenica rekonstruiše jedan mogući scenario. Nešto je sasvim drugo ignorisati činjenice u korist izmaštanih scenarija. Na primer, kada režimski analitičari na nacionalnim televizijama tvrde da iza Ivanovićevog ubistva stoje SAD, nemoguće je reći da li je to tačno ili ne, jer u ovom trenutku nema dovoljno informacija o samom događaju, a po svemu sudeći, neće ih ni biti. Ali ono što se može i mora reći jeste da takva tvrdnja nije u najboljem skladu sa činjenicama koja nam jesu poznate. Isto važi i za insinuacije koje su izneli Nenad Čanak i Mijat Lakićević da iza ovog ubistva stoji Rusija. S obzirom na to koliko malo znamo o samom slučaju, teško je sa sigurnošću tvrditi da ove insinuacije ne odgovaraju istini, ali se može i mora reći da one ignorišu neke ključne i svima dostupne činjenice.
Te činjenice tiču se pitanja ko ima moć na Kosovu, ko je aktivno radio na denuncijaciji i progonu Olivera Ivanovića, ko je mogao ili bio dužan da ima saznanja o njegovoj bezbednosnoj situaciji, i ko je mogao ili bio dužan da ga od potencijalnih pretnji zaštiti, a da to nije učinio. Odgovor ni na jedno od ovih pitanja nema nikakve veze ni sa Amerikom, ni sa Rusijom. Umesto toga, odgovori na sva ova pitanja vode ka tri instance – 1) režimu u Beogradu, odnosno njegovim pulenima na severu Kosova, 2) režimu u Prištini, i 3) EULEKS-u. Ovo su činjenice, i svaka spekulacija, kako god maštovita, mora poći od njih i objasniti na koji način se one uklapaju u razmatrani scenario.
Peščanik.net, 23.01.2018.
http://pescanik.net/spekulacije-i-cinjenice/