„Ponekad me čudi koliko neke stranke imaju bezobrazluka prema njemu (Vučiću) i da se danas u nekim izjavama nekorektni ljudi, koji imaju tri ili četiri puta manju podršku od SNS, na ovaj način ophode prema njemu kao predsedniku najveće stranke“, rekao je potpredsednik SNS i predsednik skupštine Nebojša Stefanović i apelovao na lidera naprednjaka da odgovori na napade.
Stefanović se zapitao šta bi tek bilo da su SPS i SNS „egal“.
U blogu socijalista se navodi da je „Beko verovao Miloševiću, Miri Marković, Koštunici, a sada bi hteo da proizvede još jednog jakog lidera i to slučajno baš onog koji je na čelu istraga sumnjivih privatizacija, medju kojima se, opet slučajno, našlo i nekoliko vezanih za institucije odanog Milana Beka“.
Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da biznismen Milan Beko, kao i svako drugi, ima pravo da iznese svoje mišljenje o tome ko bi trebalo da vodi Vladu Srbije.
„Mene to, međutim, ne zanima i ne vidim zbog čega bi to bila vest. Svako ima pravo da kaže svoje mišljenje. Pošto se dugo poznajemo, verovatno ćemo o tome i lično razgovarati“, rekao je Dačić novinarima.
Na ponovljeno pitanje novinara o Bekovoj izjavi, Dačić je vidno iznerviran rekao: „Jadna je ta zemlja u kojoj je to vest“.
***
Александар Вулин поручује Србима са КиМ: Србију морате да волите, али и да слушате
“Приштина ће се трудити да из Бриселског споразума спроведе што мање.
Ми се трудимо да спроведемо што више.“
***
Са сајта Двери српске (имају преко 200 000 гласача или присталица, ваљда су довољно коректни да критикују режим):
- Све што су само могле да сањају ДС, ЛДП, АНЕМ, Б92 и разне сорошевске НВО – СНС је остварио.
- Обмана je једина реч којом се кратко, јасно али и потпуно тачно описује делатност тих лажних родољуба, којима је страни новац ближи срцу.
>
>>
>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:
Ванредни избори – тражи се добитна комбинација
Јеремић уместо Дачића на челу СПС
Спорна изложба радова студената Академије уметности у Културном центру Новог Сада
Информер: Протест радника у култури ”Стоп уништавању културе”
DRAGOLJUB PETROVIĆ: Dve Srbije u turbo-folku
Nataša B. Odalović: Srbija 2015. u svemiru
Zlatko Paković: Novo srpsko udvorištvo
Бошко Обрадовић: Kако је Вучић постао лидер Друге Србије?
Филип Морис, БАТ и Газпром наредили влади Србије под окупацијом да се бори против шверца
KOSMET VIA KOSMOS 
SRBIJA DOBIJA NOVOG TAJKUNA
ČEDA ŠIRI BIZNIS: Kupio preduzeće najboljeg gazde u Srbiji!
Firma SHSF, čiji je suvlasnik lider LDP, prošle nedelje kupila fabriku „Kirka-Suri“, čiji je bivši vlasnik Slobodan Janjušević radnicima poklonio na desetine kuća, stanova, beskamatnih kredita…
„Agroposlovi“, čiji je Jovanović suvlasnik, traže 200 miliona dinara od Fonda za razvoj za refinansiranje kredita, a preko firme SHSF kupuje „Kirku“
BEOGRAD – Ima se, može se.
Lider LDP Čedomir Jovanović, uprkos krizi, širi svoju poslovnu imperiju pošto je firma SHSF, čiji je on suvlasnik, prošle nedelje kupila „Kirka-Suri“, fabriku kotlova i energetske opreme iz Krnjače. Jovanović je iskeširao novac i „uleteo“ u novi biznis, dok istovremeno pokušava da izvuče novac iz države za vraćanje dugova. Naime, firma „Agroposlovi“, čiji je on jedan od vlasnika, a supruga Jelena direktor, zatražila je od Fonda za razvoj 200 miliona dinara za refinansiranje postojećih kredita.
Zna šta kupuje
Iako su „Agroposlovi“ konkurisali za kreditnu podršku države u septembru, Jovanović preko druge firme SHSF u oktobru kupuje uspešnu fabriku, čijeg su bivšeg vlasnika Slobodana Janjuševića zaposleni proglasili za najboljeg gazdu u Srbiji pošto im je uz redovne i pristojne plate podelio na desetine kuća, stanova, automobila, beskamatnih kredita…
Prema dokumentaciji Agencije za privredne registre (APR), izmena vlasništva u „Kirki“ izvršena je 16. oktobra.
– Slobodan je preminuo septembra 2011. i vođenje fabrikom preuzela je njegova supruga Slavica Janjušević, koja je Jovanoviću prodala „Kirku“ – priča izvor Kurira.
Inače, Slobodan Janjušević uspeo je da napravi firmu u kojoj bi svaki metalski radnik ili inženjer poželeo da radi, ne samo zbog prilike da reši egzistencijalne probleme već i zbog međuljudskih odnosa u fabrici, koja je imala kvalitetnu proizvodnju, osvojeno tržište, 120 radnika i najmanje 150 kooperanata. Govorio je da nikad ne bi spiskao milione evra na jahtu a da prethodno nije rešio probleme svojih radnika – dao je 15 beskamatnih kredita na 100 godina, finansirao kupovinu placa i izgradnju 35 kuća, kupio više od 10 stanova…
– Moja firma je moja porodica. Zar bih mogao da zbrinjavam neke daleke, još nerođene potomke, da gomilam bogatstvo i nemilice ga razbacujem a da istovremeno gledam kako njihova deca gladuju? Pre bih se ubio kad bih, recimo, spiskao milione evra na neku luksuznu jahtu a nisam rešio njihove egzistencijalne probleme – rekao je pre tri godine u jednom intervjuu Janjušević. Firmu je otvorio početkom devedesetih i od početka se trudio da pomogne svim radnicima, od kojih je čak četvrtina vozila službena kola.
Gazda kakvog nema
– Niti su meni svrake popile mozak, niti imam para za razbacivanje. Jednostavno, važna mi je produktivnost, iskrenost i poverenje, jer bez toga nema rezultata. S druge strane, koliko god da su pare važne, meni nikad nisu bile na prvom mestu. Teško onome kome su pare jedina svrha života – kazao je Janjušević, koji je na razna sponzorstva i donacije dao više od 300.000 evra.
Radnici su ga cenili, dolazili nasmejani na posao i davali maksimum.
– Najlepši je osećaj kada znate da niste sami, da iza sebe imate veliku porodicu koja vas nikad neće ostaviti na cedilu – rekao je Dubravko Pašić, elektrozavarivač koji je u firmi „Kirka-Suri“ od osnivanja i među prvima dobio besplatni plac u Borči za izgradnju kuće i svu pomoć u njenoj izgradnji.
Uskoro možda slede promene…
Uspešni
„Kirka“ za četiri godine zaradila više od pola miliona evra
Prema podacima sa sajta APR, firma „Kirka-Suri“ je za četiri godine (2009-2012) prihodovala 2,1 milijardu dinara (oko 19 miliona evra), a ostvarila čistu zaradu od 65,5 miliona dinara, što je oko 570.000 evra.
http://www.kurir-info.rs/ceda-siri-biznis-kupio-preduzece-najboljeg-gazde-u-srbiji-clanak-1050959
Nataša B. Odalović
Trula daska i zveckanje
I bi „Arena SNS“ kao znakoviti i zabrinjavajući spektakl: „Über alles in der Welt“, sa svim konotatima na koje asocira stih. Falilo je samo da ga kao afišu budućnosti Srbije okače iznad govornice, gde su se smenjivali opskurni govornici, opskurni u meri u kojoj je neobjašnjivo u čemu počiva, na šta se oslanja i odakle je proistekla njihova moć.
Onda se dogodio Beko. Zastrašujući „rajhstajling“ priredbe u Areni bio je oličen ne toliko u delimično uračunljivom Vučiću, koliko u samoj manijakalnoj izvedbi, u osvetničkom ospoljenju zamisli nepoznatog reditelja (demijurga?) kako treba da izgleda proslava stranke (ne Države, pazite, samo jedne obične partije, nastale bez izbora, u parlamentu, na vrlo problematičan način, a uz dopuštenje i podršku tada vladajuće koalicije, DS, i tadašnjeg predsednika Tadića). Ko zahvati kroz istoriju, lako će dokonati kakve partije, kakvi lideri, kakve ideje se vezuje za ovakve anahrone 2013. godine proslave malih jubileja malih lidera sa ogromnim ambicijama. No, s obzirom na globalna dešavanja i dalju podršku Evrope garantu mira u regionu, Vučiću i ekipi, pitanje je i da li je reč o anahronizmu, ili rimejku u kome ćemo ostati narednih 20 godina.
Vratimo se, međutim, najzanimljivijoj epizodi političkog serijala u poslednjih deset godina. Beko u godini Vučićevog „Baraćizma“.
Elem, Milan Beko pojavi se, iznenada na TV Pink, u emisiji „Teška reč“ urednika i voditelja te emisije i urednika lista „Informer“, i iskaže veliki broj značajnih uvida u politički rad državnog vrha Srbije. Reagujući na ovo gostovanje, na sajtu SPS, pojavi se pronicljiv tekst neimenovanog autora (blogera?), koji je izazvao teško negodovanje portparola i podpredsednika SNS Stefanovića, koji u slobodno vreme obavlja i funkciju predsednika Narodne skupštine.
Da stvar koju je Beko zakuvao nije delo slikara naivca, već akademskog intriganta, govore naslovi svih beogradskih medija uključujući i Ljiljinu Politiku (a Ljilja Smajlović se bar razume u tajkune): Beko posvađao SNS i SPS.
Šta se između ostalog našlo u tekstu SPS blogera, citiraću: „Poznatom tajkunu koji „ne staje na trule daske“ postavljeno je pitanje da nije on slučajno od onih koji su gradili, da bi ih imali, svoje policajce, tužioce, sudije, ministre i novinare. „Ne, naravno, to vreme je prošlo. Danas se veruje u institucije. I zato će Milan Beko svoju odbranu da vodi isključivo kroz institucije. U njih, hvala Bogu, veruje. Ali ne baš odmah, jer je pre toga poverenje u jakog lidera“ (…) Beko upada sasvim sam u problem, a onda se vadi preko nekog ko nikakve veze sa njim nema, i to tako što će objasniti nekome da ne treba da bude premijer, nego da to treba da bude onaj kod kojeg se nalaze njegovi slučajevi.
Slučaj „Beko voli Vučića“, (rekao kod novinara Vučićevića, koji je samo dan ranije, u popularnoj emisiji magazinskog tipa na TV Pink priznao da je dobar prijatelj Vučiću, pa se pretpostavlja da Vučko, bar, Beka ne bi zvao zato da naudi Vučiću), je zbog svih pratećih okolnosti dramaturški izuzetno zanimljiv, utoliko što je ovog puta zaplet rađen ozbiljnije, a ne površno kao većina providnih političkih „slučajeva“.
Beko smatra da SPS-bloger zvecka lisicama koje drži Dačić, ministar policije. A kako se policija u Srbiji ne pita o „lisicama“, to se ovo izvan SNS-medijsko zveckanje ima smatrati skandaloznim, dok se drugačije ne naredi. Težak komad, za sledeće Sterijno pozorje. Predstava će se zvati „Trula daska je ok“.
Otkud tu LDP? Tokom predizborne kampanje, omiljena Vučićeva sentenca, zbog koje je neprestano zahvaljivao Vesni Pešić, bila je njena opaska o DS i LDP i ostalima, kao o privatnim preduzećima. Danas, Pešićeva komentariše moguću vezu LDP i SNS rečima (prepričano): „Stranke su postale privatna preduzeća, interesne grupe s ciljem sticanja novca, stoga verujem da SNS i LDP mogu zajedno, naročito od kada je Čedomir Jovanović priznao da mu je biznis na prvom mestu“.
I tako će srećni vladati zauvek. Što je ok.
http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/trula_daska_i_zveckanje.891.html?news_id=269900#sthash.iBJPnqhl.dpuf
Kosovski imperativ
Milica Jovanović
„Nemoj da sada budu naknadno pametni“, zagrmeo je ovih dana ministar bez portfelja u vladi prvog potpredsednika na udvoričko novinarsko pitanje o glupoj i zlobnoj Prištini. Nešto ranije objasniće kosovskim Srbima zašto treba da izađu na lokalne izbore: „Nemoj neko da misli da će međunarodna zajednica reći ‘Hajde da ponovimo’“.
Beogradski državnici prosto obožavaju glagol od kojeg je do danas preostao samo imperativ. „Nemoj da me oni koji su srušili Miloševića teraju da se vraćam na staro“, zapretiće jednom prilikom Dačić. Ili će savetovati, „nemoj da neko kaže da je to uzor kojim ćemo vaspitavati našu decu“. Jer, „nemoj da izazivamo sudbinu“.
I tako nepotpun, glagol „nemoj“ ima oblik za dva lica množine – nemojmo, nemojte – ali jeziku despotije draži je ovaj neposredan ton kojim će pronaći put do svakog pažljivog uha u raji. Svaki će ugroženi Srbin osetiti da se Aleksandar Vulin direktno obraća baš njemu, da baš od njega očekuje junački čin – poslušnosti.
„Ako od države hoćeš da dobiješ posao i kad nema posla, hajde onda, poslušaj svoju državu. Sada je Srbiji važno da se izađe na izbore. Državu Srbiju mora da volite, ali i da slušate“, ispalio je Vulin još jedno modulirano naređenje. Poslušnost se testira na Kosovu, ovog puta nad samim Srbima.
Nešto ispravnijim gramatičkim oblicima služio se dok se smejuljio s novinarima zbog pitanja regularnosti njegove poslednje posete biračkom telu na severu Kosova, uprkos odbijenici iz Prištine. Odgovor je upravo stigao.
Kosovsko tužilaštvo u Mitrovici, naime, pokrenulo je danas istragu protiv Aleksandra Vulina kako bi utvrdilo da li je 17. oktobra ušao na teritoriju Kosova van ovlašćenog graničnog prelaza, preneli su lokalni mediji najavljujući čak i zahtev za hapšenje. Konačno, uz borbenu uniformu u kojoj tumara po alternativnim putevima, Vulin je ovim dobio i pisano uverenje da je žrtva progona.
Lokalni izbori na Kosovu, scenografija za novi čin beogradske političke drame, tehnički su već počeli ove sedmice otvaranjem prvih od ukupno 180 biračkih mesta u Srbiji namenjenih interno raseljenim građanima. Takvih građana prema zvaničnim podacima ima – neznano mnogo. Iz nekog razloga tačan broj osoba s pravom glasa je neutvrdiv a nejasni su i kriterijumi po kojima se intreno raseljeni mogu registrovati za glasanje, odnosno uložiti žalbu na postojeći birački spisak. Istorijski dogovor u Briselu izgleda nije obuhvatio baš sve sitnice.
Uostalom, jedino je važno znati da „glasanje putem pošte“ traje do 1. novembra – i da mora da se glasa za državnu listu „Srpska“.
Na spornoj teritoriji stvari nisu tako jednostavne. Vulin je, doduše, jasno markirao „Tačijeve Srbe“ sa suparničkih izbornih lista koji se bore za vlast „uz pomoć albanskih glasova“ i dobre Srbe koji moraju da vole i slušaju svoju državu, ali čini se da tlapnja o „institucionalnom izjašnjavanju“ o pripadnosti Srbiji još uvek nema dovoljno publike.
Prema istraživanju UN sprovedenom u četiri opštine severno od Ibra na izbore će izaći manje od 15 odsto stanovnika. Nejasno je na koji procenat podrške Beograd računa obećanjima o radnim mestima i novcu kog će biti samo za pristalice liste „Srpska“, a zasad prigodno ostaju nepoznati i politički motivi sve češćih bombaških napada na protivnike ove liste.
Krajem prošle sedmice Biro za društvena istraživanja iz Beograda upozorio je da fizičkih obračuna u srpskim sredinama na Kosovu ima „mnoogo više nego što mediji u Srbiji o tome pišu“. Predstavnici organizacije koja prati izveštavanje o izborima srbijanskih i kosovskih medija na srpskom jeziku, u periodu od 7. oktobra do 7. decembra, već posle desetak dana ustanovili su da izveštavanje medija u najmanju ruku „ne doprinosi obustavi atmosferi straha“ dok je pritisak na svakog stanovnika Kosova srpskog porekla „sve veći i veći“.
Vesti o oružanim incidentima prenose se rutinski kao deo kosovske svakodnevice u kojoj su Srbi životno ugroženi, iako je i Dačić ovih dana zatražio od kosovskih Srba da budu mudri i ne bacaju bombe jedni na druge.
Kako se bliži 3. novembar, dan za glasanje na Kosovu, sve su brojniji lešinari što kosovskim Srbima čerupaju i ono malo pameti što im je preostalo od decenijskog vežbanja paralelne stvarnosti. U sredu je saopšteno i zvanično mišljenje da će brojnije i češće prisustvo zvaničnika iz Beograda presudno uticati na odluku Srba da na izađu na izbore. Najmoćniji od svih, Aleksandar Vučić, već je otkazao svoju posetu zbog zabrane ulaska ministru bez portfelja. Od predstavnika međunarodne zajednice sada se, logično, očekuje da omogući prerogativ demokratske procedure.
Sa druge strane, raste popularnost ultrakonzervativnog pokreta Samoopredeljenje čiji bi učinak na lokalnim izborima mogao izazvati i prevremene parlamentarne izbore na Kosovu, ocenjuje ljubljanski institut za studije srednjeg i istočnog Balkana. To bi frustriranim zapovednicima iz Beograda moglo za briselski sto dovesti sasvim drugačije sagovornike, ukoliko nekoj budućoj vlasti u Prištini uopšte bude stalo da razgovara o bilo čemu.
O interesima Tačijevih i Vučić-Vulinovih Srba i dalje će se govoriti u kondicionalu.
Peščanik.net, 25.10.2013.
http://pescanik.net/2013/10/kosovski-imperativ/