Финале Фед купа у Прагу Чешка – Србија, које је одиграно пре пар месеци, врхунац је најлепшег периода у историји наше женске тениске репрезентације за више од четири деценије такмичења. Улазак у полуфинале са Русијом био је најбољи резултат свих времена. Јелена Јанковић, Ана Ивановић, Бојана Јовановски, Александра Крунић и селектор Дејан Вранеш су то остварили.
Јелена Јанковић (28. фебруара 1985. Београд) је 2008. године заузела прву позицију на ВТА листи најбољих тенисерки света, на којој се задржала недељу дана. Јанковићева у својој каријери није освојила ниједан Гренд слем турнир, али је достигла полуфинала Отвореног првенства Аустралије (2008), Отвореног првенства Француске (2007, 2008) и Отвореног првенства Сједињених Држава (2006), као и финале истог турнира (2008). Заједно с Шкотом Џејмијем Маријем, освојила је Вимблдон 2007. у конкуренцији мешовитих парова.
Ана Ивановић (6. новембар 1987. Београд) је тренутно је 14. на ВТА листи. У каријери је освојила једанаест ВТА турнира, укључујући и један гренд слем турнир, Ролан Гарос 2008. Пласманом у финале тог такмичења постала је прва тенисерка на ВТА листи, на којој је провела 12 недеља. Доспела је до још два гренд слем финала, на Ролан Гаросу 2007. и на Отвореном првенству Аустралије 2008. Освојила је три турнира прве категорије. Ана Ивановић је национални амбасадор УНИЦЕФ-а за Србију.
Сви знамо како су наше тенисерке, и тенисери, дошли до успеха. Тренирања у базену, помоћ су добијали само од породице, касније су нашли спонзоре ван Србије, итд. Сами су успели у тенису, и сами су све стекли, без помоћи државе, без помоћи било кога из Србије, осим најближих људи из окружења са којима су имали контакт.
Сви знамо како је свет реаговао на појаву српских тенисера и тенисерки, и колико су утицали на мало бољу слику о Србији у свету. Већина је тада била поносна на тенисерке. Новак Ђоковић је још увек у врхунској форми и још увек већина Срба навија за њега и има позитивно мишљење о њему.
Недавно је женска репрезентација играла неке мечеве у оквиру тог Фед купа, и, наводно, пред саме мечеве своје учешће су отказале Јелена Јанковић и Ана Ивановић. Оне су се касније појавиле на неком турниру у Арабији, и тада је кренула “паљба“ по њима. Нисам све то много пратио али сам видео по сајтовима бројне наслове у којима се Јелена и Ана критикују. Могу да замислим шта је писало у текстовима, и могу да замислим критике испод текстова, само на основу наслова, који се сви до једног били негативно усмерени према Јелени и Ани. Приметио сам у тим насловима, и зато ово пишем, да их критикују и људи из тениског света, из Тениског савеза Србије.
“И кука и мотика“ дигла се на тенисерке које су пре само пар месеци играле финале Фед купа, што је врхунац најлепшег периода у историји наше женске тениске репрезентације за више од четири деценије такмичења и најбољи резултат свих времена.
Господо из Тениског савеза Србије, из тениског света Србије, имате прилику да докажете да Јелена, Ана (и Новак) нису биле изузетак, нису “инцидент“, сада је прилика да из СИСТЕМА који сте СТВОРИЛИ у репрезентацију убаците неке нове младе тенисерке (и сутра тенисере) које ће постати најбоље на свету и једног дана освојити Фед куп. Па шта и ако Јелена и Ана више неће или не могу да играју за репрезентацију? Нико од њих не очекује да играју вечно, и ово што су до сада урадиле било је више него довољно и боље од свега што је до тада урађено у женском тенису у Србији. У спорту је то нормална појава – смена генерација. Сада је прилика да се неко други докаже, и од младих тенисерки, али пре свега они који воде Тениски савез Србије и репрезентацију. Како сте планирали да спроведете смену генерације?
Осталим критичарима (укључујући и оне који критикују Новака – ако неко мисли да сутра када и он откаже играње за национални тим неће кренути слична “паљба“ по њему, или ако направи било какву грешку у свом животу, варате се) поручујем: промените код 1% светске популације негативно мишљење и знање које ти људи имају о Србији; инвестирајте у Србију само 1% од новца који су Јелена, Ана и Новак унели у Србију; урадите са собом и својим животима само 1% од онога што су њих троје урадили – и ви сте урадили велику ствар, и са својим животом, и за Србију. То ће бити за свако поштовање. До тада, поштујте оне који су урадили много више од тога.
>
>>
>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:
Режимски репрограм репрограма репрограма
Како ради човек који се каје, који је на путу покајања?
KOSMET VIA KOSMOS 
[…] Јелена Јанковић и Ана Ивановић […]
[…] Јелена Јанковић и Ана Ивановић […]
[…] Јелена Јанковић и Ана Ивановић […]
[…] Јелена Јанковић и Ана Ивановић […]
[…] Јелена Јанковић и Ана Ивановић […]
[…] Јелена Јанковић и Ана Ивановић […]
[…] Јелена Јанковић и Ана Ивановић […]
„Slučaj“ Ana Ivanović: Napuštanje reprezentacije slanjem imejla izazvalo burnu reakciju javnosti
Tup odjek skrivenih razloga
AUTOR: ZORAN PAVIĆ
Ana Ivanović je pre nekoliko nedelja mejlom obavestila Teniski savez Srbije da više neće igrati za nacionalni tim. Kao, pretpostavljamo, glavni razlog za napuštanje reprezentacije navela je stalne kritike i osude javnosti, novinara, te komentare na internetu. Ivanovićeva je, opet pretpostavljamo, ljuta što ni zvanična, ni „alternativna“ javnost nisu pokazivali razumevanje ni kada igra, ni kada ne igra za Srbiju. Pretpostavljamo, zato što je do javnosti vest stigla preko selektorke Fed tima Srbije Tatjane Ječmenice, samo odluka bez navedenih razloga.
Odavno jedna tako štura vest nije izazvala pravu lavinu reakcija po čaršiji, na društvenim mrežama, po internet forumima. U ogromnoj većini odjek njene odluke je negativan, i to negativan na više nivoa. Preovlađuju lekcije iz patriotizma, koje sobom obično nose vulgarne podele na one u tom smislu ispravne i one druge koji su, šta drugo, nego izdajnici. Odmah za njima su seksistički i najniži udarci na njen privatni život, uvredljive „dijagnoze“ njenog karaktera i moralnog sklopa i tabloidni „pronalasci“ nekih sasvim „živih“ razloga za takvu njenu odluku. Pokazivanja i zrnca razumevanja bilo je srazmerno malo, važi to za internet pričaonice različitih provenijencija, od onih gde se barata najnižim pobudama, do onih koji se smatraju manje više elitnim.
Prva i do sada jedina javna reakcija stigla je od selektorke naše Fed kup selekcije Tanje Ječmenice, koja je u tom smislu bila i prozvana. Ona je izrazila žaljenje zbog odluke Ivanovićeve, ali i poštovanje njenog stava i razumevanje za lične razloge. Iz Teniskog saveza se niko nije oglasio, stekao se utisak da je informacija posle par nedelja brižljivog čuvanja, nekim kanalima ipak „iscurela“ u javnost. Ostalo je nepoznato zašto je uopšte prikrivana kad je jasno da bi morala na svetlost dana svakako pre meča sa Belgijom, 16. i 17. aprila u Beogradu.
Odluka Ane Ivanović, prijala nekom ili ne, svakako ne zaslužuje bilo kakvo „patriotsko odmeravanje“, za šta u Srbiji uvek ima samozvanih i samoovlašćenih. Igrati za nacionalni tim svakako je čast za vrhunskog sportistu, sam poziv „pod zastavu“ uglavnom znači i još jednu potvrdu kvaliteta sportiste. Čast, ali ne i obaveza. Profesionalni sport je danas izuzetno i fizički i psihički zahtevan, nastupi za reprezentaciju ponekad umeju da se preklope i sa terminima kad je sportisti neophodan odmor ili rehabilitacija posle neke povrede. To bi se moglo podvesti pod „objektivne“ razloge.
S druge strane, moguće je da se nekome nastup za državni tim vremenski podudara sa nekim višim prioritetima koji su postavljeni u karijeri. Mnogi su skloni da maliciozno komentarišu kako sportisti zarađuju astronomske sume, običnim smrtnicima nezamislive, a ne žele da se odreknu delića toga zbog „opšteg dobra“. Pritom zanemarujući da je produktivni vek sportiste kratak, da ga mala nesmotrenost ili splet nesrećnih okolnosti može i dodatno skratiti. I zaboravljajući da je u ovom društvu zaista malo onih koji su spremni na neke lične žrtve zarad opšteg interesa, u sportu ih je ipak više nego u drugim oblastima. Osim toga, posebno kad je tenis u pitanju, svi naši asovi su proizvod ulaganja, žrtvovanja i upornosti samo sebe i svojih porodica, te pozivi na vraćanje dugova državi ovde nemaju nikakvog osnova.
Uzimanje za primer Novaka Đokovića, neodgovorno je iz više razloga. Najpre, on je po mnogo čemu jedinstven i neponovljiv, i u sportskom i u svakom drugom smislu. A zatim, licemerno bi bilo ne podsetiti da je i u slučajevima kad je Đoković otkazivao nastupe za reprezentaciju, bilo i te kako zluradih komentara i pozivanja na „finansijski patriotizam“ jer on, jelte, ima boravište u Monaku te tamo plaća i porez. Mnogo je u novijoj istoriji bilo primera da su sportisti otkazivali „poslušnost“ nacionalnim selektorima, uglavnom se to dešavalo u najeksponiranijim ekipnim sportovima, razlozi su takođe bili raznoliki, i javnost se uglavnom postavljala na jednu ili drugu stranu zavisno od ličnih i navijačkih simpatija.
Ono što „slučaj“ Ane Ivanović čini posebnim i što, u suštini, i može biti predmet polemike je pre svega način na koji je to učinila. A zatim i „zatvorenost“ pisma u kojem je navela razloge za tako nešto i samim tim otvorila širok prostor za svaku vrstu nagađanja, pa i ona zlonamerna.
Poslati imejlom obaveštenje da više ne želite da nastupate za reprezentaciju, u najmanju ruku je nepopularni presedan, teško da bi se iko mogao setiti sličnog primera u domaćem sportu. Čini se nekako neizbežnim da se tim povodom obratite javnosti preko konferencije za štampu, ili makar otvorenim pismom. Loš manir koji je ovde iskorišćen na neki način nagoveštava i bes, i ljutnju, moguće i nedovoljnu promišljenost. Jer „pretpostavljeni“ razlozi kojima se barata više su nego problematični, a pre svega netačni. Domaća javnost prema Ivanovićevoj bila je pretežno dobronamerna, čak se u nekim segmentima koji nisu teniski u njenoj glorifikaciji i preterivalo. Bilo je naravno i neprimerenih komentara u situacijama kad je otkazivala nastupe za nacionalnu selekciju, ali tako nečega nije bio pošteđen čak ni Novak Đoković. Stručniji deo javnosti jeste kritikovao i njenu igru, ponekad i posvećenost tenisu, ali to je tako uobičajeno kad se bavite javnim poslom, pa i u sportu.
„Slučaj“ je ovoga puta, dakle, samo način na koji je saopštena lična i legitimna odluka, i ogromni prostor koji je ostavljen za spekulacije i manipulacije. Ana Ivanović svakako zaslužuje zahvalnost za sve što je dala srpskom tenisu i poštovanje za ono što je postigla u karijeri.
Poštovanje, međutim, zaslužuje i zainteresovana i dobronamerna javnost, što je Ana ovog puta, na svoju štetu, zaboravila.
Svesno u „selebriti“
U „pretpostavljanju“ skrivenih razloga za ovaj potez najpre se nameće činjenica da je privatni život Ane Ivanović i te kako bio i jeste tema, ne samo domaćih, već i svetskih medija. Još kao tinejdžerka posle osvajanja Rolan Garosa i boravka na prvom mestu WTA liste ona je na neki način pristala da bude deo tog sportskog „selebriti“ sveta, da koketira sa svetom mode, svetskim džet-setom.
Te džungle pojele su mnoge talente, ako se još neko seća Ane Kurnjikove koja je bila veliki talenat a karijeru je završila ne osvojivši nijedan WTA turnir. Moguće je da je kod Ane Ivanović tenis trpeo i zbog glamura koji je oko sebe postavljala, gomile naslovnih strana magazina, te najezde paparaca koji su za takav način života neizbežni. Mediji su beležili i detalje iz njenog intimnog života, pisalo se o njenim emotivnim vezama i raskidima. Bitno je reći da je plivanje u tom svetu pre svega stvar lične odluke, vi na to možete da pristanete kao, na primer, u svetu fudbala Romaldo, a možete i da to izbegnete, kao recimo Mesi. U svakom slučaju, inostrani mediji su i u tom smislu bili grublji nego domaći, pa čak i kad je u pitanju njena veza sa nemačkim fudbalerom Švajnštajgerom.
Karijera u Fed kupu
Ana Ivanović za reprezentaciju je debitovala 2006. U 17 nastupa za nacionalnu selekciju odigrala je ukupno 29 mečeva, u singlu je dobila 17 duela, a izgubila sedam, dok je u dublu njen skor 3-2.
Učestvovala je u najvećem uspehu našeg Fed kup tima 2012. godine kada je Srbija na putu do finala eliminisala Belgiju i Rusiju, a u finalu izgubila od Češke u gostima.
Ana je igrala sa Rusijom – izgubila je od Kuznjecove i dobila Pavljučenkovu, dok je u finalu poražena od Šafaržove, a savladala je Kvitovu.
http://www.danas.rs/danasrs/sport/tup_odjek_skrivenih_razloga_.18.html?news_id=318576#sthash.Bf4yDl5O.dpuf