Ištvan Kaić: Naša mala građanistička crkva

 

(…) večita tema nerešenih ratnih zločina i lustracije. Tu večitu svetu temu održavamo kao nacionalisti svoju „nedovršenu državu“. I mi, „građanisti“ smo od poslednjih izbora, na veliku žalost, počeli da je upotrebljavamo kao nekakvu fundamentalno ontološku manipulaciju protiv formalnog organa aktuelne državne vlasti.

Šta, dakle, konkretno radimo? Sumnjamo u sve što radi nova vlast, i to unapred i kategorički. „Ništa to ne valja“, to je naša genijalna mantra. Mi unapred govorimo da borba protiv korupcije neće rešiti korupciju i da je kosovsko pitanje odavno rešeno, pa valjda time više ne treba da se bavimo. Kakve veze ima to što ovde još uvek niko neće ni da čuje da se odričemo Kosova, kad su ga najvažnije države Zapada priznale? Naše teorijsko ubeđenje glasi da pošto ništa ne valja, sve treba srušiti i graditi kuću od temelja, počev od novog ustava, pa novih zakona. A onda? Onda će sve ići kao po loju, svuda će cvetati ruže, a mrtvo slovo zakona i ustava odagnaće korupciju, kako to obično biva. Institucije ne čine nikakvi ljudi koji rade u njima, ljudski faktor je potpuno nebitan jer će nastati pravi perpetuum mobile, sve će raditi samo od sebe, pošto je ono što je nemoguće u fizici, smatramo mi „građanisti“, svakako moguće u politici.

(…) Naš najveći strah, strah nad strahovima, jeste ipak, priznajemo, da će nas nekada retrogradne snage devedesetih uvesti u Evropsku uniju. Plašimo se i da se samo pretvaraju i da će doći dan kada će skinuti svoju odeću i tako goli zabiti i razviti barjak nacionalizma ili fašizma. Zato smo mi unapred izmislili nekakvu f-lestvicu i stalno motrimo, kao na živu u toplomeru, kako se koji potez pripadnika ove vlasti ocrtava na njoj. A to što nam treba još barem deset godina da uđemo u tu Evropsku uniju, to nema nikakve veze, taj barjak će se svakako sačuvati. Ako treba, prenosiće se i s kolena na koleno. I potpuno smo sigurni: svih tih godina živa u f-lestvici će se dizati dok ne probije toplomer. A onda će nas primiti u EU. Potpuno je nebitno što se danas zovu naprednjaci; ako su se juče zvali radikali, mogu i sutra da se zovu radikali! Iste su to boje (zašto sve ne bi bile tvoje?).

(…) Zbog toga našem credu, koji svoje jezgro ima u simbolima koje tretira kao bogom-dane, ne odgovara ni najmanja indicija pragmatizma u današnjoj vlasti – jer on raspolućuje sve ideološko oko sebe kao lažno i stavlja na površinu to kako stvarno funkcioniše politički teren, pa svidelo se to nekom ili ne. Teren na kome više nije bitno ko je ko, nego ko šta radi i kakve rezultate stvara. Zato čak ni ekstremni desničari ne ostaju imuni na potrese pragmatizma. Zbog toga ni naša građanistička crkva to ne može da kanonizuje, a da ne oseća da će izgubiti sav identitet i sve što ju je činilo „građanskom“.

Ali naravno, mi ne možemo uvek potpuno da se izuzmemo od verovanja i delujemo pragmatistički, kako to potvrđuje i Kristeva. To je naša neminovnost da se povremeno povodimo za nečim, pa makar i na političkoj sceni. Ali u tom smislu bih svoja verovanja uvek pre uputio nekome ko se uči na svojim greškama i trpi posledice svojih nekadašnjih postupaka, nego onome koji se uči isključivo na greškama drugih i parazitira na njima, nikada ništa ne priznajući i pozivajući se licemerno na simbolička uverenja koja smo mu baš mi jednom bili poklonili.

Ceo tekst: http://pescanik.net  

>

>>

>>> ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ СА БЛОГА:

Изложба и трибина – о српским поделама, слободи говора, критичком мишљењу, граници укуса…

Dejan Ilić: U „našem taboru“

Српска демократија и Империја(лизам)

Marko Simonović: Pismo bratu iz (prve) Srbije

Nataša B. Odalović: Treći će biti sve brojniji

RATKO DMITROVIĆ: JA SAM PO RUSKOM PITANJU AGNOSTIK

Конкретан правно-економски предлог за деловање у кризи

Јелена Јанковић и Ана Ивановић

KOSMET via KOSMOS: Коментар Дана

ТРЕЋА СРБИЈА